Aktuelno Bor Društvo Некатегоризовано

Enigma zvana „zimsko ljetovanje“

Ovih dana, dok se čitava nacija pita da l’ je predsednik cugnuo ili nije – ja mu verujem da nije, majke mi (znam da sam stupid woman – mnogo je sladak kad laže), mi se ovde u Boru pitamo – kad ujutro treba da ustanemo – da l’ da ledenom oktobarskom jutru izložimo prvo levo ili desno stopalo. Osim ove dve, mene lično muči još jedna enigma: „zimsko ljetovanje“ koje nam se, od jutros, nudi potpuno besplatno, i prevoz i smeštaj i da povedemo koga hoćemo.
Načula sam ja još pre izvesnog vremena, da neko radnicima u borskom javnom sektoru nudi sedam dana u Dobroti kod Kotora, uz sve gore navedene pogodnosti. Onda sam čula da su neki već išli: pojedini radnici „3. oktobra“, „Javnog stambenog“, iz Opštinske uprave. Svakog petka – po jedna tura od četrdesetoro duša. Praktično džabe. Samo boravišna taksa od po 1,3 evra dnevno. Stvarno, gde to ima?
Onda se neko iz Opštinske uprave dosetio da bi bio red (barem krajem oktobra, ako već nije moglo ranije, kad sav normalan svet ide na more) da i sa radnicima u kulturi podeli dobro (letovanje za dž.), a ne samo zlo (primena odredbi Zakona o maksimalnom broju zaposlenih u lokalnoj administraciji; onda će i nas da računaju, iako se dobro zna ko ima najviše prekobrojnih).
I tako – stigne meni jutros mejl iz opštine. Spisak apartmana, boravišna taksa, prijavljivanje najkasnije do četvrtka. Word dokument. Bez zaglavlja, bez potpisa, bez pečata. Pozovem ja odmah, ne budem lenja, raspitam se. Čujem da su mnogi već bili, vratili se zadovoljni, iznenađeni, takve luksuzne apartmane nisu očekivali, sada očekuju platu, ali nje ni od korova. Nema. Slab priliv novca u opštinski budžet. Ali, neko sigurno plaća ovo „zimsko ljetovanje“. Ja uporna, te ko je potpisao ugovor, te pošaljite mi ugovor, ponudu, bilo šta, nemojte da tamo moje kolege odu i da se ispostavi da treba da spavaju na plaži ili u nekoj borovoj šumici, da se hrane po principu „šta uloviš ili upecaš, to i jedeš“. Jok. Niko nema ugovor.
Ja i dalje uporna: ja sam pristojna žena, pa kad me neko već šalje na more, volela bih da znam o čijem trošku ću boraviti u delux apartmanima, ko plaća „Bortravelu“ prevoz do mora, moram da znam. Da mi ne bude posle đavo kriv.
Niko ništa ne zna.
Vidim, i dalje ja insistiram, da svako može da povede koga hoće, nas je u kući troje, a ako svi pođemo, nema ko da čuva mog dobrog psa, pa da li bi možda moglo… zaustih ja, pa se postideh. Pitaće me možda i za muzičku želju do Kotora, a ja odavno svuda izjavljujem kako u Crnu Goru neću da idem ni na sranje.
Rešila sam da začepim i progutam poslednje pitanje, bojala sam se da ću stvarno ispasti nezahvalna.
Kao revnosni sindikalac, odmah sam pozvala svog sindikalnog pretpostavljnog, a on je izjavio da – citiram – sindikat nema ništa sa „zimskim ljetovanjem“.
Opa! Ovo, dakle, ne iziskuje moj angažman.
Ipak, da me ne grize savest, prenela sam „ponudu“ svojim kolegama u biblioteci.
Na moje iznenađenje (znala sam da smo složni, ali nisam bila svesna koliko), odmah je pao kolektivni dogovor. Pošto nema plate, i ne zna se kad će, nema grejanja i ne zna se kad će, dogovorili smo se da se svi prijavimo, valjda ćemo sa članovima porodica napabirčiti tih 40 duša za jednu turu. Da prevalimo nekako bar tu nedelju u toplom i o tuđem trošku.
Zato, spremite se, Borani, na najgore: biblioteka neće raditi nedelju dana. Snađite se kako znate i umete. Videćete koliko vam znači naša preporuka za dobru knjigu i lepa reč u ovim danima beznađa i ranog snega, bez toplih radijatora i bez plata.
Preterah

O autoru

Ana Janković

17 komentara

Napiši komentar

/* ]]> */