Aktuelno Izdvojeno Kladovo Vlaško pitanje Некатегоризовано

Basesku po prvi put među Vlasima

Da mi je neko pre dvadeset godina rekao da će jedan rumunski predsednik kročiti na tlo istočne Srbije, makar se radilo o neformalnoj poseti, kako bi se, kako je sam Basesku rekao, susreo sa onima koje smatra pripadnicima svog – rumunskog naroda – ozbiljno bih se zabrinuo za njegovo psiho-fizičko zdravlje. BaseskuPre 7-8 godina ne bih onoga ko bi mi to rekao smatrao ludakom ali bih, svakako, mislio da preteruje.
Iako uopšte ne volim otrcane fraze o „istorijskim“ posetama, utakmicama, sednicama, sastancima itd, ne mogu da odolim a da posetu rumunskog predsednika Kladovu od 8.8.2009. ne označim kao istorijsku.
Topao doček na koji je naišao, uobičajna koreografija kada su manifestacije koje organizuju Vlasi u pitanju – uključujući i neizbežnu dodelu vlaške šubare – za koju je lično bio zadužen dr P. Balašević, predstavlja nešto na šta smo već navikli kada ljudi ovog dela Srbije mitinguju ili dočekuju važne ličnosti, počev od druga Slobe na ovamo.
Navikli smo i da rumunska strana koristi svaku priliku da Srbiji stavi do znanja da u sporu oko priznavanja Kosova može da računa na njenu punu podršku. Tu poruku su iz Kladova preneli gotovo svi mediji u Srbiji.
Ono na šta srpska javnost nije navikla, a izleda da će na to morati polako da se navikava, jeste potreba rumunskih zvaničnika da Srbiji skrenu pažnju da jedino što zauzvrat očekuju jeste da se Vlasima u severoistočnoj Srbiji, omoguće sva ona manjinska prava koja Rumunija garantuje njenim državljanima srpske nacionalnosti.
Basesku je u Kladovu to jasno podvukao, a da ga nije samo ponela atmosfera kada je to izustio, potvrdio je prilikom nedavnog obraćanja predstavnicima omladine rumunske dijaspore u Konstanci. Basesku - Balašević
Za srpske „patriote“, naviknute da stalno budu na oprezu, ovo „bezobrazno“ i „neprimereno“ insistiranje Rumuna, ne znači ništa drugo do dokaz da se „iza brda, ipak, nešto valja“.
Ne biva to da nam Rumuni, „stare latinske varalice“, nude nekakvu podršku a da i sami od toga nemaju nikakvu korist. Hoće, vele, kad se mi tome najmanje nadamo, da otcepe istočnu Srbiju i prisajedine je Rumuniji pa da nakon toga, ovde i nigde drugde, omoguće Amerikancima da podignu novi Bondstil.
Neće Ameri, valjda iz inata, drugde da sagrade bazu nego baš ovde – u Timočkoj krajini ili Homolju!
Pretpostavljam da u Bugarskoj, Grčkoj, Makedoniji, Rumuniji, Albaniji, Mađarskoj i da dalje ne nabrajam zemlje koje jedva čekaju da se Amerima uvuku u zadnjicu, nemaju tako pogodne lokacije za vojne baze.
Ali, ne iznenađuje mene reakcija naših vajnih „patriota“ koji svoj patriotizam obično iskazuju za kafanskim stolom ili, u poslednje vreme, u „komentarima čitalaca“ on-line izdanja dnevnih listova koje su preneli ovu vest.
Iznenađuje me odsustvo bilo kakve medijske reakcije na, moglo bi se reći, očigledno nezadovoljstvo prvog čoveka susedne nam države. Bez izuzetka, svi mediji u Srbiji preneli su da se Trajan Basesku sastao sa predstavnicima rumunske nacionalne manjine i njihovih organizacija.
Prosečno obaveštenom čoveku u Srbiji, posle ovakvog izveštavanja, ništa ne može da bude jasno.
Evo i zbog čega:
1.Svi dobro znamo da Rumuni, kojih zvanično ima u Vojvodini, uživaju sva manjinska prava u Srbiji (Rumuna u severoistočnoj Srbiji nema još od 1921. godine kada se u popisima pojavljuju Vlasi).
Zašto bi Basesku bio nezadovoljan njihovim statusom? Šta to fali Banaćanima Rumunima?
2.Ispada da Basesku slabo poznaje geografiju.
Ukoliko je želeo da se sastane sa predstavnicima rumunske zajednice koja živi u Srbiji, zašto je morao doći u Kladovo? Zašto ne Vršac ili Bela Crkva?
Nema sumnje da su mediji u Srbiji bili prilično iznenađeni nastupom Trajana Baseskua. Nisu računali sa tim da Basesku bude do kraja jasan i nedvosmislen. Da bi ublažili „štetu“ koju je pričinio „nesmotreni“ Basesku, odlučili su se da se pristupi strategiji „mi nismo odavde“.
Oni bolje obavešteni, uključujući i one koji su od Triglava do Đevđelije branili „ugroženo“ Srpstvo, znaju da je Basesku došao u Kladovo da bi se sreo sa predstavnicima vlaške nacionalne manjine i da njima, ali i zvaničnom Beogradu stavi do znanja da Rumunija nije zaboravila Vlahe. Njegovo nezadovoljstvo odnosilo se isključivo na položaj vlaške nacionalne manjine!
Zvanični Beograd je vrlo osetljiv na „vlaško pitanje“. O stavu SPC ne treba da govorimo.
Da se broj onih koji su već priznali Kosovo iz dana u dan ne povećava, sigurno je da bi Basesku, zbog „svojatanja naših Vlaha“, poput njegovih diplomata koji su posećivali istočnu Srbiju, bio izložen medijskom linču kakav „oni koji komadaju Srbiju“ zaslužuju. Ovako, ispalo bi zaista bez veze čoveku koji nam već obećava pomoć oko Kosova, pripisivati zle namere.
Time što je auditorijumu objašnjeno da se Basesku u Kladovu sreo sa Rumunima i, onako „neobavešten“, bio nezadovoljan pravima Rumuna (valjda u Banatu!?), nađeno je rešenje koje će zasititi vuka a da nam koze ostanu na broju.
Basesku je, dakle, senilan, umoran i neobavešten (nešto kao V. Koštunica), a Rumunima u Srbiji, to svi znaju, ništa ne fali!
Vlasi su nešto drugo i takođe im ništa im ne fali!
Oni su, ako ne Srbi koji su odlazili u Rumuniju i tamo doživeli kolektivnu amneziju, onda Kelti! Dokaz za to su, po Vojislavu Stojanoviću, piscu „Etnogeneze nastanka Vlaha“ neke „keltske reči“ u vlaškom jeziku, za koje svaki gimnazijalac ili učenik srednje medicinske škole zna da potiču iz latinskog.
Umesto da se pristupi rešavanju problema, on je, po ko zna koji put, gurnut pod tepih.
Valjda u iščekivanju da Rumuni, kada im dojadi da ih njihov „prijatelj“ Tadić pod*ebava i vuče za nos, dignu ruke od svega.
A šta ako se Rumuni zainate i ne odustanu od namere da „svojataju naše Vlahe“?
Hoće li se spisku „vekovnih neprijatelja“ srpskog naroda dodati i Rumuni? Isti oni Rumuni koji – jedini od srpskih suseda – čak ni 1941. godine nisu hteli da okupiraju delove Srbije u kojima živi njihovo stanovništvo.

O autoru

Vladan Nikolić

Ostavi komentar

  • Nesrećni Tadić je zaista u zajebanom položaju kada su Rumuni u pitanju.

    A šta ako se Rumuni zainate i ne odustanu od namere da „svojataju naše Vlahe“?

    Ja baš i ne vidim da se nešto mnogo inate. Dobro, ova poseta sigurno govori nešto, ali tanko je to i nekako kilavo. Rekao bih da su Rumunima na raspolaganju i malo jače metode pritiska i to što ih ne primenjuju priznajem da me po malo buni.
    Možda se plaše reakcija sâmih Vlaha iz istočne Srbije?
    Opet, ako je Zakonom regulisano pravo na dvojezničnost, onda ne vidim zašto ne bi na tome insistirali.
    Evo, upravo je na TV Boru bio izveštaj o poseti Gorana Bašića, zamenika zaštitnika građana Boru i NSVM-u. Kao najveći problem za implementaciju dvojezičnosti je naveo – nedostatak finansijskih sredstava. Koje su to pare uopšte u pitanju? Što ne pomognu Rumuni ako je samo do para?

  • Drugar moj,
    da ti sa malim zakašnjenjem odgovorim, ili bar da pokušam 😉

    Možda se plaše reakcija sâmih Vlaha iz istočne Srbije?

    Ne znam na koje Vlahe misliš. Ako na one koji ni sami ne znaju kada su poslednji put govorili vlaški i koji tako niti se osećaju nit’ se kao Vlasi na popisima izjašnjavaju, onda si možda u pravu. Ti „Vlasi“, odnosno vlasi, alergični su na Rumuniju u istoj meri u kojoj su muslimani iz Sandžaka ili Crnogorci sa Cetinja alergični na Srbiju.

    Mi, koji se na popisu tako deklarišemo i koji vrlo dobro znamo ko smo i šta smo, nemamo problem ni sa Baseskuom ni sa njegovim stavovima u vezi Vlaha.

    Uostalom, video si kako su ga ljudi u Kladovu dočekali.

    Opet, ako je Zakonom regulisano pravo na dvojezničnost, onda ne vidim zašto ne bi na tome insistirali

    Naravno da je Zakonom sve regulisano. Javlja se jedan drugi problem – kalkulisanje! VDSS, koliko ja primećujem, pitanje uvođenja dvojezičnih natpisa, učenja maternjeg jezika itd., ostavlja za „neka bolja vremena“. Njima je, zapravo, cilj da u Boru, Petrovcu, Kučevu i Boljevcu na sledećim opštinskim izborima naprave bolji rezultat pa tek onda da se pojave sa tim zahtevima.
    Balašević, Fontana-Janković & Co znaju vrlo dobro da će se, insistiranjem na svemu tome, zameriti svima na političkoj sceni Srbije.

    Evo, upravo je na TV Boru bio izveštaj o poseti Gorana Bašića, zamenika zaštitnika građana Boru i NSVM-u. Kao najveći problem za implementaciju dvojezičnosti je naveo – nedostatak finansijskih sredstava. Koje su to pare uopšte u pitanju? Što ne pomognu Rumuni ako je samo do para?

    To što Bašić navodi nema veze sa životom! Nije problem u novcu već u političkoj volji. Koalicija na vlasti već mora da popušta pred pritiscima koji dolaze od EU.
    Tadić se nalazi između čekića (EU) i nakovnja (nacionalistička opozicija u Srbiji i Crkva).
    Pogledaj primer parade pedera u Beogradu. Kada bi iko u Srbiji ikada pristao da se Beogradom šepure pederi i lezbejke?
    Pošto koalicija na vlasti zbog toga u očima birača gubi imidž zaštitnika nacionalnih interesa, taj imidž želi da donekle popravi tamo gde Evropa još uvek nije postavila nikakve ultimatume.
    To je jedino racionalno objašnjenje za nepromenjeni stav prema vlaškom pitanju.
    Dvojezični natpisi I sve ostalo doći će na red tek onda kada Tadiću ili nekom drugom ko ga bude zamenio, neko iz EU ne skrene jasno pažnju da je poštovanje prava manjina u centralnoj Srbiji uslov da Srbija uđe u EU.
    Zato Basesku I poručuje da “za sada pokušava da lepim rečima ubedi srpske prijatelje da Rumunima u Srbiji (čitaj Vlasima) sleduju ista prava koja on, Srbima, rumunskim državljanima garantuje”.

    Pozz

  • Balašević, Fontana-Janković & Co znaju vrlo dobro da će se, insistiranjem na svemu tome, zameriti svima na političkoj sceni Srbije.

    Valjda bi trebalo da im bude važan odnos sa glasačima? Malo mi je to kontradiktorno.

    Koalicija na vlasti već mora da popušta pred pritiscima koji dolaze od EU.

    Saglasan sam da popuštaju, ali ne vidim da ih mnogo pritiskaju. EU takođe kalkuliše sa tim pritiscima plašeći se da od ovih mogu na vlast u Srbiji da dođu još gori.

  • Valjda bi trebalo da im bude važan odnos sa glasačima?
    ___________________________________________________

    Vazne su im funkcije kakvi glasaci.
    Boli njih racku za Vlahe. Sto ne uvedu dvojezicne natpise i rumunski u skole?

  • Tako je – važne su im funkcije, jer da nije tako ne bi se udruživali OPET sa onima za koje su se kleli da više nikada sa njima neće imati nikakva posla. I ne samo da su se udružili, već i delaju protiv svih i ljudskih i ostalih principa u koje se takođe, deklarativno, redovno kunu.
    A što se tiče dvojezičnih natpisa i uvođenja rumunskog jezika u škole, mislim da to ne zavisi baš mnogo od njih, pogotovo što im to teoretski jeste cilj, ali nije i u praksi.
    Bilo je dovoljno vremena da se svi mi koji ovde živimo, uverimo u to.
    Ako neko smatra da nije tako, neka napiše i neka iznese argumente, ali da to nisu argumenti tipa SMS poruka na TV Sezam: „Balaševiću, najbolji si, mi te volimo, svi Vlasi su uz tebe, a naročito Vlajne!“ Na ovu SMS poruku sam i sama morala da reagujem, jer, osim što je glupava, još je i nepristojna. Moj, argumentovan i kratak SMS – redakcija u Sezamu nije pustila. Očigledno u režiji sedi neko ko smatra uvredom jedino ako neko napiše da je gost pokvarenjak i lopovčina, a da su ovakvi komentari u skladu sa jedniom civilizovanom komunikacijom.

  • Valjda bi trebalo da im bude važan odnos sa glasačima? Malo mi je to kontradiktorno.

    Važan im je odnos sa glasačima. Problem je što se oni ne zadovoljavaju sa 3 ili 4 odbornika od 35. Oni bi hteli više! I na tome im ne trebamo zameriti. Koliko sam uspeo da procenim, VDSS računa da će glasači koji su im na prethodnim izborima ukazali poverenje imati strpljenja za stvari poput uvođenja jezika, dvojezičnih natpisa etc. Kada su mogli da čekaju 200 godina, neće ništa da fali da sačekaju još 5 ili 10, bar dok stranka malo ne ojača. Tako oni razmišljaju.
    Sa druge strane, vlast, odnosno vršenje vlasti im pomaže da kod samih Vlaha razbiju predrasude i strah a uz to, ako asfaltiraju desetak kilometara seoskih puteva, poprave uličnu rasvetu, okreče dom kulture i naprave od neke seoske livade fudbalsko igralište, eto novih glasača.
    Usput će svi shvatiti da se, dok je „vlaška stranka“ participirala u vlasti, nije dogodilo ništa apokaliptično.
    Ukoliko, pak, s neba pa u rebra krenu sa zahtevima za uvođenjem jezika, dvojezičnim tablama i sl., rizikuju da se koalicija pravi bez njih jer, da se ne lažemo, niko ne želi da u njega sutra upru prstom zbog pomaganja u „rumunizaciji“, a i same Vlahe naviknute na podređeni položaj je strah od tenzija i mogućih napetosti.

    Saglasan sam da popuštaju, ali ne vidim da ih mnogo pritiskaju.

    Ne pritiskaju zato što i dalje veruju da će Tadić ispuniti ono što im je obećao. Tom se strpljenju, očigledno, bliži kraj. Baseskuove reči u Kladovu samo potvrđuje ovo što sam napisao.
    Stičem utisak da u Beogradu nisu uopšte svesni da su dobrosusedski odnosi nešto bez čega nema ulaska u EU.

    EU takođe kalkuliše sa tim pritiscima plašeći se da od ovih mogu na vlast u Srbiji da dođu još gori.

    Javno mnjenje u vodećim zemljama Unije se kategorično protivi bilo kakvom daljem proširivanju. Pogotovu su alergični na zapadni Balkan. Ukoliko u Srbiji pobede oni koji su mnogo gori od Tadića, neće niko u Briselu da seče vene zbog toga. Konstatovaće da je Srbija odlučila da krene svojim putem i to je to.
    Pravila igre su jasna. Ne verujem da će da ih menjaju samo zato što Srbija nije spremna da ih prihvati.

    Pozdrav

  • #Dragan Džajić
    Veoma sam zainteresovana strana kada je ovaj grad u pitanju. Pratim šta se dešava i volim da znam.
    Što je najgore, imam odlično pamćenje (još uvek).
    Pamtim šta je ko rekao na kojoj sednici Skupštine, šta u kom gostovanju na nekoj TV, šta je ko obećavao, šta je ko tvrdio na sastancima sindikata i rukovodstva opštine, šta se ko pravio da ne zna i nikada nije čuo – dakle, sve.
    Nakon svega, kao običan, najobičniji građanin (da ne kažem građanka), o ljudima koji su na svojim funkcijama zbog mene (između ostalog) i zarad mog i tvog i boljitka svih građana, mogu da zaključim samo to – da, nažalost, mnogi od njih misle da građani tu postoje zbog njih i njihovih funkcija, mada bi još bolje bilo da nema građana, da nema onih koji bi pratili šta ko radi.
    Zato sam potpuno ubeđena da su, nakon svega što sam imala priliku (a i nesreću) da čujem – svi tu zarad sopstvenog blagostanja i funkcija, a ako na početku i nisu bili, onda su se veoma dobro snašli i prilagodili čitavoj situaciji.
    Da, i ja sam o dr Balaševiću imala sasvim drugačiji utisak, i stvarno ne znam šta se sa tim čovekom u međuvremenu desilo.

Napiši komentar

/* ]]> */