Aktuelno Bor Društvo Mediji Некатегоризовано

Bor u medijima – nedelja za nama

Počela je groznom, odvratnom pričom, koju su svi mediji objavili:

“… sve je počelo pred sam početak školske godine kada su trojica dečaka romske nacionalnosti, starosti od 12 do 13 godina, na obližnjem igralištu presreli njihovog osmogodišnjeg sina, pretukli ga i naterali da – popije mokraću! ” (Novosti)

A Alo! sutradan piše:

“Njemu je sve gore, pije lekove pred spavanje, a noću se budi vrišteći: ‘Tata, tata, spasi me! Jure me, jure me!’, potreseno priča G. Đ. (35), otac mališana V. Đ. (8), koga su trojica Roma stara između 12 i 13 godina tukli, pretili, držali za ruke i nabili mu plastičnu flašu punu mokraće usta koju je dete grcajući pilo.”

Kako se u nečijem umu rodi ideja da ovako nešto uradi? Zaista pamet staje kad se ovo pročita i teško je bilo kako komentarisati to što se desilo.
Sve što bih rekao zvuči mi isprazno kad probam da zamislim šta se odvijalo u dečakovom mozgu za vreme tog čina i šta se odvija sada, nedelju dana kasnije. Pretpostavljam da su posledice otprilike iste kao što bi bile da su ga silovali.
Moram ipak da se zapitam nešto drugo. Zašto je važno naglasiti da su napasnici romske nacionalnosti?
Zar to nije moglo da se preskoči, majku mu? Na koji način je to bitno?
I da li bi, u slučaju da su napasnici bili Srbi pisalo “trojica dečaka srpske nacionalnosti”?
Zar je malo što se desilo to što se desilo, pa sad treba usmeravati gnev na Rome generalno? Što da ne, jebiga, što veća frka, više posla za novinare.
More ipak je loš ovaj Zakon o informisanju, koliko god ga LDP i NUNS branili. Nedostaje mu član koji predviđa dvaj`es pet po dupetu za neke novinare.

Republički inspektor za parne kotlove zabranio je borskoj “Toplani” da u pogon pusti oba kotla na ugalj jer su neispravni, saopšteno je iz ovog preduzeća. U “Toplani” kažu da su neophodna hitna ulaganja, dok u opštinskoj vlasti navode da su dugovanja ovog preduzeća već velika i da ne mogu da daju garancije za još jedan kredit. U “Toplani” navode da je neophodna hitna popravka i nabavka novih delova kako bi nova grejna sezona blagovremeno startovala. Inspekcija je ustanovila i da su nađene štetne bakterije u cevima koje dopremaju vodu iz Borskog jezera. Ove bakterije nagrizaju metal, tako da je neophodno promeniti sistem nabavke tehničke vode. – Očekujemo da do 15. oktobra počne grejanje, ali je neophodno ulaganje od najmanje 70 miliona dinara. Pre toga je važno da nadležni državni i opštinski organi shvate ovu potrebu i odobre kredit. U slučaju da ne bude novca, pitanje je kako ćemo dočekati zimu – izjavio je Panajotis Apostolidis, direktor za razvoj i investicije “Toplane”.
(Blic)

Rupa bez dna. Svako malo, evo ih iz Toplane da traže kredit.
borAna je već to lepo iskomentarisala, nema se mnogo šta dodati. O bakterijama, jebale ih bakterije, kao da smo svi ovde totalni debili, pisao je DrBog. Njima nisu potrebni koncerti i ostala sranja da pojedu pola opštinskog budžeta. Mada… nisam siguran da Bata Mirko i njegov ujka nemaju baš nikakve veze sa ovime.
Kako bilo da bilo, `ajde da se nadamo da je MilanM u pravu i da će frka oko Toplane biti povod da se u opštini Bor uvedu konačno privremene mere, a da će Đilas, Đelić ili kome već Tadić naredi da skine neku kintu sa jednog od svojih računa i pripomogne kampanju svojih pulena.
“Sa DS-om nema zime” – mož` da prođe kao moto, zar ne? Bilo je i gorih parola pa su prolazile kod ovog blesavog naroda.

“Novosti”:

Od dolaska novog rukovodstva na čelo Rudarsko-topioničarskog basena „Bor“, novembra prošle godine, potpuno je razbijen sistem bezbednosti u tom preduzeću – tvrdi za „Novosti“ Ljubomir Milovanović, direktor „Zaštite“ firme koja je zadužena da obezbeđuje imovinu RTB.

I sutradan (“Novosti”, takođe):

Pre tri godine, ustanovljeno je da je iz pogona Topionice i rafinacije (TIR), iz sastava RTB, nestalo, po informacijama koje sam ja dobio, oko 73 kilograma zlata – kazao je Milovanović. – Međutim, tada je osnovana komisija u TIR koja je ustanovila da je manjak nastao zbog – neispravne vage!
On podseća i da su iz kruga RTB izvezena četiri kamiona sa ukradenim materijalom. – Jedan, vredan 60.000 dolara, je zaustavljen, ostala tri vozila nisu pronađena. (Ljubomir Milovanović, direktor “Zaštite”)

ljubaPa čekaj bre Ljubo, kako nestalo, gde nestalo? Ti si dobio informacije… od koga? Jedan kamion ste zaustavili a tri niste.
Mislim stvarno… Ljuba Vinjak ako ne spasi RTB od krađe niko neće.
Čujem da je pored 13 zaposlenih u video nadzoru primio još tri radnice. 16 komada nadzornica da gledaju u dva monitora. Možda je naporan posao pa ih podelio u osam smena?
Ili planira da napravi i ženski fudbalski klub “Zaštita” kao što je napravio muški pre par godina. Imaju opremu ko Mančester Junajted bog te mazo.

Eto.
I nije bila posebno zanimljiva nedelja, u udarne vesti nismo ušli.
Ništa agencije, ništa nuklearke, ništa ubistva.
Nećemo ni naredne.
Ni one tamo.
Tadić ne prolazi ovuda.

O autoru

Zoran Stanković

Ostavi komentar

  • Skoro u Beogradu orobljena trafika. Vesti u dnevnim časopisima: “Po opisu slučajnih prolaznika nepoznati lopov je Rom“. Eto ti, po opisu je Rom, ni visok, ni nizak, ni ćelav, ni dvadesetih, tridesetih, godina, nego Rom. Nikako mi nije bilo jasno kako ne pohapsiše sve Rome. Mislim, mi Srbi imamo i neke druge fizičke karakteristike!

  • Ako znaju starosnu dob tih šankera (pretpostavljam, kada su već napisali „interval od-do“), to znači i da znaju koji su tj. da su ih nahvatali. Da li ih je neko pitao a zašto su se odlučili baš na tu varijantu maltretiranja tog klinca? I zašto baš njega? Sam akt, zapravo vrsta nasilnog čina vrlo često ukazuje i na motiv ili povod. Zašto baš TO (u startu mi pade na pamet već nekoliko mogućih razloga)?!
    I odakle su toliko sigurni da su u pitanju baš romi – kako znaju da nisu egipćani?
    Šta god da je u pitanju, naša deca svakoga dana postaju sve gora i brutalnija. Pitam se samo gde i od koga su to videla?
    Sumnjam da je YouTube u pitanju. Bliže, bliže …

  • Zoran@
    Eto. Moram da se upustim u polemiku sa tobom. 🙂
    Kažeš:

    „Moram ipak da se zapitam nešto drugo. Zašto je važno naglasiti da su napasnici romske nacionalnosti?
    Zar to nije moglo da se preskoči, majku mu? Na koji način je to bitno?
    I da li bi, u slučaju da su napasnici bili Srbi pisalo “trojica dečaka srpske nacionalnosti”?
    Zar je malo što se desilo to što se desilo, pa sad treba usmeravati gnev na Rome generalno?“

    Pazila sam da ne izvučem previše iz konteksta.
    Mislim da niko ovde ne NAGLAŠAVA da su kretenčine koje su ovo uradile – Romi. Niti iko treba da ovaj problem sada generalizuje na sve Rome. Činjenice jesu ovo: da su osmogodišnjeg dečaka napala dvojica četrnaestogodišnjaka Roma, pretkukla ga i naterala ga da popije njihovu mokraću. Činjenica je da se to dogodilo ovde, među nama, u našem gradu (gradu u kojem svi treba mirno i bez straha da živimo, pa i sami Romi), i da NIKO NIŠTA ne preduzima po ovom pitanju.
    Moram da se zapitam, mada ne smem ni da pomislim da je tako nešto mogućе: šta bi bilо, da je, na primer, moj sin – njihov vršnjak – isto to uradio? Gde bi nama, njegovim roditeljima, sada bio kraj? Neću sada da govorim o svojoj savesti u tom slučaju, nego o zakonskim posledicama. Apsolutno ne verujem u to da ja, kao roditelj, ne bih snosila nikakve posledice, kao što je to trenutno slučaj sa roditeljima ovih idiota.
    I, uostalom, gde su ti roditelji? Šta je sa njihovom savešću, ako je uopšte imaju? Znaju li šta su njihovi produkti učinili?
    Hajde da posmatramo stvari i ovako. A ne samo da je neki novinar napisao da su „počinioci Romi“? Pa, šta ako je napisao? Da li je rekao neistinu?
    Da li je neistina ako kažem da mi imamo ovde u gradu veliki problem, a da niko ništa ne preduzima? Kosa mi se diže na glavi od priča ljudi, mojih kolega, koji stanuju iznad bolnice i koji su mirni i vredni ljudi, koji rade, zarađuju, školuju decu, ne diraju nikoga. Treba li neko ostale da zaštiti od ovog terora pojedinaca?

    Ako neko otvoreno kaže da su Cigani/Romi nešto uradili, to ne treba da znači da taj treba da preuzme i odgovornost za to što oni nisu socijalizovani i civilizovani i što pojedinci rade gadarije od kojih se svim normalnim ljudima (bez obzira na nacionalnost) diže kosa na glavi.
    Ja sam već jednom na Opstinabor.com opisala jedno svoje neprijatno iskustvo u bioskopu (tekst „Tortura, tj. maltretiranje“). Niko nije dužan to da trpi. Otvoreno sam napisala da su izgrednici bili Romi, jer je tako bilo i jer je to istina, nisam mogla da napišem da je bio neko drugi ili da ništa ne napišem.
    Neko zaista treba da preuzme odgovornost za ponašanje agresivnih osoba, necivilizovanih i nesocijalizovanih i da mirnim ljudima obezbedi mir i bezbednost.
    Od tog dana, ja nisam otišla u bioskop. Nemam živaca. Niko me ne štiti, a pošto nisam baš uvek u stanju da besnim u sebi, bojala bih se da bih sebi navukla i neku bedu na vrat.

    Ja mislim da jednom zaista treba otvoreno reći da mi svi, pa i sami Romi, ko god, bio, imamo veliki problem sa pojedinim pripadnicima ove populacije. IMAMO problem. I to veliki. Prećutkivanjem i nepominjanjem taj se problem neće rešiti.

    I, zašto bi SVI Romi ovim bili pogođeni? Ili uvređeni? Činjenica je da se što se zakona tiče, pripadnicima ove populacije mnogo gleda kroz prste i prelazi se preko velikih svinjarija, da ih sada ovde ne nabrajam.

  • Apsolutno sam saglasna sa Anom. Nazalost, bila sam svedok vise puta (zbog svog posla) kad policajci kazu: „Sta da im radis, ciganska posla!“ Al zato se za nase dete odmah pise prijava, pozivaju roditelji i sprovodi kompletna procedura. Daleko od toga da druge nacionalnosti ne treba da trpe posledice svojih postupaka, samo kazem da Romi prolaze nekaznjeno za mnoga zlodela. Zasto?
    Isto tako imam divna iskustva sa Romima koji su posteni, vredni i dobri ljudi, ciju decu, evo vec treci narastaj, ucim. I nikada nismo imali ni jedan problem.

  • Mislim da niko ovde ne NAGLAŠAVA da su kretenčine koje su ovo uradile – Romi.

    Naglašava, jer je jasno kao dan da u slučaju da su napasnici bili Srbi ili recimo, Vlasi, ne bi pisalo koje su nacionalnosti. Ili ti misliš da bi?
    Šta će prosečan građanin, prosečene inteligencije i obrazovanja da zaključi iz ovako formulisane vesti?
    Zaključiće da Cigani pišaju u flašu i teraju decu da to piju.
    A posledica toga?
    Posledica bi mogla da bude da se pišanje u flaše pridoda ovome (znao sam da će mi kad – tad zatrebati ovaj link):
    „Cigani će i dalje ostati oni kojima će nemoćni roditelji vaspitavati svoju decu – Ako ne budeš dobar ukrašće te Cigani; Ako me ne budeš slušao prodaću te Ciganima; Ako ne budeš dobar ukrašće te cigani i izvadiće ti oči; Vidi kako si prljav kao pravi Ciganin… Ove pretnje možete da čujete u svakom parku, na ulici kad god neko dete neće mami da pruži ruku, u svakoj prodavnici u kojoj neko razmaženo dete arlauče da mu se kupi nešto za šta se tog trenutka nema para. Da ostali ne bi pomislili kako ovakvom detetu neko dere kožu sa ledja pristupa se vaspitnoj edukaciji zvanoj ‘’Cigani’’. Strah deteta kad god vidi Cigane će jednog dana prerasti u mržnju.”

  • Ako neko otvoreno kaže da su Cigani/Romi nešto uradili, to ne treba da znači da taj treba da preuzme i odgovornost za to što oni nisu socijalizovani i civilizovani i što pojedinci rade gadarije od kojih se svim normalnim ljudima (bez obzira na nacionalnost) diže kosa na glavi.

    Ne, ali mora da preuzme odgovornost za to što će prosečan građanin tu vest da pročita ovako:
    „Cigani teraju osmogodišnjake da piju mokraću“.
    I za sve posledice takvog čitanja.
    Radi se o tome da teranje dece da piju mokraću nije ciganski specijalitet.
    Neke druge stvari jesu, ali ovo svakako nije.
    Postoje kulturološke razlike između nas i Cigana zbog kojih i ja imam problem sa komšijama Ciganima (stanujemo vrata do vrata) i nemam problem sa time da kažem da galame više nego prosečan stanar zgrade, deca im vrište po ulazu, iznose stazu iz stana i suše je na gelenderu… ali to jeste nešto specifično za njih, našta im treba ukazati i truditi se da se nađe modus zajedničkog života koji neće nikoga da ugrožava, ali ovo o čemu govorimo je sasvim druga stvar.

  • Apsolutno sam saglasna sa Anom. Nazalost, bila sam svedok vise puta (zbog svog posla) kad policajci kazu: “Sta da im radis, ciganska posla!”

    I koja sad treba da bude naša reakcija?
    Da etiketiramo Cigane ili policiju?

  • Jedva sam dočekala da se probudiš iz popodnevne dremke. 

    To, kako „nemoćni roditelji“ vaspitavaju svoju decu, njihov je problem.

    Drugo, kako bi bilo da se iz svih izveštaja izostavi da su „Srbi pobili muslimane u Srebrenici“? Majku mu, što su baš morali to da naglase? Sada će svi da misle da su svi Srbi zlotvori i plašiće njima svoju nedoraslu decu kad neće da idu na spavanje.

    Vidiš, problem je mnogo ozbiljniji.
    I ja imam problema sa komšijama koji stanuju u stanu iznad. Oni nisu Romi, ali su nevaspitani i bahati. Pokušala sam sa njima da razgovaram civilizovano i ukažem na problem, koji zbog skučenosti svog vaspitanja, a i mozga, očigledno nisu videli, molila sam ih, a onda sam im čvrsto obećala da ću idući put da pozovem policiju. A ja kad nešto obećam… I, tako je i bilo, nažalost. Primorali su me da ispunim obećanje. Ali, onda su se smirili, boje se kazne koju će platiti kad ponove to za šta su službeno opomenuti.
    Iako su svojevrsni „danekažemšta“, ove moje komšije imaju svoj identitet, imaju ličnu kartu i ipak se boje zakona.
    Nasuprot tome, mi u našem malom gradu imamo nekoliko stotina, a možda i hiljada, nekih ljudi (verujem da niko živ ne zna tačan broj) koji NEMAJU IDENTITET, nemaju ličnu kartu, nemaju prijavljen boravak, ne šalju svoju decu u školu, ne leče ni sebe ni njih, ne rade, žive van svih civilizacijskih i higijenskih normi. Zakona i policije se očigledno ne boje, pre će biti da je obrnuto.
    I kad takav neko, ili njegov produkt, učini nešto ovako grozno (batine, mokraća), ko će da ga nađe? Ko sme da ga nađe? I šta i kada ga nađe?
    Ja zaista jesam protiv oupštavanja svih vrsta, pa tako i u ovom slučaju.
    Ali, sam isto protiv toga da se izbegava nazivanje stvari pravim imenom.
    Problem je veliki. Problem je sistemski i ne možemo mi da ga rešavamo. Ima onih koji za to primaju platu, ali svoj posao ne rade.
    Zbog toga stradaju nevini. A nevini su i oni koje tuku i teraju da piju mokraću, a i oni koji nisu ništa skrivili, ali su – Romi i ceo svet ih gleda kroz one koji tuku osmogodišnjake i teraju ih da piju mokraću.

  • kako bi bilo da se iz svih izveštaja izostavi da su „Srbi pobili muslimane u Srebrenici“? Majku mu, što su baš morali to da naglase? Sada će svi da misle da su svi Srbi zlotvori i plašiće njima svoju nedoraslu decu kad neće da idu na spavanje.

    Bože, Ana, pa sama si sebi odgovorila.
    Da bi izazvali revolt prema Srbima, naravno. Ja baš o tome i govorim.
    A izazivanje revolta ne samo da nije način da se problem reši, već je direktan način da se problem uveća i dovede do tačke sa koje nema povratka kao u slučaju koji si navela (a taj slučaj je posledica nekih drugih slučajeva kada je na sličan način druga strana okarakterisala Bošnjake, a to je posledica… ko će mu sada naći početak?)
    Ja ne kažem da problem socijalizacije Cigana ne postoji.
    Samo kažem da se na ovaj način taj problem ne rešava već pravi još većim.
    Da li možeš da zamisliš da su to uradila srpska deca? Naravno da možeš. Prema tome, ova „stvar“ nije nazvana „pravim imenom“ kao što si rekla, već joj je bespotrebno dodata dimenzija koju u svojoj suštini nije imala.

  • Ne, ova stvar jeste upravo nazvana pravim imenom, jer je napisano onako kako je bilo.
    U sučaju u Srebrenici, da li je bilo tako ili je to tako predstavljeno da bi izazvalo revolt?
    Ovo sam navela samo kao primer, a ne da bih potencirala krivicu samo jedne strane.
    Kada su Hrvati granatirali kolone izbeglica, a to neko tamo stavio u novine, u izveštaje, da li je to uradio zato da bi izazvao revolt suprotne strane ili zato što je to istina?

    Ja mislim da stvar treba sagledati sa svih strana, a ne samo tako da je neko „potencirao“ da su ti idioti (kako drugačije da ih nazovem?) Romi.
    To „potenciranje“ pretpostavljam, uopšte nema svrhu da izazove gnev protiv Roma u celini, već da ukaže nadležnima na veliki problem koji imamo.
    Ja sam dosta toga u prilog mojoj tezi napisala. Ti se na to ne osvrćeš. PROBLEM IDENTITETA. To može da bude ishodište mnogih problema. Taj problem niko ne rešava. Taj problem je i počiniocima paravan za mnoge stvari. Koliko ti ne-Roma poznaješ, a da nemaju ličnu kartu, da su ovde inkognito, a da se pritom bave svim vrstama kriminala? Nekažnjeno, naravno.

  • Nije ni ta stvar sa Srebrenicom nazvana pravim imenom. Trebalo je da piše da je zločin izvršila srpska vojska pod komandom toga i toga. Ako nam je važna istina, naravno.
    Ovako je napisana ne da bi istinito prikazala događaj nego da bi izazvala mržnju prema svim Srbima.
    I nisu kolone izbeglica granatirali Hrvati već njihova vojska pod komandom toga i toga.
    Način na koji se nešto interpretira ovde nije samo stvar stila, već pre svega pitanje odgovornosti za posledice koje se tim kobajagi nijansama u tekstu izazivaju.
    Ja sam saglasan sa tobom da postoji problem identiteta, problem socijalizacije… sve što si o tome rekla stoji. Što bih se osvrtao na nešto u čemu sam sa tobom saglasan?
    Direktan problem koji sam ja potencirao u tekstu i oko čega mi nismo saglasni je način na koji je napisana vest.
    Ja tvrdim da ovaj događaj nema nikakve veze sa time koje nacionalnosti su oni koji su ga izazvali.

  • „Ja tvrdim da ovaj događaj nema nikakve veze sa time koje nacionalnosti su oni koji su ga izazvali.“

    Nema veze sa njihovom nacionalnom pripadnošću, ali ima veze sa tim kako ova populacija živi i kako se svi mi suočavamo sa posledicama (tu računam i njih same). Kako da se drugačije napiše?
    Kako da se drugačije ukaže na problem?
    Kako da se ukaže na to da je običan, miran svet potpuno nemoćan pred ovim problemom?
    Znam ja šta ti hoćeš da kažeš, razumem, ali – kako objašnjavaš to što niko ništa nije preduzeo protiv tih idiota, protiv njihovih roditelja? Da li se zna ko su oni? Da li oni uopšte znaju šta su njihovi idioti uradili?
    Šta da rade nesrećni roditelji ovog još nesrećnijeg dečaka?

    Niko normalan neće krivicu da svali na sve Rome, kao što niko normalan nije krivicu svalio na sve Srbe i sve Hrvate. Tačno je da ima i nenormalnih, ali se usrdno nadam da su u velikoj manjini.

  • Idiota ima svuda i svako može da bude idiot ako može i ako hoće. Većinu idiota možeš da prijaviš policiji, da napišeš prijavu, da preduzmeš nešto.
    Međutim, u ovakvim slučajevima, to je teško izvodljivo. U praksi i ovog puta dokazano.

    Kada sam napisala da se ježim od priča svojih poznanika koji žive iznad bolnice, nisam mislila na galamu, sušenje tepiha na gelenderima i neke druge sitnije prestupe koje tu i tamo počine i oni koji nisu Romi (a ipak ih čine). Mnogo je gore od toga. Ljudi se sa pravom boje za svoju bezbednost, imaju velike probleme i što je najgore, boje se odmazde ako išta prijave policiji.
    Da li tako treba da se živi ovde?
    Da li stari deo grada iznad bolnice treba da postane neki Harlem, svojevrsni geto? A postoje indicije da to upravo postaje. I ne prave ga takvim ni Srbi ni Vlasi ni Marsovci, već znaš već ko.
    Naravno, nekažnjeno.

  • Nema veze sa njihovom nacionalnom pripadnošću, ali ima veze sa tim kako ova populacija živi

    Nije šija nego vrat.
    Ali baš je u tome stvar što teranje nekoga da pije mokraću nema veze sa time kako žive Cigani. U pitanju je varijanta silovanja, jedan monstruozan čin bre.
    Ne govorimo o nekoj tamo tuči ili ne znam čemu.
    Sve ovo dalje što navodiš u vezi reakcija policije i šta ti ja znam je posebna priča o kojoj treba diskutovati, ali AMAN, ako počnemo Ciganima da tovarimo na vrat ovakve stvari, onda ne da nema rešenja već smo ga utupili načisto.

    Niko normalan neće krivicu da svali na sve Rome, kao što niko normalan nije krivicu svalio na sve Srbe i sve Hrvate.

    Nije pitanje koliko ima normalnih, već koliko ima onih na koje mediji utiču na način na koji utiču. Pa čekaj, koji je procenat Srba koji još uvek mrzi Hrvate i obrnuto? ne znam ni ja, ali nije mali sigurno.

  • Kada sam napisala da se ježim od priča svojih poznanika koji žive iznad bolnice, nisam mislila na galamu, sušenje tepiha na gelenderima i neke druge sitnije prestupe koje tu i tamo počine i oni koji nisu Romi (a ipak ih čine). Mnogo je gore od toga. Ljudi se sa pravom boje za svoju bezbednost, imaju velike probleme i što je najgore, boje se odmazde ako išta prijave policiji.
    Da li tako treba da se živi ovde?
    Da li stari deo grada iznad bolnice treba da postane neki Harlem, svojevrsni geto? A postoje indicije da to upravo postaje. I ne prave ga takvim ni Srbi ni Vlasi ni Marsovci, već znaš već ko.

    Nemoj meni da pričaš, sestra mi živi usred „Ciganije“ sa detetom. Razvedena je. Ima problema sa dečurlijom (preskaču ogradu, psuju i slično), ali ima i prvog komšiju Ciganina koji joj je navezao neki dan zemlju u dvorište jer joj je trebala a on imao višak. Velikih problema nema, ali je svakako drugačije nego da živi među Srbima.
    I baš me interesuje koji su to problemi sa kojima se tvoji prijatelji susreću. Konkretno. Da bih probao da shvatim zašto se ne obraćaju policiji.

  • kako objašnjavaš to što niko ništa nije preduzeo protiv tih idiota, protiv njihovih roditelja? Da li se zna ko su oni? Da li oni uopšte znaju šta su njihovi idioti uradili?

    Koliko sam ja shvatio sve što je u okviru zakona jeste preduzeto.

  • Zorane, niko nije ni rekao, a još manje napisao da su ovi idioti sve to uradili osmogodišnjem detetu – zato što su Romi.
    Dakle, niko ne kaže da je to zato što su oni po difoltu takvi, ali nemoj da me sada teraš da napišem čija mi je reakcija predvidljivija – reakcija čopora pasa ili …
    Ja i dalje nemam ništa protiv toga što je napisano i kako je napisano. Neka je napisano.

    Što se tiče konkretnog – pa eto, na primer, da na igralište koje postoji u tom naselju (nekad se ta ulica zvala Dr Mišovića, ne znam sada) ne može niko da prismrdi ako nije Rom, retko kome polazi za rukom da prođe, a da nije gađan nečim ili barem opsovan. Ima još mnogo toga, ali neću da preterujem, jer vidim da smaramo auditorijum.

  • Pa dobro… neću da te ubeđujem ni u šta.
    Mislim da sam vrlo jasno rekao zašto mislim da ovako napisan tekst meni predstavlja problem i da može da izazove posledice koje bi bile još gore od onoga o čemu se u njemu govori.
    Ako ima gore.
    Ko ne prihvata moje argumente – ne prihvata, šta mogu.
    I ne mislim da smaramo bilo koga, niko nije platio da ovo čita ako mu se ne dopada.

  • „Koliko sam ja shvatio sve što je u okviru zakona jeste preduzeto.“

    Ja nešto nisam tako shvatila.

    Zanima me i ovo iz „nedeljnog pregleda“:
    „Republički inspektor za parne kotlove zabranio je borskoj “Toplani” da u pogon pusti oba kotla na ugalj jer su neispravni, saopšteno je iz ovog preduzeća. U “Toplani” kažu da su neophodna hitna ulaganja,“

    Da li su to oni kotlovi koji su remontovani i sanirani prošle godine? Šta im se dogodilo za godinu dana?
    Da li je neko odgovoran za to?
    Šta radi taj tehnički direktor?
    Iskreno se nadam da opština neće da odobri nov kredit, treba naći neko drugo rešenje. Ta Toplana je stvarno bunar bez dna. I ja bih tako mogla da vodim ovo preduzeće – po principu i filozofiji jednog cvrčka – 6 meseci zajebancije, a kad dođe zima – onda kuluk i harač za korisnike usluga. Valjda neće opet da im padne na pamet da povećaju cene.
    A što se kredita tiče, ako se ne varam, na jednoj od sednica Skupštine, nedvosmisleno je rečeno da se Opština Bor maksimalno zadužila.

  • Otvoreno sam napisala da su izgrednici bili Romi, jer je tako bilo i jer je to istina, nisam mogla da napišem da je bio neko drugi ili da ništa ne napišem.
    Neko zaista treba da preuzme odgovornost za ponašanje agresivnih osoba, necivilizovanih i nesocijalizovanih i da mirnim ljudima obezbedi mir i bezbednost.

    Ipak se je naglašeno da su agresivne, necivilizovane I nesocijalizovane osobe Romi. A da imamo problem imamo, samo što imamo problem i sa pripadnicima ‘’naše’’ populacije koje u tim slučajevima nisu Romi nego maloletnici.
    Ne bi trebalo da bude bitno što su to uradili Romi, sam čin je grozan, bitna je medijska manipulacija onih koje pokušavamo da ‘’integrišemo’’ . Bitno je to što sam pročitala i groznije stvari koje su uradila srpska deca pa ni u jednom komentaru nisam videla toliki revolt.
    Dakle, ako su Romi agresivni, necivilizovani, nesocijalizovani, šta se dešava sa ‘’našom decom, koja ne žive ‘’ciganski’’ pa im svašta padne na pamet, setite se devojčice kojoj su izbili oko, one druge koju su drugarice primoravale da sama sebi oduzme nevinost olovkom…
    Velika je razlika izmedju toga što su to maloletna deca a ovo prvo Romi. A i oni su deca.
    I, naravno, ne želim da umanjim delo, samo me interesuje da li se u ovim slučajevima koje sam pomenula toliko širila priča na to da su deca sve gora i agresivnija i čija su.

  • Lijep vam pozdrav
    i samo zbog djece moram da se uključim u diskusiju.

    Ne često se dešava da novinari prave vijesti koje nam se neobjektivno serviraju.
    Uvijek postoji i ona druga strana priče koju su, u konkretnom slučaju, primijenili samo za zlostavljano dijete i njegovu porodicu.

    Djeca trebaju i moraju biti iznad zakona.
    Moraju se zaštiti SVA djeca.

    Nije li se trebao zapitati neko odakle toj Romskoj djeci takva ideja?
    Da nije slučajno neko Srpsko dijete to isto uradilo baš njima, a da njihov tata Rom nije bio u poziciji da tješi svoje dijete?
    Bilo je, desilo se, ali posljedica uvijek ima svoj uzrok.
    A važno ga je istražiti.

  • Ana, sve što ti i Zoran napisaste nikoga ne bi smelo da smara jer stvar nije uopšte za zajebanciju. Toga ima širom ove ludnice, znane i kao Srbija. Postoje krajevi (po našim gradovima) gde ganci ne smeju ni da privire (da ne kažem „prismrde“) kao i krajevi gde bi bolje bilo da malo staviš imalina po faci i preznojiš se 5-6 puta, da rezni.

    – Biju naši al biju i njihovi.
    – A bre kume, pa zar nismo svi naši?
    – C!

    Neki dan sam u Nišu (BlogOpen09) lično video kako radi mašinerija: prvo te klinci cimaju „dajpareee“, pa ako nećeš onda idu keve-nosilje sa „dajpareeedajpareee“ a ako kojim slučajem ne kontrolišeš gornje ekstremitete bolje bi ti bilo da izbegavaš prostor oko ulične rasvete sa crknutim sijalicama jer oni koji će tamo da te sačekaju neće ništa da kažu. Kume.
    Isto kao što je svojevremeno i banda srbojugendovaca imala običaj da uveče strpljivo čeka ispred jednog negotinskog dragstora svojih 15 sekundi slave. Nit piju, nit puše, nit romore, samo stoje. Ikonografija komplet, samo fali oko ruke crvena traka pa da sve bude jasno. U unutra, dva cigančeta, mlađa i od ovog što se napojio amonijaka. Tako je, što ih roditelji puštaju uveče same van kuće, sad će batice da ih nauče kućnom redu.
    Ovde se radi o dvostrukom zlu (mada bi me svaki pop ispravio i rekao „Bog je jedan, i Zlo je jedno“), onih koji biju i onih koji pišu. Slažem se sa drugovima popovima – sve je to isti šit. Balavurdija je to gledala po američkim filmovima ali i Dnevnik u 19:30 s početka devedesetih je imao sijaset priloga u kome se baš pominjala urinokultura ispijanja, plus špricer sa rđom iz radijatora (Plitvice, 1991). O kretenizmu srBskog novinarskog kora je bilo toliko reči da nije ni čudo što je Međunarodni sud za ratne zločine osnovan za teritorije bivše SFRJ i Ruande. Novinari-huškači su osuđeni u afričkoj varijanti, dok je kod nas i dalje sasvim normalno da se novinarstvom nazivaju baljezgarije koje služe za popunjavanje stranica štampe.
    Nije isto reći Srbi+Srebrenica i Romi+klinac iz Bora. Aman, nije. Osim roditeljima tog deteta, naravno, kojima se obde izvinjavam ukoliko su pogrešno protumačili ovo što sam napisao.
    Ono prvo je opasno, ovo drugo nije naivno.
    Da li iko zna koliko je bosanaca ispijalo istu tekućinu pre streljanja? Ili je sve išlo brže, možda.
    Nikada niko nije napisao „banda srBske naciomladine otkinutim olukom sa dragstora smrskala lobanju detetu u centru Beograda, od čega je maloletni C.R. ubrzo preminuo“. Nije, a trebalo je, jer to nisu srbi koji su ubili ciganče (na samo nekoliko metara od mesta gde je srbin Veselinov džipom razgazio jednu srpsku devojku, desetak godina potom). To je stoka koja je ubila jedno dete.
    Možda ću sada nekog i da povredim (već sam se izvinio), ali da li se neko zapitao da možda umesto obesti nije u pitanju nekakva osveta? I to vrlo simbolična. Možda poruka, ne tom nagrđenom detetu, već nekome pokraj ili iza njega?
    A onaj vic o južnoafričkom bioskopu (u vreme aparthejda) gde su belci na balkonu a crnci u parteru, gde belci uriniraju „odozgo“ jer ih mrzi da idu u WC da ne propuste nešto od radnje filma, a odozdo se povremeno čuje (tečnim glasom) „šaraj malo, udavih se“? Da li je i to smešno? Pa, bilo nam je svojevremeno u doba nesvrstanosti, veoma.
    Za negdašnju glupost mnoge nam se stvari danas vraćaju suštinski (institucionalno), a obijaju o glave naravno – personalno. Tako to ide.
    Ja sam napisao to što sam napisao na blogu o izjavi DuleKa Savića: „Po meni je izmišljen problem rasizma, jer zašto nijedan crnac nikada nije kažnjen zbog vređanja belca?“ On je predstavnik većinske Srbije, a ne FK Crvena Zvezda.
    Jašta nego da se preteruje sa kvazibrigom o položaju Roma u Srbiji, čime gospoda misli da stiče poene pred Evropljanima ali i biračkim telom, dok zapravo samo guraju stvarnu ljudsku nesreću pod tepih ili što dalje od atraktivnih lokacija.
    Što reče Milojko Pantić: Na teren su izašli igrači Partizana, a – evo i naših …

    Eto, ispade od ovog komentara ceo post.

  • Postoje krajevi (po našim gradovima) gde ganci ne smeju ni da privire (da ne kažem “prismrde”)

    A postoje i krajevi gde ljudima padne na pamet da potpuno odvoje “geto“ u kome žive , ružna slika a grad lep, pa je tako prošle godine nekome u Topoli palo na pamet da podgine dvometarski zid oko “ciganskog naselja“.

    Ružno bre!

    Čuh to od zgroženih gradjana Topole, krstiše se krstiše, al’ niko ništa ne napisa. Valjda nam je za utehu što taj zid još nije nikao.

  • Pišem ovako da se ne bi pomešalo sa onom mnogo mučnijom temom:
    Sve mi se čini da će uskoro Bor i Negotin da se spoje u jedan grad. Isti lik funkcioneriše i betonira u oba grada. Prvo u Boru proletos radikali nisu znali da broje pa su sebi urušili skupštinsku većinu (ispade na kraju uludo, jer su im je demokrate na proleće vratile), a onda su to isto uradili zimus u Negotinu pa je sada ovde totalni haos od lokalne vlasti.
    U Boru prošle godine remontuju toplanu pa bi i ove opet; u Negotinu su 2002. godine od IHP Prahovo „kroz papire“ primili remontovanu toplanu a ona je danas u gorem stanju nego pre 7 godina jer – uopšte nije ni bila remontovana. Ove godine su tek po predaji toplane „Borska“ po prvi put zamenjena 2 od 3 trula i raspadnuta kotla. Kakvo je grejanje bilo poslednjih godina u ovom kraju Negotina, znaju svi a vidi se kako po nekoliko tona rđe ispred toplane (neko to zove i kotlovima) tako i po računima za struju svake zime.
    Radikalsko-naprednjački sistem obuke kadrova radi punom parom: navataš neko čeljade koje je relativno skoro završilo koju veću školu, može čak i žensko (!), obavezno da nema nikakav radni staž, i instaliraš ga na neko direktorsko mesto, ako može u neku komunalnu firmu. Da stekne (pripravničko) radno iskustvo – gde će to u svet ako ne zna ništa o radu i radnim odnosima. Tako beše do skora u negotinskom JKP, koje pokriva i komunalne i toplanske muke. Tu se pije ona kafa „sve u 1“. Zato je sada pa sve super, zalego je u fotelju jedan „preiskusan“ radikal umesto naprednjačkog devojčeta. Još malo, a posle …
    Negotinsko JKP i dalje uzima kredite „sve u šesnaest“, i ne iskazuje nameru da sa tim prestane. Najvećim delom su to pare za nabavku mazuta za grejanje.
    Cijene? Prava sitnica, Bing – prošlogodišnja cena je bila top#3 na nivou Srbije, a za ovu sezonu je nedavno Opština usvojila novo poskupljenje – 66 i kusur dinara po m2, na 12 meseci.
    Ana, ako imaš nameru da budeš direktor nekog JKP samo dođi do nas. Vidiš da smo sve pripremili, a i radikali su rešili da više ne budu u vlasti pa možda i ne mora da padne partijska knjižica.
    Neko ih zajebo i rekao im da će izgleda da budu privremene mere …
    Neki Četvrtko, opozicioni. Onaj, što im posle vraća mandate.

  • Stvarno se mnogo rečenica oteglo i napisalo ovde o ovom slučaju. Nadam se da je jasno šta sam htela da kažem. Čitam novine i znam šta se radi po školama u Srbiji, čitam i ne mogu da verujem.
    U Boru se, koliko mi je poznato, nikada do sada ovako nešto strašno nije dogodilo.
    Nije među decom.
    Problem je mnogo veći od toga što je neki novinar napisao to što je napisao, da ne ponavljam sada. Problem postoji i niko ga ne rešava.
    Niko ne reaguje kada novinari napišu da policija hvata trudnice romske nacionalnosti u krađi bakra. Kada pišu kako su se dva dečaka romske nacionalnosti popela na krov višespratnice u Boru da ukradu oluk, a onda je jedan od njih pao i poginuo. Niko ne reaguje jer to je među njima, neka oni šalju svoje trudne žene i maloletnu decu u krađu, šta se to nas tiče.
    Ali, u ovom je slučaju iz nekog razloga veliki problem što je novinar napisao da su dečaka pretukla i naterala da popiju mokraću dečaci romske nacionalnosti. Ja sada ne razumem zašto u gornjim slučajevima sme da se napiše, a u ovom ne sme, štetno je
    za međunacionalne odnose u Boru, šta li?
    Kad je u Beogradu raseljeno nehigijensko naselje, svi su mediji preneli i slikom i rečju da se radi o Romima. Zašto to nije bilo problematično? Da li je to „pominjanje“ trebalo u gledaocima/slušaocima da izazove revolt ili sažaljenje? Hajde da ne pominjemo takve stvari, najbolje da govorimo uopšteno, da neko ne bi ispao mrzitelj Roma.
    Naravno da među gledaocima/slušaocima/čitaocima ima i takvih, ali ima i onih drugih, koji će u javnosti odmah ustati u odbranu Roma, njihovih prava, ali će u bliskom susretu sa gađenjem okrenuti glavu od slike njihove gole i bose dece koja prose ili nabrati nos. Ima i trećih i četvrtih, ljudi različito poimaju stvari i različito reaguju.
    Dobro, možda nije trebalo napisati da su ova deca bila romske nacionalnosti, ali da li bi problem tada bio manji? Ne mislim samo na ovaj drastičan slučaj.

  • Čekaj bre Ana, pa ja nisam imao nameru da evoluiram čitav problem koji postoji sa Ciganima pa da pišem i o trudnicama koje kradu bakar i o prosjacima i o bedi i prljavštini u kojoj ti ljudi žive (mada ima i onih koji žive kao kraljevi).
    Ja sam samo kometarisao vesti koje su se u medijima pojavile o Boru i onda naleteo na rečenicu koja me je iziritirala.
    Ako ćemo o problemu te populacije generalno, onda ajde da napišemo jedan poseban tekst.

    Dobro, možda nije trebalo napisati da su ova deca bila romske nacionalnosti, ali da li bi problem tada bio manji?

    Da, bio bi manji. Ne za nesrećnog dečaka, za njega bi bilo isto. Ali se ne bi rađao gnev prema Ciganima zbog nečega što nema veze generalno sa njima.
    Konkretan slučaj o kome govorimo je mogao da bude delo bilo koga, potpuno nezavisno od toga kojoj zajednici (nacionalnoj ili bilo kojoj drugoj) pripada.
    Samo to sam hteo da kažem u tekstu.

  • Ja sam tebe odlično razumela. Nisi ti inicirao ovu diskusiju, već ja. Smatram da je u redu to što si tako napisao i da tako misliš (u principu se slažem), ali to je samo jedan delić svega. Mnogo toga se još valja iza brda.
    Uzroci – mnogi su i veoma složeni.
    Posledice – nesagledive.
    Mislim na sam događaj. I ne samo taj.
    To što piše da su ovi maloletni zlotvori „romske nacionalnosti“ – ima i svoje lice i svoje naličje.
    Ovo je konkretan slučaj. Znam da, nažalost, ima još mnogo takvih, prosto neshvatljivih primera surovosti dece jedna prema drugoj, u većini (poznatih) slučajeva zaista nisu učestvovali Romi, i kada neki novinar napiše u kom se gradu i u kojoj školi to dogodilo, potpuno mi je jasno o kome se radi, ne mora ni da napiše.
    Zašto su deca danas toliko surova – mogu samo da naslućujem i da nagađam. Ne umem da to objasnim, a da bude razložno i prihvatljivo, jer nisam ni psiholog, ni psihijatar, ni sociolog.
    Pokušala sam da shvatim ovaj slučaj, uzroke i posledice, posebno
    posledice po žrtvu (nesagledive) i po počinioce i njihove roditelje (iziritirana sam jer imam utisak da ih nema, po ko zna koji put).
    Ne znam kako je u drugim gradovima, ja govorim o Boru, jer ovde imam priliku da čujem i vidim mnogo toga – činjenica je da POJEDINI (nadam se da se vidi da sam nekoliko puta u svojim komentarima ovo naglasila) pripadnici romske nacionalnosti prolaze nekažnjeno za mnoge stvari za šta bi svako drugi bio kažnjen, što opet, tim pojedincima, samo dodatno daje vetar u leđa. Mnogo je primera i znam da ti je to poznato, kao i drugima.
    Zašto je to tako, odgovor sam samo delimično pokušala da dam, a verujem da je još složeniji i da stvari stoje još gore nego što ih mi ovde vidimo.

  • Kakva bi bila reakcija da je na B92 išla vest sledeće sadržine:
    „Tri maloletne devojčice romske nacionalnosti pretukle školsku drugaricu u dvorištu OŠ Vera Radosavljević u Negotinu, zato što je kurva oborila cenu pušenja na 1000 dinara i manje“?
    ili
    „Tri maloletne srpske devojčice pretukle ciganku školsku drugaricu u dvorištu OŠ „Vera Radosavljević“ u Negotinu, zato što je kurva oborila cenu pušenja na 1000 dinara i manje“?
    ili onako kako je išlo?
    Da, problem ne bi bio manji ali bi reakcija bila posve različita u svakoj od 3 navedene varijante. Zato te „nacionalne“ poštapalice i služe, da izazovu nameravanu reakciju:
    1. u vesti bez nacionalnih odrednica svi su se kao zgražavali nad time da je ovako nešto uopšte moguće da se desi
    2. ako je u pitanju „srBčad“ e onda se svi kao duboko zamisle kako je tako nešto uopšte moguće NAMA da se desi
    3. ako se radi o „romčadi“ e onda to iziskuje hitnu reakciju jer tako nešto uopšte NAMA NE SME da se desi
    Ko smo to MI još uvek niko nije dao naučni odgovor. Ne mislim na geografsko-genetsku odrednicu, nego na sociološko-kulturološku.
    Posebno naglašavam jednu činjenicu: kada su radile to što su radile (na snimku) nijedna od tih klinki nije bila ni pijana niti drogirana, što u Negotinu nije nimalo redak slučaj. One su tu bile posve „bistre pameti“ ??? Sve što su izgovorile i uradile, a narod posle na TV gledao, one su smatrale za sasvim normalan poslovni razgovor.
    U varijanti br.3 nije nemoguće, koliko god to nekome bilo smešno, da se desi scena iz „Lepa sela lepo gore“ kada Manda (bolje reći Mandov) sedi nasred njive i gleda na TV-u Dnevnik i prilog o tekućim ustaškim pokoljima nad srpskom nejači (naoružanom do zuba, doduše). U jednom trenutku skoči iz stolice, baci dopola popijeno pivo (kakav greh u Srba!) i urlikne „E ne može bre više to tako! Idem u rat!“
    Ne, Dragojević to nije izmislio.
    Da, MI imamo običaj da radimo takve stvari.
    Jeste, problem će biti manji samo onda kada pojedinci a ne MI (nacija, partije, udruženja, institucije, novinari-komentatori) javno, jasno i glasno iznesu svoj stav o ovom ali i drugim problemima, argumentovano i promišljeno. Na svakom mestu, bez ustezanja.
    Eto, na primer na E-Stavu, što da ne.

  • Pa, evo vam i mog iskustva, a vi izvucite neki zaključak. Iskreno me zanima.

    Pre nekoliko godina, u parku u centru Bora, odmah pored Doma kulture, oformljen je Muzej na otvornom i izložene su mašine i mehanizacija koja se nekada koristila u RTBu. Između ostalog, izložen je i veliki kamion damper.
    Nakon dva dana, na kamionu je razbijeno staklo na kabini – izvršioci: nepoznati.

    Jednom prilikom, prolazim parkom sa jednim poznanikom i čujem neku buku. Okrenem se oko sebe, a u damperu, u kabini, sede dva mladića (pogodite koje nacionalnosti) i nogama i šipkom iz sve snage udaraju u sve čega su se dohvatili u kabini. Priđoše im i neki ljudi, rekoše im nešto, a zauzvrat, dobili su neverovatnu salvu psovki i pogrda. Nastavili su da uništavaju.
    Ja sam se iznervirala i spetljala oko mobilnog telefona, ali je moj saputnik bio pribraniji i pozvao je policiju.
    Nastavili smo svojim putem, ja sam se nekim poslom zadržala možda 20-tak minuta i vratila se istim putem kroz park.
    Slika neizmenjena: dvojica i dalje uništavaju unutrašnjost kabine. Međutim, sa druge strane parka, pojavio se policajac i uputio se ka njima. Obradovana, sačekala sam da vidim epilog.
    I, šta da vam kažem. Prišao im je, pozvao ih da siđu, što su oni i učinili. I – mirno se udaljili sa poprišta svog vandalizma, grohotom se smejući i sprdajući se.
    Nisu privedeni, nisu legitimisani, nije napisana nikakva prijava. Policajac i oni razišli su se mirno u suprotnim smerovima.
    Ja sam ostala da stojim usred parka otvorenih usta, zgranuta.

    Stvarno me zanima šta se ovde dogodilo. Volela bih da se, svako onaj ko u ovom slučaju smatra da nema nikakve veze to što su vandali bili Romi, popne u isti ovaj damper i uradi isto ovo što su oni uradili i da sačeka reakciju vlasti.

    Mala napomena: radilo se o mladićima, ne o deci (da predupredim moguće komentare).

    Ovo sam videla sopstvenim očima, nisam dakle čitala u novinama ni gledala na TVu niti na Youtube.

  • Naravno da je reakcija policajca apsolutrno neodgovarajuća, ne znam šta bih ti drugo rekao.
    U konkretnom slučaju, ne samo zato što se radi o Ciganima (da ih je zatekao kako lupaju kiosk, valjda bi ih priveo), već i zato što verovatno računa: „Stari kamion, jebiga, kome to treba, šta su ga pa stavili ovde umesto da ga prodaju na otpad i uzmu pare“.
    S druge strane, činjenica je da se, kad su sitniji prekršaji u pitanju, policija drugačije odnosi prema Ciganima.
    Pretpostavljam iz razloga što su svesni da im jedno veče u bajbokani nije nikakav problem, a sistemskog rešenja nema niti je njihov posao da ga pronalaze.
    S treće strane, činjenica je i da će, ako nekome nestane novčanik u autobusu, prvo da pretresu prisutne Cigane ako ih ima. Bilo kakva frka, bilo gde da se desi, prvo su na meti prisutni građani tamnijeg tena (pazi i tebe da ne skembaju negde slučajno).
    I ja sam par puta gledao kako ubijaju boga u nekima od njih pre nego što ih privedu. I to su bile takve batine od kojih bi ja umro, ali oni ništa – plaču i smeju se istovremeno.
    U slučaju koji se pominje u tekstu ne radi se o „sitnijem prekršaju“, ali radi se o deci od 12 godina, a zakon ne dozvoljava nikakve sankcije prema deci mlađoj od 14. Kako se u medijima navodi, protiv roditelja je podneta prijava zbog zanemarivanja dece i to je maksimum sankcija koji zakon propisuje.
    I za Cigane i za Srbe.
    Samo, neće biti da su za sve krivi Cigani.
    Naš odnos prema njima rezultira reakcijom koja je isto takva. Opet dolazimo na pitanje „ko je prvi počeo“ i onda sigurno nema načina da nađemo rešenje.
    Postoje velike kulturološke razlike i mora se naći neki modus da se ostvari suživot ili da uzmemo da ih potamanimo. Ili oni nas.
    Sestra mi je letos bila u Indiji, živela mesec dana u nekom tamo Ašramu. Indijci žive isto kao što žive naši Cigani.
    Takvi su jebiga. Jedu sa poda, svi se peru istim sapunom, galame na ulici…
    Ali oni žive sa nama i mi živimo sa njima.
    Moramo da se naviknemo na neke stvari.
    A delinkvencija će postojati u meri u kojoj postoji dok god postoji sirotinja i dok se god ne reši problem obrazovanja koji je sigurno i osnovni problem.
    Ja znam da Cigani upisuju decu u specijalne škole samo zbog udžbenika koje dobijaju besplatno.
    E to je verovatno ono što je potrebno prvo rešiti.
    Naravno da nam nedostaje sistemsko rešenje, svi smo u tome saglasni.
    Jel imaš ti neki predlog u tom smislu pa da ga razradimo i ponudimo na usvajanje nadležnima?

  • E, ček’ da i ja nešto kažem i da skrenem malo temu sa ovoga da li su gori oni ili mi,odnosno “naša“ deca ili “njihova.
    Problem prvenstveno leži u nama, da prosto kažem mi ih, brate, ne prihavatamo, odvajkad smo najsrećniji kad imaju svoja mala kartonska naselja, ne volimo da se družimo čak ni sa onim delom “naših“ koji im žive u blizini, ništa decenijama nismo uradili da im pomognemo i uključimo ih u zajednicu. Postaše nešto važni zadnjih godina, da bi nam pomogli da udjemo u EU pa i dobiše to politički korektno ime Romi, ubismo se raznoraznim planovima o integraciji, bla, bla, bla.
    Pisah o onim CV-jevima kad mi poručiše da pridodam sliku a na pitanje zašto, odgovoriše mi bukvalno – šta znače biografija i ime, može biti da promakne neka Ciganka, gde da se brukaju!
    U stvari ovo sam htela. Moja ćerka je u prvom razredu osnovne imala Ciganina u odeljenjenju. Niko nije hteo da sedi sa njim pa joj održah predavanje da razmisli kako bi njoj bilo da niko sa njom neće da sedi. Desilo se sasvim očekivano, pošto je sela sa njim u klupu, bila je izbegavana i anatemisana da se druži sa Ciganima.
    Na polugodju, učitelj nam je saopštio da mali, nažalost,moa biti prebačen u specijalnu školu, to je znate ona škola u koju idu deca sa posebnim potrebama, ali ne zato što on nije sposoban da prati nastavu već zato što ne zna srpski jezik!!! Niti je koga razumeo niti su njega razumeli. Zamislite nepravde! U startu mu je oduzeta šansa da se obrazuje. Ne tim prebacivanjem specijalnu školu nego onda kad se rodio, kad su mu se rodili roditelji koji nikoga ne interesuju. Šta će nam!
    I ko je kriv, zajednica koja ih je skrajnula, pa dete do polaska u školu nije ni imalo potrebu da govori srpski jezik ili oni koji su ga sklanjali.
    Getoizirani su brate!
    A ko je kriv? Samo mi jer im nismo dali šansu.
    I još uvek im je ne dajemo. Sve su samo prazne priče, tek da izgleda d apoštujemo ljudksa i manjinska prava. I te priče oko integracije Roma, Cigana pardon, su uvek, ali uvek, mestimične i delimične.
    Svi njihovi izgredi samo više upadaju u oči.
    ‘’Nas’’ ima mnogo više i mnogo veće zločine nosimo na duši.
    Povodom zadnjeg slučaja,od pre neki dan, kad je nevenčani suprug ROM izbo nožem, u sred Beograda, suprugu ROMKINJU, ni jedne agencijske vesti nisu ni pomenule da se radi o Romima. To je posle pridodato za štampanu verziju SVIH dnevnih novina.

  • Zapleli smo se kao pile u kučine.
    Kad Mahlat kaže: „mi smo krivi“, ja pitam – ko to mi? Ti, Mahlat, ja, ko?
    Ne prihvatam nikakvu kolektivnu krivicu.
    I ja sam pre mnogo godina sedela u klupi sa Romkinjom. Bile smo prvi razred osnovne škole. Niko me nije anatemisao, niko me nije izbegavao, ona je sa nama ostala do kraja osmog razreda.
    Njen otac i danas živi u Boru. Stari su Borani, ta njena familija. Dugo je nisam videla, tek letos – na jezeru. Nije me prepoznala, ja nju jesam. Ne znam gde danas živi i čime se bavi, ali izgledala je prekrasno.
    Njen otac je starijim Boranima sigurno poznat, ali možda nije u redu da pominjem imena onih koji verovatno ovo ne čitaju (a nisu političari 🙂 ). On je imao izbor za svoje dete. Svojevremeno sam odlazila i kod njih kući. Pristojno su živeli.
    Većina ipak ima neki izbor. Onda ipak učine onako kako ne treba.
    Ne kažem da ih sistem ne podržava svesrdno u tome da idu pogrešnim putem. Ne kažnjava ih što decu ne šalju u školu, dopušta im da zdravu decu upisuju u specijalnu školu (to je stvarno veliki zločin), niko ne mari što nemaju zdravstveno i socijalno osiguranje, i sl. Sve je to, nažalost, tačno.
    Ali, nisam kriva za to. Nije ni Mahlat, ni Zoran Stanković, ni Lale… Kriv je neko drugi ko za novine izjavljuje da je nemoćan, da ništa ne može, da za neke u ovoj državi ima zakona, a za druge nema.

  • „Jel imaš ti neki predlog u tom smislu pa da ga razradimo i ponudimo na usvajanje nadležnima?“

    Je l’ se to meni čini ili ovde provejava neki malecni cinizam?
    Zašto bih ja imala predlog? Ja, kao i mnogi drugi vidim problem, ali ja ne mogu da radim posao nekog tamo ministra i njegove horde pomoćnika, ne mogu da radim posao Centra za socijalni rad, nisam ni policajac.
    Tačno je da imam taman ten, i to čitave godine, naročito leti, ko zna ko mi je bio predak, da nisu kompleksi neki u pitanju? 😉
    Svi znamo u praksi ko su „veći katolici od pape“.

  • Mahlat i Rain,
    moram da vam kazem da malo idealizujete neke stvari, pa se ljutite koliko hocete.
    Ja jos nisam imala prilike da vidim da neko dete nije htelo da se druzi ili sedi sa decom romske nacionalnosti, a imala sam ih puno. Cak su na poljskim nastavama devojcice razmenjivale garderobu kao sa bilo kim drugim.
    Ali, veliki broj njih ne zeli da se skoluje, ne zeli da se uklopi u sredinu, ne zeli da radi, ne zeli nista sto mi svi moramo, ali zahteva knjige, sveske, uzinu, sve besplatno jer nema!? Znate li koliko nase, srpske dece nema i niko ih ne pita. A za Rome se podrazumeva da dobiju. Zasto?
    Meni je ucitelj bio Rom, cerka mu je zavrsila fakultet i radi u banci, mog druga otac je bio ucitelj, takodje Romi, sva deca mu se iskolovala i rade i mogla bih sada da nabrojim mnogo slicnih primera, ali nema potrebe. Jednostavno, neki od njih sami biraju da zive u kartonskim naseljima. Ne zele da rade fizicke poslove, a koje druge da rade bez obrazovanja? Lakse je da kukaju „ja sam Rom i svi me mrze.“ Nije tako. Svaki od njih koji je zeleo da se uklopi u drustvo, uklopio se. Pa ni Srbi ne mogu da rade bilo koji posao bez skole ili da zavrse skolu ako ne uce. Jel tako?
    A sada budite iskreni pa recite da li biste, npr. u javnom prevozu seli pored prljavog, smrdljivog i krastavog coveka, ili bi se udaljili koliko vam prostor dozvoljava? Da li je Rom ili Srbin nebitno je.
    Rasplinuh se mnogo, a nikako da dodjem do sustine. Shvatili ste me, nadam se, iako sam se udaljila od prvobitne teme.

  • Pogodi me u žicu individualističku!
    Mi možemo, pa i moramo, ovde da pišemo koliko hoćemo na ovu temu (nikako i šta hoćemo), ali dokle god institucije ne reaguju i ne rešavaju takve probleme sve se na kraju ipak svede na „… niz vetar“. Za to primaju plate, majkeimga. Imam i ja svojih primera i u Aninom i u Mahlatinom stilu – i biju i ne biju ih. Očigledno da zavisi od dežurnog policiota?
    Ovako, opet će da se pojavi neka fondacija, udruga, NVO, NGO i druge trangefrange.org pa krene sa donacijama tipa poklanjamo erkondišn za kartonsko naselje, bazen na naduvavanje za donju mahalu ili skejterski poligon za gornju. I da se još malo omrse pride. Može i nova kontejner-mahala u Deliblatskoj peščari u zamenu za „atraktivnu lokaciju u centru Beograda“. Eto i ta bitanga se slikala pred Univerzijadu za sve vizualne medije (da je moglo, i za radio bi se slikao), rešava čovek jedan sanitarni problem u gradu – javno, i još jedan egzistencijalni – ispod žita, pardon mosta. Nisam mislio na gancije kada rekoh egzistencijalni, nego naravno na njegovu felu koja sirota nema lebac da jede – novopečene srBske bizMismene.
    Ološ.
    Mada, ima tu i krivice za „MI“, za onih 95% ćutologa i mudrosera. Kao i u svakom narodu.

  • Pa vidi, ni ja ne volim da budem deo kolektivne krivice, ali ona je kolektivna, nažalost.
    Zadnjih meseci se vodila prava borba gde će raseliti Rome iz ‘’divljeg naselja’’ ispod Gazele, jeste li gledali to? Niko ih nije hteo, po naseljima su dežurali noću da ih slučajno ne dosele tajno dok svi spavaju.
    Ni meni ne bi bilo milo da mi ispod prozora dovlače tone ‘’sekundarnih sirovina’’ ali ako niko neće da ih zaposli oni nešto moraju da rade a to ispada jedino što im jre pruženo. To nije izbor. I za takve stvari, ono čudo koje je godinama stajalo ispod Gazele postoje sankcije samo što godinma nikoga nije bilo briga. To ti je ona čuvena linija manjeg otpora – neka ih, neće ništa da nam traže. Malo nam je naših problema treba da rešavamo i njihove.
    Naši ljudi koji žive i rade u inostranstvu vrlo brzo se ‘’kultivišu’’, to jest, prihvate pravila življenja pa preko noći nauče da ne mogu kao ovde da ispraćaju goste i bude pola naselja podrvriskujući i ljubeći se dok pijani kum traži još jednu pesmu za kraj (najbanalniji primer). Kažnjivo je. I ovde se vraćam na ono da se Romima ‘’gleda kroz prste’’. Čija je to greška? Romska ili greška sistema?
    Da smo hteli mogli smo.
    Sve je jako jednostavno, na selu lepo prikolješ prase i razvlačiš creva po dvorištu, kad se doseliš u grad to ne možeš. Retki su oni koji kažu – ma pusti ga, seljak! Nema toga.
    I nismo se mi ovde zapleli ko pile u kučine, problem je odavno zapleten pa se ovako rasipa jedno romsko pitanje na romska pitanja uopšte. Teško ih je i sagledati i komentarisati o pojedinačnim problemima.
    Naš kolektivni problem je njihova društvena nevidljivosti i ona vidljivosti koja ‘’bode oči’’ kad naprave nešto ovako nad čime se zgražavamo.
    Mi imamo problem sa Romskim pitanjem pa je i naša odgovornost.

  • Mahlat:
    I ja sam nekoliko godina radila u školi, pa su mi poznate neke stvari. Da li znaš da dete NIKO ne može da prebaci ne u specijalnu, nego ni u jednu drugu školu (čak i po kazni, kao što je nekada bilo), ako se roditelji ne slože?
    Dakle, ko je bio nepravedan? Ko je tom detetu unapred oduzeo šansu da se obrazuje?
    Nisu mi poznati detalji tog slučaja, naravno, možda su roditeljima tog deteta i iz škole malo „pripomogli“ „dobronamernim savetima“ da će detetu biti bolje, da će tu školu završiti (normalno da hoće, kad nije zaostalo, samo ako ide redovno), da će imati ovo besplatno, ono besplatno, ove pogodnosti, one pogodnosti…
    Sad će da ispadne da su svi kolektivno krivi, samo ne onaj ko je dužan da se stara o svom detetu, da mu obezbedi pristojan život, da dete bude zdravo i čisto, bezbedno, da ne lunja po ceo dan
    napolju… Ali, da bi se to obezbedilo, mora da se radi. I najteži poslovi, ako treba. Kao i mnogi koje poznajem, što rade. Mnogi od njih su Romi. I rade kao crvi. Deca im idu u školu.
    Znači, ipak postoji izbor. I niko ovde kolektivno nije kriv ako se pri tom izboru pogreši.
    Opet se vraćam: zakon ima dvostruke aršine. Neko mora da šalje svoju decu u školu pod pretnjom kazne, a neko ne mora.

  • Mahlat:
    „I ovde se vraćam na ono da se Romima ‘’gleda kroz prste’’. Čija je to greška? Romska ili greška sistema?“

    Da li je iko ovde napisao da je to greška Roma?
    Ali nije ni moja. Nije kolektivna.
    Ne postoji kolektivna krivica.
    Zašto im se gleda kroz prste? Zašto ih uhvate sa gomilom bakra i puste ih? Oni se odmah sutra vrate da rade isto. Zato što se zna da nemaju posao i prećutno se prelazi preko njihovih krađa, aboliraju se i zataškavaju njihova kriminalna dela i tačno je – ako ne kradu bakar, od čega će da žive, a ako ne kradu bakar i nemaju od čega da žive, doći će da traže socijalnu pomoć.
    Ko je za to kriv? Opet neki kolektiv?
    Zašto niko neće da ih zaposli? Ovo pitanje zahteva poseban osvrt,
    ali je deo odgovora već dat u prethodnim komentarima. Svako ko je dobar i pošten radnik ima posao, ali je i to danas diskutabilno. Danas kada mnogi ostaju bez posla, bez obzira na to kakvi su radnici, nikome nije lako, ali se ipak ljudi ne okreću kriminalu.

  • Danas kada mnogi ostaju bez posla, bez obzira na to kakvi su radnici, nikome nije lako, ali se ipak ljudi ne okreću kriminalu.

    Osim Cigana? Znam da nisi to rekla, ali prosto, tako zvuči.
    Nešto baš nisam ubeđen u to, mislim da su nam samo vidljiviji. I procentualno ih ima daleko više nezaposlenih.
    Meni zaista pomalo ova priča (možda pogrešno) zvuči kao da su Cigani po definiciji lopovi i lenštine, uz retke izuzetke koji potvrđuju pravilo.
    I sada mi raspravljamo o tome da li da ih popravljamo ili da ih trpimo.
    A ja sam ubeđen da im, kao društvo, nismo pružili šansu.
    Nije dovoljno reći da mogu da se školuju isto kao i svaki Srbin. Nije, jer ne mogu. Imaju pravo, naravno, ali nije isto poći u školu iz kartonske kutije i iz stana. Nije isto učiti u kući u kojoj ima deset osoba u 50 kvadrata ili u stanu od 60 u kome živi troje.
    Ima sirotinje i među Srbima i to… onoliko. Kad pogledaš, ista je stvar. Ta sirotinja takođe ponekad uspe, ali mnogo češće ne uspe da se izvuče. Niko ne živi u kartonskim kutijama zato što voli. A izvući se odatle je zajebana rabota i samo retki su sposobni za to. Nebitno da li su Cigani ili bilo šta drugo.

  • Tako je. Samo što se stalno nešto izbegava suština.
    Osim toga, svako u komentarima pročita ono što mu se dopada bez namere da malo objektivnije i sveobuhvatnije prihvati neko mišljenje. Sa obaveznim izvlačenjem iz konteksta.
    Naravno da mislim da su Cigani po difoltu i lopovi i lenštine i prljavci i sve najgore. Ti me dobro poznaješ, pa znaš da tako i mislim, pogotovo što sam tako napisala. Barem si ti to tako protumačio.
    A sve samo zato što mi se učinilo da je malo onako… nepotrebno usred svih ovih problema lamentirati nad tim kako je ko koga nazvao.

    Ali, barem smo se oko nečega složili.
    Mudroseri i ćutolozi zaista jesu svojevrsni kolektivi.

  • Ček bre, jel ti to ozbiljno?
    Ne znam koliko te dobro poznajem, ali ne bih rekao da ti tako misliš.
    Ali prosto – tako zvuči.
    OK, možda pogrešno čitam. U tom slučaju ili nisam dovoljno koncentrisan ili si ti nejasna.
    Ja jednostavno, kada je delinkvencija i siromaštvo u pitanju ne mogu da napravim razliku između Cigana i necigana.
    Nisam imao nameru da te uvredim svakako.

  • Sve je počelo od toga kako je koga ko nazvao u novinama.
    Onda – da preskočim razne svoje nejasnoće – iznela sam svoju bojazan da počinioci batinanja duplo mlađeg dečaka i prisiljavanja na neverovatnu gadariju – neće biti kažnjeni, kao ni njihovi roditelji, i da to nije prvi put.
    Da li da ih popravljamo ili da ih trpimo?
    Ja nikoga ne mogu ni da popravljam ni da vaspitavam, ali ne mogu ni da ga trpim. Ko god to bio.
    Ispada – ako si Rom – obespravljen si, sistem te zajebava, pa ti je sve unapred oprošteno. Zakoni za tebe ne važe. Za druge važe. Treba da se svi sklanjamo i da zaista plašimo svoju decu njima. Da znaju ako naiđu na njih na igralištu, pa još ako vide da imaju neku flašu u rukama, da beže glavom bez obzira.
    Neće biti da je tako.
    Neću ni da pomišljam na to da je tako i da treba da živimo tako.
    Nisi taj novinski tekst naveo, ali u poslednjem, od 9. septembra piše (mislim da je „Alo“) da dečake ne mogu da gone zakonski, a roditeljima mogu samo da nalože „pojačani nadzor nad decom“.
    Pa, ko koga ovde zajebava? Kad moram tako da se izražavam, jer nema drugog izraza za to.
    Roditeljima ostaje da privatno tuže. Šta imaju od toga? A školski policajac tvrdi da se radi o deci za koju je već primećeno da imaju problematično ponašanje? I šta je ko uradio po tom pitanju? Sada treba roditelji žrtve da popravljaju stvari? Ili da trpe?

  • Naravno da ne mislim tako. Ali imam utisak da mi se ponešto tu i tamo izvlači iz konteksta.
    Naravno da nisu svi Romi ni lenjivci ni lopovi ni prljavci. Neki jesu. I mnogi ne-Romi jesu. Sve to odjednom.
    I – poenta i neću više. Pitam se, pod uslovom da ste svi vi u pravu, a znam da jeste, sistem zaista nije štedeo Rome, ali ne štedi nikoga od nas, svakog na svoj način – kako da se običan svet zaštiti SADA, danas, sutra, dok neko ne smisli strategiju kako da popravi šta se popraviti može?
    Kažete – nisu oni krivi. Pa i nisu. Da li je onaj dečko kriv? Da li su njegovi roditelji krivi? Da li je ona Romkinja što ju je muž izbo nasred ulice kriva? Da li su krivi Romi iz kartonskog naselja što neće da idu da žive na selu, jer, kako su sami rekli, vlast im nudi da rade na njivi, a oni to ne mogu, oni se bave nečim drugim (i ja sam pratila sudbinu kartonskog naselja podno Gazele)?
    Po ovome ispada da niko nije kriv. Osim tamo nekog kolektiva.

  • Nisi taj novinski tekst naveo, ali u poslednjem, od 9. septembra piše (mislim da je “Alo”) da dečake ne mogu da gone zakonski, a roditeljima mogu samo da nalože “pojačani nadzor nad decom”.

    Ne poznajem zakon i zaista ne znam šta može da se uradi u ovom slučaju. I svakako ne mislim da bi bilo drugačije da su u pitanju srpska deca (mislim na onu trojicu).

    Ispada – ako si Rom – obespravljen si, sistem te zajebava, pa ti je sve unapred oprošteno. Zakoni za tebe ne važe. Za druge važe

    Kao što rekoh, ja uopšte nemam taj utisak osim kada su u pitanju sitniji prekršaji. A tada uglavnom dobiju debele batine od policije i puste ih kući. Kad bi ih priveli – isto bi bilo, odnosno, sutradan bi uradili isto što i juče. I isto kao i mnogi drugi necigani.
    Ja nisam pratio toliko siituaciju sa Gazelom. Ali, ako su im nudili alternativu, da im daju zemlju na selu (ili makar daju na određeni vremenski period) i nisu prihvatili… onda su zaista trebali jednostavno da ih izbace iz grada i zabrane im ulazak. E sad, ako su im nudili samo da idu na selo u slično kartonsko ili kontejnersko naselje, to nije alternativa uopšte.

  • U moje vreme su ih zvali… kao i sada – po izboru ili upotrebi. To zaista nema veze sa istraumiranim „belcima“ ili „crncima“ i ostalim uzasnim desavanjima koja se desavaju svim ljudima, a ponajvise deci. Evo moje vizije celog hokus – pokusa sa ovom diskutabilnom temom koju ste zapoceli:

    Svojevremeno me je Malja Ciganin (kao djaka osnovca) naterao da u muskom WC-u Osnovne skole Vuk Karadzic, uzmem ugaseni pikavac iz pisoara i stavim ga u usta (mislim ne da progutam), ali da imitiram frajera sa upisanim pikavcem i „povucem dim“.
    Da ne bese mog drugara iz odeljenja, koji je slucajno naisao da se „olaksa“, koji je video sta se desava, mozda bi morao i da ga pojedem…
    Srecom, otisao je kod uciteljice Spase Dzadzic, doveo je do „scene“ a ona ga je „naruzila“ za dve sekunde (sve ga je nasekirala), ja se „izvuko“, isplaknuo sta se dalo isplaknuti, i vratio na cas.
    Straobalan postupak jedne budale (neobrazovane, napacene ili lude);
    mozda kukavicki cin osnovca (nizi razred, malo obrazovan i neiskusan) ka istetoviranom ponavljacu koji sa 16 godina ide (ili svraca) u Osnovnu skolu;
    a jos gori cin uciteljice (uzor u skoli, gradu, obrazovana, pedagog?, idol djaka,itd.) koja je sve i svja, deci tog uzrasta!

    Moja „draga“ uciteljica, nije prijavila apsolutno nista mojim roditeljima, a jos manje direktoru skole, a jos manje imala vremena da mi objasni sta se desilo (veoma bitno po meni) jer sam bio zgrozen, sokiran i ponajvise zbunjen postupkom koji nije bio u skladu sa misicavim ponavljacima koji lemaju ili udaraju cvrge bez razloga…

    Cigane nisam mrzeo posle toga (Malju jesam, do prve „osvete“), ucitelje nisam (Spasi Dzadzic je doduse ZAUVEK pao rejting kod mene jos od onda kada je slala djake da joj srede kucu i pociste, ili kada je primala nebrojene vredne poklone od roditelja uvlakaca – na casu -pred decom!).

    Roditilje nisam zeleo da povredim a jos manje okolinu (cale bi im jebao sve po spisku, uciteljica bi bila kompromitovana, a Malja bi me opet negde maltretirao).

    Ruku na srce, nisam imao psihicke posledice zbog Malje ili ukusa pikavca/mokrace, a jos manje pritisak, sto nisam roditeljima sopstio sve to. U mojoj tintari je ostalo samo par stvari:

    1. Malji cu jebati sve po spisku cim izvezbam hrabrost (ili u to vreme, porastem-kao da je to presudno za tucu, he, he…);
    2. Uciteljicu nikad vise nisam voleo ili cenio za sve ono za ste se „izdavala“;
    3. Cigane, Rome ili Mandove (kako sam u to vreme cuo da ih zovu) nisam nikada mrzeo, a jos manje svoje ili Maljine roditelje, ili sebe (bio sam ljut na sopstveni „kukavicluk“ neko vreme);
    4. Naucio sam (malo) sta je maltretiranje neduznih, neodgovornost pedagoga, i kukavicluk (pa makar i po cenu batina).

    Epilog po zaslugama:
    1. Uciteljicu sam otrpeo jos par godina (dok nisam istrcao iz cetvrtog razreda) i uzeo sebi za pravo da nekad istinu o njoj saopstim, bez ustrucavanja ili reakcije okoline.
    2. Malju sam razbio ko zvecku kada me je na ulici pitao za neki dinar – ali onako Holivudski -kako zaluzuju ljigavci. Blagim samaranjem, dok sam mu stajo na stopalu (da ne bezi) a drugom rukom drzao za masnu kosu. Iskusni kenjator se zbunio i nije imao vremena da bezi, a ja sam u naknadnom komesanju ponudio Irski „poljubac“ i sve vreme ga podsecao, na nemili dogadjaj iz proslosti. On se naravno nije secao toga (verujem) ali mi je prvo psovao majku (dodatni zajeb), pretio bodenjem noza (tu je poceo da dobija laktove) pa onda nazivao bratom, kumom i nudio usluge (ljubim te u kurac, ubi me ako hoces, itd).

    Meni je kroz glavu prolazilo samo jedno; kada ce da mu se vrati pamcenje u vezi slucaja, pa da svako odseta svojim putem.

    Publika se, pored tadasnjeg zanatskog centra, skupila, i skandirala. Mesana. Cigani, kumovi ili Romi, belci, vlasi ili Rumuni, Srbi itd. Secam se da su i cigani navijali za nanosenje bola Malji, i da niko nije prisao da nas „razdvaja“.

    Tada sam morao da mu dam „ideju“ o prisecanju, ukoliko zeli da stanem. On se iznenada „prisetio“, ja ustao sa njegovog smrdljivo-istetoviranog tela, popravio izgled i nastavio gde sam posao.
    Nisam se okretao.
    Naravno jos jedna greska u fakirskom iskustvu, koju sam spoznao kasnije u zivotu (mogu da te izbodu, bace kamen, ili pucaju)
    na srecu sa Maljom se sve zavrsilo na tome.

    Malja mi je definitivno pomogao u velikom broju zabluda, tako da sam mu danas zahvalan za puno toga.
    On se meni javljao sasvim normalno posle toga (bez pretnje ili ljubavi-profesionalno: „De’ si kume!“, a i ja njemu takodje: „Tu sam, a de’ si ti?“.

    PS Izvinjavam se auditorijumu na spamovanju.Kazem ajde da podelim iskustvo.
    Nastavak zavisi od urednistva (ukoliko ih interesuje moj dalji odnos sa manjinom; sa Maljom sam zavrsio poodavno).

  • Ne moram da idem tako daleko sa ličnim iskustvom…
    Moji mali slatki maloletni klinci su pre par godina imali bliski susret sa brojnijom i starijom grupicom što maloletnih, što punoletnih Roma, kako ih sada isključivo zovem, mada, Ajar, mogu da ti kažem da su i dan danas belci i crnci ili ganci, ništa se nije promenilo.
    Klinci došli kući pocepani i krvavi, uredno prijavili intervenciju drugova plavaca (upotrebili su neki drugi izraz) i naravno da je nakon toga usledila poseta prekršajnom sudiji.
    Tri ročišta, mi uznemireni roditelji maloletnih „belaca“ uredno prisutni sa svojim problematičnim adolescentima, a onih ostalih koje zakon takođe obavezuje ni za lek. Ni malih neodgovornih ni velikih odgovornih…
    Nakon tri ročišta zaključak sudije, pred nama roditeljima je bio da su „crnci“ (ispravila me žena, nisu Cigani već Romi) odgovorni obzirom da su stariji i da je među njima bilo i punoletnika, da ih je bilo daleko više nego naših „belih“ klinaca i bla bla bla bla…i nikom ništa.
    Ako nekom „belcu“ kažeš da će da ode kod sudije za prekršaje u Boru i da tom prilikom neće nikom ništa da se desi e taj će te sigurno smatrati ili za lažova ili za budalu.
    Pa svi znaju da tu nešto moraš da platiš već samim tim što si se uhvatio za kvaku…ali kada su Romi u pitanju e tada se dešava nešto čudno sa našim sistemom.
    Valjda zato i mogu da dozvole sebi i svojoj deci da se tako bahato ponašaju.

  • Radi boljeg razumevanja opisane situacije dodatak:

    1. Belci: dečak i devojčica u višim razredima osnovne škole
    2.Crnci: 10-ak Roma između 15-19 godina starosti

    Na moj ponos oba moje belca su se borila do dolaska patrole koja je rasturila tuču.

  • Ma kapiram sve komentatore, samo sam hteo da kazem da problem huliganstva ne treba povezivati sa manjinom ili kako god ih neko zove, vec sa velikim problemom sistema koje ne stiti ili kaznjava oderedjeno ponasanje.

    Malja je simbol mog neprijatnog iskustva sa huliganom ili drkadzijom, gde sam bio prepusten milosti uciteljice od koje sve pocinje.
    Ona je deo tog sistema koji je bolestan i prikriva kriminalni akt. Imala je i svedoke a i sama naisla na „ucesnike“.
    Ja sam imao „srece“ (da ne olizem i govno) i vise „predstavnika institucije“ koji su mogli da se postaraju za dobrobit istine, moje malenkosti, prethodnih i potencijalnih zrtava ove vrste mokracnog fetisa, koji ih uveseljava. Da je kojim slucajem njen sin bio na mom mestu; ne verujem da bi isto prosao.

    Slucaj ove dece je malo tezi od mog i sigurno ce ostaviti posledice na njih (voleo bih da nisam u pravu), ali se nadam da ce prevazici osnovne stresove (svaki put kad vide obojeno celjade, ili idu u WC – da im ne pozli).
    Njih sada moramo leciti, a mogli smo da sprecimo svu tu pizdariju jos kod Maljinog slucaja ili nekog neobojenog clana zajednice koji takodje ima neke sadisticke fantazije.
    Muka mi je tek kad pomislim na decu, silovanje ili neko drugo seksualno zlostavljanje koje se desava kod oba „tabora“ a nema veze sa bojom koze.

    Sistem je skroz sjeban, a sjebali su ga svi oni koji misle samo na sebe i svoju decu; a to se zove sebicnost, nehumanost ili glupost (izaberi odgovarajuci termin).

    Sudija za prekrsaje nece mnogo doprineti, niti vaspitna institucija ali ce bar biti evidentirani, ili preplaseni kaznama (koje trebaju biti ponizne za ovakve cinove)!

    U svajcarskoj (davno) nisu mnogo zatvarali lopove, ali su im stavljali metalne „kragne“ kojih se nisu mogli osloboditi. Pustali su morone da setaju ulicom, a narod je znao da to nije leptir-masna, vec znak da paze na lopove i prevarante. Jednostavno i u skladu sa pocinjenim krivicnim delom.
    Na zapadu (danas) postoji kontrola preko uredjaja (mobilni/satelitski signal) koji se fiksira na nogu i svakog trenutka se zna gde se „pacijent“ nalazi. Kada se lampica upali ili zavibrira, moroni moraju da se jave istog trenutka nadleznima. Isto tako imaju ograniceno kretanje, a u slucaju novog mastanja ili prekrsaja, nalaze ih brzinom munje.

    Nehumano? Malo sutra!

    Moze i tupavi primer sa „ocuvanjem travnatih povrsina“:
    Neka nasi vrli zakonodavci krenu sa naplatom kazne za parkiranje, fuckin’ krseva po travnatim povrsinama (npr 50 evrica), pa da vidis kako ce da ozeleni i Borski dimnjak, a kamoli zasrani parkovi.
    Nemas kinte za kaznu? Ok, odvlacim ti kola, a ti dodji da ih preuzmes kada nadjes pare + lezarina za vozilo (po danu).
    Nemas kintu za pizdariju?
    OK. Imas dve nedelje, da zberes pare,a posle toga ih prodajemo na aukciji. Sigurno pravimo 50 – 150 evrica, a novi vlasnik bude takodje srecan.
    Kupio autic za 150, i ima jer ne parkira po zelenim povrsinama…

    Hocemo o korupciji?

    Sve je brate izmisljeno, samo treba prepisati „domaci“, a ne samo Bolonjski sistem skolovanja. Daj malo da tresemo zakon. Kod nas je poodavno trebao Sheriff da useta i pocne da vitla koltovima.

    Kad pomislim na nas Divlji Zapad i debelog Seriffa, pada mi na pamet stampedo od par miliona grla, i mamuze u bulju…

  • I znate kad će početi da se rešavaju problemi, kad neki odgovoran roditelj, čije su dete maltretirali, odrobija nekog.
    Tada će shvatiti da moraju opustele škole da pretvore u zatvore, pa iz zatvora da vode svu tu bagru na prinudni rad na napuštene njive.

    Ja ne znam šta bih im uradila.

Napiši komentar

/* ]]> */