Aktuelno Negotin

Balvani

Tu sam, konačno.

Hvala svima na izrečenim i neizrečenim, napisanim i nepisanim čestitkama. Želim vam da sebi uvek činite samo ono što je najbolje za vas, i ni na čiju štetu.
Pošteno.
Ajd’ sad malo i da pišem, svi smo se toga uželeli.

Beše danas 6. januar, Badnje veče pred Božić, tj. Kračun da prostite.
Zanimljiv je to datum. Ne znam koliko ste upoznati, ali ovaj dan je značajan zbog još nekoliko stvari:

Prvo, to je praznik svih srBskih mlatišuma i drvokradica u verske (ne i termoenergetske) svrhe, tj. u ime Džizusa. Na današnji dan polovina pseudoreligijski napaljene populacije (muški deo) pretvara se u druide i ko mutava hrli od ranog jutra u hrastove šume – mislim na onaj manji deo biračkog tela koji još uvek ne živi u Beogradu. Ostali koji žive u Megalopalanci nemaju tu hlorofilnu privilegiju, a seča je zabranjena u Botaničkoj bašti i po gradskim parkovima bez Đilasovog amaneta i koalicionog terciranja komunjara i čednika. Zato se prestoničkim religioznim unesrećenicima priređuju veštačke dubove i cerove šume na svakoj raskrsnici, ne bi li i oni osetili draž nabavke badnjaka koji će ponosno odneti svojim iznova osveštanim domovima iz kojih još uvek nisu isterani baš svi demoni – tj. makar crveni jesu.

Valjda, iako nisam baš sasvim u to siguran. Ne mislim na šoljice za kafu sa Titovim likom, da se razumemo. Ali kandila i ikone sa Miloševićevom svinjskom facom – u srcu, e to zajebite.

Ne vredi do besvesti više pričati i pisati o tome kako sve što ima veze sa ovim danom nema nikakve veze sa hrišćanstvom osim da je danas 25. decembar, dan kada je navodno rođen Mesija. Ehm, isto k’o što je i Sv. Josip Radnik bio rođen 25. maja … Ali to apsolutno nije bitno, niti utiče na euforiju koja besni po ulicama, kancelarijama i kafančugama ove nesrećne zemlje.

Čitam danas na Facebooku komentare nekih mojih prijatelja koji se zgražavaju nad licemerjem koje iznova praktikujemo početkom svake godine. Anja reče: „Videla sam čoveka sa polovinom hrasta.“

Što veći balvan to veći vernik, valjda.

Još su licemernije poruke koje besne internetom i mobilnom telefonijom, na temu sreće i radosti, ispunjenju želja i ljubavi. Zaliveno ortodoksnom glazurom. Plus politička kandirana voćka na vrhu, crvena, na rados’.
Koliko njih koji manijakalno šalju te piramidalne „čestitke“ to zaista misli, da ne pitam koliko njih za tih 365,25 dana u godini stvarno nešto i učini zarad ispunjenja sopstvenih želja i tuđih iščekivanja? Koliko je samo izneverenih nada, iznova, opet i opet, do beskonačnosti. I novih strahova, razočaranja, frustracija, izdaja, praznine … do narednih čestitanja, za godinu dana. Pa opet iz početka.
Previše, za jedan život.

Ne pitajte se dalje zašto ne pišem često. Dobili ste odgovor.

Došlo je vreme da se konačno postavljaju prava pitanja.
Drugo, pitanje je koliko se vas koji ovo čitate seća, ili to uopšte zna, da je na današnji dan, 06.01.1929. godine, čuveni YU-kralj Aleksandar Upropastitelj raspustio Skupštinu, posrao se na Ustav i parlamentarizam i uveo takozvanu „šestojanuarsku diktaturu“. U moje vreme školovanja to se moralo znati – iz komunjarskih pobuda, jer su „kaznione bile njihovi univerziteti“. Smatram da se ni danas to ne sme da zaboravi, opet zbog komunjara u svim redovima. Zato što sada svaka srBska palanka ima svog malog lokalnog Upropastitelja koji rove po životima svojih komšija na aleksandrovski način.

Tako i naš negotinski Umišljenik, nazovimo ga „magistar zaštitnih nauka Naopaković“ iliti skraćeno MZN, baš kao mali Đokica gleda na bavljenje politikom. Doduše, nije se školovao u kaznionama, ali da je sada devetstodvaesdeveta ne bi se taj mnogo majci nagledao vedra neba osim dok sakuplja pikavce.

Elem, persona koja umisli da je Glavni lik u Palanci, takođe smatra da može da radi šta hoće, kada i kako mu se digne. Plovak u mozgu, na to mislim. On i njemu slični formiraju ekipe neophodne za sprovođenje izbora u mesnim zajednicama po negotinskim selima, na način koji njima odgovara. Tako i sprovedu te izbore. Ali kada useru motku i na njima izgube, onda se premišljaju i konsultuju sa Nebesima nekoliko meseci pa onda sa zakašnjenjem i bez razumnog objašnjenja sve to lepo pobrišu, kažu da je nezakonito pa u tom duhu proglase nevažećim i postave u savete one sa najmanjim brojem glasova.

E pa drage moje komunjare, jebite se. Nije vam ovo zima 1996. kada ste u Štubiku četiri puta poništavali lokalne izbore sve dok onog opozicionog jadnika Miću niste mobilisali i omeli mu kandidaturu. Čovek vas dobije po vašim pravilima a vi bi da ga nema. I sada opet isto, čak su i neki akteri isti, osim što se sada radi o Popovici.

Mada, ja verovatno preterujem. Ipak se ovde radi o MZN a takvi preškolovani likovi imaju posebnu percepciju stvarnosti i poimanje čitanja. Moguće je da su Naopakoviću dali izveštaj sa izbora saveta MZ Popovica okrenut naopako, pa je on usled te percepcije to na sebi svojstven način rastumačio i ustoličio one sa najmanjim brojem dobijenih glasova. Jebiga, ispravno ili naopako, to jeste nekakav spisak uređen po nekakvom redosledu. Pitanje je samo ko ga i kako gleda i tumači.

Eto, ja ne bih mogao da ga pročitam naglavačke, majkemi. Priznajem i ne morate da me mučite.

Deset godina od Oktobra, demokrate su se pretvorile u „masu“ na koalicionom kantaru sa crvendaćima, i ništa više. Osamdeset i kusur godina kasnije, komunisti su ostvarili svoj san – dobili sopstvena mini crvena kraljevstva, da vladaju životima običnih ljudi koje su tako uspešno sjebali. I još im nije dosta.
Baš, balvani.

Ovaj narod je imao državu uređenu kao monarhiju (vlast jednoga, nad svima), zatim socijalističku demokratsku republiku kao omniarhiju (vlast svih, nad svima i svuda – kad bi se zajebavali), pa sada i višestranačku demokratsku republiku kao ohloarhiju (vlast povlašćenog delegiranog ološa nad građanima utorenim u puko biračko telo). Bez obzira na sam formalni opis državnog uređenja, članove Ustava i nominalne titule nameštenika, jedini vid ponašanja po kome se odvajkada vladalo u ovoj zemlji je – autarhija. Ja i samo ja, individualno ili kolektivno. Ostali – sikter, ma ko vas bre…

A treće za danas, ima li ga?

Ima. Treća je sreća.
Budite svi vi, obični i normalni ljudi, srećni što niste kao oni, i nikada ne žudite za njihovim mestom. Prokleto je, svi to dobro znamo. Budite srećni ako imate nekoga ko vas voli, ili mu se uskoro nadajte ako ga trenutno nemate. Zadovoljite sebe brigom o sopstvenoj sreći i nečinjenjem štete drugima, ni po koju cenu.

Ne bojte se, verovali ili ne, neće vas Bog zgromiti ili šutnuti kod kokurencije.
Jednostavno – nije lepo raditi takve stvari. Za to nam ne trebaju časovi veronauke ili građanskog vaspitanja. Sve to i sami znamo, nego volimo ponekad da se pravimo malo blesavi.

Eto.
Vaisitinu.

O autoru

Lale

Ostavi komentar

Napiši komentar

/* ]]> */