Aktuelno Izdvojeno Некатегоризовано

Godine koje su pojeli skakavci

Ili ko to beše. Neki termiti svakako jesu.

Danas su svi Srbi prilično euforični, od studenata do penzionera. Ova vlast je najzad uspela da ispuni jedno od datih obećanja, nadam se da neće biti zaludnima radovanje što nije isključeno. Srbima još ništa nije obećano a da kasnije to nisu morali debelo da ’’plate’’.

Od svih obećanja koje smo dobili pre godinu dana a koja su se odnosila na puteve, mostove, zakone, plate i penzije, nova radna mesta uključujući i očuvanje starih, već postojećih, radnih mesta, borbu sa korupcijom koju je nemoguće dokazati, obećanja da nas neće vratiti u devedesete što fizički nije moguće ali nije na odmet dati takvo obećanje, ovo je ipak Srbija, jedino što je ova vlast uspela da uradi, iskamči, je ukidanje viza.

I, eto, dobili smo još jedan istorijski datum. Jedan od mnogobrojnih. Ovde vam je svaki dan po nečemu istorijski. Bar tako kažu. Samo oni pravi istorijski datumi koji su menjali Srbiju na gore nekako nestaju iz kalendara, pokušavaju da nas ubede da neki dani nisu nisu osvanuli. Kad se vratite unazad lepo ne možete da shvatite šta bi sa svim onim istorijskim trenucima, kako nestadoše i kako to istorija može da se izbriše. I ako ih slučajno pomenete neko iz vlasti vas obavesti da život ide dalje a naročito Srbija, zacrtanim evropskim putevima, da se ne vredi osvrtati unazad, nego gledati napred. Bilo pa prošlo. Puj pike ne važi.

Zbog nekih puj – pike – ne – važi stvari Srbi su getoizirani, obeleženi i pečatirani kao nepoželjan narod, rizičan narod iz rizične zemlje, bolje rečeno vodimo se kao zemlja visokog rizika čije gradjane niko nije hteo. I normalno. Što bi se neko uopšte baktao sa rizičnima kad i svojih imaju dovoljno.

Odvojeni smo od ostatka sveta, ostavljeni na ovom malom prostoru koji ima tendenciju da se i dalje smanjuje. Kažnjeni što nismo imali pameti. Ili nismo umeli da je iskoristimo a toliko su nam šansi davali.

Posmatrali su nas kao da nam svima izrasta brada, i onima kojima realno nije mogla da izraste. Ako smo želeli da putujemo morali smo da obrazložimo svoju želju sa mali milion papira i potvrda, samo što nam nisu tražili rezultete urina. Na intervjuima u ambasadama morali smo da odgovaramo na bespotrebna glupa pitanja sve do onog ostavljamo li u ovoj zemlji nekoga koga volimo.

Godinama se kampovalo ispred ambasada pod budnim okom ’’redara’’, gde oni koji kampuju više nisu imali ime i prezime već su postajali broj.

Najzad, toga više možda neće biti. Složile se članice EU jer smo dokazali da nismo skrenuli sa ’’evropskih integracija’’, ono što nismo dokazali dokazaćemo u hodu.

Dakle, imate još nekih petnaestak dana da štedite. Ako se pitate od čega pa od onog prosečnog ličnog dohotka koji je jedva izbegao da bude oporezovan, vlast se do skoro svojski trudila da nas ubedi da je u Srbiji bogat svako ko ima bilo kakvu takvu platu. Od tog prosečnog ličnog dohotka 70% vam je potrebno za minimalnu potrošačku korpu, onu koja, po zvaničnim statistikama ‘’Koliko je Srbinu potrebno za preživljavanje’’, sadrži 75 grama mesa dnevno i pola jogurta. Ostaje vam 30% slobodnih sredstava koje možete da gurate u slamaricu ili u gaće koje će vam sa ovakvim dnevnim obrokom biti sve veće i veće.

Obrijte bradu jer na zapadu, kako rekoh, vlada mišljenje da svi Srbi imaju bradu.

Upišite jedan od onih kurseva – Engleski, francuski, nemački za samo mesec dana, ko ne progovori vraćamo mu pare.

Izjavite saučešće Srbima sa Kosova što oni ‘’iz bezbedonosnih razloga i poštovanja prema rezoluciji 1244’’ neće sa vama moći da budu na Beloj listi. Vidite da poštovanje ipak postoji. Samo što je uslovno.

Pomolite se bogu da vam oprosti što verujete u ovakve gluposti i prestanete da plaćate režimsku televiziju. Zapitajte se kako je to Kosovo neodvojivi deo Srbije i kako to Srbi sa Kosova imaju ista prava i koji je bezbedonosni rizik u pitanju.

Zahvalite ovoj vlasti što je ispunila obećanje i naterala EU da nam ‘’vrati dostojanstvo’’. Nadajte se da će sva ostala dostojanstva da vam budu vraćena.

Pridružite se predsedniku i nastavite da ‘’čuvate integritet Srbije’’. Vaša buduća putovanja valjda najviše veze imaju sa integritetom zemlje.

Molite boga da Dačić pohapsi sve što mora da pohapsi, otkrije sve što mora a ne bi inače ćurak može ponovo da se okrene pa da ponovo budete tamo gde ste bili zahvaljujući njegovoj stranci pre skoro dve decenije.

Prodajte hoklicu na kojoj ste do sad sedeli u redovima za vize i to po ceni retkog praistorijskog predmeta. Ili je čuvajte za uspomenu pa povremeno sedate na nju i razmislite o tome da ste danas najviše zahvalni onima koji su nas u ovo i uvalili. I budite sigurni da ipak pobednici pišu istoriju, da se ona nikako ne piše sama.

Budite srećni što vam je vlast omogućila osnovno ljudsko pravo. Negde se ljudska prava poštuju a negde omogućavaju.

Zaboravite das u vam prodali fabrike, zatvorili fabrike, das mo najskuplja zemlja u Evropi iako zvanično nismo u njoj, zaboravite na proteste i na štrajkove čak I ako godinama niste primili platu. Nema za tim više potrebe. Od ovog zadnjeg istorijskog dana svi su problemi rešeni. Ako ste očekivali više, ma ne budite nezahvalni.

Kupite nove patike.

Spavajte u njima k’o malo dete u lakovanim cipelama kupljenim za svadbu.

Zauzmete najbolju startnu poziciju.

A onda možete da krenete. Laganim korakom da se ne zamorite previše i da ne ostanete bez daha pre cilja.

Udišite kroz nos, izdišite na usta.

Merite puls. U džepu obavezno da imate kocku šećera u slučaju da vam isti padne.

Kad predjete granicu i bacite novčić – glava istok, pismo zapad, razmislite malo.

Pa ako shvatite da ste sve ostalo zbog Bele šengen liste zaboravili, vratite se.

I dobro se namestite da vas ne boli.

O autoru

Mirjana Mimica

Ostavi komentar

  • Bas tako je. Ja nisam ni za jednu stranku ali ovi sto su sada na vlast, ama bas od svega sto su obecali samo su iskamcili to ukidanje viza ali sta ce mi to kada mije penzija manje od 200 evra za 34 godina radnoga staza, cime da putujem kada nemam ni za najosnovnije a kamoli neka putovanja. Sve drugo sto su obecali ne da nisu ispunili nego su nam mnoga i prava od ranije stecenih kao u zdravstvo u penzionom i druge, ukinuli , kao i umesto 200.000 novih radnih mesta, sada imamo 400.000 otpustenih radnika. Ali kao sto se kaze; „idemo dalje, nista nas nece skrenuti sa nasega puta“ dok se prvo stranke ne nafatiraju dobro kroz pljacku privrede a posle i celnici i stranaka i politicari i cela ta bolumenta ne zadovolji sve svoje apetite i za njih i za njihovo potomstvo a ti narode – cekaj dok ozeleni trava pa pasi.

Napiši komentar

/* ]]> */