Aktuelno Društvo Mediji Некатегоризовано

Duty-free Parlament

Dakle, usvojiše Vučićevski Zakon o informisanju – kao bez Vučića. Demokrate nastavljaju sa pranjem biografija svojih najljućih protivnika iz devedesetih. Eto, u Blicu su neki dan kalkulisali ko-šta-kako-koliko će glasati oko Zakona o informisanju, pa se pokazalo da su za malo podbacili. Ili nisu smeli da napišu ono što su skoro svi znali.

Dakle, usvojiše Vučićevski Zakon o informisanju – kao, bez Vučića. Demokrate nastavljaju sa pranjem biografija svojih najljućih protivnika iz devedesetih. Eto, u Blicu su neki dan kalkulisali ko-šta-kako-koliko će glasati oko Zakona o informisanju, pa se pokazalo da su za malo podbacili. Ili nisu smeli da napišu ono što su skoro svi znali.

Ovaj prikaz me toliko podseća na nekakav fiskalni račun da me prosto hvata jeza. Krematorijumska – svi se oko tebe znoje a ti se ježiš. Kako god bilo, pominjani i proklinjani Zakon je usvojen, sa 125 glasova (k’o sindikalna polutka, da ne pretekne) narodnih poslanika. Poslanici, to behu oni što bukvalno shvataju svoj poziv pa sole li sole …

Iznenađujuće ili ne, ali za zakon su ipak glasali penzosi, neokomunjare su bile (kao) uzdržano-za/protiv dok Palma, taj čovek-partija, beše neuzdržano-protiv. A Batić, ta legenda samostalnog poslaništva koaliciono stečenog? Neiznenađujuće i neinventivno, baš kao i LDP razočarenje. Zapravo, u Čedu se ne treba razočarati jer još uvek nije sebi izbio iz glave da više nije član (B)DS, a da još uvek ne razume kakav su mu to miraz doneli oni iz GSS. Na BDS, te bivše DS, ne vredi trošiti vreme. Zato Dinkićevci slave još jednu ucenjivačku pobedu, krše ruke (oči im krvave) kao da ih snimaju za neki spot „Folk Diska“.

Zapravo, od cele te bulumente (tzv. Parlamente), trebalo bi:

  1. Žaliti što su Vesna Pešić i Žarko Korać saučesnici, svojevoljno ili ne, u celoj toj farsi. Njih dvoje u Parlamentu predstavljaju poslednje ostatke uspomena na „građansku Srbiju“, a da su u stvari samo izuzetak koji potvrđuje pravilo: u našoj stranci su poslanici slobodni da glasaju po sopstvenoj savesti. De da vidim ko je smeo da Vesni i Žarku naredi nešto. Nešto što važi za ostale članove, „slobodne volje i savesti“. Njih dvoje su već danima najavljivali kako za Zakon neće glasati. Pošto su svi znali za takav njihov stav, nije ni trebalo da se pojavljuju na glasanju. Nego lepo sa Rizom Haljimijem, na kahvicu – ali u neki od BG-kafića a ne Skupštinsku mehanu za DŽ. Ali … kao što rekoh, samo uspomena. I dva glasa protiv, prisutna.
  2. Debelo porazmisliti kakvu to poruku domaćoj i stranoj javnosti šalje pomenuti prepodobni Riza Haljimi d’Preshevo. Naši ga gledaju kroz Ray Charles model nacionalnih đozluka, dok za strance koji ga posmatraju mikroskopom on više predstavlja dopola izvučenu grafitnu šipku u nuklearnom reaktoru zvanom Srbija, sa sve pripadajućom mu Skupštinom. Malo gore, malo dole. Uvuci, izvuci. A okolo opet jeza. Riza je samostalni poslanik, čiji položaj Batić i Damjanović mogu samo da sanjaju. Da li mogu da (zajedno sa svojim partijama) osvoje onoliko glasova koliko je R.H. dobio? Paaa …  Dakle, kakav Parlament takvi su i zastupnici nacionalnih manjina. Svih šest, žive mere.
  3. Tomi Nikoliću oduzeti 21 poslanički mandat koji je odžepario radikalima na umoru, pa onda neka slobodno naokolo priča kako je „opozicija“ i napušta salu pre usvajanja već usvojenog zakona. Koji god da mu povod padne na lopatu. Pardon, jezik.

Problem tzv. stručne javnosti je daleko gori. Danas Kuriri, Gromovi, Presovi i ostali kiosk-tariguzi na sva usta hvale Pešićku i Koraća, one iste koje su pre samo nekoliko dana napadali, vređali na najogavniji način, pretili ili pujdali nacionalno o(be)svešćenu mladež na njih. Neka, nemojte molim vas samo vi takvi da ih hvalite. Zapravo, interesantan je stav dva najveća novinarska udruženja u Srbiji, UNS i NUNS, koja nikako ne mogu a da ne budu oprečna o čemu god da se radi. Kada je 1998. godine donet „Vučićev“ medijski zakon, tj. espeesovski, UNS ga je naravno podržavalo a NUNS ga je preživljavalo, i to jedva. Danas – suprotno. Smajlovićka pišti na Tadića, kao da stražari na kapijama Rima, a zaboravlja sa kime je i kako sve uređivala Politiku. Dobro ili loše, to je posebna priča. Zato sada ne možete da od nje čujete još neki (drugi) komentar te novinarske udruge. Sa druge strane, u NUNS bi hteli da budu „politički korektni“ pa da vlasti daju (opet) šansu.

Kako protumačiti ovaj luping, mozgolomku, koju izgovara predsednica Nezavisnog UNS, a koja se završava sa: „Ko bude pisao objektivno, nema razloga za strah od autocenzure“. Da, fudbal – to je lopta u mreži, kako kaže Zvonko Mihajlovski, dok negotinski vatrogasci pozivaju piromane da se uzdrže od paljenja vatri po okolini tokom leta. Da li je ona uopšte svesna, kao školovana osoba/novinar, šta je rekla? Luping, od lupetati. Nezavisno, da se zna.

Treba pošteno reći (mada to još nisam čuo): samo idiot može da upoređuje zakon iz 1998 sa zakonom iz 2009 pa da pod stavku „ugrožene vrste“ podjednako stavi slobodoumne medije (iz 98) i bezumne medijume (iz 09). Bezumni su bili kako onda tako i sada. Oni koji i dalje namesto uređivačke imaju uvređivačku politiku. Problem je u onim slobodoumnima, odakle im izrastoše apostrofi („…“)?! Kada bi od ovoga neko napravio smajlija, garant bi ličio na neki od Pokemona. Smajli … Smajlovići.

Šta će biti sa lokalnim medijima – naravno, prvenstveno mislim na lokalne TV stanice – još niko da pusti glas. Eto, Timočka oborkneževina ima nekoliko lokalnih televizija, neke sa regionalnom a neke sa opštinskom frekvencom, ali suvislih komentara Zakona nije bilo. Možda zbog predstojećeg skupa Unije regiona u subotu, i naprasno ponovo otkrivene ljubavi lokalnih feudalaca prema pravom pobedniku skupštinskog nadgornjavanja i ključaru transfera para za provinciju? Da bre, na Mlađanog Rušitelja Vlada mislim, naravno. Što se tiče negotinske TV Krajine, tu nema razloga za strah: ne mogu da potpadnu pod novi Zakon o medijima jer, jednostavno, oni nisu medij. Ne ispunjavaju uslove da bi ih neko takvima zvao. A pritom imaju regionalni befel.

 

A onaj fiskalni račun, sa početka?

Pa, valjda ste uočili da na njemu ima jedna veoma bitna „neugodnost“. Nije ćiriličarenje, inicijali kasira, loše sabrane stavke, identifikacioni brojevi ili datum i vreme izdavanja. Ne postoji obračun poreza. Oni, koji pune džepove i trbušine iz budžeta koji se puni parama od poreza koji plaćaju građani i firme, kada žderu skoro za džabe u skupštinskom restoranu – ne plaćaju porez.

Evo i originalnih, „Pravih“ fiskalnih računa:

***

Šta mislite, ko će se prvi naći na udaru novog Zakona: blogeri ili mediji? Iznesite svoj e-stav o tome?

O autoru

Lale

15 komentara

  • OK Lale, u dobroj meri sam saglasan.
    Ajde sad mi reci šta bi ti uradio da imaš moć da odlučiš kako će da glasaju poslanici LDP-a.
    Mislim, lako je kritikovati Zakon, naročito Zakon o informisanju. Skoro kao da kritikujem fudbalsku reprezentciju – sve znam o informisanju kao i svaki Srbin koji čita novine, jel tako?
    Ali problem nastaje kad imaš odgovornost da razmišljaš o posledicama.
    Dakle, ajde razmisli o posledicama pa mi reci šta bi uradio.

  • Ne bih nikada voleo da imam moć da odlučujem o tome kako će bilo ko da glasa. To nema veze sa demokratskim, još manje sa liberalnim a najmanje sa građanskim. Grdna je to muka.
    Ne sviđa mi se sam tok „radnje“ do kraja glasanja, koje tada više nije ni bilo bitno. Kritika zakona mi zapravo nije ni bila na umu, već činjenica da se ti skupštinski zajebanti prilikom donošenja svakog od „evropskih“ zakona skoro uvek ogreše o neku društvenu kategoriju, i to baš onu na koju se i odnosi sam akt koji usvajaju.
    Ne prihvatam da to rade o trošku naroda, pa još i da ne plate porez kada odu da zaliju najnoviji dil. Od popova se razlikuju samo po tome što ipak daju fiskalni račun. Ali, bez stope PDV-a.
    Neću da razmišljamo o posledicama, hoću da sprečimo uzroke. Mislim da poslanici ne razmišljaju o posledicama jer se one uvek dešavaju nekom drugom.
    Prihvatam da i dalje imam zaludno „romantičarsko“ poimanje politike pa mi (kao) smeta aktuelna pragmatičnost liberala (demokrata, G17 …). To je sadašnjica srpske politike.
    A ovo je moj stav.

  • Bukvalisto. Nisam bre baš mislio da „odlučuješ“. Ali poslanici iz poslaničke grupe se dogovaraju pre glasanja valjda. Procenjuju ne samo kvalitet Zakona već i posledice.
    Razumem ja tvoj stav i kako rekoh, većim delom sam saglasan. I ja sam politički romantičar (uh kako ovo zvuči…), ali mi ipak nisi odgovorio na pitanje: šta ako sada padne Vlada?
    Četiri sledeće godine sa Tomom na čelu? Ili šta?
    `Bem li ga… možda je to i dobro (što gore, to bolje – pre ćemo da pocrkamo ili se opametimo), samo hoću da kažem kako razumem i zašto je LDP procenio da to ne valja.
    I osim toga, ako je NUNS rekao da je Zakon prihvatljiv, šta je trebalo? Da LDP bude uz UNS i Smajlovićku?

  • U bre al su se dogovorili … Jedni ga procenili ovako a drugi onako, pa glasali. I ko je sad u pravu: većina ili iskustvo sa „onakvima“?
    Šta ako sada padne … ŠTA? Vlada? Pa, stvarno su u poslednjih 200 godina (po Mićunu) baš svašta u ovom narodu nazivali Vladom, pa tako i ovo. Zar nismo svi mi (ovaki kaki smo) na sva oruđa opaljivali po kohabitaciji Tadić-Koštunica? I šta je sad pa ovo sa Dačićem??
    Da padne ex-DS sa vlasti i dođe Toma … pa, kada ga je Tadić izmislio opravši mu biografiju od Šešelja, neka mu se tako i vrati: danas, po istraživanjima, SNS ima 37% a SRS 10% podrške birača. Ej bre, zajedno je to 47%! Pa kada su to (samo) radikali imali 47% pre razbijanja u Tadićevom stilu?!
    A šta bi pa falilo da Thom i Drkoš Tunica izguraju Krizu na svojim monumentalnim prsima, potpišu beli Šengen, sjebu se oko Kosova, i uđu u EU bez rusko-kineskih okova? Ništa, jer je sve ovo sa njima nemoguće, ali se bojim da bi to Tadiću bio jedini izlaz iz gliba u koji je sebe i sve nas uvalio.
    DS sa ostalima čini vlast u Republici. I šta ti u Boru a ja u Negotinu imamo od toga? Radikale, čistu varijantu, Rankića, Maximovića i Gerovku & Mirkovića kao priveske. I Bushka, pride.
    „Demokrate treba prvo da idu sa Koštunicom, pa onda da budu na ivici da puknu (ili čak da padnu) da bi onda mi došli na vlast.“ Znaš koga citiram? Tvog imenjaka, u jednom davno davno vođenom razgovoru, pre ujedinjenja.
    Gledam nešto onaj gornji citat (N.G. – NUNS) pa i ne vidim da im je baš prihvatljiv – ni oduševljeni niti razočarani. Ali bi da vode brigu o uvređivačkoj politici tabloida. Lud sam bez Ljilje, bez nje ne bih znao da i takvi postoje …
    Ponoviću se: bojim se da se Zakon o informisanju (a ne o medijima) ne zloupotrebi primenom na blogove/forume/info sajtove/portale/e-magazine i novine, kao alternativne medije, a onda ga nas dvojica njbasmo.
    Dušu dalo za lokalne oborknezove.
    ***
    Nego, da se mi vratimo na pravu temu posta:
    Kud se dede porez?

  • Moram da priznam da me je Zoran Stanković razočarao sa svojim LDP stavovima na ovu temu. Ja sam zagovornik većinskog sistema i glasanja za poslanike kao ljude koje poznajemo sa kojima živimo i koji treba da odgovaraju nama kao njihovim biračima za svoje postupke u skupštini, a ne da odgovaraju svojim partijama. Nemoguće je da u jednoj partiji postoje dva poslanika u skupštini koji identično misle i žele da glasaju, a kamoli veći broj. Taj stranački dogovor nema nikakve veze sa građanima i ti koalicioni sporazumi su dijametralno suprotni od demokratije. U parlamentu Srbije treba da postoje poslanici koji zastupaju interese građana recimo Borskog okruga koje smo birali na izborima. Ko su ti poslanici? Da ih prozovemo i da ih pitamo zašto su glasali za Zakon odnosno zašto nisu glasali. Da li su se konsultovali sa biračkim telom koje ih je izabralo pre nego što su glasali? Kažu to tako ne može da funkcioniše u modernim demokratijama. Stvarno !? Onda reči moderna i demokratija ne mogu da idu zajedno. Ono što ne stoji kod LDP-a i zašto ga neki napadaju, a ja podržavam, to je javno davanje stava da za taj Zakon neće glasati, pa onda povalčenje tog stava. Zašto se plašiti da će pasti vlada zbog jednog neizglasanog zakona? Ako se nisu plašili koalicioni partneri, što se oko toga plaši LDP? Kao brinu se za Srbiju, ma daj. Pa kada nije bilo dogovora već ovolikog natezanja mogli su ladno da povuku taj Zakon i nikom ništa. Da bi pala Vlada treba da se većina u skupštini izjasni da Vlada nema poverenja. Hoće li tada biti uzdržanih iz koalicije, ili onih koji će glasati za pad Vlade? Nemoj da smo naivni. Zakon je prošao i to nije problem. Problem kod svih naših zakona je njihova primena, delimična, selektivna ili neprimenjivanje. Tu nema pomoći ni od koalicije, ni od opozicije ni od koga. Da budem slobodan da citiram Nikolu Pašića: „Kakav ste vi narod, takva smo i mi Vlada“.

  • @Fudo: Pa dobro, ali sistem je takav kakav jeste.
    A poslanici LDP-a ipak glasaju prvenstveno po svojoj savesti. U svakom slučaju imaju slobodu da tako rade jer nemaju potpisane blanko ostavke.
    Naravno da se pre toga dogovaraju, jel to nešto nelogično?
    U LDP-u je procenjeno da ne treba rušiti Vladu i taj stav može da se prihvati ili kritikuje.
    Ja rekoh, razumem zašto se Vlada ne ruši, ali da li je to pametno ili nije… nisam načisto ni sam. Zaista bih voleo da ih vidim dole, ali me brine neminovnost da u tom slučaju Toma dolazi gore..

  • Definitivno se nismo razumeli. Glasanjem za pomenuti Zakon poslanici LDP-a ni na koji način nisu uticali na to da li se Vlada ruši ili ne, jer se neizglasavanjem jednog zakona u Skupštini ne može srušiti Vlada. A to da se glasa po svojoj savesti, pa stvarno stoji da si politički romantičar.

  • Ne, ovoga puta je zaista bila Vlada na ivici rušenja. To je bila opšta ocena i medija i svih aktera.
    Što se glasanja po savesti tiče, rekoh – imaju slobodu da tako rade jer stranka ne može da im uzme mandat. Mogu da pređu u SNS ako hoće.
    Prema tome, da li će da glasaju ili neće, zaista je samo stvar savesti. Naravno i dogovora, zajedničke procene, pri čemu svakako nečija reč ima veću težinu. Ali nisu ucenjeni mandatima kao što su poslanici drugih stranaka.

  • U tome i jeste seks: u reči „ukida“. Nikako mi se ne sviđa taj pojam, ma na koga da se odnosi, i čak i ovi iz NUNS se baš na to mršte. Svrha bi i trebalo da bude u „urazumljivanju“ medija, da ne baljezgaju i ne služe u propagandne svrhe raznih kretena. Ako lažu – pa, ima onih koji vole da ih lažu pa će zato uvek i kupovati tako nešto.
    A oni koji laž ne vole taj shit i ne konzumiraju.
    Ili ne plaćaju RTS pretplatu.
    Pre bih rekao da treba menjati svest građana, što bi bio jedan od zadataka političara, umesto da se bave tržišnim rešenjima u medijskoj sferi preko prikrivenog monopolističkog favorizovanja „razumnih medija“, čime upravo baš takvima štete a ne ludacima i buzdovanima. Problem je što takve ideje i njihove novine i TV stanice u ovoj zemlji imaju katastrofalno „nemali“ procenat zainteresovanih, i eksplicitno i prikriveno.
    Postavlja se pitanje da li je uopšte moguće urazumiti Kurir, Grom, Treće oko (kurje) i slične. Kako, kada su baš za to i formirani a ne za informisanje.
    Možda su više pogodni za psihijatriju a ne medijski zakon?
    Mediji u Srbiji spadaju u glavne sociopatološke stubove sumanutosti savremenog srpskog društva. Da li su elektrošokovi (dovoljno) dobra terapija?
    Ne bih znao kasti, ni fudbal me ne zanima …
    … zbog „pakla na Marakani“. Jbš takav nebeski narod.

  • Nego, sve mi bre nešto izbegavate glavnu temu teksta: porez.
    Kada pogledate na sajtu Narodne banke ili Ministarstva finansija podatke o PIB-u sa gornjeg fiskalnog računa, dobijete podatak da Skupštinska mehana nije (od 2005.) u sistemu PDV-a, pa se zato on i ne iskazuje na računu. Porez plaćaju prilikom nabavke.
    Nisu u sistemu PDV-a zato što nemaju godišnji promet od 4 miliona dinara.
    Da li je to zbog cena …
    Malo teorije (praksa je drugačija, poražavajuća):
    U godini imate 365 dana u 52 nedelje (sedmice). Da im odbijemo po 4 nedelje za zimski i 4 nedelje za letnji raspust. 52 – 8 = 44. Neka rade po 4 dana u nedelji, to je 4 x 44 = 176 dana, ili efektivno umalo 6 meseci.
    4.000.000 dinara : 176 dana : 250 poslanika = 91,91 dinar za obrok po poslaniku, pod pretpostavkom da svih 250 poslanika rade 176 dana godišnje i da jedu i piju samo jednom dnevno. Da li ih jedan obrok košta baš 91,91 dinar? Svi znamo da, činjenično, broj radnih dana ispada manji od 176 ali i to da se u toj mehani hrane ne samo poslanici nego i članovi Vlade, administrativci Skupštine i Vlade, razni gosti jednih i drugih, nemali broj padobranaca koje uvode sami poslanici, obezbeđenje, kuvari i kelneri, novinari, šoferi, partijski službenici Poslaničkih grupa, stranci. Plus, verovatno da tu skoknu i oni koje povremeno puštaju da uđu u organizovane posete Parlamentu. Deca neka, i tako to. I ne mogu da se dobace do 4 miliona dinara prometa godišnje?
    A i cijene ispadaju prava sitnica, Bing.
    Na primer, iz fiskalnog računa se vidi da je čaša Koka Kole od 0,2 lit. koštala 8 dinara 6. februara 2008. godine. Da uzmemo prosečnu maloprodajnu cenu flaše od 2 litra Koka Kole danas, od npr. 92 dinara, pa odbijemo trgovački rabat ili maržu. Neka onda nabavna cena bude 75-78 dinara po „krmači“, iz koje se (kao) istoči 10 čaša od po 0,2 litra. Dobićemo tih 8 dinara. Kelnersko sipanje sa penom povećava broj ocedaka, ali maloprodajna cena u februaru prošle godine nije bila 92 dinara. Plus, najverovatnije se nabavke za Skupštinu vrše po velikoprodajnim cenama sa još po nekim dodatnim popustima.
    Kako god bilo, kolika je cena flašice 0,25 Koka Kole u bilo kom beogradskom kafiću? Ili negotinskom, zaječarskom, borskom …
    Da li to oni imaju narodnu kuhinju, pardon – narodni šank, pa im zato smeta vrućina, zagušljiv i ustajao vazduh (…), kolači i neudobna sedišta?
    Izvinjavam se, prešli su u drugu zgradu, ali i dalje isto žderu i … eru.

  • Oduvek sam demokratski sistem zamišljao kao sistem koji se bitno razlikuje od komunističkog sistema po tome što svako bez sankcionisanja svog mišljenja ima pravo da javno iznese to svoje mišljenje ili svoj stav o bilo čemu i da ga onda pred javnošću argumentovano brani od drugačijih mišljenja i stavova. Takođe, smatram da javne ličnosti ne treba da brani nekakav zakon od kritika i stavova građana u vezi nekih njihovih odluka i postupaka koji zadiru u životni interes običnih građana. Pa setimo se samo kako su Komunisti branili Josipa Broza Tita od iznošenja kritičkih stavova u javnosti. Zašto ga od tih kritičkih stavova nisu branili iznošenjem drugačijih stavova potkrepljenih argumentima? Zbog toga što nisu imali argumente Komunisti su Josipa Broza Tita branili donošenjem Zakona o zaštiti imena i dela Josipa Broza. Imam utisak da usvajanje ovog zakona o javnom informisanju ima za cilj da brani neke nove Titiće.

  • Ово је нешто најгоре што је могло да се догоди нашој бранши…кад се само сетим да сам и ја “дувао у пиштаљке”…ЗАШТА, БРЕ! Да моје колеге и мене овако газе…Слоба је за све њих био мало дете…нека му је лака црна земља…

  • To rade oni što im baš ne prija gej parada. Ne mislim na one što mrze i hoće da biju, nego one druge, proevropske, što im „ne prija“.
    Ali zato vole da te svaki dan prcaju u glavu, to može, nije gej.
    Baš kako Mahlat reče neki dan.

Napiši komentar

/* ]]> */