Društvo

Ekonomski manifest Građanskog bloka

Ovo je predlog Ekonomsklog manifesta koji je sastavio Ekonomski savet Građanskog bloka, ako neko ima primedebe i/ili sugestije, bili bismo zahvalni da ih (pre konačnog usvajanja manifesta) čujemo kroz komentare.

SLOBODNA EKONOMIJA
EKONOMSKI MANIFEST

Vizija Građanskog bloka je prosperitetna, slobodna i otvorena tržišna privreda u Srbiji. Naša vizija oslanja se na doslednu politiku ličnih sloboda i vladavinu prava. Poštovanje ličnih sloboda i prava čoveka na život, slobodu, svojinu i izbor životnog puta je neophodan uslov za postojanje slobodnog i civilizovanog društva. U središtu naše vizije nije država, sistem ili kompanija, društvena klasa ili etnička grupa, već slobodni i suvereni građanin Srbije. Metod ostvarenja naše vizije je oslobađanje kreativne snage pojedinca, slobodno preduzetništvo i zaštita slobode pojedinca da svojim angažovanjem unapredi svoje blagostanje. Nijedan društveni poredak u
istoriji nije doneo toliki rast blagostanja za pojedince i napredak civilizacije u celini kao slobodni tržišni poredak.
Stanje u Srbiji danas jeste otimanje za rentu – borba izmeĎu političkih stranaka i posebnih interesa za nasilnu kontrolu nad glavnim ekonomskim tokovima i preraspodelama kojima upravlja država. To je izvor sistemske korupcije koja uništava i privredu i državu. Ovakav društveni model rezultuje sve manjom slobodom građana, sve većim i skupljim državnim aparatom, privrednom stagnacijom i propadanjem, kao i osiromašenjem, iseljavanjem i izumiranjem stanovništva Srbije. Katastrofalni bilans takvog stanja stvara nepoverenje građana prema demokratiji i prednostima višepartijskog sistema. Višestranački izbori se više ne doživljavaju kao mogućnost za promenu postojećeg stanja, već pre za njegovo očuvanje uz eventualnu pojavu novih igrača u staroj i poznatoj igri. Posledica toga jeste i rast želje za autoritarnim rešenjima jer građani politički model „čvrste ruke“ sve češće doživljavaju kao jedino
pravo rešenje za probleme u kojima se našla krhka i nekonsolidovana petooktobarska demokratija. Nespremnost političara da vladavinu prava učine realnom i time omoguće ekonomski razvoj Srbije, može da dovede do toga da izgubimo i demokratiju. Potrebno je
promeniti pravila igre, drastično smanjiti ulogu države u ekonomiji, osloboditi privatno preduzetništvo i time vratiti građanima veru u demokratiju i višepartijski sistem.
Uloga države u ekonomiji mora biti ograničena ali je istovremeno ključna za ostvarenje naše vizije. Država mora snažno da podrži i obezbedi poštovanje i sprovođenje jasnih, nediskriminišućih, unapred poznatih pravila koja jednako deluju prema svima. Država mora da
pomogne nastanak slobodnog poretka, a ne da bude investitor i preduzetnik. Samo tako je moguće obezbediti vladavinu prava, instituciju privatne svojine, slobodu zaključivanja ugovora i otvorenost tržišta.
Vladavina prava stvara prostor za lične slobode i ograničava samovolju državnih činovnika i političara. Dosledna vladavina prava eliminiše korupciju, time što strogo sužava prostor za sprovođenje diskrecionih, arbitrarnih, nasilnih i prinudnih politika državnog aparata, garantujući građanima sferu delovanja u kojoj su slobodni da stupaju u meĎusobne ekonomske odnose u cilju ostvarivanja sopstvenog interesa, poštujući prava drugih.
Ekonomske slobode su osnovno pravo svakog građanina da slobodno raspolaže svojom imovinom i radom, da bira i razmenjuje na tržištu, da zadrži plodove svog rada i napora. Ekonomske slobode su čuvar svih političkih sloboda, jer ekonomska samostalnost omogućuje političku, i one se ne mogu braniti u političkom i institucionalnom vakuumu. Postojanje ekonomskih sloboda moguće je samo u pravnom poretku zasnovanom na vladavini prava. Naše jedino moralno pravo na ono što nam tržište daje stekli smo pokoravajući se onim pravilima koja omogućuju formiranje tržišnog poretka (Fridrih fon Hajek).
Institucija privatne svojine u neraskidivoj je vezi sa tržišnom privredom. Svaki građanin mora imati slobodu da poseduje, koristi, prodaje i menja sadržaj svog vlasništva, te da ubira plodove koje mu svojina pruža. Pravo svojine je preduslov podsticaja pojedinca da deluje, preduslov tržišne razmene i ekonomske kalkulacije. Ako istorija išta može da nas nauči, to bi bilo da je privatno vlasništvo nad proizvodnim sredstvima nužan uslov civilizacije i materijalnog blagostanja (Ludvig fon Mizes).
Ekonomija nije samo podsistem politike niti je pitanje od sekundarne važnosti. Ekonomija je ključna polazna tačka za promenu društva za koju se zalaže Građanski blok. Jer, slobodna ekonomija ne predstavlja samo put u materijalni prosperitet i blagostanje već i prirodnu branu od dominacije politike nad ostalim segmentima života pojedinca. Čvrsto je uverenje Građanskog bloka da će društvo u Srbiji postati slobodno, odgovorno i prosperitetno tek kada o sudbini svakog čoveka bude odlučivao pre svega taj čovek, a ne država, partija, crkva ili bilo koji drugi kolektivni autoritet koji se silom postavlja iznad njega. Sada je u Srbiji odnos zavisnosti pojedinca od države dominantan i sveprisutan, i jedini način da se on ukine jeste izgradnja institucije ekonomskih sloboda koje predstavljaju temelj svake slobode i preduslov su ličnog i društvenog prosperiteta i blagostanja. Sud istorije je kristalno jasan; ne postoji alternativni način, do sada otkriven, za napredak običnih ljudi, koji bi bio makar približan produktivnim delatnostima koje oslobađa sistem slobodnog privatnog preduzetništva (Milton Fridman).
Neophodne su korenite reforme propalog socijalističkog privrednog sistema Srbije. Sve dosadašnje vlade samo su parcijalno, selektivno i nedosledno sprovodile reformske mere izbegavajući da se upuste u korenitu promenu društvenog i ekonomskog ambijenta. Smatramo da je neophodno sprovesti čitav niz strukturnih reformi, izvesti odlučniji zaokret ka privatnoj svojini i njenoj zaštiti, privatnom preduzetništvu, slobodnom tržištu kao sistemu alokacije dobara i resursa, slobodi privređivanja i sigurnosti poslovanja. Zalažemo se za minimalnu državu, niske poreze i odgovornu makroekonomsku politiku.
Ekonomski problemi nikada ne počinju u ekonomiji niti se zadržavaju u granicama ekonomije. Njihov uzrok najčešće možemo tražiti u politici. Sužavanje ekonomskih sloboda podriva sve ostale slobode. Društvo bez ekonomskih sloboda i tržišne privrede predodređeno je za put u ropstvo. Zato je zdrava tržišna ekonomija uslov bez koga se ni politička sloboda ne može sačuvati.

O autoru

Zoran Stanković

Ostavi komentar

  • Што волим кад први коментаришем 😉

    Има једна суштинска нелогичност у програму (манифесту), под економске слободе стоји:

    da zadrži plodove svog rada i napora

    , док под институција приватне својине стоји:

    da ubira plodove koje mu svojina pruža

    .
    Онај ко поседује својину (фабрика, земља) он по овом програму треба да убире плодове које та својина пружа, међутим да би то остварио он мора да узме део плодова рада и напора запослених који раде у тој његовој приватној својини те ти запослени не могу да задрже плодове свог рада и напора већ део тога треба да дају власнику приватне својине који у овом случају стиче плодове само на основу поседовања својине, а не на основу свог рада. У том случају не могу бити остварена права и једних и других истовремено.

    Кроз програм (манифест) лебди и идеја да човек треба да живи од свог рада и да буде вреднован сходно свом учинку, међутим онај који наследи имовину не мора да ради, а убире плодове које му пружа својина иако он сам својим радом не доприноси.

  • Ljudi su od iskona pokušavali da odrede pravila uređenja proizvodnje, raspodele i upravljanja dobrima. Razmišljanja nastala u antičko doba, razvijala su se naročito sa industrijskom revolucijom u XVIII i XIX veku. Kako da se koriste resursi – poljoprivredni i industrijski, da bi se najbolje zadovoljile potrebe? Kako da se poveća dobit? Kako da se omogući raspodela bogatstva? Koji su faktori privrednog rasta? Ovakva pitanja postaju sve složenija zbog mondijalizacije i povećanja broja aktera (države, lokalne zajednice, međunarodnih organizacija, multinacionalnih kompanija…), kao i zbog postojećih finansijskih interesa savremene današnjice.

    Globalna realnost današnjice veoma je komplikovana. Proklamovana jednakost koja pripada svima predstavlja čistu teoriju, jer postoje ogromne razlike među životnim zajednicama u kojima žive i rade ljudi (geografske, demografske, ekonomske i političke). Pojedine zajednice moraju se pomiriti sa neophodnom arbitražom sporova i intervencijom ,,razvijenih,, dok se druge samostalno bore za opstanak i razvoj. Veoma savremena afirmacija budućnosti i jedinstva suprotnosti!

    http://www.scribd.com/doc/54263119/Ekonomija-lokalne-zajednice

    http://borefor.wordpress.com/

    borefor@gmail.com

  • @Fudo,

    Ukratko ću pokušati da rešim pitanja koja ste postavili u komentaru. Stanovište autora polazi od toga da je privatna svojina pojedinca neprikosnovena – ona je osnova naših motiva da radimo, inoviramo, zarađujemo i čuvamo vredne stvari i čini mogućom ekonomsku kalkulaciju. Jedan način posmatranja je da sve ostale slobode izviru iz svojine. Tako čovek ima svojinu nad svojim telom, svojim životom – te mu to niko ne može oduzeti. Čovek je i vlasnik svog rada i polodova koje taj rad donosi. Međutim, čovek ima priliku da dobrovoljnim stupanjem u ugovornu obavezu, dugoročno prodaje svoj rad po ugovorenoj ceni. Sa te strane, čovek nema nikakvo više pravo, na plodove svog rada, ukoliko ih se ranije odrekao za sigurnost dugoročnog izvora dohotka. Ukoliko pojedinac nije slobodno potpisao ugovor onda je to ropstvo, ali ako jeste onda je to za njega obaveza.

    Pokušati da odredite adekvatne doprinose svakog od proizvodnih faktora u proizvodnji dobara i usluga je gotovo nemoguće. Proizvodnja je jedan otvoren dinamičan sistem i kao takav, svaki element je važan a u trenutnom dizajnu ni bez jednog sistem ne bi funkcionisao. Kako odrediti doprinose ja ne znam, sem jednim putem – tržištem. Ono sabira milione informacija o tome za koliko su ljudi spremni da rade u datim uslovima, na poslovima različitog karaktera, u različitim kontekstima i samo tako dobija se dovoljno nepristrasna ocena njihovog doprinosa – nadnica. Međutim kada se „određuje“ doprinos vlasnika kapitala i onih koji su investirali u poduhvate, želeo bih da vam skrenem pažnju da tu postoje i elementi koji se često zaboravljaju. Kada dođe do investicije, a to i sami znate po slučajevima iz svog života, taj poduhvat će doneti plodove tek za nekoliko godina. Kada posadite drvo jabuke da biste pravili rakiju, mora proći barem 5, 6 godina do prvih plodova koji su upotrebljivi. To znači da svo to vreme vi morate da kupujete jabuke na pijaci, konstantno se odričete potrošnje i ulažete u drvo jabuke. A radnik koji radi za preduzetnika ne mora da čeka na plodove svog rada, već ih dobija, po ugovoru već nakon prvog meseca, i posle nakon svakog narednog, dok investitor mora da čeka i nekoliko godina. Vreme je novac i svako čekanje košta. Drugo tokom čekanja javlje se i rizik. Neki klinci budale bi iz zezancije mogli da ulete u dvorište i počupaju jabuku tokom proleća 4 godine na primer. Kako sada da nadoknadite gubitak i sve uloženo, osim da namlatite gamad, ali ekonomski teško.

    Poenta priče, radnici slobodno ulaze u ugovornu obavezu da rade kod nekoga, ko ih plaća svakog meseca i na taj način oni sebi kupuju sigurnost u izvoru dohotka i ubiranja plodova rada sada, ne sutra. Preduzetnici i investitori, rizikuju svoja sredstva, ulažu odričući se od potrošnje, ili preuzimajući rizik kredite i oni za to traže nadoknadu – prave kalkulaciju da, ukoliko njihova predviđanja o profitabilnosti poduhvata budu tačna, ono što preostane kao profit nadoknadi vreme čekanja, prodaju neke nove ideje i rizik koji su preuzeli.

    Što se tiče nasledstva, razumem vaš gnev nad činjenicom da neki ljudi mogu da žive od rente i ništa ne rade tokom života. Ako su imovinu stekli krađom, ili je neko njihov ranije ukrao i opljačkao, onda se slažem da takva stvar nema legitimitet. Ali ako su pošteno zaradili, dobrovoljnim ugovaranjem sa drugim ljduima, u svaki dinar njihove imovine ugrađeno je više nego dinar nečije tuđe koristi. Vi kada radite, želite nešto da ostavite svojoj deci, i trudićete se da u tome budete što bolji da bi njima ostalo što više. To isto rade i bogati ljudi. Jedini način da se u budućnosti očuva velika imovina da se ona ekonomski racionalno koristi, ako tako nije, doći će do rasprodaje imovine i gubitka njene vrednosti. Ako neko rentira stan na primer, korist ima i taj koji iznajmljuje stan – ima gde da živi, i stanodavac – novac od rente. Ali svi su dobrovoljno pristali na tu nagodbu, ako nisu to je opet ropstvo. Ukoliko je rentiranje na primer ekonomski pametan potez, a najčešće jeste, onda će imovina da se održi u vlasništvu i da donese prinos vlasniku. Međutim ako nije, on će to kad tad prodati da bi finansirao svoj nerad.

    Iza ovog manifesta stoji čvrsta vera u pojedinca, da je dovoljno pametan i sposoban da sam odlučuje o svojoj sudbini. Verujemo da se pojedinci moraju osloboditi od jarma poreza, državne kontrole i uopšteno diktata kolektiviteta koji im upravlja životima. Tako i u ekonomskoj sferi, potrebno je osloboditi, pomalo divlji, preduzetnički nagon naših građana i dopustiti da se njime vođeni, bogate, razvijaju, poštujući ugovore, svojinu i prava drugih. Niko ne treba da bude kažnjen što je pošteno zaradio, ali mora biti snažno sankcionisan ako je ukrao ili preveario ugovor. To je potpuno drugačija vizija društva i ekonomskog poretka za koji će se, nadam se dugo i odlučno, zalagati Građanski blok.

  • Dodao bih samo kao informaciju da Pavle Mihajlović rukovodi radom Ekonomskog saveta Građanskog bloka i da je spreman da odgovori na pitanja u vezi Ekonomskog manifesta ako ih bude još bilo.
    I drugo, Nacrt ekonomskog programa Građanskog bloka je u izradi i biće usvojen u prvoj polovini jula i zasnivaće se, naravno, na gornjem Manifestu.
    A supervizori Ekonomskog programa će biti Miroslav Prokopijević, Ivan Janković i Slaviša Tasić.

  • Да, господин Михајловић је врло речит, међутим остаје чињеница да се појединац који има власништво над средствима за производњу богати користећи туђи, а не свој рад. Да напоменем да нисам гневан јер ни поменута тржишна привреда, као ни планска привреда, па и до сада одпробани друштвени системи нису решили главно питање, а то је искоришћавање туђег рада како би се стекла имовинска корист.

    Конкретно у постојећем економском манифесту који је овде наведен, по мом скромном мишљењу, нема неких суштински другачијих ставова у односу на друге сличне економске програме разних партија које су присутне на овим просторима, изузев залагања да се опште позната правила поштују, мада се и остале партије „на папиру“ залажу и за владавину права, економске слободе и приватну својину. Оно што људе привлачи овој или оној опцији је уверење да ће неко коначно спровести то што пише у разним програмима.

    Оно што би можда било интересанто да господин Михајловић изнесе је нека кратка анализа у којим елементима овај економски програм нуди боља решења од економских програма партија на власти или у опзицији, не залазећи у практичну примену програма већ само гледајући оно што „пише на папиру“.

  • Fudo, to nije Ekonomski program, napisah u prethodnom komentaru. Ovo je Manifest (koji čak još nije ni usvojen, ovo je samo predlog Ekonomskog saveta) koji predstavlja osnovu od koje se pri pisanju programa polazi.
    Znaš u čemu je razlika? U tome što većina stranka i ne stigne dalje od Manifesta i parola.
    I druga razlika koja ti izmiče pa je ne primećuješ, možda i daleko bitinija:
    ostale stranke ti saopštavaju (tebi i ostalim potencijalnim glasačima) svoje stavove i politike, a Građanski blok vas poziva da učestvujete svojim sugestijama i predlozima u pisanju politika.
    Kao što rekoh, ovaj Manifest se usvaja u julu a do tada ćemo prikupljati sve primedbe koje se pojave ovde, na forumu, na FB grupi, na twitteru… i tek onda ćemo da konačno uobličimo i usvojimo Manifest.
    Program se radi paralelno, ali ono što bude izmenjeno u Manifestu uticaće i na korekciju programa (ovo napominjem da ne pomisliš da će na program morati da se čeka dugo nakon usvajanja Manifesta).

  • Iako je teško zastupati nešto što još nije izašlo, hteo bih da kažem da je ključna razlika između programa koji se trenutno završava, i programa drugih stranaka u tome što mi ne izlazimo sa listom lepih želja, stopama rasta, brojem novozaposlenih. Mi tražimo promenu sistema i govorićemo o konkretnim reformama koje moraju biti sprovedene da Srbija postane slobodna ekonomija. Nikakva obećanja, nijedno mi ćemo, već ovo mora. Nije nam bitno da li će samo GB to zastupati, neka drugi preuzmu i urade to pre nas i bićemo veoma zadovoljni, samo sumnjam da za to ima velike šanse.. Program možete očekivati u naredna dva dana i siguran sam da će ga Zoran brzo izbaciti na blog.

    A što se tiče teme iskorišćavanja moram da reternujem. To glavno pitanje koje postavljate je potpuno pogrešno. Jer ponavljam gledate kao da rad može da proizvodi ekonomsku korist sam za sebe bez kapitala. Da bi kapital bio uposlen, njegovi vlasnici moraju investirati u njega, moraju rizikovati svoje vlasništvo, moraju se odricati potrošnje u dugom periodu da bi dobili neku korist od vlasništva. Sa druge strane radnici dobijaju platu svakog meseca od samog početka investicije nezavisno od toga što će se profit praviti tek za godinu ili dve. U ekonomskoj teoriji ovo se zove problem imputacije i različiti metodološki pristupi su ovo pitanje rešili na različite načine, ali ta marksistička doktrina o izrabljivanju radnika i dodate radne vrednosti prosto više ne stoji. I zbog toga što su ugovori dobrovoljni, i zato što danas rad ne može bez kapitala i obratno. To je jedan preplićući sistem a kakvi su doprinosi svakog od faktora pa i svakog radnika, jedino koliko toliko precizno može da kaže tržište. Kad se krene sa licitaciom o tome koliko ko treba da ima platu običnos e završi u centralnom planiranju i kontroli nadnica a to se nikada nije pokazalo kao dobra mera nigde u svetu.

Napiši komentar

/* ]]> */