Aktuelno Specijal Некатегоризовано

Hajdemo u planine

Jer tamo nema zime iako ima snega do pojasa, jelte, zima vam je relativna stvar, nekome je zima a nekome je ‘ladno.

Gospodin premijer zemlje Srbije, danas je glavom, bradom i monotonim glasom koji se ne menja ni u kakvoj situaciji, da sutra objavi da je Srbija izašla iz krize niko živi mu ne bi poverovao, otvorio sedamnaesti po redu, ‘’Kopaonik biznis forum 2010’’ nazvan ‘’Srpski Davos’’ da ga malo dignu na nivo i daju mu na teatralnosti.

Fotomontaža, majke mi :)

Fotomontaža, majke mi 🙂

Gore, na princezi Srbije će nekoliko dana raspravljati šta će da rade kad zemlja izadje iz ekonomske krize. Ja k’o prosečno srpsko tele sedim u Beogradu i prosečno teleće mislim – ček, bre, valjda treba nešto da radite a ne da mislite šta ćete kad ovo prodje, neće prodje nikad, i ja znam šta će biti kad prodje samo ne znam kad će proći, sve mi se čini sa vama nikad.

Ako niste slušali kako je premijer sitan vez vez’o, sve po već napravljenoj šemi, nemoj da vam bude žao. Nije rekao ništa što ja odavde ne mogu da vam kažem a nisam premijer i zbog čega uopšte ne moram da se popnem na vr’ Kopaonika, umem da mislim i u Beogradu..

Srpska ekonimija protkana politikom ili politika protkana ekonomijom vam se sastoji iz nekoliko reči i prostih rečenica – nada, apsolutno, optimizam, zacrtani putevi, možemo, nećemo odustati, imamo pravo, aktivnost, pokazatelji i slično u koje je predsednik ove zemlje smrtno zaljubljen a kad pošalje premijera da negde zaludjuje mase, on mu to napiše na papirče k’o kad dete šalješ u prodavnicu i kažeš mu – samo to daj onoj teti i donesi kući. Ako dete pita može li da kupi i žvake dobije odgovor da može ako ostane kusur. Kako se snalazi dete koje ne može da zapamti tri stvari sa kusurom i kupovinom žvaka vam je isto kao kad slušate premijera. Al ‘ tako vam je kad je predsednik inspicijent a premijer glumac u predstavi.

Premijer je pošto je tri puta udahnuo razredjen kopaonički vazduh i u sebi se preslišao – šta mi beše ono rek’o Tadić da kažem – izjavio da ne može baš sa sigurnošću da kaže da li je Srbija izašla iz krize al’ da optimistički očekuje oporavak. To što je u novembru prošle godine izjavio da smo prvi u regionu izašli iz krize nema veze, zeznuo se, nije dobro video. Iskreno se nadao al’ kad je bacio pogled na ekonomske pokazatelje oni pokazali da od ta posla nema ništa. Da se nada može. On i jeste premijer da bi se nadao. I to opstimistički, savetovao mu predsednik koji je inače stručnjak za duševna stanja – Cvetkoviću, gledaj pozitivino na stvar, energija ti je čudo jedno, i premijer onda ide i mantra – pozitivno, pozitivno, ne daj se isprovocirat.

Kako je više pričao a naročito kad je rekao da je izvoz za prva dva meseca porastao za 37 % a plate u odnosu na prošlu godinu za čitavih, fenomenalnih, gle čuda, 0,2 % tako sam ja dobijala želju da pešice krenem na Kopaonik, razapnem šator i sačekam kad će da izadje da se priupitamo za izvoz i povećanje plate al’ kad je rek’o da je problem Srbije nezaposlenost i slaba privredna aktivnost tu je definitivno došlo do metamorfoze Dr Jakill – Mr Hide, bolje da ne idem. I Ja bih ga ošišala do glave i posula katranom i perjem zbog one izjave da kupovna moć stanovništva nije opala! I šta ima da idem kad ne mogu da budem skup u pokretu, odma’ bi me zatvorili.

I dok sam besnela, majku mu božiju, što bi reko’ drug Stari, jesu na Kopaonik morali da te pošalju da glumiš papagaja koji mitari, mog’o si to i ovde, znaš ti koliko nas košta tvoja naučena recitacija a ovamo mi pričate o budžetu i štednji, za govornicu izadje drug guverner Narodne Banke. U džemperu sa sa zimskim motivima, obučen kao za ispijanje kafe na kopaoničkom martovksom suncu posle koje će da napravi slalom. I onda u stvari vidiš da su oni gore otišli da rade sve sem da smisle šta će i kako će. Ako verujete u nešto drugo ona je guverner morao da bude u odelu. Ne oblače se ljudi shodno mestu na kom se nalaze nego prilici. Ko da shvati ozbiljno čoveka u džemperu na koji nikako da se dogovori sa vlašću koja mu je uloga i da l’ treba da pazi da mu ne isklizne dinar il’ euro.

O Dinkiću da vam ne govorim, on je sebe nazvao balansom izmedju vlasti i naroda, šta god da je pričao meni se činilo da je govorio – Ništa vi ne brinite, sve što ovi smisle ja ču dobro da unovčim. On možda balansira naročito kad se pri’vati gitare pa ne zna šta o’će a svi okolni udvarači mu aplaudiraju, gde smeš da prozoveš Dinkića i kažeš mu – nema, bato Rock and Rolla dok gitaru ne otreskaš o zemlju, može da pomisli da mi, ned’o bog, mislimo da on nešto ne radi kako treba.

Sve isto. Što bi rek’o naš narod isto sranje, isto pakovanje, isti radnici na pakovanju, samo ambijent dignut na nivo.

I taman kad sam htela zbog svog nečetog psihičkog zdravlja da odustanem i kad sam potrošila repertoar psovki za govornicu izašla Diana Dragutinović. To je ona žena što lepo, osećajno i sa razumevanjem govori da je svi razumeju i da, ako bog da, osvoji neku nagradu za izražajno čitanje.

Kako je počela tako sam ja počela da venem. Dakle, osećajno kao da čita prosečnu patriotsku pesmu u kojoj krv teče u potocima a kuršumi lete na sve strane, rekla je da će sad, vreme je bilo, otkriti zašto voli Kopaonik. Osećam ja rastu mi rogovi.

Dakle, ona voli Kopaonik zato što se na Kopaoniku tradicionalno okupljaju njeni mili em dragi istomišljenici, ne može im niko prići, osećaju se kao na vrhu sveta, srećna je da srećnija ne može biti što će oni sad malo da divane šta će kad Srbija pretekne i ‘ladno mogu da zaborave na narod zemlje u čijem interesu navodno rade. Ne vidi se. Narod mislim. Nešto je šmrcala kako je emotivno vezana za PDV i umalo ne zaplaka objašnjavajući kako joj je mnogo žao što ne odlučuje sama jerbo da odlučuje ona zna šta bi i kako bi, raspalila bi po narodu, ko, bre, pita narod kad treba da se puni ono što su oni ispraznili Jes’ doduše napomenula da nije sigurna da bi imala toliko hrabrosti na šta sam joj odma’ poručila iako me nije čula – ma samo ti, sesto, hrabro i gledaj da te negde ne nagazim. I da ne budem jedina.

I onda vrhunac, znate ono, svaka radnja mora da ima svoj vrhunac, ministarka finansija izjavi da je, kad mora da bira izmedju plata i poreskh stopa, njeno srce na strani poreskih stopa. Razjasni mi situaciju sa dve reči. Ona izmedju razuma i emocija bira emocije, voli žena, šta ćete kad ima srce. I umesto da misli ona tako duševna i zaljubljena u poreske stope sa njima vodi ljubav, pušta srcu na volju, zato ona tako osećajno priča valjda u nadi da će je ostatak stručnjaka na zimovanju podržati ako da bog da tu dodje do nekog poreskog orgazma. Inače, nije rašta imala biti ministarka finansija. Ako niste znali šta ubija srpski budžet, to su rad na crno a i rad na sivo. A to rade oni ljudi što ne pitaju ni za staž, ni za osiguranje, šta će, moraju nečim da hrane decu. Rad ekonomskih stručnjaka i držaoca vlasti koji je valjda bele boje pa još transparentan, nije uopšte oštetio budžet. Narod kriv pa sad oni moraju da se grudvaju na Kopaoniku i misle kako da otope sneg i kažu nije prirodno nego njihovom zaslugom.

I šta da vam kažem, oni će gore, ko emotivno, ko kao zdravorazumski, njih 450, da većaju o onome što svi već znamo. U pauzama skijanja. I napijanja. Čisto sumnjam da ne piju, trezan čovek ne može da izgovori onoliko gluposti. Doduše, i ja sam mekog srca, neka piju, lakše im je da govore.

I da, guverner je nešto napomenuo – nemoj se Srbiji desi gr;ki scenario, ovo doteralo cara do duvara!

Neće, bre!

Neće Srbiji da se desi grčki scenario. Ima Srbija svoj. I ako se bude desio neće se desiti Srbiji nego vama.

Vemenska prognoza za naredne dane: padaće sneg.

I mi ćemo moći da se grudvamo.

O autoru

Mirjana Mimica

Ostavi komentar

Napiši komentar

/* ]]> */