Aktuelno Izdvojeno Некатегоризовано

Baš ti lepo stoje suze

Pošto je patrijarh Pavle iz duhovnih, moralnih i praktičnih razloga, bio protiv donošenja venaca na sahranu, episkop Irinej je apelovao na vernike da umesto venaca uplate prilog za završetak Hrama Svetog Save.
Venci, koji su uobičajena pojava na našim sahranama, ponekada se donose u preteranom broju, pa to zaseni sahranu i ispadne da je važnija promocija onih koji donose vence nego sam lik pokojnika kojeg sahranjuju… Patrijarh je bio apsolutno protiv te prakse zbog duhovnih, asketskih, moralnih i praktičnih razloga. Zato apelujemo na sve vernike i institucije da ne donose vence, već da, ko god želi, za pomen na uglednog i omiljenog božjeg čoveka i pokoj njegove duše da prilog za izgradnju Hrama Svetog Save – istakao je episkop.

Pa, dragi moji, ko želi da se promoviše neka se uzdrži to je isuviše nepristojno u ovom času. Ovo važi za običan narod, sve one koji nisu predsednici, ministri, poslanici i pravi vernici.
O tome što na Sabornoj crkvi piše da treba isključiti mobilne telefone pre ulaska u crkvu ali ih niko ne isključuje već svi žele da ovekoveče trenutak poklonjenja senima patrijarha, o tome da se desi da neki od tih telefona zazvone jer vernik nije obavestio užu i širu rodbinu da će biti na poklonjenju, episkop ne kaže ništa. Jer, posle poklonjenja po redu i pravilima ide prilog crkvi, neka pravila mogu i da se prekrše.
Šta bi o svemu ovome, da može, rekao patrijarh Pavle, mi, obični smrtnici koji nismo imali priliku da se susretnemo sa njim, ne možemo da znamo. Privilegovani možda znaju ali se oglušuju jer oni imaju pravo da iskoriste ovaj trenutak, isto kao mnoge trenutke pre ovog i kao što planiraju da iskoriste one trenutke koji će se tek desiti.
Preminuo je patrijarh Pavle. Da li mi je žao? Jeste. Ali nije mi ni pribiižno žao kao Tadiću i Amfilohiju, nije mi data prilika da promovišem svoju žalost, i da jeste ne bih. Nepristojno je. Ali, ja ne pretendujem da budem ni doživotni predsednik ni patrijarh. Mogu da žalim nečujno.

Baš Vam lepo stoje suze...

Baš Vam lepo stoje suze...

Dok je Amfilohije grcao i bio neodlučan da li u ovom tužnom trenutku treba da bude slab ili jak, gospodin predsednik je širu javost obavestio da je doživeo lični gubitak. Prosto da mu uputite telegram saučešća.
Saznadosmo da je u ‘’teškim i kompleksnim trenucima kroz koje je prolazila Srbija konsultovao sa patrijarhom i dobijao njegovo mišljenje’’. Pošto je Srbija već dvadeset godina u teškim, istorijskim i prelomnim trenucima čovek bi pomislio da je on samo zasedao sa patrijarhom. Izmedju dva istorijska glasanja i prijateljskih putovanja. Fizički neizvodljivo. Ali i da jeste samo vam se nameće pitanje šta je radio sa patrijarhovim mišljenjima. Očigledno ih je čuvao za sebe, žao mu bilo da ih troši, kad ih je već dobio.
Kako god, od prekjuče se oko preminulog patrijarha skupljaju lešinari. Visokopolitički i velikocrkveni.
Tudja smrt je u Srbiji uvek bila nečiji politički poen.
Istorijski dokazano.
Svi Srbi su od juče ujedinjeni u licemerju.
I nikoga nije sramota.
Patrijarha proglasiše za sveca a od juče ga skrnave.
Ali, većina Srba nije čula za svetogrdje.
Samo zato što nikada ni u šta nisu iskeno verovali.
Nažalost, patrijarhova smrt je samo još jedna ružna slika patetične Srbije.
Ko veruje u boga ne bi smeo da bude ovoliko licemeran.
Dosadiće bogu praštanje.
U ovoj zemlji u kojoj su ti već ogadili život i u kojoj se svakodnevno pitaš da li nekim stvarima postoji kraj a lepo znaš da svemu jednom dodje kraj. Samo se ovde ne nazire.
U ovoj zemlji ne možeš imati dostojanstven život a samim tim ni dostojanstvenu smrt. I smrt je postala sredstvo manipulacije.
Patrijar Pavle je dve godine ležao u sterilnoj sobi u kojoj su ga mučili i terali ga da žive duže nego što može. Nažalost, bio je u onom životnom dobu kad telo više ne može da nosi nakupljene godine. Bez obzira što je patrijarh. Bio je čovek.
Pre godinu dana je objavljena vest da je patrijarh zamolio Sabor da ga razreši dužnosti. Onda su ga ’’umolili’’ da povuče ostavku jer su posumnjali u njenu verodostojnost i patrijarhov potpis. Već onda mi je bilo prilično muka od svih onih koji su ga zlostavljali svojim prljavim igrama jer tog trenutka nije bilo pitanje verodostojnosti njegove molbe već naknadnog klanja oko toga ko će ga zameniti. Bio je žrtva podeljenosti crkve! Sramno.
Dok je bolovao, drugi su umesto njega pisali božićne i uskršnje poslanice. Nad dve sam se ozbiljno krstila i levom i desnom rukom, neka mi bog oprosti. Kad nekoga gurnete ispred sebe možete reći bilo šta ako druge ubedite da vam je to neko blagoslovio.
Juče je kroz jedan dnevni časopis provučena vest kako jedna od onih organizacija koja ima ambiciju da nastupa u ime svih Srba objavljeno da je nedopustivo što u Srbiji nije proglašena sedmodnevna žalost i da dan sahrane patrijarha treba proglasiti neradnim danom da bi svi Srbi iz zemlje i sveta mogli da se okupe u zajedničkom bolu.
Na kraju, pošto je ovo moj stav – da li je Srbija doživela nenadoknadiv gubitak. Nije. Svi oni koji misle da jeste treba da razmišljaju kako su doživeli dobitak. Patrijarhovim postojanjem i izgovorenim rečima dok je bio živ. Koje su mogli da čuju, razmisle, primene. Ako i dalje misle da je ovo gubitak, šta vredi, nažalost, Srbija nikada nije bila svesna svojih gubitaka. Nije imala vremena da postane svesna jer u tim trenucima počinje trka ko će se tim gubitkom najviše okoristiti.
Mnogo je tragičnije što nije svesna svojih dobitaka čak ni onda kad ih dobije na tanjiru.

O autoru

Mirjana Mimica

Ostavi komentar

  • „Nenadoknadiv gubitak“, „lični gubitak“, „sahrana – neradni dan“, „sedmodnevna žalost“, krokodilske suze.
    Opet upražnjavamo naš dobri stari običaj, za koji se slobodno može reći da je postao naprosto i deo našeg folklora, deo našeg nacionalnog bića, a koji se zove – rasprodaja bola.
    Nema tu iskrene žalosti, nema tu nikakvog osećaja gubitka, ovde je samo u pitanju imidž i lično prikazivanje, što poznatih ličnosti, što običnih smrtnika (napr. onih – u Beogradu, pošto su uvek na licu mesta – koji se odmah sjure na mesto „gubitka“ da „pale sveće i ostavljaju cveće“, pogotovo kad su i kamere tu negde), pa čak i primera najobičnije ljudske radoznalosti, nevaspitanja i bezobrazluka (snimanje odra srpskog patrijarha mobilnim telefonima). Da li to znači, da kad god neko ode na nečiju sahranu (evo, neka bude to i u Boru, na primer), treba da, uz odavanje počasti umrlom, pošto zapali sveću – snimi grob i uplakana lica rodbine – mobilnim telefonom?
    A ništa od tog istog patrijarha nisu naučili. Kad imaš dobre i iskrene namere i kada te vodi ideja koja nije sračunata na lično prikazivanje, onda sve što radiš, ne radiš tako što ćeš sve staviti na oglasnu tablu i objaviti preko CNN-a. Jer ako radiš suprotno, onda sa tim namerama nešto nije kako treba i već si onda kročio nogom na onu dooobro utabanu stazicu kojom te tvoje dobre namere vode pravo u pakao.
    Ja čak nemam doboljno jak stomak ni da napišem sve ono što mi se vrzma po glavi dok sve ovo slušam, gledam i čitam. Isuviše je sve to što se radi sramno i nedostojno.
    Ono što lično mislim o smrti našeg patrijarha, zadržaću za sebe. Naravno da mi je žao, jer je umro jedan nadasve dobar čovek.

  • Napisah već kod Mahlat da mi se bukvalno povraćalo od tri stvari:
    – Od Tadićeve izjave o ličnom gubitku (pomešao čovek čika Dobricu i patrijarha. Pripremio jednu izjavu, pa ko prvi umre – njemu namenjena)
    – Od Amfilohija, čiji je grč Mahlat savršeno opisala (a na svom blogu je napisala i da neki ljudi imaju problem sa emocijama – znaju da bi trebalo nešto da osećaju samo nisu sigurni šta)
    – Od savršeno ludačke vesti kako niko nije smeo Noletu Đokoviću da saopšti vest o smrti patrijarha pre finalnog meča u Parizu, jer bi čovek verovatno pukao onih 300 000€ za pobedu u finalu.

  • Što se tiče čika Dobrice, čoveka koji je proglašen za oca nacije i koji je malog Borisa cupkao na krilu, možemo da očekujemo da će Boris obući crninu i u znak žalosti odlučiti da se godinu dana ne pojavljuje u javnosti.

    Amfilohija niko neće optužiti za psihičko zlostavljanje patrijarha tokom bolesti, to je kod nas teško dokazivo.

    A ako su Noletu saopštili tragičnu vest biće da će otkazati naredne mečeve, skrhan ličnim bolom.

    More, sram ih bilo!

    Budibogsnama, ne bi me čudilo da odluče da balsamuju patrijarha.

    Što bi rek’o Pera Luković, sve go ludak do ludaka!

    Neće moći ova zemlja još dugo da trpi ovu koncentraciju ludila po glavi stanovnika.

  • Htela bih samo da pitam kablovske operatere : “ Zasto je skinut program HRT1 i HRT2 a ostavljen Atlas; zasto je ukinut OBN a ostavljen BN; zasto nemamo MTV a imamo seljacku drndofoniju DM SAT ( nema muzike doduse al zato spanskih serija ima,pa placu li placu)? Ima li u programu tih kanala nesto sto vredja pravoslavlje?. Sve kanale gledaju svi. Cemu selekcija i ko je naredjivao takve nebuloze?
    Onaj iz RRA?
    Znate na koga mislim!

  • RRA u svom prepoznatljivom maniru. Zasto zabrane emitovanja (ili kako se vec zove) nije bilo kada je proglasen dan zalosti za uzickim radnicima?Ili za Tatonom?

    Mada, pretpostavljam da je dobro sto nikome nije palo na pamet da ukine Internet.

    I jos jedna, ali vredna: „Vlada preporučila je svim poslodavcima u zemlji da zaposlenima omoguće plaćeno odsustvo na dan sahrane partijarha Pavla. “

    Aloooooo breeeeeeeeeee!!!

  • Persa@
    To što si linkovao je smešno, a pravo dno je zaista ovo licemerje sa kablovskom. Na svim kanalima je neka meksička serija. Stvarno sramota. Je l’ to doprinosi opštenarodnoj žalosti? To skvičanje, cmizdrenje i pizdrenje?
    Al’ da plaču – plaču.

  • Veliko Srbi, veliko pravoslavci, patriJote, oni koji su okupirali medije.

    Ostalima je žao ali, kako rekoh, nema potrebe da skupljaju političke poene pa dostojanstveno izražavaju svoje žaljenje što podrazumeva da nisu pravi Srbi ni pravoslavci a o patriotizmu da ne govorim.

    Je l’ dovoljno?

  • Ovih se dana iz nekih svojih razloga bavim predstavama drugih ljudi, naroda, kolektiviteta u razlicitim umetnickim tekstovima, da ne ulazim sada u to, pa me interesovalo sta ti ovo znaci. Zapravo, interesovalo me formalno. Ja sada razumem da si ti ovde napisala „svi Srbi“, a da ja pod „Srbi“ treba da podrazumevam velike pravoslavce i patriote. I da kada ti kazes „Srbi“, ja pod to ne treba da podvodim mnoge dobre ljude i divne duse, od kojih neki rade u biblioteci u kojoj ja radim, zive pored mene u zgradi, javljaju mi se na ulici, dopisuju se sa mnom, nego treba da podrazumevam ove „medijske“ Srbe, vlastodrsce i politicare, vise svestenike i sve ostale koji se ovih dana pojavljuju po televiziji. Ja bas i nisam neki veliki Srbin, niti sam veliki pravoslavac, cak stavise… ali bi mi smetalo kad bi se ovde, na javnom i veoma posecenom mestu, o ljudima koje ja volim i postujem iznosile tako opste i neprecizne stvari. Zato te molm, zarad postovanja koje ja osecam prema tim ljudima i njihovim osecanjima i stavovima, da ubuduce zamenis rec „Srbi“ nekim drugim recima koje bi preciznije objasnile sta ti zapravo hoces da kazes.

    Ako vec pises noseci tekst, razmisli malo, neka odspava negde. To ti je savet jos od Horacija.

  • Ako si pročitao ceo tekst sasvim je jasno na koje sam “Srbe“ mislila i šta sam htela da kažem. I ni jednu reč nisam rekla o ljudima koje ti voliš i poštuješ kao ni o tebi. I sasvim sam se precizno izjasnila, tu navodnu nepreciznost vide samo oni koji traže “dlaku u jajetu“.

    Ti izvoli pa piši precizno i sa puno poštovanja o onima koje ti voliš, tema ovog teksta uopšte nije bilo to – koga ti voliš i poštuješ već ovo groteskno lamentiranje onih koji vredjaju ono malo dostojanstva što je ostalo ovom narodu.

    A ako se već baviš pisanjem drugih ljudi što podrazumeva pažljivo čitanje i analiziranje ne bih rekla da je bilo teško shvatiti na šta mislim.

    Nego eto…

    Zato te molm, zarad postovanja koje ja osecam prema tim ljudima i njihovim osecanjima i stavovima, da ubuduce zamenis rec “Srbi” nekim drugim recima koje bi preciznije objasnile sta ti zapravo hoces da kazes.

    Ja da pišem ono što ti osećaš i misliš!

  • Ja da pišem ono što ti osećaš i misliš!

    Na kraju, pošto je ovo moj stav – da li je Srbija doživela nenadoknadiv gubitak. Nije. Svi oni koji misle da jeste treba da razmišljaju kako su doživeli dobitak. Ako i dalje misle da je ovo gubitak, šta vredi…

    Ako vec zauzimas nekakav propovednicko-moralizatorski stav (trebada razmisljaju), onda vodi racuna sta pises. To je sve sto sam hteo da ti kazem. Najdobronamernije. A ti mozes da mislis sta ti je volja.

  • Gorane, onako kako ja shvatam ovo što je Mahlat napisala, sasvim sam saglasan sa njom.
    Danima nam razni likovi govore o „nenadoknadivom gubitku za Srbe“, pri tome zaboravljajući (ili namerno previđajući) činjenicu da ogromna većina Srba niti je šta pročitala niti je na bilo koji drugi način saznala šta je patrijarh govorio. Odnosno, većina Srba nije ni doživljavala njegovo postojanje kao neku posebnu vrednost i kako onda mogu da njegovu smrt dožive kao gubitak?
    Ja sam juče na protestu doživeo da od osobe koja je plakala za Slobom i najebala mi se majke tog dana na ulici kao da sam ga lično ubio, čujem kako dva dana ne spava od tuge za patrijarhom i verovao ili ne, nekoliko puta je ponovila kako je njegova smrt „nenadnokadiv gubitak“ za Srbe. Bio sam sa ćerkom inače bih joj zalepio šamarčinu da se usere.

  • Meni je stvarno više bezveze da objašnjavam šta sam htela da kažem sasvim je jasno, treba lepo pustiti licemerje da sveta i gotovo. Od toga će nam svima biti bolje.

    Pretpostavljam da ovih dana niko ne jede, ne pije, nema zle misli, svi su ucveljeni! Ma idi. Što reče ti, da ih neko pita šta je rekao patrijarh pojma, bre, nemaju, ponašaju se kao da im je neko rekao da je umro bog.

    Niko, ali, niko nije dostojanstven u ovom trenutku. Otišao čovek, morao je, zakoni prirode rade svoje. Kad sam rekla dobitak, to je baš to, šta su dobili njegovim mudrim porukama – ništa jer ih nisu ni čuli!

    Al’ ‘ajde malo da bijemo po patetici, nismo odavno.

    Sve bi ih ispreslišavala i svima podelila te šamarčine. Bolje ne zaslužuju. Mogao je patrijarh da pripadne i nekom boljem narodu. Ovaj ga nije zasluživao.

  • Dragi kir Zoki, mozda ja zaista ne znam nista o tome. Ili zaista znam manje od tebe. Npr. da ogromna vecina Srba nije dozivljavala pokojnog patrijarha kao vrednost. Ja, recimo, mislim da je ogromna vecina Srba, ako je ista znala, znala za pokojnog patrijarha, volela ga, pre svega, pre nego sto ga je zaista znala i razumevala, osecala nekako njegove reci i dela. Nisu znali za sv. Savu, niti za Justina Popovica, niti za vladiku Amfilohija Radovica npr, u smislu da su ih citali i poznavali (ja delom jesam, jer sam radoznao covek koji voli da zna). Ali za patrijarha su znali, jer su ga slusali, vidjali. I opet dolazimo do onoga sto mene ovde malo dodiruje i rastuzuje, a to je da ti govoris o ogromnoj vecini Srba, a Mirjana o tome da niko, ali niko nije dostojanstven u ovom trenutku, i onda ja opet dolazim do toga da vi zapravo ne mislite na politicare, bilo svetovne ili duhovne, nego na nedefinisano mnostvo, za koje ja smatram da je bolje nego sto vi mislite. A cak i da nije bolje, lose ja da se ruzno govori o ljudima koji iskreno osecaju zbog gubitka ovo svetle licnosti naseg trosnog zivota, makar njih bilo desetak u osam miliona. I jedino zbog cega se javljam ovde da prokomentarisem jeste to da mi smeta takvo poopstavanje i svodjenje svih na meru ponekih. Te poneke i ja ne volim, niti sve te kamere, telefone, niti sve te lopovluke, marketinge, svata grabljenja. Samo mislim da ne treba poopstavati. I to je sve. Treba biti oprezniji i nezniji s recima. Eto. Oprostite, ja uopste ne smatram da sam ja na drugoj strani od vas, samo bih da stvari, ako mi je dopusteno, pokusam da dopravim. Pozdrav.

  • Sasvim mi je jasno to što kažeš.
    Međutim, eto, moje iskustvo govori da prosečan Srbin, bez obzira što je bio svestan postojanja patrijarha, nije blage veze imao o onome što je patrijarh radio ili govorio.
    Znalo se da postoji neki tamo blagi i smeran čovek, ali za koju njegovu izjavu ili delo se zaista znalo osim par stvari koje su mediji hiljadu puta ponovili (recimo ono: „budimo ljudi iako smo Srbi“ ili njegov izlazak na referendum što je, uzgred, za mene bilo pravo razočaranje)?
    A to da su Srbi „osećali njegove reči“… mani taj kosmički nivo kad su Srbi u pitanju. Da smo zaista osećali (makar i ako ih nismo razumevali) njegove reči, ne bismo radili ono što smo radili u vreme njegovog patrijarhovanja. Nemoj da se sada vraćamo na Vukovar, Sarajevo, Dubrovnik, Srebrenicu i ostala mesta obeležena bogougodnim srpskim delima.
    Ni ostali narodi na ovim prostorima nisu baš slušali i razumevali reči svojih verskih vođa, teško da su Srbi izuzetak.
    Nadam se da se u tome slažemo?

    Samo mislim da ne treba poopstavati.

    Ti se bar baviš pisanom rečju kir Gorane. Ne možeš u tekstu ovakvog tipa svako malo da ubacuješ rečenicu tipa „dobro, ovo ne važi za sve“. Jasno je brate, bar u ovom tekstu i bar meni, na koga i na šta se misli.

  • Baš ste mi simpatični (Zoki i Mimica) kako se odlično razumete i podržavate u stavovima. Ovo je jedna od tema u kojoj vam pružam podršku, ali isto tako ima delova u kojima je recimo Goran bliži istini od vas. Da se ne upuštam u neku podrobniju analizu mislim da pored rečenog treba treba dodati i ovo:

    Naša država spada u obilk sekularnih država, gde uprave verskih zajednica ne učestvuju ni u jednom obliku vlasti. Iako je to pravno gledano tako, kod nas postoji stalno favorizovanje pravoslavne veroispovesti i to na najvišem državnom nivou. Ovo se naravno može lako objasniti time da je broj građana koji se kod nas izjašnjava kao pravoslavac daleko veći u odnosu na druge verske zajednice, međutim država, koja bi i po Ustavu trebala da bude odvojena od verskih zajednica i da štiti prava i zastupa interese građana bez obzira na veroispovest, stalno prelazi zakonske okvire i pravoslavnoj crkvi prećutno odobrava i neke stvari koje ne bi trebala. Tokom ove cele priče o smrti patrijarha Pavla sa tri dana žalosti država poistovećuje značaj verskog poglavara sa predsednikom države ili premijerom. Preporuku Vlade da zaposleni od poslodavaca dobiju slobodni dan, a da deca odsustvuju sa nastave, zbog sahrane patrijarha, je u službi medijske kampanje i omasovljenja samog čina sahrane. Ako se posmatra to da je patrijarh bio, po oceni onih koji su ga poznavali, skroman i duhovan čovek, koji verovatno ne bi želeo da se oko njegove smrti diže ovolika prašina, onda je ovo mešanje države u poslove oko sahrane patrijarha veliko kršenje te sekularnosti države. Ako idemo dalje, uvođenje veronauke u škole, kao jednog od obaveznih izbornih predmeta je takođe uplitanje dominante verske zajednice u područje kojim treba da upravlja država. Kada bi se taj predmet izvodio u verskim objektima i na dobrovoljnoj osnovi i kada bi sve verske zajednice mogle da organizuju tu nastavu, to onda ne bi bilo mešanje. Ovako država iz budžeta finansira versko obrazovanje uglavnom dominantne verske zajednice.
    Sličnih primera ima puno, ali kako je aktuelna sahrana patrijarha Pavla, verujem da bi im i on, da može, rekao: „Što činite ljudi ako Boga znate? Pustite me da počivam u miru.“

Napiši komentar

/* ]]> */