Aktuelno Izdvojeno Некатегоризовано

Gos’n predsednik na kratkotrajnom proputovanju kroz Srbiju

Ja mislila da je prošla godina prošla u nepovrat kad ono nije, nastavlja se godina mrmota, kraj joj se ne vidi. Prošle godine, taman kad sam se pitala ima li ova zemlja predsednika, gde se zaturio onaj koga smo izabrali dojaviše iz inostranstva da ga ima. Tamo negde ga predložili za političara godine. Mislila se ja, mislila, koji li su kriterijumi da nekoga izaberu za političara godine i došla do zaključka da su, valjda isti kao oni po kojima je Dinkić, prošle godine, proglašen za ekonomistu of d jr!

Na kratkotrajnom proputovanju kroz rodjenu zemlju, u decembru prošle gidine, mili predsednik se oglasio i rekao da je zabezeknut visinom plata pojedinih direktora pojedinih uspešnih firmi. Svet u krizi, Amerikanci zvanično objavili da su u recesiji, a ovde plate da se zabezekneš.
I tako sam ja u decembru mesecu prošle godine patila k’o crna kukavica da vidim gos’n predsednika tako zabezeknutog, čisto da uporedim da l’ izgleda k’o ja il’ izgleda lepše od mene. Biće da izgleda lepše pošto sam se ja zabezeknula još pre par godina i ostala u tom zabezeknutom stanju. A to utiče i na lepotu i na zdravlje.
Tako zabezeknuta dočekala sam da čujem kolike su plate ovih njegovih, sve sam mislila dobiću facijalis, on se ne oglašava, navik’o se u medjuvremenu, pa nit’ se beči nit’ postaje zabezeknutiji. To kod njega bilo prolazno stanje.
A tako zabezeknuta dočekala sam i, pre par meseci, izjavu da nije vreme za pesimizam već za optimizam i to relani optimizam! Ja bih stvarno volela da budem realni optimista a ne optimista budala samo mi je potrebno objasniti kako da postanem realni optimista kad realno, u ovoj zemlji, gledajući šta se radi, mogu samo da budem pesimista.

Ima bre svi da budete optimisti (photo by akultura.wordpress.com)

Ima bre svi da budete optimisti (photo by akultura.wordpress.com)

Taj realni optimizam iznikao iz usta gos’n predsednika odnosio se na gubljenje posla, mislim, nema posla, šta ćete, al’ budite optimisti i ne kačite se više državi na grbaču, tražite drugi posao, ko hoće ima šta da radi. Nije država socijalna ustanova. Ma, nije nego! Ono, nije država socijalna ustanova, al’ ako može da se stara o o mali milion nesposobnih ministara i njihovih pomoćnika, može vala i o svima nama. Kad će više to otpuštanje koje se najavljuje kao smak sveta pa da malo državni službenici voze bagere i viljuškare?
Nego, pojavi se opet predsednik optimista, opet na proputovanju kroz rodjenu zemlju, izmedju kovertiranja i ordenja, da nam da injekciju optimizma pa da nastavi dalje.
U svom današnjem obraćanju članovima svoje stranke što su nam posle prišapnuli putem medija, izjavio je da se ne čudimo što on putuje po svetu, pardon da se ne zbunjujemo što ‘’Srbija obnavlja svoje odnose i sa drugim zemljama, jer sve što radimo ima samo jedan cilj – članstvo Srbije u EU“ . E, laknulo mi. Ostalo je još samo da i do Papua Nove Gvineje pa da se odande vrati sa porukom da su Papuanci poručili bratskom i prijateljskom srpskom narodu da će se boriti da udju u EU. Što se tiče tog ulaska u EU, optimista ima dve izjave – Ulazimo, nema Boga da nećemo, i – Ne ulazimo bez Kosova, šanse nema. Što se ove dve izjave, bar što se EU tiče potiru, nema veze, ima šta čovek da izjavljuje.

A tamo da udjemo ovako krizirajući ne ide, pa reče čovek kako je izlazak iz krize vidljiv! Doduše, imao je naočare na nosu, mora da vidi bolje od mene, ja je ne nazirem. Sve što vidim su radnici koje kordoni drugova u plavom sprečavaju da udju u Skupštinu. Narodnu.
Inače, da se ne uzbudjuju administrativni radnici zemlje Srbije, kojih ima više nego proizvodnih radnika, ako ostanu bez radnih mesta koja su neproduktivna! Naći će im produktivnija! U privredi! Na mestima onih radnika koji se prsa u prsa bore sa braniteljima sistema i ne mogu da dokažu da ih je ova vlast učinila neproduktivnim socijalnim slučajevima. Reče čovek čije radno mesto ne da nije produktivno nego ostvaruje nenadoknadiv gubitak!
A dok bude stvarao produktivna radna mesta pomno će pratiti primenu zakona o javnom informisanju, nema više, brale, da blati ko koga i kako hoće bez odgovornosti. Mora da bude s merom i uzdržano, nemoj neko da se uvredi, tek tako ćemo ‘’potvrditi demokratske vrednosti našeg društva’’. Ne trpaj nos gde ti nije mesto, šta te briga ko prodaje a ko je uzeo pare je najdemokartskija tekovina još od Miloševića.
I na kraju se ozbiljno predsednički dotak’o regionalizacije. U Srbiji postoji nekoliko regiona koji kao siročići čekaju kad će neko iz Beograda da im dobaci koru ‘leba. Nit’ ih ko vidi, niti ih za nešto pita, dobiju šta ostane. Što reče nedavno gospoja iz G17 – nemojmo se zavaravati, nije vlast u Prokuplju isto što vlast u Beogradu! U prevodu – gde je, bre, to Prokuplje, i kako neko iz Prokuplja može i da pomisli da ima nekog uticaja na dešavanja u zemlji?! To jest, u Beogradu.
E, gos’n – Moja je zemlja i sve u njoj – reče kako nema da može ‘’stvaranje novih centara moći i paradržava na tlu Srbije“. Za ove paradržave se slažem nego mi nije jasno šta je onda Beograd u Srbiji ako ne paradržava. A da ne može stvaranje novih centara moći, e, boga mi, ne slažem se.
Jer, ako ne dodje do jačanja regionalnih centara, i ako glavni regionalni centar ne prestane da se ponaša kao da i ne postoje sem kad su izbori, nije daleko dan kad će se Beogradu dogoditi narod.
A naći će se već neko ko će otvoriti vrata i reći – Gospodo, narod je stigao u Skupštinu.
On nazire izlazak iz krize.
Ja nazirem narod.
On tvrdi da živimo u istoj zemlji.
Ja tvrdim da ne živimo.

Il’ on da skine naočare il’ ja da stavim…

O autoru

Mirjana Mimica

Napiši komentar

/* ]]> */