Aktuelno Bor Ekonomija

I šta sad?

Autor: Zoran Stanković, 10. aeptembar 2010. godine

Do pre neki dan i mi u Boru smo `ladno mogli da kažemo: “Ma šta kriza… u krizi smo već dva`jes godina. Sad, da li malo više ili manje nije bitno”.

Gašenje dve ustanove i jednog javnog preduzeća nas je nekako dočekalo nespremne.

Bez obzira na sve priče i analize, kao da nismo verovali da će to da nam se desi. Brzo smo zaboravili devedesete i koliko je zaista gadno kad po čitav dan razmišljaš kako ćeš za sutra da obezbediš parče hleba (mnogima će ovo zvučati patetično, ali to je zaista tako bilo, često se sve svodilo bukvalno na parče hleba).

Kad do toga dođe, a onima koji su ostali bez posla ovih dana dotle i jeste došlo, prestaju sve priče o visokoj politici, o ekonomiji, više se niko ne pita čak ni – ko je kriv.

Imam utisak da svi sada pogađamo šta će sledeće da se desi i kao ovce čekamo ko će prvi na klanje.

Rankić & Co su već nameračili Toplanu i Direkciju za izgradnju Bora.

Iz njihove perspektive to deluje sasvim logično. Kad nemaš čime da prehraniš stado šta ti drugo preostaje nego da zakolješ pola, prodaš meso i vunu pa prehraniš ostale.

A ostane i za tebe i tvoju decu.
Rekoh, logično.

Ali naravno da nije logično, problem je u metafori. Ljude možeš da porediš sa ovcama kad govoriš o razumu, ali kad dođe do klanja, više ne ide.
Dakle, šta nam je činiti (nama, ovcama) da do klanja ne dođe?

Rankić je onako demagoški, kako samo on ume, rekao na Skupštini: “Ako neko ima bolje rešenje neka kaže”.

I neki su se javili, govorili o reorganizaciji i smanjenju plata. Dalje od toga niko nije otišao, bar se ja ne sećam da sam čuo.
Međutim, dugovi su toliko veliki da je i laiku jasno da od toga nema ništa.
Čini mi se da smo debelo okasnili.

Mogao bih ja sada da pričam o tome kako su neki od nas na vreme upozoravali šta nas čeka, o tome kako problem rešavaju isti oni koji su ga i stvroili, kako cenu plaćaju oni koji nisu krivi, a pravi krivci se predstavljaju kao spasioci (sve Đinđić do Đinđića jebote, gutaju žabe pa cepaju), ali čemu?
To je sada sve jasno svima.

Šta, kog đavola uraditi sada?
Ili je zaista kasno da se uradi bilo šta?

Ja jesam neki fuckin` šraf u jednoj političkoj stranci, ali priznajem da ne znam.
Nemojte da glasate za mene. Jer ako glasate za mene, ja ću opet da pitam vas šta da radimo.
A onda ste `ladno mogli da glasate i za sâme sebe.

Nekako mi je glupo da vodim kampanju sa ideojm: “Glasajte za mene da bih uradio isto što i Rankić samo ću ja moći da kažem da nisam kriv pa onda imam kredibilitet da to radim i otpustiću prvo one koji su zadnji došli”.

A možda i nije glupo?

Ima li neko ovde dobru ideju, pa da svi lepo zalegnemo i damo sve od sebe da je i ostvarimo?

O autoru

Zoran Stanković

38 komentara

  • E Zoki, Zoki :((( šmrc, kukuuuu, leleee

    Ako ćemo tako onda je možda još bolje da predložimo da opština Bor raspiše konkurs za idejno rešenje, tj. iznalaženje modela za prevazilaženje te višedecenijske krize…Tako će se možda doći i do nekih iole kvalitetnih rešenja…ali čisto sumnjam.

    Problem kod nas je što se polupismeni gradski političari bave ekonomijom našeg grada (naravno, po utvrđenom višedecenijskom kriznom ekonomskom programu koji nepogrešivo sprovode i treniraju na nama i od koga niko od njih ne odustaje).
    Pravi ekonomisti kojima je to posao su odgurnuti u zapećak da se ne mešaju i slučajno ne izmisle nešto pametno što bi ovima pomrsilo konce u višedecenijskoj pljački i uništavanju našeg gradskog/opštinskog budžeta…
    Tako jadni, odbačeni od svih, oni su jednostavno napustili ovaj naš mali gradić i odlepršali u toplije i sigurnije krajeve.
    Ne može se ovom gradu pomoći, niti mi ovde možemo izmisliti toplu vodu.Ovom gradu su neophodni pravi stručnjaci, pravi program mera i disciplina u sprovođenju istih, a ja sve nešto mislim da mi više ovde nemamo pravih stručnih i sposobnih ljudi…ili možda imamo???Zna li neko nekog sposobnog ekonomistu kojii zna svoj posao i pošteno ga radi – ma samo jednog???

  • Sada samo Abramovič i Billy Microsoft mogu da nam pomognu.
    Ili da stanemo u red za klanje?
    Možda motku u ruke, pa redom?
    Tu mi se u glavi pravi dilema, od koga početi?
    I varijanta: Rankić, Žikić, …
    II varijanta: SrkyBoy, Strilić, Karambaš, …
    III varijanta: Rankić, Žikić, SrkyBoy, Strilić, Balašević, …
    Ispade trilema.

  • Ih, bre Zoki
    ti si umetnik da sve na kraju pokvariš…
    Taman sam pustio mašti na volju: motke, pa peglanje leđa, pa degažiranje na neku dugu planetu-a može i drugu opštinu, svih ovih likova koji mi protrčavaju ovog momenta kroz misli i baš sam uživao u zamišljenom – a ti ni manje ni više nego odmah da se dogovorimo…pa de to ima kod nas???

  • Smatram da su svi problemi u državi nastali kao posledica višegodišnjeg funkcionisanja sprege politike, kriminala i pravosuđa. Iz takvog funkcionisanja te sprege svi uključeni akteri imaju lične koristi. Tako naprimer političari mogu da ubiraju provizije za zapošljavanje onih koji su spremni da za svoje zapošljavanje plate određenu sumu. Dalje, mogu da ubiraju provizije od svojih partijskih drugova koji su spremni da im ustupe deo svojih prihoda ako budu postavljeni na neko rukovodeće mesto. Sa druge strane oni koji plate da bi bili postavljeni na neko rukovodeće mesto svoje postavljenje koriste da kršenjem zakona sebi obezbede što veći profit. Pravosuđe se u tu šemu uklapa tako što protiv nekih od tako postavljenih rukovodilaca pokreću krivične postupke čime im stavljaju do znanja da treba da plate da bi bili oslobođeni za dalje kršenje zakona. I tako u krug. Kako to funkcioniše u praksi videti na:
    http://www.bokisingl.wordpress.com/ OĆE KAKI-NEĆE KAKI-drugi deo
    O DRŽAVNOJ BEZBEDNOSTI-dvadesetpeti de

  • Pa, jedino da svi poradimo na razbijanju sprege politike, kriminala i pravosuđa tako što ćemo kao vid građanske neposlušnosti osnovati GRAĐANSKI PARLAMENT, kao neku vrstu paralelne institucije koja će za razliku od tzv. legalnih institucija, nadam se uz masovnu podršku građana funkcionisati negde na otvorenom prostoru u obliku mirnih protesta sa kojih će preko Interneta iznositi svoje program sve dok tzv. legalne institucije ne izgube vlast ili ne počnu da rade po zakonu i u interesu građana.

  • Gospodo, strpite se još malo. Kažu da se na našim prostorima otprilike na 200 godina rodi po jedan kao što je bio Tito (ko god da je on bio). Ako je verovati zvanično objavljenim podacima to je do neke 2092, pa dok takav neki malo poraste, pa dok prođe po Evropi razna ratišta i žarišta, pa da izbije neki svetski rat i eto nama ponovo socijalizma. Ajde da vas čujem šta je falilo običnom građaninu u socijalizmu. Uporedite to sa sadašnjim stanjem. Šta, nismo mogli da kažemo da je vođa ovakav i onakav, bio neki zakon o zaštiti lika i dela, pa i to me briga, što da pljujem kad sam imao 100 puta više slobode i para nego sada. I ne samo ja nego i svi mi. To što je bilo Golog otoka, nekih nestalih, zar sada toga nema? Samo se drugačije zove. Ono što većina izgleda ne vidi je, da je stanje u kome se nalazimo izazvano promenom političkog sistema. Promena oblika svojine, posebno dugo zadržavanje društvene i privatne svojine u istoj državi dovelo je do prelivanja iz društvene u privatnu na nelegalne načine, do najobičnije pljačke i bogaćenja onih koji su na vreme videli gde će moći da se najbolje „omasti“ u tranziciji. Ono o čemu se priča u ovoj temi, korenito se leči promenom političkog i društvenog sistema. Stvarna promena može da potekne samo na mnogo višem nivou nego što je lokalni. To treba da predvode ljudi koji će zastupati ideologiju ispred interesa, a toga još dugo biti neće. Šta god preduzeli na lokalnom nivou biće samo privremeni „krpež“, jer će posle izvesnog vremena partije na vlasti sa više instance uvesti neki oblik prinudne uprave i vratiti stanje na prethodno. Pogledajter realno, zar stranke koje su lokalno na vlasti nemaju neke svoje centrale na višem nivou, zar nije logično da se sa tog višeg nivoa vrši kontrola rada lokalnih stranačkih struktura i da se preduzimaju mere za usmeravanje njihovog rada u pozitivnom smislu. Pa ko će to da uradi, kada je na višem nivou isti sistem. Ajd opet ja sa Nikolom Pašićem: „Kakav ste vi narod, takva smo i mi vlada“, mada može i obrnuto, kakva smo mi vlada, takav ste i vi narod.

  • Misliš, pojaviće se opet neko ko će da zajmi pare od sveta da bi mi živeli lagodno?
    Teži slučaj, geopolitička situacija se nepovratno izmenila.
    Nema socijalizam blage veze sa time što si ti imao više nego sada.
    Stvar je u tome što sada vraćaš (zajedno sa mnom i sa onima koji se nisu zaduživali) dugove napravljene u socijalizmu. I to nisu samo dugovi u novcu, to je i zaostatak u ekonomskom i privrednom razvoju nastao na osnovama socijalističke privrede.

    Pogledajte realno, zar stranke koje su lokalno na vlasti nemaju neke svoje centrale na višem nivou, zar nije logično da se sa tog višeg nivoa vrši kontrola rada lokalnih stranačkih struktura i da se preduzimaju mere za usmeravanje njihovog rada u pozitivnom smislu.

    Jeste logično, ali se ne radi tako. Nažalost.

  • Misliš, pojaviće se opet neko ko će da zajmi pare od sveta da bi mi živeli lagodno?

    Taj se pojavio 05.10.2000. godine, samo što ne živimo mi lagodno, nego on.

    Nema socijalizam blage veze sa time što si ti imao više nego sada.
    Stvar je u tome što sada vraćaš (zajedno sa mnom i sa onima koji se nisu zaduživali) dugove napravljene u socijalizmu.

    Nisu dugovi napravljeni u socijalizmu.

    Ukupni spolji dug SFRJ, u trenutku ostavinske rasprave, je bio 14,6 milijardi evra. Socijalistički dugovi koje je nasledila SCG iznosili su 38%, tj. 5,5 milijardi evra.

    Na kraju 2008. godine ukupan spoljni dug Republike Srbije je iznosio 21,8 milijardi evra. U periodu od 2000. do kraja 2008. godine ukupan spoljni dug Republike Srbije, izražen u evrima, beleži rast od 187%. (Izvor NBS)

  • Jeste nasleđena propala privreda, ali ne bih baš rekao da je socijalizam glavni krivac za to. Ako usvojimo da je 1990. godine spoljni dug Srbije, kao dela SFRJ, bio znatno manji, a životni standard daleko viši, možemo reći da je privreda uništena u periodu posle 1990. godine kada nas je zadesio građanski rat, zatim ekonomske sankcije “demokratskog” sveta i na kraju “Milosrdni anđeo”. U vreme takvih previranja ne verujem ni da bi najveći libertarijanci bolje sačuvali privredu.

    Posle oktobarskih promena, umesto oporavka privrede, došlo je do katastrofalnih privatizacija u režiji Đinđićevog minstra Vlahovića, kao i njegovih savetnika Kolesara i Janjuševića. A od 2005. godine sistem uništavanja Srbije je usavršen enormnim zaduživanjem.

  • Kako vidim neki bi voleli da ožive Tito i vreme njegove vladavine jer misle da bi nam se vratio životni standard iz tog vremena ali ne veruju u postojanje činjeničnog stanja u obliku uzroka i posledica Titove vladavine, jer životni standard za vreme Tita nije bio posledica naše stabilne i jake ekonomije već posledica Titove hladnoratovske „balanserske veštine“ između dve velike nuklearne sile. To je bilo vreme kada su se te sile prosto takmičile u kupovini što više svojih pristalica u svetu davanjem povoljnih kredita u robi i novcu od kojih su mnogi kasnije bili oprošteni. U toj „balanserskoj ulozi“ Tito je izgradio Pokret nesvrstanih, sastavljen većinom od svetske „Gologuzije“, uz čiju je glasačku pomoć u Ujedinjenim nacijama naizmenično trgovao političkom podrškom svetskim silama za neke njihove postupke, a za uzvrat toj svetskoj „Gologuziji“ ustupao deo dobijenih kredita, a u zemlji razvijao tešku i vojnu industriju i održavao socijalni mir. Danas nema više hladnoratovskih podela na osnovu kojih bi se delili povoljnih krediti a otpisivanje već uzetih pogotovu nema. Možda je došlo vreme da se zapitamo nije li politika velikih sila prema nama i njene posledice kod nas u poslednjih dvadeset godina upravo posledica osvete za Titovu politiku u vreme hladnoratovskih podela i iznuđenih finansijskih troškova po onoj narodnoj „Sve se vraća-sve se plaća“.

  • Izvini Zorane ali moram da prokomentarišem. Zajmljenje para nije ništa nelogično u svetu. Amerika je recimo zemlja sa najvećim zajmom u svetu, ali svakako i sa najjačom privredom (da ne zalazim sada u to da li je to stanje postignuto na pravedan način). Neki naši ekonomisti tvrde da je posle Titove smrti dug SFRJ bio negde oko 6 milijardi USD, a da je 1990 distgao famoznih 22. Neka je i 1980 bio 22 to znači da je 22 milona jugoslovena svaki ponaosob dugovao po 1000 USD, ali su oni 50 godina primali plate, penzije, dobijali stanove, kupovali nameštaj, automobile, išli besplatno na letovanje, imali stvarno besplatno školovanje i zdravstvo i nije niko bio bogataš u ovom smislu kakve ih imamo sada. Jel oćeš da kažeš da smo sve to imali od tih 22 milijarde ili nedaj bože od onih 6. Pa samo je u Boru uloženo više od pomenutih 6 milijardi USD za izgradnju svega što vidiš oko sebe. Šta je izgrađeno u Boru posle 1990? Par zgrada u NGC-u i to po inerciji priliva sredstava iz ranijeg sistema. Kakva je to propala privreda nasleđena? Ova indstrija koja sada ne radi zapošljavala je samo u Boru oko 25 hiljada ljudi. Hoćeš da kažeš da su primali zarade od kredita? Budi malo realan kada pričaš o tome.

  • I komentar gospodinu Raduloviću. Nema oživljavanja Tita niti tog vremena, jer nema uslova u svetu koji bi to omogućili. Tito kakav god da je bio „balansero“, mogao je da mu pozavidi i lično Prle. Nama sada nedostaje jedan takav balansero koji će uspeti da napravi ravnotežu između onoga što zahteva kapitalizam u našoj skučenoj zemlji i onoga što je interes običnih ljudi, a ta dva interesa su dijametralno suprotna. Prvi problem kod nas je što imamo puno onih koji misle ili žele da glume balansera, a za to su nesposobni pa su više lizači i uvlakači nego balanseri. Onaj koji ume da pokrene privredu, proizvodnju, usluge, izvoz i da sve to uvali i ovima na zapadu i ovima na istoku, a da pritom dogovori da ne mora da ga primi više od pola otpozadi, taj će biti pravi naslednik posleratnog balansera, ali kao što rekoh načekaćemo se. Mi svi znamo šta ne valja, retko ko nudi rešenje šta uraditi da se krene ka boljem stanju stvari. Pogledajte predizborne kapmanje to je samo niz primedbi na rad prethodnika. Niko ne nudi rešenja.
    Pogledajte samo vojnu doktrinu, 20000 ljudi u profesionalnoj vojsci. Nek su obučeni najnovijim metodama ratovanja i najsavremenijim sredstvima opremljeni u odnosu na recimo JNA koja je u punoj mobilizacijskoj popunjenosti brojala 10 miliona ljudi pod oružjem, neka su imali i praćke to je ipak 10 miliona praćaka.

  • Ček malo… Amerika zajmi pare od nekoga? Da nisi ti pomešao deficit sa pozajmljivanjem para?
    Tu skoro je pozajmila MMF-u 100 milijardi ako se dobro sećam.
    Što se bivše Jugosjavije tiče, njen propast je i počeo onda kada je počeo propast privrede. Da je svima bilo dobro ne bi se poklali.
    A propast privrede je počeo onog trenutka kad se promenila geopolitička situacija i kad su prestali da nas tetoše i istok i zapad.
    Koj moj su Jugosloveni išli u Nemačku da zarade? Pa videli su da svaka nemačka kućna pomoćnica dođe na Jadran i odsedne u najskupljem hotelu.
    Kažeš, mogli smo besplatno na more. Jok bre, nema toga. Nema besplatnog letovanja. Radi se o tome da smo bakrom plaćali letovanja polovini Jugoslavije. Znači, ideš ti besplatno na more, ali zato primiš jedno petnaest puta manju platu nego što si zaradio. Pa sad, ako je to lepo… onda OK. Čak i da se dogovorimo i dobrovoljno pristanemo da finansiramo letovanje onima što ne zarađuju, ne vredi jer bakar jednog dana nestane.
    Osamdesetih je privreda Jugoslavije potpuno stagnirala. Svaka malo jača zapadna banka je mogla da pokupuje sve što joj se prohte po Jugoslaviji.
    Ako ti zaista misliš da smo imali takvu privredu od koje je moglo lepo da se živi, da nema nezaposlenih, da bude besplatno školstvo… onda ne znam ko je ovde nerealan.

  • Fudo:
    „ali su oni 50 godina primali plate, penzije, dobijali stanove, kupovali nameštaj, automobile, išli besplatno na letovanje, imali stvarno besplatno školovanje i zdravstvo i nije niko bio bogataš u ovom smislu kakve ih imamo sada.“
    A u isto vreme, Nemci i Francuzi su išli pešice ili eventualno jahali konje, stanovali pod mostovima, nisu se školovali i umirali su od tifusa?
    Neće biti, nego je svaki šalterski radnik sa zapada vozio bolja kola nego profesori po Jugoslaviji, školovalo decu, a na odmor dolazile na hrvatsko primorje i blenuli smo u njih kao u čuda.
    Kad je ekonomsaka situacija u svetu bila dobra, kod nas je bila podnošljiva.
    Kad je u svetu ekonomija postala loša, kod nas je nestala potpuno.

  • Hvala (Dr)Bogu, evo javio nam se i Djox…Sad mi je laknulo.

    @Djox;
    Zivot je bio „prazan“ bez prve tamburice komentatora, a da ne pominjem moju sjetu u ocima.
    Ljudi (i neljudi) me pitaju zasto si „utihnuo“ a ja samo sutim i placem…Niko i ne zna za moju bol.

    Elem(ek), da podsetim da dugove Srbije od 2000 – 2008 niko ne zna (nagadjaju kao i mi) jer se to spakovalo pod RSCG. Dakle slaba ‘vajda od strucnjaka. Samo dugovi!

    Sto se tice socijalizma, kapitalizma i ostalih prostornih planiranja; socijalizam je malo brze pusoni (i licio je vise na hipi-pokret; vise LSD-a, a manje rada).
    Kapitalizam se, doduse, malo duze odrzao (hipi pokret – ali sa cocainom, te vise rada ili bolji output). Sada je i on pusoni.

    Posto se radilo o pretakanju i glupiranju sa ova dva globalna promasaja, tesko je razluciti sta je bilo bolje. Mnogi su profitirali u pretakanju dve ideologije, jer jedno nije moglo bez drugog. Odgovaralo je svima, nije da nije…Man’ se lazemo.

    Sto se Srbije tice, znamo koliki je cirkus; a sta sada? Nista.
    Pustite govna da doteraju do prvog mesta top liste korupcije, neznanja i glupiranja, pa cemo im naplatiti kada dodje vreme. Za sada ide tesko, ali ne moze zauvek.
    Sve ima rok trajanja, pa i rezim.

    Sada ih treba pustiti da kradu sami od sebe (poceli su).

    PS Rankic je samo zalutali tinejdzer u Playboy mansion. Das mu tompus (da pusi), sisatu plavusu (da blene) i mozes da mu pricas o resenjima do prekosutra.
    Em nema blage veze sa zivotom, em ga ne interesuje ekonomija.
    Ko pa njega uopste citira ili slusa?

    PSS Kad odlucim da mi nepismeni dilberi daju resenja za bolji zivot, onda cu sam da objavim da sam ovca.
    Shishanje jedino prihvatam ako mi „brica“ bude malo bolja „riba“ od Rankicerosa (npr. neka rugoba iz zadnjeg kataloga Victorija Secret).

  • Na onoj adresi koju si navio je sve paušalno. Evo izdvojiću iz konteksta:
    „U ovom trenutku nije moguće potpuno precizno proceniti koliki je dodatni poreski prihod od ovih mera ali je sasvim izvesno da on ni u najpesimističnijem scenariju nije manji od 100 miliona evra. To je po sadašnjem kursu oko 8,5 milijardi dinara ili vise od 1/6 postojećeg deficita budžeta ili dvostruko više od povećanja deficita koji vlada trazi kroz aktuelni rebalans.“ Malo porez ovamo manji, malo porez onamo veći, iz šupljeg u prazno. Gospodo gde je proizvodnja, gde je stvaranje nove vrednosti, gde je izvoz, od toga se puni budžet gospodo, a ne od MMF-a.

  • Evo da obrazložim zahteve kapitalizma jednom prostom rečenicom: što više prihoda vlasniku sredstava za proizvodnju, zahtevi radnika su što više tog prihoda u zarade radnika, to su dijametralno suprotni zahtevi i eto potrebe za balansiranjem, odnosno određivanjem granice kome treba omogućiti da dobije više od tog prihoda.

  • Ti Zorane kao da nisi živeo u SFRJ ili se sada namerno praviš da sve to što je tada bilo nije bilo ili je bilo drugačije ali smo mi bili glupi pa to nismo videli na pravi način. Naravno da letovanje nije bilo besplatno i da je to neko morao da plati, da li kroz veću platu pa da plati sam ili iz sredstava preduzeća koja su umesto u zarade bila usmeravana u druge svrhe, ali ono što je tu sistemski važno, iz sredstava preduzeća, bar do početka osamdesetih, nisu mogla da se preliju sredstva na neke lične račune pojedinaca koji će posle ta preduzeća uništiti potpuno kao vlasnici, evo primera FLŽ u Boru.
    Ovo sa šalterskim službenicima u Francuskoj, pa i naši šalterski službenici i danas mogu isto to, a pitaj se da li francuski đubretari mogu da dobiju besplatno stan i da kupe auto i da idu na letovanje, što je pre 30 godina moglo kod nas, a vi slobodno recite da nije moglo i mi tako možemo u krug od ujutro do uveče. Sa tim vašim stavovima o lošoj strani socijalizma i dobrotama koje donosi kapitalizam, izvolite, puni smo rešenja da im bude bolje, mislim onima koji imaju para i na osnovu toga dobijaju još više, a mi ostali, ma nema problema uživaćemo kao šalterski službenici u Francuskoj, samo još da se otvori toliko šaltera pa da svi zagrizemo perspektive.

  • Iskreno sviđa mi se predlog LDP-a Zakona o ministarstvima, ali ima jednu začkoljicu. U našim uslovima bar 15 stranaka čini vladajuću koaliciju, pa sa 12 ministarstava ne mogu da se podmire svi apetiti. Možda kada posle sledećih izbora koaliciju budu činili LDP i DS to može i da bude primenjivo, ali kako je naš živalj ravnomerno „podeljen“ na desetak političkih opcija sačinjenih od dvadesetak stranaka, eto nama nove vlade posle izbora sa još nekim novim ministarstvom. Valjda će ova preregistracija stranaka dovesti i do ukrupnjavanja tj. smanjenja njihovog broja, ali videćemo.

  • Malo porez ovamo manji, malo porez onamo veći, iz šupljeg u prazno

    Ne, brate Fudo. Ogromna je razlika u tome koji porez se povećava a koji smanjuje. Ideja (programa LDP-a) je da se malim privrednicima smanje porezi jer ih treba stimulisati da otvaraju što više pogona, a povećavati poreze monopolistima tipa Miškovića.
    Opet nisi pažljivo čitao. 🙂

  • Evo da obrazložim zahteve kapitalizma jednom prostom rečenicom: što više prihoda vlasniku sredstava za proizvodnju, zahtevi radnika su što više tog prihoda u zarade radnika, to su dijametralno suprotni zahtevi

    To ne moraju da budu dijametralno suprotni zahtevi jer se poklapaju bar u jednom delu: i jednima i drugima je cilj povećanje proizvodnje. Što se raspodele tiče, postoje sindikati, jel da? Pa neka se zaposleni organizuju i izbore. Zaposleni u „Lak žici“ su bili na ivici da se izbore, ali ih je zajebo jedan insajder kojeg je vlasnik našao u liku predsednika sindikata.
    Znaš gde su ti zahtevi dijametralno suprotni? U socijalističkim državama kad puste kapitalistu da radi. Kina ti je idealan primer. Tamo nema zajedničkih interesa poslodavca i zaposlenih u smislu da je zaposlenom stalo do povećanja proizvodnje, ali mora da radi dok ne crkne (baš tako). Zato su sve velike kompanije tamo otvorile pogone za proizvodnju.

  • Ti Zorane kao da nisi živeo u SFRJ ili se sada namerno praviš da sve to što je tada bilo nije bilo ili je bilo drugačije ali smo mi bili glupi pa to nismo videli na pravi način.

    Što bih se namerno pravio?
    Ne samo da sam živeo, nego sam i radio osamdesetih u SFRJ. I imao rođake u inostranstvu koji su povremeno dolazili a i ja sam par puta išao tamo. Ona medicinska sestra, on radnik u fabrici lekova. A mogli su da od godišnje plate kupe sve što smo moja porodica i ja imali (roditelji su mi imali srednje stručno obrazovanje i radili u kobojagi jakim srpskim preduzećima).
    Daleko od toga da smo bili sirotinja, ali upoređivati život u Jugoslaviji i život na Zapadu zaposlenih (sa istim obrazovanjem i na sličnom radnom mestu) je bilo smešno.

  • Pažljivo sam čitao, naročito mi je simpatičan onaj Robin Hud naziv za zakonska rešenja. Ti znaš kako je pomenuti lik iz romana bio interesantan tadašnjim feudalcima isto tako će biti interesantan i sadašnjim kapitalistima. Iz teksta se vidi tendencija ka oporezivanju ruskih kompanija koje su ćapile naftni kolač. Isto tako može da se primeni i na duvansku industriju, koja nije eksplicitno navedena i redom od Amerike do Japana. Međutim, smatraš li da će vlasnici tog kapitala tek tako dozvoliti da im se oduzme deo „kolača“. Kada država postane ozbiljna pretnja interesima kapitala dobiće po prstima, ušima i ostalim delovima. Zato oprez jer Robin Hud je ipak samo zabavno štivo za decu i omladinu.

  • Za povećanje proizvodnje su zainteresovani samo vlasnici i to sa što manjim brojem zaposlenih, a radnici su zainteresovani samo za povećanje zarada i smanjenje radnog vremena. O tome kako se odvija proizvodnja, o metodama za povećanje proizvodnje, plasmana i naplate radnici brinu samo u domenu onoga što zahteva njihovo radno mesto. Sindikati su takođe jedan od insturmenata države i kapitala koji na prefinjeni način zauzima pozicije zaštitnika zaposlenih. Nije li baš u Americi u sindikatima bilo glavno stecište mafije.
    Što se tiče Kine, tu bi moglo mnogo da se priča, ali njihova politika i način funkcionisanja će pokazati rezultate na duže staze. To je jedina civilizacija koja se održala više od 4 milenijuma u kontinuitetu i ne treba ih potcenjivati. Živi bili pa videli šta će proizaći iz te njihove strategije.
    Napomena: pogledaj koliko je veći broj kineza u Boru u odnosu na prošli vek. Treba očekivati nastavak tog trenda globalno pa izvuci zaključak o politici koja se vodi na dalekom istoku.

  • Međutim, smatraš li da će vlasnici tog kapitala tek tako dozvoliti da im se oduzme deo “kolača”.

    Naravno da to ne ide lako. Šta je uopšte u životu lako? Treba li zbog toga da se mânemo nastojanja da se uradi prava stvar?

    Za povećanje proizvodnje su zainteresovani samo vlasnici i to sa što manjim brojem zaposlenih, a radnici su zainteresovani samo za povećanje zarada i smanjenje radnog vremena.

    Nije tako tamo gde ima pameti. Moja sestra radi u Siemensu. Kad dođe ovde nosi neki ranac (ništa posebno, srednjeg kvaliteta) na kome piše Siemens (obaška upaljač, hemiska i trista svašta). Reko` vidi… daju vam i rančeve, bog te maz`o. A ona kaže: „Ne daju nam, mi to kupujemo“.
    Pa čekaj bre, što ne kupiš neki malo bolji, što mora da piše Siemens?
    A ona kaže: „Jebiga, što više zaradi kompanija, više zaradim i ja.“
    Majke mi. Teško je poverovati ali zaista tako razmišlja. Inače je magistar, elektroničar po obrazovanju.

  • To je ispravan pogled na rad i ponašanje u nekoj firmi, međutim i pored njene brige za firmu, već koliko sutra može ostati bez posla ako rukovodstvo bude smatralo da njen rad ne obezbeđuje dovoljnu dobit za vlasnika. Ne mora biti čisto ekonomski razlog, može biti i neko nesimpatisanje ili čisto loše trenutno raspoloženje što je u našim privatnim firmama takoreći svakodnevica, a na pomenutom zapadu su se već par vekova emancipovali pa je ipak ekonomski interes presudan.

  • Ovo sam zaboravio da komentarišem:

    Što se tiče Kine, tu bi moglo mnogo da se priča, ali njihova politika i način funkcionisanja će pokazati rezultate na duže staze.

    Oni su možda već sada najbogatija zemlja. Ali samo država, narod ne.
    I održava se civilizacija, naravno. Ali to je civilizacija u kojoj prosečan Evropljanin ne bi mogao da živi. Održavaju se i mravi jebeš ga, ali neću zbog toga da poželim da budem mrav.

  • Fudo:
    „I komentar gospodinu Raduloviću…“

    Da, SFRJ se raspala između ostalog i zato što su mnogi nacionalni „Titići“ hteli da budu balanseri kao Tito. Ali za tako nešto trebalo je mnogo više nego njihova želja. I ja se sa nostalgijom sećam nekih dobrih stvari iz tog vremena ali sam kasnije shvatio da te dobre stvari nisu postojale zato što je postojao genijalac Tito nego zbog spleta okolnosti koje je on iskoristio a njegovi uvlakači mu to pripisivali kao njegovu ličnu zaslugu i tako od njega pravili mitove za lakoverne i neupućene a od kritika upućenih branili ga Zakonom o zaštiti imena i dela Josipa Broza-Tita. Tačno je da danas imamo mnogo nesposobnih koji su se dokopali dobrih pozicija sa kojih bezuspešno pokušavaju da imitiraju Tita. A ko su ti ljudi, šta su bili i čime su se bavili za vreme Tita (nisu li možda današnji tajkuni većinom bivši radnici ili saradnici Titovih represivnih službi: iz policije, iz vojske i iz državne bezbednosti)? Kako to da za mnoge od njih ne važe zakoni pravne države zato što u njihovom slučaju funkcioniše sprega politike, kriminala i pravosuđa? Pa zar takva sprega nije instalirana upravo u Titovo vreme? Zapitajmo se zašto jedino državna bezbednost nije pretrpela ozbiljne reforme? Zar se zaboravilo da su pripadnici državne bezbednosti i za vreme Tita i posle njega, zahvaljujući funkcionisanju sprege politike, kriminala i pravosuđa izvršavali politička ubistva? Da li je slučajno što i posle Tita i Miloševića „reformisani komunisti“ su u vladajućoj koaliciji zadržali resore unutrašnje državne represije (MUP)? Ja mislim da to nije nimalo slučajno a ko ne veruje predlažem da pogleda neke od tekstova iz kategorije „POLITIČKA MAFIJA“ na mom blogu: http://www.bokisingl.wordpress.com. Možda je upravo takva državna bezbednost razlog što narod mora da trpi sve ovo što ga snalazi, ali onda treba da se takvo stanje nazove ne nesposobnošću koalicionih demokratskih snaga već okupacijom od strane onih koji u državi komanduju spregom politike, kriminala i pravosuđa i koji na direktan ili posredan način pružaju otpor demokratizaciji pravosuđa, policije i službe državne bezbednosti. Sve dok se to ne desi nećemo imati ni adekvatan odgovor na pitanje „I ŠTA SAD“.

Napiši komentar

/* ]]> */