Aktuelno Bor Izdvojeno

Ima li rudarske mafije (IV deo)

Piše Zoran Stanković

Da li je reč „mafija“ prejaka da bude u naslovu ove serije tekstova?

Ne znam, nisam načisto ni sâm.

Ali, posle svega što sam o svemu pročitao (i što još uvek dobijam na mail), zaista mi se ponekad nameće takav zaključak.

Šta ako je istina da je cilj da se pljačkanjem budžeta Srbije kroz sredstva NIP-a i drugih fondova, kao i kredita i subvencija, revitalizuju privatni rudnici, bez povraćaja uloženih sredstava (a u slučaju RTB Bor opljačkati ga i ta sredstva takođe prevesti „Farmakomu“, odnosno u privatne džepove, a RTB Bor dovesti do stečaja, gde će se, kao u slučaju rudnika „Grot“ u Vranju, u postupku stečaja kroz konverziju duga u imovinu i kapital privatizovati, odnosno opljačkati njegovi najvitalniji delovi)?

Ovaj „slučaj Farmakom“ je naprosto više nego sumnjiv, jer kako drugačije objasniti angažovanje radne snage, opreme i normativa iz RTB Bor na revitalizaciji rudnika „Lece“ kod Medveđe (a sve o trošku RTB Bor)? Radnici rade u Medveđi već više od dva meseca a primaju plate u RTB. Petorica radnika, pod vođstvom Ljubiše Miljkovića, rudarskog tehničara sa Jame (u januaru i februaru mu je pisano po oko 170 radnih sati u borskoj Jami iako je sve vreme u Medeveđi) su neprekidno tamo, a još mnogi, u skladu sa potrebama odlaze u Lece povremeno. Takođe su stalno tamo penzioneri Ilija Ivančević i Vukliš, kao i Dragan Dumitrašković, koji je bivši saradnik Blagoja Spaskovskog a sada vlasnik trgovačke firme iz Beograda sa kojom RTB uveliko posluje.

A ima još dosta sumnjivih stvari (zašto se kupuju kugle sumnjivog kvaliteta iz „Guče“ koja je takođe u vlasništvu Farmakoma, otkud gomila akumulatora (oko 500 ukupno) koji dolaze takođe iz Farmakoma i čame u magacinu RTB?

Šta će sindikalci RTB-a na ekskurziji u Lece? Da li je istina da je Blagoje Spaskovski član UO tog rudnika?

Previše pitanja bez odgovora, kada je odnos sa Farmakomom u pitanju.

Priča kaže da je krajem prošle godine, uglavnom pod uticajem svetske finansijske krize, MB Farmakom upao u veliki finansijski gubitak. Njegovi vlasnici i sponzori, plašeći se da se novac koji su uložili u poslovanje firme neće moći povratiti, nisu smeli da rizikuju da firma propadne, već su napravili „šemu“ da se smisli program revitalizacije rudnika, pre svega rudnika „Lece“. Taj program treba da se finansira (što legalno, što ilegalno) sredstvima budžeta RS, jer drugog izvora nema. Za glavnog menadžera radova postavljen je Blagoje Spaskovski. To je, prosto, zloupotreba službenog položaja od strane Blagoja Spaskovskog i kriminalnog sukoba interesa na štetu RTB Bor.

S druge strane, sve ovo vrlo liči na još jednu priču koju bi rado objavili „Pres“ i „Kurir“, samo kad bi se u njoj spominjala neka druga imena.
Ali, znamo čiji je Farmakom, znamo koji visoki funkcioner se u javnosti pokazuje kao njegov najbolji prijatelj, a znamo i ko je pre par dana otvorio rudnik „Lece“.

Da li je ovo ipak previsoko da bi bilo istinito?

Ne znam, neka o tome sudi onaj čiji je to posao, a ja sam objavio većinu stvari koje sam proteklih nedelja dobio (nisam objavljivao platne spiskove i slično jer nisam siguran da bih to smeo, ali tu su, kod mene. Pa, ako se neki tužilac jednom bude zainteresovao…)
Ovo svakako nije kraj priče o RTB-u i rudarskoj mafiji.

Neko je u komentaru na prethodni tekst spomenuo „Interkomerc“ Gorana Perčevića koji je bio i glavni posrednik pri kupovini kamiona za RTB.
Spomenut je takođe i Milinko Živković i nabavljanje nekvalitetnog uglja (80 000 tona godišnje, što je preko 8 miliona evra, eeej…)
Negde je već rečeno da RTB na ovaj način finansira bar tri velike stranke. Teško je to dokazati kad su dve od te tri vladajuće u ovoj zemlji i zbog toga je vrlo zajebano pisati o tome.

Blesav, kakvog me je bog dao, ja sam se ipak odlučio na taj korak, pa – šta bude.
A idemo dalje, naravno.

Jedino što ćemo u buduće više da se skoncentrišemo na ove naše, borske delove cele ekipe. Makar one iz RTB-a, pod vođstvom Blagoja Spaskovskog.

O autoru

Zoran Stanković

51 komentara

  • Da li ti stvarno mislis da se poslovanje u Srbiji izmedju drzavnih, odnosno drustvenih firmi, i privatnih obavlja po trzisnim uslovima?
    Ja sam, gle cuda, siguran da se te transakcije po pravilu uvek rade na stetu ovih drugih koje, na zalost, nemaju vlasnika.
    Strasno je to sto se kod nas drustvena svojina vec 20 godina intenzivno razvlaci i otima samo zbog toga sto nijedna vlast nije imala snage, u stvari, nije ni zelela da zavrsi proces vlasnicke transformacije srpske privrede.
    Pored toga, sve vreme ne postoji ni bilo kakva drzavna kontrola zakonitosti rada nasih tzv. menadzera koji vode preduzeca koja posluju drustvenim sredstvima.
    Tako i RTB nema nikakvu kontrolu odozgo, i svi njegovi vd direktori mogu da rade sta hoce.
    Sta mislis zbog cega je pre 2 godine bilo onoliko „kandidata“ za fotelju vd generalnog RTB?
    I sada ih je puno koji bi nesto po principu „i tata bi sine“.
    Neki od njih su i na ovom blogu.
    Ne verujes?

  • Tema ove serije clanaka su mafija i organizovani kriminal, koji ce unistiti Srbiju i ponovo javno cestitam Zoranu sto je zapoceo. U prilogu je deo dugackog dopisa od 21. decembra 2006. godine, zasnovan iskljucivo na objavljenim komentarima i Programu spasavanja. Tog dana sam ga poslao: Preds. Srbije, Preds. Vlade Srbije, Ministarstvu privrede, Ministarstvu energetike i rudarstva, Dir. BIA, Gen. dir. RTB-a, Generalnoj direkciji RTB-a, Preds. Opstine Bor i Dir. Privredne komore Srbije. Niko od njih mi nije odgovorio, a citaoci neka sami prosude sta su u ove 3,5 godine preduzeli. Unapred kazem: NISTA, a neka me neko demantuje. Setimo se stare poslovice: “Riba smrdi od vrha, a cisti se od repa”. Bila je aktuelna jos u vreme Cara Dusana, pa sve do danasnjih dana, iz sekunde u sekundu. O Srbijo, Srbijice, buduci omanji Pasaluku, mnogo si jadna i bedna.
    Jos 22. novembra 2001. godine nas troje iz Bora (Radmila Petrovic, dr Bane Mihajlovica i ja) detaljno smo izlozili nase programe izlaska RTB-a ii celog Borskog regiona iz krize u sedistu Sindikata Nezavisnost u Beogradu pred 30-ak zvanica. Kopiju mog Programa spasavanja tog dana dao sam u ruke dr Mirku Cvetkovicu (tadasnjem zam. min. Privrede, a sadasnjem preds. Vlade), mr Vojislavu Krsticu (pom. min. Energetike i rudarstva), dr Nikici Kolunzdiji (sefu Ekspertskog tima po pitanju RTB-a) i g. Canku (preds. Sindikata Nezavisnost). To izlaganje jos su slusali Nemanja Kolesar (sekretar preds. Vlade), prof. Petar Djukic (Metalurski fakultet u Beogradu), prof. Zoran Petkovic (bivsi Boranin), 10-ak novinara, isto toliko sindikalaca iz Beograda i Bora i jos nekoliko profesora beogradskih fakulteta. Kasnije sam kopiju Programa spasavanja dao u ruke (ili dostavio E-mailom, sto su oni potvrdili): Srdji Popovicu (poslaniku DS, zaduzenom za ekologiju), Sindikatu Nezavisnost iz Bora, dr Petru Djukicu, Srdjanu Milivojevicu (poslaniku DS), Ekoloskom pokretu Jugoslavije, Zorici Stojcic (preds. Borskog regiona), Nebojsi-Popcu Popovicu (potpreds. Opstine u Boru), SUP-u u Boru (u zavedenoj Izjavi, kada je stigla naredba min. Dusana Mihajlovica da me uhapse), Dragisi Trujkicu (preds. Samostalnog sindikata Bora), Demokratskom centru u Beogradu, sekretarici Grupe G-17 u Beogradu (kopirana je disketa u mom prisustvu), stranci Otpor u Beogradu, Branku Dragasu itd.
    Boza Bogdanovic, Bor

    Megafonija portal – Najnovije vesti iz Srbije i sveta
    U mom Programu spasavanja RTB-a, definisao sam mafiju (Organizovani … Agencija za privatizaciju, Upravni odbor RTB-a, poslovodni odbor (RTB, RBB, TIR, …
    http://www.megafonija.com/vesti.php?category=vesti&id=8310 – 32k – Сачувано – Сличне стране

    Boza Bogdanovic, Bor (08/08/2006)
    U mom dopisu, koji sam uputio u 14 ambasada NATO-pakta 21 aprila 2006. godine, napisao sam i ovo: “У време акције “Сабља” објавио сам афоризам у Тимочкој крими-ревији:
    Шифровано у МУП-у:
    Ш („Сабља 1“) ;
    И („Сабља 2“) ;
    П („Сабља 3“) ;
    А („Сабља 4“) ;
    К („Сабља 5“) ; …
    На жалост, шипак важи и за РТБ. Од гиганта који може годишње да оствари бруто приход од преко пола милијарде долара, остатак дохотка од преко 100 милиона долара, а држави да у виду разних пореза и царина преко 200 милиона долара – сада Влада и пословодство предлажу само шипак, и то већ до краја ове године: декомпоновање, концесије, тендери, распродаја или стечај, затварање Топионице, отпуштање најмање 2.500 запослених (а, ако дође до стечаја, или затварања Топионице – још неколико хиљада), немири у вишенационалној општини, који ће се завршити погубно по Србију.” (zavrseno citiranje).

    U mom Programu spasavanja RTB-a iz 2001. godine, definisao sam mafiju (Organizovani kriminal) u poglavlju 11: Uloga domace i strane mafije. Citiram deo poglavlja, jer i sada veoma aktuelno:

    “(1) Da bi RTB ostvario uvoz koncentrata sa RADIOAKTIVNIM MINERALIMA i otrovnim elementima (preko MDK), mora da se uspostavi sprega: dir. marketinga u RTB-u + trgovac + proizvodac koncentrata + carina zemlje proizvodjaca + nasa carina + Jugoinspekt + nasa laboratorija (ako nije obavestila direktore i rukovodioce HTZ sluzbi) + gen. direktor, pom. gen. dir. za ekologiju, tehnicki direktori i rukovodioci HTZ sluzbe (bez obzira da li su obavesteni, zbog velikog broja obolelih i umrlih od posledica trovanja i radioaktivnog zracenja) + Medicinski centar u Boru (bez obzira da li su obavesteni, iz istih razloga) + Ministarstvo zdravlja (bez obzira da li su obavesteni, iz istih razloga) + Ministarstvo za ekologiju (bez obzira da li su obavesteni, iz istih razloga).
    Napomena: U svim zemljama sveta takva sprega zove se Organizovanim kriminalom, ili mafijom.

    (2) Da bi RTB ostvario uvoz koncentrata sa ubacenim NUKLEARNIM OTPADOM, mora da se uspostavi sprega: dir. marketinga u RTB-u + trgovac + proizvodjac nuklearnog otpada + carina te zemlje + proizvodac koncentrata (u koji se dodaje otpad) + carina zemlje proizvodjaca koncentrata + nasa carina + Jugoinspekt + nasa laboratorija (ako nije obavestila direktore i rukovodioce HTZ sluzbi) + gen. direktor, pom. gen. dir. za ekologiju, tehnicki direktori i rukovodioci HTZ sluzbe (bez obzira da li su obavesteni, zbog velikog broja obolelih i umrlih od posledica trovanja i radioaktivnog zracenja) + Medicinski centar u Boru (bez obzira da li su obavesteni, iz istih razloga) + Ministarstvo zdravlja (bez obzira da li su obavesteni, iz istih razloga) + Ministarstvo za ekologiju (bez obzira da li su obavesteni, iz istih razloga).
    Napomena: U svim zemljama sveta takva sprega zove se Organizovanim kriminalom, ili mafijom.

    (3) Da bi RTB ostvario kupovinu koncentrata bakra u kojima ima MANJE BAKRA ili plemenitih metala od placene kolicine, mora da se uspostavi sprega: dir. marketinga u RTB-u + trgovac + proizvodjac koncentrata + Jugoinspekt + nasa laboratorija (ako nije obavestila direktore RTB-a, TIR-a i Topionice) + Poslovodni odbori RTB-a, TIR-a i Topionice (bez obzira da li su obavesteni, jer oni odgovaraju za metal-bilans Topionice). Napomena: U svim zemljama sveta takva sprega zove se Organizovanim kriminalom, ili mafijom.

    (4) Da bi se napravili LAZNI BILANSI po pitanju kvaliteta na bakru i na plemenitim metalima prilikom ispitivanja novih rudnih nalazista bakra u vlasnistvu RTB-a (sto omogucava kasnije davanje rudnika pod koncesiju, po nekoliko puta nizoj ceni od realne), mora da se uspostavi sprega: naredbodavac + dir. Zavoda za geologiju u Institutu + laboratorija u Institutu + dir. Instituta + Poslovodni odbor RTB-a.
    Napomena: U svim zemljama sveta takva sprega zove se Organizovanim kriminalom, ili mafijom.

    (5) Da bi RTB bud-zasto prodao neke POGONE PRERADE, mora da se uspostavi sprega: Poslovodni odbor RTB-a + dir. tog pogona + Upravni odbor RTB-a + Skupstina RTB-a + strana firma + Vlada Srbije (neki ljudi iz Ministarstva za energetiku i Ministarstva za privredu i privatizaciju).
    Napomena: U svim zemljama sveta takva sprega zove se Organizovanim kriminalom, ili mafijom.

    (6) Da bi RTB dao POD KONCESIJU rudnike i flotacije bud-zasto, mora da se uspostavi sprega: Poslovodni odbor RTB-a + dir. RBB-a (ili RBM-a) + strana firma + Institut + Upravni odbor RTB-a i RBB-a (ili RBM-a) + Skupstina RTB-a i RBB-a (ili RBM-a) + Vlada Srbije (neki ljudi iz Ministarstva za energetiku i Ministarstva za privredu i privatizaciju).
    Napomena: U svim zemljama sveta takva sprega zove se Organizovanim kriminalom, ili mafijom.” (zavrseno citiranje)

    Postovani prijatelji iz Megafonije, RTB je tipicni primer Organizovanog kriminala, u kome ucestvuju: Ministarstvo privrede, Ministarstvo energetike i rudarstva, Ministarstvo unutrasnjih poslova (i BIA), Ministarstvo pravde, Ministarstvo finansija, Ministarstvo nauke i ekologije, Agencija za privatizaciju, Upravni odbor RTB-a, poslovodni odbor (RTB, RBB, TIR, RBM, Institut, poslovodni i upravni odbori svih baznih pogona i preduzeca van linije bakra), Sindikat Samostalnost iz Beograda i Bora, Sindikat Nezavisnost iz Beograda i Bora, kompletan borski DOS, preds. Borskog regiona sa saradnicima, borski mediji, SUP i Sud iz Bora.
    S postovanjem.
    Boza Bogdanovic, dipl. ing. iz opljackanog, otrovanog i ozracenog Bora (zavrseno citiranje)

  • A da bi RTB ostvario kupovinu 10 kamiona Belaz koji ce zavrsiti kao i oni koji su pre 20 godina kupljeni u Majdanpeku, mora da se uspostavi sprega: gen. dir. u RTB-u + trgovac + komisija (bez obzira da li su obavesteni, jer se mozda nisu nista ovajdili) + Ministarstvo ekonomije (koje mora da nadje pare).
    Onda se cena kamiona digne za 20-ak postotaka, pa se neki (cik pogodite koji) ucesnici ove sprege do mile volje prepuste jednom u nas sve vise rasprostranjenom poroku koji zovu korupcija.

    Napomena: U svim zemljama sveta takva sprega zove se Organizovanim kriminalom, a kod naseg BB cak i mafijom.

  • Molim Urednika da ne objavljuje uvrede, poput one: „Ala ovaj Boža mlati, ko otvoren prozor.“ Ako neko od mojih bivsih kolega iz RTB-a misli da lupetam gluposti, neka me argumenovano demantuje. Neka slobodno napise da RTB u vreme sankcija nije „zaturio“ 1,5 MILIJARDE dolara, vec svega nekoliko miliona dolara, sto se moze oprostiti. Neka slobodno napise da u Rudnom telu „H“ nije bilo arsena, da nikada nismo uvozili otrovne i kancerogene koncentrate sa radioaktivnim otpadom. Da Topionica ne ostvaruje iskoriscenje na bakru od svega 89-92%, a da je realno 95%. Da nismo prodali pogone prerade itd.

    Postoje ljudi u Boru koji ne zele da ja objavljujem komentare o organizovanom kriminalu. Misle da ce me vredjanjem naterati da odustanem. Postoji bolje resenje. Neka organizuju Okrugli sto i javnu tribinu u Domu kulture, koju ce direktno prenositi TV-Bor. Dan ranije ja cu im dostaviti 50-ak pitanja, a isto toliko i oni meni neka dostave. Voditelj ce ta pitanja postavljati jedno po jedno naizmenicno meni i njihovim prestavnicima, a mi cemo odgovarati po 1-2 minuta. Ako vecina gledaoca iz Bora nakon takve trbine smatraju da nisam u pravu, NIKADA vise necu objaviti ni jedan komentar u borskim medijima.

    Rec mafija je potekla sa Silicilije i Sardinije. Neki ljudi pod mafijom podrazumevaju iskljucivo sverc droge, cigara i cigareta, ukradenih automobila, alkoholnih pica, belog roblja, ilegalne kladionice, prostituciju i na kraju „pranje para“. Zaborave na sverc oruzja, radioaktivnog otpada itd. U prilogu su tri komentara kao tipican primer, iz serije od 68 objavljenih komentara o organizovanom kriminalu na Slobodnoj Evropi u toku proleca 2007. godine. Omer Karabeg, glavni urednik Slobodne Evrope, sa sedistem u Pragu, mi je tada napisao u E-mail poruci da on svakog jutra prvo moj komentar procita, a nije napisao da „mlatim kao razbijeni prozor.“. Posle njih je usledio poziv da posaljem clanak i ucestvujem na Konkursu za Nagradu EU Lorenzo Natali i poziv visokog komesara EU, da u Evropskom Parlamentu prisustvujem svecanoj dodeli nagrada. Nema mnogo profesionalnih novinara iz Srbije koji su dobili takav poziv, a ja sam verovatno jedini amater. Verujte mi da mi je njihovo misljenje neuporedivo vaznije, od misljenja nekog „Boranina“, koji ne sme da se potpise.

    14.9.2007 8:34:13 ] Slobodna Evropa
    SESDESETDRUGI KOMENTAR: S proleca 1988. godine brod „Petesberg“ je prosao pored nekoliko carinskih sluzbi na Dunavu (Nemacka, Cehoslovacka, Madjarska, SFRJ, Bugarska, Rumunija, SSSR, Turska) sa 1.400 tona radioaktivnog otpada, vrednog 2,8 milijardi dolara na „crnom trzistu“. Da li treba napomenuti da su u tom momentu Nemacka i Turska bile clanice NATO-pakta, Cehoslovacka, Madjarska, Bugarska, Rumunija i SSSR clanice Varsavskog Ugovora, a SFRJ jedan od osnivaca Nesvrstanih. Politicka situacija u svetu je bila krajnje zategnuta zbog okupacije Cehoslovacke 1968. godine, ali je ipak uspostavljena odlicna saradnja medju Sluzbama bezbednosti (civilnih i vojnih) tih drzava. Srpska poslovica kaze: „Pare vrte tamo, gde burgija ne moze“. A i nisu male pare bile u pitanju, vec 2,8 milijardi dolara.
    Turci nisu hteli da prime „gradjevinski sut“ iz Nemacke, pa je on 1989. godine pretovaren u nemacki brod „Barbara Blomberg“. Pola „suta“ je istovareno u rumunskoj luci Kalafat (po direktnom naredjenju cuvene Elene CCaussesku), a ostalih 700 tona 28. juna 1989. godine u Velikom Gradistu. Kada je brod „Barbara Blomberg“ nekoliko sati ranije prosao kroz prevodnicu u Djerdapu, popucali su instrumenti za merenje radioaktivnosti. To je u radio-intervjuu prosle godine izjavio g. Pajic, pilot koji je sproveo taj brod kroz prevodnicu. Zar treba bolji dokaz da su SVI instrumenti za merenje radioaktivnosti bili namerno iskljuceni prilikom prethodnog prolaska broda „Barbara Blomberg“ kroz nekoliko carina na Dunavu (Turska, SSSR, Rumunija, Bugarska). „Poslovna veza“ izmedju clanica NATO-pakta i Varsavskog Ugovora je opet uspostavljena.
    Tog istog dana (28. juna 1989.) Milosevic je na Gazimestanu (pred nekoliko stotina hiljada ljudi), najavio rat na ovim prostorima, prilikom proslave 600 godina od bitke na Kosovu. Kao sto vidite, postoji direktna veza izmedju radioaktivnog otpada i pocetka raspada SFRJ. Rat se ne moze zapoceti bez para, a pare (milijarde dolara „na crno“) su najbolji razlog za pocetak rata ili raspada drazave SFRJ, SSSR-a i celog Varsavskog Ugovora.
    Boza Bogdanovic, Bor

    [15.9.2007 10:11:39 ] Slobodna Evropa
    SESDESETTRECI KOMENTAR: Ne bih smeo da iznesem ovako teske optuzbe protiv Sluzbi bezbednosti nekoliko drzava u slivu Dunava da nemam clanak Nedeljnog telegrafa o brodu „Barbara Blomberg“, sa fotografijom broda na ulasku u SFRJ. Citiracu ceo clanak:
    Misterija broda „Barbara Blomberg“
    Proslo je vise od deset godina. Nedeljnom telegrafu javili su se svedoci ulaska konvoja kroz brodsku prevodnicu hidroelektrane Djerdap I, sastavljenog od jedne barze potisnice, koju je gurala samohodna barza „Barbara Blomberg“, natovarena radiokativnim materijalom sa zapadnonemackog broda „Petersberg“. Misterioznu „Barbaru Blomberg“ pratio je rumunski brod „Signal 1“.
    Taj konvoj, navodi poverljivi izvor ND iz Kladova, 28. juna 1989. godine oko podne prosao je kroz Djerdapsku klisuru i nastavio plovidbu uzvodno prema Donjem Milanovcu, Golupcu i Velikom Gradistu.
    Razgovarao sam sa clanovima posade, medju kojima je bilo Jugoslovena, i pitao sta se na brodu nalazi. Odgovorili su da je to tajna, ali da su za taj posao dobili toliko novca da mogu da budu mirni do kraja zivota. Saznao sam i da ce teret istovariti na nasoj teritoriji i da se na toj barzi potisnici nalazi oko 1.200 tona industrijskog radioaktivnog otpada. Takodje i da su odredjene strukture u Jugoslaviji za to dobile vise od milijardu nemackih maraka, a sta se sa otpadom dalje dogadjalo svedoce novinski napisi iz tog perioda – digla se velika kampanja zbog povecane radijacije u Srbiji, koja je ugusena umirujucim tvrdnjama zvanicnih institucija da stepen radijacije ne prelazi granice normale.“ (zavrseno citiranje clanka)
    Postovani prijatelji iz Slobodne Evrope „poverljivi izvor“ Nedeljnog telegrafa je novinar Radio-televizije Zajecar g. Dragoslav Jeremic, koji je razgovarao sa posadom broda „Barbara Blomberg“ 28. juna 1989. godine. Proslog proleca sam ugovorio intervju sa dr Sibinom Ilicem u njegovoj kuci u Kladovu. Radio-intervju su tog dana dali dr. Ilic, novinar Jeremic i g. Pajic, pilot u prevodnici koji je sproveo brod „Barbara Blomberg“, u prisustvu novinara Dejana Radulovica, moje supruge Bogdanke (dipl. nuklearnog fizicara) i mene. Sva tri intervjua su u celosti objavljeni u Slobodnoj Evropi i na B92. Za divno cudo, nasa BIA nije reagovala posle tih intervjua i serije od 35 objavljenih clanaka na B92 i Slobodnoj Evropi, i ako je bilo i po 20-ak komentara na B92 u Internet izdanju?!
    Po stoti put se javno pitam, zasto rukovodstvo DOS-a krije aferu iz vremena Tita i Milosevica?! Cije interese stiti?! Nazalost, moram zakljuciti da vise nisam siguran da DOS uopste postoji, i ako sam aktivno radio na njegovom stvaranju, kao jedan od trojice najvaznijih DOS-ovaca Timocke krajine u periodu 1992-2004.
    Boza Bogdanovic, Bor

    [17.9.2007 12:42:03 ] Slobodna Evropa
    SESDESETCETVRTI KOMENTAR: O nemackim brodovima „Petersberg“ i „Barbara Blomberg“ sa radioaktivnim otpadom mogao bih jos nekoliko komentara da objavim. Nazalost, to je jedini slucaj da su brodovi evidentirani prilikom prolaska kroz SFRJ i istovara tereta u srpskoj luci na Dunavu. Niko me ne moze ubediti da su to jedini brodovi i da je radioaktivni otpad samo Dunavom dolazio u Srbiju i ostale republike SFRJ. Institut „Vinca“ je registrovao prirodne i vestacke radio-nuklide (iz radioaktivnog otpada) u veoma dugom periodu 1979-89 u Borskoj reci i Timoku, poslednjoj pritoci Dunava u Srbiji.

    Brod „Barbara Blomberg“ je najbolji dokaz saradnje Sluzbi bezbednosti nekoliko drzava i organizacije nase Sluzbe bezbednosti iz tog perioda, koja je ocigledno bila dobro upucena. SUP-ovac Caslav Golubovic je kolima SUP-a pratio brod na njegovom putu od prevodnice u Djerdapu do istovara u Velikom Gradistu i prisutvovao istovaru. Bio je adekvatno nagradjen. Kasnije je postao nacelnik SUP-a Borskog regiona, sa sedistem u Boru. Na tom polozaju se zadrzao do penzionisanja posle Petog oktobra. Svi dobro upuceni ljudi u Boru tvrde da je on kao od sale mogao postati pomocnik ministra unustrasnjih poslova, ako ne i ministar, ali je ipak ostao u Boru, centru svih zbivanja. Pre dve godine je bio svedok g. Milosevica na Sudu u Hagu po pitanju hladnjace sa 70-ak zverski pobijenih Albanaca. Borski SUP je u vreme bombardovanja, bas u organizaciji Caslava Golubovica, organizovao prevoz hladnjace od Kosova do Dunava, njeno potapanje, kasnije vadjenje i ubacivanje leseva u prethodno iskopanu rupu. Cisto slucajno, to je uradjeno u Petrovom selu, na Poligonu SUP-a Srbije za obuku kadrova Ministarstva unutrasnjih poslova.

    G. Dragan Vitomirovic je objavio clanak o tome posle Petog oktobra u Timockoj krimi reviji i ubrzo poginuo u sumnjivoj saobracajnoj nesreci. Uzgred, g. Vitomirovic je pocetkom 80-ih godina kao pom. min. unutrasnjih poslova Srbije proveo nekoliko meseci na Kosovu i Metohiji. Sastavio je opsezan izvestaj i predlozio da se odmah preduzmu krivicne mere protiv albanskih vodja, koji su ubrzano naoruzavali Albance i pripremali ih za rat. Odmah je penzionisan kao „Velikosrbin“, pa je osnovao Timocku krimi reviju u rodnom Zajecaru.

    Caslav Golubovic je gostovao u Hagu samo nekoliko dana (o njihovom trosku, u hotelskim uslovima i placenim dnevnicama), umesto da i njega stave na spisak ratnih zlocinaca i osude zbog ociglednog prikrivanja monstruoznog ratnog zlocina prve kategorije. Nema nikakvih slucajnosti u tome, Caslav je 10 godina ranije prisustvovao istovaru broda „Barbara Blomberg“ sa radioaktivnim otpadom. Drugo, RTB je igrao ogromnu ulogu u vreme medjunarodnih sankcija. Nekoliko desetina hiljada tona energenata (mazuta, dizel goriva, koksa, kamenog uglja), opreme i koncentrata bakra je ulazilo u pogone RTB-a svake godine iz inostranstva, a izlazilo do 100.000 proizvedenog katodnog bakra, fabrikata i polu-fabrikata. Stvorene su idealne mogucnosti za sverc radioaktivnog otpada, otrovnih i kancerogenih koncentrata bakra, skupocenih masina i delova, cigareta i svih vrsta droge. Nacelnik SUP-a Golubovic je sve to velemajstorski prikrio, doneo milijarde dolara najvaznijim ljudima sveta, Srbije i Bora, „kupio“ i stvorio pojedine DOS-ovce u Boru, pa Bor i dalje zivi u Cetvrtom oktobru. U Boru je javna tajna da je Caslav organizovao obezbedjenje mr Nikoli Sainovicu u vreme njegovih poseta Boru. Sluzbeno do Petog oktobra, a nesluzbeno u kasnijem periodu. Sainovic je jedino u Caslava imao poverenje, vece nego u pojedine najblize saradnike iz SPS-a i JUL-a. I Sudsko vece u Hagu i Sainovic (zatocenik u Hagu) veruju Caslavu?! Da li je i to slucajno?!
    Boza Bogdanovic, Bor (zavrseno citiranje)

  • ‘Ala ovaj mlati kao otvoreni prozor’ ne moze se smatrati uvredom. Cinjenica je da otvoren prozor, ako nema neku kocnicu, mlatara. A ovaj nema nikakvu kocnicu u glavi. Uz ovakvog ‘tuzioca’ bih i ja bio siguran da mi niko nista ne moze.
    Zao mi je Bozidare, otisao si.

  • Gospodine Božo, da li, po vašem expertskom mišljenju, RTB treba da uzme kredit, za koji će Srbija da da garncije, za krpljenje topionice i novu fabriku sumporne kiseline? I ako treba, kolika je vaša procena profita koji će ostvariti „nova“ topionica, ako izuzmemo mito i korupciju iz svih mogućih svetskih zavera?

  • Prvo, ja nisam ekspert, vec dipl. ing. metalurgije u penziji. U Boru nema eksperata, zato smo dovde i dosli. Sudeci po stanju u kome se nalazimo, izgleda da ih nigde ni u Srbiji nema.
    Vise puta sam pisao u borskim medijima o granici rentabilnosti TIR-a, pod uslovom da se ekoloski cist koncentrat nabavi pod uslovima koji godinama vladaju na svetskom trzistu. Odnosno, oko 70% od cene katodnog bakra, f-co Luka Prahovo. Ja se godinama zalazem da TIR kupi koncentrat iz uvoza, od RBB-a i RBM-a pod tim uslovima, bez obzira na njihovu cenu kostanja. Nova Outokumpu pec se moze uhodati u najvise nekoliko meseci do parametara na prosecnom svetskom nivou, jer u Topionici postoje iskusni kadrovi, koji ce proci osnovnu obuku u inostranstvu. Nakon toga, svi materijalni i nematerijalni troskovi ne mogu premasiti 600 $/t bakra. Tu spadaju normativi u Topionici, F-ci sumporne kiseline i Elektrolizi, predvidjeno iskoriscenjenje na bakru od min. 97% (Topionica + Elektroliza), plate, poreze, odrzavanje, usluge Instituta itd.
    Znaci, granica rentabilnosti bice oko 1.800 $/t katodnog bakra, pod uslovom da se svi domaci i inostrani koncentrati nabave po ceni od 70% od cene katodnog bakra. Svi berzanski strucnjaci tvrde da ce prosecna cena bakra u sledecih nekoliko godina iznositi preko 5.000 $/t. Odatle se vidi da TIR pri toj ceni bakra moze ostvariti dobitak od oko 900 $/t, odnosno oko 72 miliona dolara godisnje, ako proizvede 80.000 tona bakra. Sve investicije u TIR-u se mog otplatiti za najvise tri godine, ako se ne dotiraju rudnici. Deseti put ponavljam, neka me neko iz RTB-a i TIR-a demantuje iznoseci druge cifre, ako smatra da nisam u pravu.
    Boza Bogdanovic, Bor

  • G. Boraninu, U RTB-u mora da vazi pravilo „brat za brata, sirenje za pare“. TIR mora da kupuje koncentrat iz RBB-a i RBM-a pod uslovima koji vaze na svetskom trzistu. To je jedini nacin da vlada „mir u kuci“, i da se svako od njih potrudi da smanji troskove proizvodnje.
    Vi govorite o ceni usluzne prerade koncentrata, pod uslovima po kojima TIR posluje u zadnjih 15-ak godina. Ona se krece od 65-80 $/t suvog koncentrata, odnosno od 220-400 $/t katodnog bakra, za koncentrate od 20-30% bakra. Ist Point i Grand Inzinjering priznaju TIR-u iskoriscenje na bakru od tzv. „minus 1%“. Za suvi koncentrat sa 25% bakra ono iznosi 24/25 = 96%. Toliko katodnog bakra TIR mora da vrati, a 4% gubitka mu priznaju. Vise puta sam pisao da TIR pravi godisnji plan sa oko 1.200 $/t bakra, a da prosecno iskoriscenje na godisnjem nivou iznosi svega 91-93%, umesto realnih 95%. TIR dotira „sirotane“ Zorana Drakulica (sina Titovog puk. vojne bezbednosti) i Dragana Zivkovica (zeta bivseg gen. dir. RTB-a Jove Milosevica) sa oko 800-900 $/t bakra.
    Prema tome, na cenu troskova prerade od oko 250-400 $/t, TIR mora da doda jos 3% od cene bakra na svetskom trzistu, ako sam kupi koncentrat. Pod uslovom da u novoj tehnologiji ostvari iskoriscenje na bakru od min. 97%. Pri sadasnjoj ceni bakra, to iznosi jos 240 $/t, a pri prosecnoj ceni bakra od 5.000 $/t, iznosi jos 150 $/t. Sa nekom rezervom od 10-ak procenata (za „nedaj Boze“), dolazi se do ukupne cene od 600 $/t i granice rentabilnosti od 1.800 $/t. Kao sto vidite, u novoj tehnologiji nema nikakve opasnosti da TIR nerentabilno posluje i da ga nasi rudnici dotiraju. Normalno, pod islovom da sam kupuje koncentrat. Nikako da napune „Vilu Gencic“ u Zajecaru pravim lopovima, koj izradjuju milione dolara, a ne sitnim pilicarima.
    Boza Bogdanovic, Bor

  • G. Boraninu, U RTB-u mora da vazi pravilo „brat za brata, sirenje za pare“. TIR mora da kupuje koncentrat iz RBB-a i RBM-a pod uslovima koji vaze na svetskom trzistu. To je jedini nacin da vlada „mir u kuci“, i da se svako od njih potrudi da smanji troskove proizvodnje.
    Vi govorite o ceni usluzne prerade koncentrata, pod uslovima po kojima TIR posluje u zadnjih 15-ak godina. Ona se krece od 65-80 $/t suvog koncentrata, odnosno od 220-400 $/t katodnog bakra, za koncentrate od 20-30% bakra. Ist Point i Grand Inzinjering priznaju TIR-u iskoriscenje na bakru od tzv. „minus 1%“. Za suvi koncentrat sa 25% bakra ono iznosi 24/25 = 96%. Toliko katodnog bakra TIR mora da vrati, a 4% gubitka mu priznaju. Vise puta sam pisao da TIR pravi godisnji plan sa oko 1.200 $/t bakra, a da prosecno iskoriscenje na godisnjem nivou iznosi svega 91-93%, umesto realnih 95%. TIR dotira „sirotane“ Zorana Drakulica (sina Titovog puk. vojne bezbednosti) i Dragana Zivkovica (zeta bivseg gen. dir. RTB-a Jove Milosevica) sa oko 800-900 $/t bakra.
    Prema tome, na cenu troskova prerade od oko 250-400 $/t, TIR mora da doda jos 3% od cene bakra na svetskom trzistu, ako sam kupi koncentrat. Pod uslovom da u novoj tehnologiji ostvari iskoriscenje na bakru od min. 97%. Pri sadasnjoj ceni bakra, to iznosi jos 240 $/t, a pri prosecnoj ceni bakra od 5.000 $/t, iznosi jos 150 $/t. Sa nekom rezervom od 10-ak procenata (za „nedaj Boze“), dolazi se do ukupne cene od 600 $/t i granice rentabilnosti od 1.800 $/t. Kao sto vidite, u novoj tehnologiji nema nikakve opasnosti da TIR nerentabilno posluje i da ga nasi rudnici dotiraju. Normalno, pod islovom da sam kupuje koncentrat. Nikako da napune „Vilu Gencic“ u Zajecaru pravim lopovima, koji prosto grabe milione dolara, a ne sitnim pilicarima.
    Boza Bogdanovic, Bor

  • Gospodine Bozo ne nasedajte na provokacije boranina tj Baneta Mihajlovica,njegove namere nisu postene kao Vase.Ne prilici jednom doktoru da kaze da lupate kao otvoren prozor,ali to govori o njemu,a ne o Vama.Vama svaka cast,a on je jedno zlo koje sve proziva,a poznat je siroj javnosti po strucnosti,a narocito postenju.

  • Gospodine Božo a i BANE, ako je poznato da su potrebne investicije za „novu“ topionicu 180 miliona dolara, što sa kamatom od 2.9 posto godišnje na rok od 10 godina iznosi oko 208 miliona dolara, i kad bi u tom periodu „nova“ topionica preradila 800 000 t bakra (pretpostavka da radi punim kapacitetom), to znači da bi samo za vraćanje kredita bilo potrebno oko 260 $/t bakra.
    Prema tome, sa svetskom cenom od 46.5 $ po toni koncentrata i 4.65 centi po toni za rafinaciju, što za koncentrate sa 30% bakra iznosi 257.5 $/t bakra, takva topionica ne bi mogla ni kred da vraća, a za plate, ugalj i druge normativne materijale bi morala da se zadužuje, tj. proizvodilaa bi samo gubitke.

    P.S. I bane izgleda samo zna da lupa k’o otvoren prozor.

  • “Jedni u klin, drugi u plocu”. Ja svo vreme pisem o velikim pozitivnim efektima, ako TIR KUPI ekoloski cist koncentrat bakra pod uslovima koji vladaju na svetskom trzistu (70% od cene katodnog bakra, f-co Prahovo), pri cemu se kredit za novu tehnologiju moze vratiti od zarade u svega 3-4 godine od njenog starta. Drugi komentatori “Bane”, “Boranin” itd. (koji se ne smeju potpisati?!) pisu iskljucivo o USLUZNOJ PRERADI tudjih koncentrata, pri cemu TIR sada pravi velike gubitke, a primenom nove tehnologije radio bi sa “pozitivnom nulom”, ili nekom minimalnom zaradom. Normalno, da tu nema ni govora o vracanju kredita, vec o golom prezivljavanju.
    Ja 100% razumem interese Zorana Drakulica (Ist Point) i Dragana Zivkovica (Grand Inzinjering), da oni nabavljaju koncentrate i preradjuju ih u TIR-u, ali ne razumem (ni 0%) zasto odgovorni iz Ministarstva energetike i rudarstva, UO RTB-a i TIR-a i direktori RTB-a i TIR-a na to pristaju. Danas gostuje u Boru Dacic (min. unutrasnjih poslova Srbije) i osnovni red je da postavi to pitanje i zapocne krivicnu istragu. Nudim mu svu pomoc u tome.
    Boza Bogdanovic, Bor

  • Gospodine Božo, ako bi TIR kupovao koncentrat onda bi trebao da ima početni obrtni kapital za kupovinu 400 000t koncentrata prve godine, što je mnooogo dolara, koje TIR nema. Ko će da pokloni TIR-u te pare? I drugo, kad TIR kupuje koncentrat onda nema one jedne odbitne jedinice i ima transportnih troškova.
    Vaša ekonomska računica nešto ne drži vodu.

  • Komentar na 6..20
    Nesto mi ovde zaista nije jasno.Govori se o kupovini koncentrata i prave raznorazne kalkulacije po sistemu “ Sta je babi milo…“
    kao jedino resenje za RTB a pritom Bor lezi, kako to kaze „expert“ Stojan Mitrovic na milijardama tona bakra (0.4% Cu .. 🙂 ). Pa ko je ovde lud ? Sve mi to lici, ako je „expert“ Mitrovic u pravu na eskima koji na -50 C duboko razmislja kako da kupi frizider da bi ohladio ribu koju je upravo ulovio.

  • Dr Stojan Mitrovic je bio sef borskog dela STINS-a, u kome sam ja napisao Metalurski program. I on zna da se ja vec godinama, jos od 2000. godine, zalazem da TIR kupuje SVE koncentrate pod uslovima koji vladaju na svetskom trzistu (70% od cene katodnog bakra, f-co luka Prahovo). I iz uvoza, i od RBB-a, i od RBM-a. Normalno, da bi TIR kupio prvo sve domace koncentrate, a samo razliku iz inostranstva. To je jedini ispravan nacin. Naprimer, pri sadasnjoj ceni bakra od 8.000 $/t, TIR bi placao suv koncentrat 5.600 $/t bakra u njemu. Svi proizvodni troskovi u novoj tehnologiji u TIR-u iznosili bi oko 300 $/t bakra, u zavisnosti od %Cu u koncentratu i cene energenata + 240 $/t (3% manje proizvedenog bakra, pri realnom iskoriscenju bakra od 97% na nivou Topionice i Elektrolize). Ukupno oko 540 $/t. Zaokruzio sam ih na 600 $/t, sa nekoliko procenata rezerve.
    Kao sto se vidi, TIR bi zaradio oko 1.800 $/t katodnog bakra pri prosecnoj ceni bakra od 8.000 $/t, odnosno oko 144 MILIONA dolara godisnje, u punoj proizvodnji od 80.000 tona. Valjda je to dovoljno para da TIR u najkracem roku vrati kredit?! Drzava Srbija moze dati kredit TIR-u za kupovinu potrebne kolicine koncentrata iz uvoza za prvih 6 meseci, umesto da ga dotira, kao sto sada radi. Sasvim je drugo pitanje da li RBB i RBM mogu poslovati pozitivno sa 70% od cene bakra i gde je njihova granica rentabilnosti. Na to pitanje neka odgovore rudarski inzenjeri.
    Moja ekonomska racunica 100% “drzi vodu”, ali mi nije jasno toliko zalaganje za usluznu preradu?! Sve ove komentare borski SUP bi morao detaljno da prouci. Ne moze se primati plata u RTB-u, a istovremeno OTVORENO zalagati za interese Grand Inzinjeringa i Ist Pointa. To je tzv. sukob interesa, a zbog toga se gubi posao i ide u zatvor. Svuda u svetu, a vremenom ce i kod nas.
    Boza Bogdanovic, Bor

  • Topionica je samo i jedino usluzna delatnost. Jedini vlasnici rude su rudnici kojima topionica treba za tu jebenu uslugu i koji joj placaju kikiriki za to. I to kada se proda metal.
    Cak ni Kinezi ne mogu da posluju sa profitom.
    Japanci mogu jer im je TC/RC samo za popunu kapaciteta jer oni osim toga imaju dugorocne ugovore i manjinski su suvlasnici sa mnogim rudnicima.
    Pazi – suvlasnici. Medjutim to je jednacina sa tri nepoznate za penzionisane mozgove.
    ‘Kupi’ ti koncentrat koji nema arsena.
    Drakulic je cinio uslugu TIR-u i obrnuto.
    Topionice se u zadnjih 15 godina grade jedino u ‘non-market’ drzavama.
    Vratite se temi i dokazite kriminal onom tri frtalja ludaku i cetiri frtalja vulgarnom lopini koga je, valjda majka, nazvala Spaskovski a koji voli da bude Spaskovic.
    Sigurno da je to teska rabota jer svaki ‘zaposleni’ u RTB-u besomucno pljacka poreske obveznike drzave Srbije i moze se desiti da, uz svu ovu galamu, tim poreskim obveznicima dodje iz dupeta u glavu.

  • Nije mi jasan stav “Tege” u prethodnom komentaru?! Napada gen. dir. RTB-a Spaskovskog, ne navodeci razloge, a brani ga po pitanju usluzne prerade, u kojoj je RTB poslednjih godina ostecen preko 100 miliona dolara. Tema ove serije clanaka je Organizovani kriminal, a ja neprestano pisem o njoj, jer je on u toku. “Tega” kategoricki tvrdi da drzava Srbija ne moze kupiti koncentrat za potrebe RTB-a, jer ga nema na slobodnom trzistu?! Cak ni Kina, svetska ekonomska velesila?! Po njemu, ispada da su vlasnici firmi Ist Point i Grand Inzinjering ujedno i suvlasnici nekih rudarskih kompanija u svetu. Njih dvojica, a ne Kinezi, koji potrose milione tona bakra?! Konkretno, bas onih, koje su poslednjih godina TIR-u isporucile koncentrat. Iz faktura se moze videti koje su firme u pitanju. Nisam siguran da bi njih dvojica (Zoran Drakulic i Dragan Zivkovic) pozitivno poslovali da imaju tezgu na borskoj pijaci, a ispada da su suvlasnici (a, mozda i vecinski vlasnici) pojedinih rudarskih kompanija u svetu?! To kosta, i to mnogo. Osim, ako su ih dobili na poklon od pokojne tetke iz Amerike. Juce je gostovao min. unutrasnjih poslova Dacic u Boru. Bilo bi bolje da je ostao ovde bar mesec dana.
    Boza Bogdanovic, Bor

  • Druže Božo, vi se, kao expert socijalističkog samoupravljanja, zalažete da cena prerade u topionici i rafinaciji bude 30% od cene bakra na berzi. Valjda se sećate da je taj odnos u RTB-u još u vreme samoupravljanja pa do danas postavljen na 25% za TIR. Međutim, u svetu nema rudnika koji pristaje na takav odnos, već pristaju samo na TC/RC, koji se drastično smanjuje kad raste cena bakra, jer cena bakra raste u najvećem delu zbog manjka bakra na tržištu, odnosno zbog viška topioničkih kapaciteta u svetu. Odnosno zbog manje ponude a veće tražnje.

    Prema tome, sa sadašnjom cenom bakra od oko 7500$/t, topionicama pripada oko 250 $/t bakra sa dodatkom jedne odbitne jedinice na iskorišćenje bakra. To je trenutno negde oko 4% od cene bakra. Dakle, vi se zalažete da rudnici dotiraju topionicu sa 26% od cene bakra, što je totalno pogrešna logika, proistekla iz samoupravne socijalističke dogovorne ekonomije.

    Bilo bi dobro, da sa 4% od cene bakra za topionicu uradite vašu ekonomsku računicu i pohvalite se rezultatima.

    P.S. Zanimljivo je vaše rešenje pronalaženja para za kupovinu koncentrata uzimanjem kredita. 🙂

  • „Drug“ Boza „samoupravljac“ je pola radnog veka u Topionici proveo „u izolaciji“. Kao smenski inzenjer od 1974. godine oborio sam nekoliko rekorda, a prof. Savovic me je smenio, zato sto se posvadjao sa mojim bratom Dusanom (sefom Gasne grupe u Institutu). Jos 1981-82 godine sam oborio nekoliko rekorda u konvertovanju na svetskom nivou, koje RTB vise nikada nije dostigao. Tada sa uveo radnu listu sa preko 100 parametara, a ISO standard niko na Balkanu nije ni spominjao. Ta lista se i sada koristi, posle tri decenije. Posle povratka u RTB (novembra 1986.) vodio sam elektro-filtere i reaktore, u periodu maksimalne proizvodnje Topionice. Predlozio zvanicnu Inovaciju za promenu grejanja plamene peci br.2. Gen. dir. RTB-a Cvetanovic (SPS-ovac) je naredio da se to odmah primeni. RTB je ustedeo nekoliko miliona dolara u vreme sankcija, a ja nisam dobio ni dinar. Predlozio sam jos nekoliko zvanicnih inovacija za izradu jeftinih uzorkivaca svih vrsta materijala, za izradu klapne u kuli D-107 (zajedno sa bratom Dusanom) itd. Ni jedna od njih nije prihvacena. Primenom uzorkivaca dokazali bi pljacku prilikom uvoza koncentrata, sa “naduvanim” sadrzajem bakra a smanjenim sadrzajem otrovnih elemenata, a to nasim direktorima ne odgovara. Da je jos tada postavljena klapna u kuli D-107 (investicvija od oko 1.000 eura), u centru Bora bi bilo neuporedivo manje dima.
    Na Seminaru sa obnovu kadrova 1994. godine dobio sam maksimalnu ocenu (od prof. Vucurovica i prof. Knezevica i ostalih clanova Komisije), sa predlogom za dalje doskolovavanje u zemlji i inostranstvu, a moj rad nije nikada primenjen?! Prof. Savovic me je smenio aprila 1997. godine zato sto sam se u pismenoj formi pobunio zbog uvoza kancerogenih koncentrata (uglavnom od mafijaske firme “Mark Rich”), cija se analiza zavrsavala na svega 92,05%, a ostatak od “svega 8%” su krili. Do tog momenta sam vodio reaktore, iako sam nosio slusni aparat poslednjih 18 meseci. U periodu 1997-2006. bio sam opet “u izolaciji”, bez radnog zadatka. Cak i posle Petog oktobra, iako sam u periodu 1992-2000 bio jedan od trojice najaktivnijih DOS-ovaca Timocke krajine (zasto to neko ne demantuje). Primam oko 20% manju penziju od mojih bivsih majstora.
    I onda se nadje neki “Boranin” (koji se ne sme potpisati) da mi deli packe?! Naziva me “drugom” i “samoupravljacem”. Kao da sam ja izmislio i javno podrzavao samoupravljanje, a ne moje “veoma podobne” kolege, koji su svo vreme (u kontinuitetu) napredovali u sluzbi. U vreme samoupravljanja, najvece pljacke u vreme sankcija, najveceg trovanja otrovnim i kancerogenim domacim i stranim koncentratima (koje je prepunilo borsko groblje), i sada u vreme “laznog” DOS-a?! Sramota! Sto je mnogo mnoooogo je!!!! Tako je glasio podnaslov u oko 100 mojih clanaka u Borskim novinama u vreme Sainovica, dok su sadasnji DOS-ovci cutali, kao zaliveni, a garantovano i “Boranin”. Zato se i ne sme potpisati.
    G. “Boraninu”, zasto konkretno ne napisate da se Vi u PISMENOJ FORMI zalazete da se Topionica zatvori (jer ne moze pozitivno raditi sa 4% od cene bakra, na cemu Vi insistirate), rudnici zvanicno poklone Drakulicu i Zivkovicu (i njihovim prijateljima iz RTB-a koji ih podrzavaju, ukljucujuci i Vas), otpusti jos nekoliko hiljada radnika, izazovu nemiri u ovom pravom “buretu baruta”, koje moze eksplodirati svakog momenta, a od Srbije na kraju ostane omanji Pasaluk. Stisnite petlju i napisite to (veoma konkretno), posto je jasno da se bas za to zalazete (u skrivenoj formi). Stvarno je steta sto ministar unutrasnjih poslova nije dosao u Bor na bar mesec dana.
    Boza Bogdanovic, Bor
    P.S. Molim Zorana Stankovica da mi se javi E-mailom.

  • Bozidar: Nije mi jasan stav “Tege”.
    Zasto li me to ne cudi?
    Vidi kako radi penzionisani mozak komunjarske provijencije: ‘zar drzava Srbija ne moze kupiti koncentrat za potrebe RTB-a?’
    Do juce je TIR kupovao koncentrat, pa kada je musmula shvatila da TIR nema ni za kikiriki, otisla mami na sisu. Istoj onoj mami koju RTB pljacka besomucno godinama. Poreski obveznici te drzave Srbije se vec desetljecima ‘uchipuju’ da nekakvi Spaskovski kradu a nekakvi Bogdanovici palamude.
    Niko nema ‘radni zadatak’ a svi primaju platu. I penziju. I jedno i drugo je za kikiriki. Ali i dolikuje ‘dostignucima’ svih nasih Sirotanovica.
    Zasto da se RTB ne zatvori?
    Pa zbog “bureta baruta” i omanjeg Pasaluka.
    Nek se zna.
    Pozdravio te Fyodor Mikhaylovich. Mora da si mu posluzio za jedno delo a Srbija za ono drugo.

  • Druže Božo, vaši radni uspesi su impresivni. Ja bih vas predložio za orden rada sa srebrnim vencem, ali pošto pišem u skrivenoj formi protiv socijalistićkog samoupravljanja u dogovornoj ekonomiji, sa primesama udruženog rada, verovatno nisam podoban za takav predlog.

    @Joe
    Pitaj druga Božu.

  • Polako Božo,

    Svi u Boru, koji znaju kako su ovde evoluirale demokratske „promene“, sa dosegnutim stepenom koji blaženo sada svi uživamo, ne mogu da padnu na provokacije ovih nekoliko koji su navodno zabrinuti za budučnost RTB i Bora . Oni su zapravo deo mehanizma koji je stvoren da opstruira sve ono na šta ste ukazivali ovih 20 godina.
    Najjadnije je kada Vama pripisuju samoupravljaljačke sklonosti i oslovljavaju sa druže Boža. Pa dobro oni imaju svoj zadatak. Treba ih razumeti jer misija koja im je dodeljena nije dovedena do kraja.
    Ima li rudarske mafije u RTB-u, sa B S ili bez njega, je višeslojna i prilično komplikovana rabota. Nadam se da će stvari same da ubrzo pokažu. Start ove izborne kampanje bi mogla da se računa kao početak toga. Polako bez žestine, Ovde će se promeniti mnogo raznih garnitura, i niko ih za 20-30 godina(kao i one do sada) neće zapamtiti, Bože će se svi (pošteni) sećati.

  • @Raleg

    Gospodine Raleg, zar vi ovo što se dešava u Srbiji, u Boru ili u RTB-u, nazivate demokratijom? Zar vam se ne čini da je sve mnogo isto kao ono što se dešavalo devedesetih? Zar i oni experti tada nisu radili u ime naroda, za dobrobit Srbije? Kao što danas experti za dobrobit radnika predlažu da Srbija uzme kredit da bi radnicima RTB-a poklonila „novu“ topionicu, tako su experti devedesetih uzimali kredit od Mitilineosa, koji Srbija još uvek nije vratila, za stabilizaciju proizvodnje u RTB-u. Gospodo, dokle god se rukovodite samoupravnim socijalističkim idejama da treba da se radi, pa makar i sa gubitkom, samo da bi održali par stotina radnih mesta, neće ovoj Srbiji biti bolje.

    I stvarno bih voleo da mi neko od zagovornika ulaganja u gubitke objasni ko će da pokriva te gubitke – narod Srbije ili političari koji su donosili pogrešne odluke jer im trebala reklama pred neke izbore.

  • Povremeno ovde i u drugim medijima objavim po nekoliko komentara o organizovanom kriminalu, iz serije od 68 komentara na Slobodnoj Evropi. “Drugovi samoupravljaci” tako rade, a “gospoda” podrzavanju zatvaranje RTB-a i eksploziju “bureta baruta”. O, Srbijo, Srbijice, buduci omanji Pasaluku, mnogo si jadna i bedna.

    [7.8.2007 6:37:00 ] Slobodna Evropa
    Molim Vas da pustite sto pre komentar. Ulazim u seriju pravih komentara o prvoj DOS-ovoj Vladi, koja je pripremila teren za rasprodaju RTB-a.
    PEDESETPETI KOMENTAR (nastavak: „Afera EPS i EFT“): Prvi DOS-ov ministar energetike i rudarstva bio je g. Antic (G17). Na predlog nekih Borana, vec prvog novembra 2000. odveo sam u prostorije DC tri direktora RTB-a (gen. dir. Jovica, preds. UO RTB-a Janesa i dir. RBB-a Bucana), jer sam obavesten da ce novi RTB-ovi direktori (koje je Strajkacki odbor postavio 08. oktobra) poneti dokumenta i fakture, koje dokazuju ogromnu pljacku RTB-a u vreme Milosevica. Predstavio sam ih prof. Micunovicu, tadasnjem preds. Skupstine SRJ, koga sam odlicno znao sa brojnih sastanaka GO DC od osnivanja stranke, i zamolio da izvade navedena dokumenta. Medjutim, oni to nisu ucinili, vec su se raskukali za pare za plate radnika. Prekinuo sam ih i ponovo podsetio da izvade dokumenta, ali su oni nastavili po svome. Profesoru je bilo jasno sta je u pitanju, kratko je rekao da on ne moze obezbediti pare, ali da ce im odmah zakazati razgovor kod ministra Antica.
    Ministar Antic ih je primio i u startu rekao da je pametnije da povrate stotine miliona dolara pokradenih para, nego da traze nove. Cim povrate prvih sto miliona dolara, obezbedice pare i za plate i za neophodne investicije u rudarstvu. Na kraju je rekao, da oni u roku od dve nedelje pripreme dokumenta i fakture koje dokazuju pljacku, a da ce on licno doci u Bor da ih preuzme i insistirati na sto brzem sprovodjenju istrage i povracaju para. Nasi direktori su to dosta ozbiljno shvatili i ubrzo napisali faks Vladi o malverzacijama u RTB-u sa 10-ak potpisa.*
    Medjutim, Sainovic i njegovi prijatelji nisu sedeli skrstenih ruku i odmah su reagovali. Vec za 4-5 dana od naseg odlaska u Beograd usledila su brojna havarijska iskljucenja elektricne energije, pri cemu je pola Srbije svakodnevno bilo bez struje po nekoliko sati. G. Djindjic je javno reagovao, odmah smenio min. Antica i postavio novog min. Gorana Novakovica. Havarija vise nije bilo, a min. Novakovicu ni na kraj pameti nije bilo da “ispravlja krivu Drinu” u ispitivanju kriminala iz Milosevicevih vremena. Videcete, zasto.
    Cestitam bivsem min. Anticu na principijelnom stavu po pitanju Organizovanog kriminala u RTB-u, koji ga je skupo kostao, ali mu ujedno i javno zameram sto je ocutao kada je taj kriminal kasnije stigao do samog vrha G17. Bivsi potpreds. Savezne vlade prof. Labus (jedan od osnivaca DS i osnivac G17) je odlicno finansijski prosao u tranziciji (rasprodaji) srpske privrede, kupio ekskluzivnu vilu na Floridi i sada uziva u njoj, troseci samo deo kamate. Niko ga vise u Srbiji i ne spominje, kao sto se zaboravilo i na onih nekoliko milijardi dolara sa Kipra, a zna se da je G17 godinama pokrivao Ministarstvo finansija i polozaj guvernera Narodne banke. Ministar Dinkic i G17 se uvek javno zalazu za ulazak Srbije u NATO-pakt i Evropsku Uniju, a ubedjen sam (svih 100%) da svima njima mnogo vise odgovara zvanicna ili nezvanicna unija Srbije sa Rusijom, kobajagi zbog Kosova. Kada se udruze KGB-ovi i Mirini udbaski tajkuni u pljackanju Srbije, „omastice brkove“ (novim desetinama miliona dolara) i neki najvazniji DOS-ovci i rukovodioci G17. Niko od njih nikada nece odgovarati, zato sto su svi oni produkt Titovih vremena.

    * Imam kopiju faksa, a jedan primerak sam dao u borski SUP, kada sam dao zvanicnu Izjavu 07. marta 2002. Taj faks je najbolji dokaz da je u pitanju Organizovani kriminal, koji je stigao do samog vrha drzave. DOS-ov nacelnik SUP-a i javni tuzilac nisu preduzeli nista da se pronadju stotine miliona dolara pokradenih RTB-ovih para, a takodje i ministri kojima je faks upucen?! Citiracu ceo faks na kraju ove serije komentara „Afera EPS i EFT“.
    ** Napomena: Raka Knezevic, tast bivseg DOS…
    Napomena BB, koja nije objavljena na Slobodnoj Evropi, zbog velike duzine komentara. Brat prof. Knezevica Raka Knezevic (bivsi nacelnik SUP-a Bor), tast je prvog DOS-ovog ministra zdravlja dr Obrena Joksimovica (dobrovoljca na rastistima). U jednom momentu dr Obren bio je potpreds. DSS, ali ga je Kostunica isterao iz stranke kada je hteo da je poreuzme. Prf. Knezevic i njegov brat Raka su postavljali i smenjivali ministre, a to i sada rade.

    [9.8.2007 9:37:54 ]
    PEDESETSESTI KOMENTAR (nastavak: „Afera EPS i EFT“):
    Krajem decembra 2000. doslo je do velikog strajka u RTB-u i skoro sve direktore je smenio Strajkacki odbor. Javno sam podrzao njihovu smenu i ucestvovao u tome*, posto je gen. dir. Rade Jovic (koga je Strajkacki odbor 08. oktobra postavio) pre toga bio sekretar SK Bora, sekretar SK Timocke krajine, komunisticki preds. Privredne komore Timocke krajine (posle Bozina Jovanovica, koji je postao preds. Privredne komore SFRJ), dir. RBB-a. Kasnije sam shvatio da je i taj strajk bio u organizaciji Sainovica i njegovih prijatelja, pred ocekivano hapsenje Milosevica. Nameravali su da serijom strajkova uzrokuju novi Peti oktobar i vrate Milosevica na vlast.
    Pocetkom marta 2001. godine Vlada je postavila prve zvanicne DOS-ove generalne direktore najvecih preduzeca Srbije. Procitao sam u intervjuu sa g. Brankom Pavlovicem** koje su uslove morali da ispune: Da su redovni profesori fakuleteta, da su doktorirali na zapadu, da tecno govore jedan svetski jezik, da NIKADA nisu radili u privredi i da se NE MESAJU u svoj posao. Sve te uslove su do perfekcije ispunjavali prof. Geric (gen. dir. EPS-a) i prof. Guskovic (gen. dir. RTB-a, koji se na tom polozaju odrzao svega 9 meseci?!).
    G. Djindjic je vec bio potpao (na zalost, i po njega licno, i po Srbiju) pod uticaj sponzora Miskovica (Mirinog tajkuna), Nemanje Kolesara (bivseg Miskovicevog sluzbenika u Delta banci i savetnika g. Djindjica po pitanju RTB-a?!), Zorana Janjusevica (sofera iz Bosne, clana UO RTB-a?!), sponzora Kostica (secerane), kuma Milana Beka (Milosevicevog ministra, koji je „za dlaku“ siromasniji od Karica), Nenada Milica (bivseg udbasa i sefa Kabineta u Vladi g. Djindjica?!), Zorana Zivkovica (njegovog naslednika na polozaju preds. DS i preds. Vlade), kontraverznog Bebe Popovica („premazanog sa sto farbi“), Cede Jovanovica (koji se „po sluzbenom zadatku“ druzio sa mafijasima) i drugih, koji su mu NAMERNO i svakodnevno brukali ime, da bi stvorili uslove za njegovu likvidaciju i preveli Srbiju u rusku sferu uticaja.
    Prof. Geric je uzivao ugled u EPS-u, iako je prakticno „pao sa Marsa“. Sindikalci su ga nagovorili da se javno suprostavi privatizaciji EPS-a (za “saku dolara“), a Vlada je to iskoristila da ga smeni sa polozaja gen. dir. EPS-a, navodno zbog trgovine elektricnom energijom izmedju EPS-a i EFT-a. Ceo slucaj je tada zataskan, sve do pre nekoliko dana. AFERU Kosovo zamenice druge (manje) afere, jer narodu treba dati “hleba i igara”, da se skrene paznja sa osnovnog problema.

    * Snimatelj TV-Bora je snimio strajkace u generalnoj direkciji RTB-a. Nekoliko strajkaca su pokusali da osamare preds. UO RTB-a Janesa, ali sam ih ja sprecio, gurajuci im ruku. Medjutim, kasnije sam cuo da su poslali g. Djindjicu preradjeni snimak, u kontra smeru, kako ja povlacim ruku strajkacu da osamari Janesa. Znali su da me g. Djindic dobro poznaje jos od 1992. godine, da me je oslovio po imenu („Kazi, Bozo“) dve nedelje pre toga u generalnoj direkciji RTB-a i hteli su da me diskredituju kod njega. SPS-ova masinerija u DOS-u i TV-Boru je funkcionisala, i tada i sada. Velemajstorski su ubedili g. Djindjica da se RTB mora zatvoriti, „zbog nedostatka bakra u rudi“. G. Djindjic je kasnije javno izjavio u Boru da se RTB mora zatvoriti (u direktnoj TV-emisiji) i predlozio ono cuveno da se nakon zatvaranja RTB-a „proizvode banane i nogare od stolica, kao alternativa u zaposljavanju radnika“. To je izazvalo pravo zgrazavanje medju strucnjacima u Boru i Majdanpeku. Da je sreca, mnogi bi morali krivicno da odgovaraju zbog svega toga.

    ** Branko Pavlovic je prvi DOS-ov dir. Agencije za privatizaciju, koga je Vlada smenila i postavila dr Mirka Cvetkovica, sadasnjeg ministra finansija.
    Boza Bogdanovic, Bor
    *****

    [21.8.2007 20:10:00 ]
    PEDESETSEDMI KOMENTAR (kraj: „Afera EPS i EFT“): Iz objektivnih razloga sam napravio pauzu u komentarima od 10-ak dana. Vuk Hamovic (kum veoma uticajnog Dejana Mihajlova, „desne ruke“ dr Kostunice) i Vojin Lazarevic (kum sadasnjeg gen. dir. NIS-a, kome se priprema smena, zato sto odlaze privatizaciju NIS-a) su suvlasnici firme EFT, cije je sediste u Londonu. EFT se bavi trgovinom elektricnom energijom. Osnovan je 2000. godine, a vec 2005. je ostvario promet od 400 miliona eura sirom Evrope. Maksimalni udeo Srbije u prometu EFT-a (11%) bio je 2001. godine, u vreme krize sa elektricnom energijom. Firma poslovno saradjuje i sa Crnom Gorom i Bosnom.
    Hamovic je dao intervju u Novostima (21. avgust 2005.) novinarki Svetlani Vukovic. Izjavio je da je pomagao g. Panica i dr Djindjica, ali da nije odrzavao kontakt sa njima posle Petog oktobra. Neidentifikovani partner iz Izraela, Zoran Drakulic i on su 1989. godine osnovali firmu East Point na Kipru. Poslovna veza izmedju Drakulica i njega je veoma logicna, Hamovic je sin Titovog generala vojne bezbednosti, a Drakulic sin Titovog pukovnika vojne bezbednosti, koji je posle penzionisanja radio u Genex-u. Vec 1990. godine raskinuli su ortakluk i podelili pare. Hamovic je zatim osnovao gradjevinsku firmu „Mali kolektiv“ u Beogradu.
    U pitanju je firma koja je kupila i u potpunosti rekonstruisala veliku zgradu u Knez Mihajlovoj (br. 30), u kojoj su Banka Intesa i predstavnistva tri avio-kompanije. Mali kolektiv je u jednom momentu imao 13,67% akcija Nacionalne stedionice, koje je prodao grckoj banci po paprenoj ceni. U aferi sa Nacionalnom stedionicom glavnu ulogu ima sam vrh G17 (prof. Labus i ministar Dinkic), pa zato ta afera nikada nije do kraja rasvetljena. Hamovic je i suvlasnik zloglasne Veksim banke u Moskvi. Kroz tu banku su u vreme Milosevica prosle stotine miliona dolara RTB-ovih para, kojima se kasnije „zaturio“ trag. Narodna banka Srbije i sada (u DOS-ovo vreme) ima deponovane devizne rezerve u toj banci?! Mali kolektiv je pobedio na konkursu za izgradnju ogromne poslovno-stanbene zgrade na ekskluzivnoj lokaciji, odmah do hotela Moskva. Moj brat ima obicaj da kaze:“ para ide na paru, a vaska na vasku“.
    Deca Titovih generala su postali Milosevicevi i DOS-ovi biznismeni, koji sakupljaju kajmak u privatizaciji (pljacki) Srbije. Imaju ogromnu ulogu i u daloj radikalizaciji Srbije (buduce ruske gubernije), velemajstorski organizovane od strane Mire Markovic, Bore Milosevica i ostalih njihovih prijatelja i istomisljenika iz SPS-a, JUL-a i DOS-a. U poslednje 2-3 nedelje bilo je nekoliko desetina informacija u stampanim i elektronskim medijima o „Aferi EFT“ i ulozi prof. Gerica (bivseg gen. dir. EPS-a) u svemu tome. Za divno cudo, niko od novinara u Srbiji nije povezao Hamovica, Lazarevica i Drakulica sa cuvenim americko-svajcarskim mafijasem Mark Ricom. U Srbiji ne postoji istrazivacko novinarstvo, u kome pojedini novinari provode stotine sati u prelistavanju dokumenata, starih clanaka, knjiga, biografskih podatatka itd. Zato smo dovde i stigli. Cak i da postoji, niko u Srbiji ne bi smeo da objavi kljucne podatke o pojedinim ljudima i dogadjajima, koji bi dalje izazvali lavinu clanaka i komentara u svim medijima. I sami smo svedoci da je Slobodna Evropa do sada objavila seriju od 56 mojih komentara o radioaktivnom otpadu, a da svi srpski novinarii cute o tome?! Zato se u sledecim komentarima ponovo vracam na kljucnu 1989. godinu.
    S postovanjem.
    Boza Bogdanovic, Bor

  • „G. Djindjic je kasnije javno izjavio u Boru da se RTB mora zatvoriti (u direktnoj TV-emisiji) i predlozio ono cuveno da se nakon zatvaranja RTB-a „proizvode banane i nogare od stolica, kao alternativa u zaposljavanju radnika“. To je izazvalo pravo zgrazavanje medju strucnjacima u Boru i Majdanpeku.“

    Druže Božo, koji su se to „stručnjaci“ zgražavali? Da nisu oni koji i danas tvrde da RTB treba da bude državni? Da nisu oni koji su tada tvrdili da RTB rentabilno posluje iako je tada RTB proizvodio bakar po ceni od 6500 $/t kada je cena na berzi bila oko 2000$/t?

    Druže Božo, ja stvarno vas ne razumem. Ako imate tolike dokaze o kriminalu oko RTB-a, zašto već niste sve te dokaze predali Specijalnom tužilaštvu Srbije za borbu protiv organizovanog kriminala? Mislim da bi to imalo mnogo više efekata nego ovo silno laprdanje po raznoraznim sajtovima o kojekakvim svetskim i domaćim teorijama zavere.

    Nego, bilo bi dobro da nam objasnite kako ste planirali da pokrivate gubitke „nove“ topionice, od kojih para ili bolje od čijih para.

  • Dugim citanjem vasih komentara na sva 4 dela ove price hteo bih da pitam stojana mitrovica zna li nesto o kupovini busace garniture vredne oko 250 000 eura za doistrazivanje jame i vec gore pomenutih rudnih tela „T“ i „D“ a i trenutno najnovije mugle bez zvanicnog naziva!!
    Kupljena busaca garnitura je totalno neadekvatna za jamske uslove koji vladaju u nasoj jami i po mom licnom misljenju totalno precenjena i preplacena pa pretpostavljam da se i ovde neko dobro „ugradio“

  • Gospodine „Boraninu“, neprestano me kritikujete, a nikako da veoma jasno i precizno izlozite svoj stav o daljoj buducnosti RTB-a i ovog dela Srbije. U bar 10-ak tacaka. Napisite konkretno sta po Vama treba uraditi sa rudnicima i TIR-om. Koje delove RTB-a dalje forsirati, a koje zatvoriti, ili sve zatvoriti. Kome prodati takav RTB, domacim ili stranim tajkunima, i po kojoj ceni. Da li treba odustati od nove tehnologije u Topionici. Sta uraditi sa viskom radne snage.
    Nekoliko hiljada u Boru znaju moju radnu i politicku biografiju, a Vasu ne, jer se ne potpisujete. Napisite i Vi sta ste radili u vreme Milosevica, u kojoj stranci ste bili, u kojim medijima ste javno izlagali svoje stavove. I to isto posle za period posle Petog oktobra. Koje politicke opcije u Boru ste podrzavali, a koje javno kritikovali itd. Kada to napisete, Borani ce videti koji je od nas dvojice veci „drug“ i „samoupravljac“.
    Boza Bogdanovic, Bor
    P.S. Ne spominjite pok. Djindjica, jer ga i neznate. Jedan pametan covek je rekao da se u Srbiji samo Djindjic moze kritikovati. Ostali nasi zivi politicari u zemlj i inostranstvu (od krajnje levice do krajnje desnice) cak ni to ne zasluzuju, jer su prolazni, kao lanjski sneg. U potpunosti se slazem sa nijime.

  • Druže Božo, pošto sam već objasnio moje mišljenje oko rešenja situacije u kojoj je RTB, u jednom od prethodnih tekstova na ovom sajtu, bilo bi dobro da se vratite na http://www.e-stav.rs/2010/03/stole-vs-sosa/ i pažljivo pročitate komentare od broja 56 pa do kraja.

    Vaša politička biografija me uopšte ne zanima, jer politička biografija nema veze sa stručnošću i profesionalnim dostignućima, prema tome ni moja politička biografija ne bi trebalo ni vas da zanima. To što se hvalite time da ste jedan od najvećih prvoboraca 5. oktobra nikako vam ne može pomoći u vašem neznanju. Možda ste vi bili dobar metalurg u socijalističkom samoupravnom sistemu, ali ste loš inženjer u kapitalizmu.

    Vaše profesionalno zalaganje za izgradnju nove topionice zasnovano je na nekoliko nerealnih pretpostavki:
    1. zamislili ste da je cena prerade na nivou od 30% od cene bakra na berzi (verovatno po ugledu na samoupravni sporazum u RTB-u po kome TIR-u pripada oko 25% od prodajne cene bakra) što je daleko od realnosti,
    2. pretpostavljate da će krpljenje topionice i fabrike sumporne kiseline smanjiti postojeće troškove od 1400 $/t bakra na 600 $/t, ne računajući pri tome troškove kapitalnih investicija (otplata kredita od 180 miliona dolara),
    3. pretpostavljate da će rudnici moći da obezbede 82 000t bakra u koncentratu godišnje, ili da će neko da pokloni novac za kupovinu stranih koncentrata.
    Ovakva ekonomska procena je tipična za vreme socijalističkog samoupravljanja po principu „što je babi milo…..“.

    Opravdanje za ovakav stav vi nalazite u pričama o nekakvom „buretu baruta“ na istoku Srbije misleći verovatno na socijalne nemire (ispravite me ako grešim). Međutim, moje je mišljenje da se socijalne tenzije nikako ne mogu smanjiti pravljenjem prividnog socijalnog mira time što će se ulagati u propale investicije, kao što su radili samoupravljači, i na taj način od državnih preduzeća praviti socijalne ustanove gde se radnicima deli itekako dobra socijalna pomoć. Ovakvim pristupom jedino političari imaju koristi jer kupuju vreme i glasove do narednih izbora i po neki politički direktor jer ima neograničene mogućnosti za korupciju. Socijalne tenzije se rešavaju tako što država obezbeđuje uslove za investiranje na zdravim ekonomskim osnovama, odnosno za investicije koje obezbeđuju profit, a ne gubitke koje pokrivaju drugi, tj. građani Srbije.

  • Mislim da polemika u poslednjim komentarima ne ide u dobrom pravcu, previše je nekako lična. A to nije dobro. Polemika oko toga ko je duže živeo u socijalizmu i ko se školovao besplatno, i ko je imao besplatno zdravstvo i td. i td, ide malo u kontraproduktivno. Ono oko čega, po meni mi treba da polemišemo to je izvesnost investicionog programa za rudarstvo i metalurgiju u RTB-u. Za sada imamo odluku Vlade RS samo za garancije od 200 miliona dolara za metalurgiju. A RUDARSTVO? Neko to sada misli to ćemo posle, videćemo, to ćemo lako, pogrešno! Mi sada trebamo da insistiramo da Vlada RS da konkretan odgovor kako će RTB-u Bor obezbediti potrebna sredstva za ukupna potrebne investicije, a one su između 500 i 700 miliona dolara. Da nam se ne desi da za tri godine tražimo još 300 miliona dolara ili RTB Bor neće moći da radi. Zamislite šta će o nama u Boru misliti ostali građani Srbije, jer ova sredstva su na neki način budžetska. Misliće da smo lažovi, nestručni, nesposobni, neodgovorni i td i td..
    PS. Samo da napomenem da se sa raskrivanjem Velikog Krivelja i dalje ozbiljno kasni, i može lako da se desi da za 5 do 6 meseci dođemo na sadržaj bakra u rudi od 0,20% sa sdašnjih 0,28%. Ali ja se nadam da to SPASIOC RTB-a zna i da to neće dozvoliti, da takav teret ostavi budućim generacijama koje će sigurno posle njega doći.

  • Bor Info je jutros objavio komentar koji saljem, na clanak; Stole – Sosa. Niko nije reagovao?!

    Pazljivo sam procitao sve komentare. Iz njih se moze izvuci zakljucak da u Boru postoje stetocine, dobronamerni i “cutolozi” (u ogromnoj vecini). Stetocine su nas dovele dovde gde smo, uz pomoc “cutologa”. Vodice nas i dalje, ako ih ne sprecimo u tome. Dobronamerni (gde i ja spadam) mogu izvuci Bor i ovaj deo Srbije iz krize. POD USLOVOM da se svi zajedno ujedinimo, oformimo tim strucnjaka razlicitih profila (bez obzira na partijsku pripadnost), u roku od najvise 2-3 meseca pripremimo zajednicke stavove o buducnosti RTB-a, to detaljno obrazlozimo na Tribini u Domu kulture Boru i na TV-Bor.
    Boza Bogdanovic, Bor
    P.S. Ocekujem misljenje svih komentatora o ovom predlogu.

  • @Boža Bogdanović

    Ovaj sajt prati mnogo više ljudi nego što bi pratilo nekakvu tribinu u Domu socijalističke kulture. Zato bi bilo dobro da na ovom sajtu pojasnite vaše pretpostavke na osnovu kojih ste zaključili da je krpljenje topionice „spas“ za RTB. Na osnovu čega ste došli do takvih pretpostavki? Meni se čini da ste vi jednostavno krenuli od želje da topionica nastavi da radi i upošljava radnike, a onda, vraćajući se unazad došli do pretpostavki koje su trebale biti polazne. Totalno naopako.

    Takođe bih voleo da čujem vaše argumente protiv mojeg predloga rešenja (iz komentara 65 na tekst Stole vs. Sosa), ako ih imate. Ali samo da nije „bure baruta u istočnoj Srbiji“ jer to nije racionalni i realni argument.

  • @Stojan Mitorvic

    Slažem se sa Vama da treba misliti i na rudarstvo. Da li je realno sada
    „bombardovati“ Vladu RS takvim zahtevima? Mislim da je ovakav „početak“ (investicije u metalurgiju) dobar jer će po izgradnji topionice biti kudikamo lakše doći do investicija i u rudarstvo nego što je bez. Iako prethodna izjava zvuči kao „daj šta daš“, njena realnost se može shvatiti u činjenici da Vlada RS ne učestvuje (bar ne u značajnoj meri) u direktnim investicijama ni u jednom kompaniji sličnoj RTB-u (izuzevši SARTID tj. US Steel čije je dugove preuzela još Đinđićeva Vlada kako bi uopšte mogla da privatizuje ovaj kombinat jer bi u protivnom bio ugašen).

  • @Saša Pavlović

    Da li ti kad investiraš u gradnju kuće prvo investiraš i napraviš krov, a temelje i zidove praviš kasnije, dok vraćaš kredit za krov?

    Očigledno i ti smatraš da RTB ne može da vraća dugove za kredite kad unapred govoriš o tome da će Srbija da vraća dugove. Vlada Srbije planira da obezbedi državne garancije za kredit „za krov“ ali računa na to da će RTB da vraća kredit.

    Ja mislim da je ovakva tvoja logika potpuno pogrešna.

  • Topionica gubi svaki smisao ako nema šta da preradjuje. Logično je da sa izgradnjom topionice uporedo ide i razvoj rudarskog dela, flotacije a i ostalih pogona. Možda naša vlada ima plan da uvozi koncetrat? Nikad se ne zna! A i koliko odugovlače izgradnju topionice siguran sam da ima vremena da se pokrene i ostalo u RTB-u!! I ako je vlada samo garant kredita za topionicu a ne investitor koliko vremena i kredita treba da bi RTB bio na „pozitivnij nuli“??

  • @boranin

    Pre svega, u rudarstvu je bar delimično već investirano (mada ćemo se svi složiti nedovoljno).
    Potom, tako brzopleto tvrđenje da neko ima pogrešnu logiku ne dolikuje nekom ko učestvuje u raspravi o RTB-u, dakle ozbiljnoj raspravi. Treće, ako si pratio komentare Bože Bogdanovića mogao si zaključiti da upravo modernizacija TIR-a stvara uslove za profitabilnu proizvodnju (sa punim kapacitetom na nivou od preko 100 miliona $) čak i pri kupovini koncentrata na svetskom tržištu (dakle bez potrebe da RBB radi). Od profita se, najzad, i može finansirati modernizacija rudarskog dela RTB-a.

  • Moram i ja da priznam (autor Zoran Stankovic) da me zabavlja to, sto veci idijot, vise se zali na ‘ozbiljnost’ rasprave.
    Ako je rasprava ozbiljna evo clanak: „Kako se prodaje bakar – za idijote“.

    How is Copper sold?

    Copper is sold by mining companies in two ways, concentrate sales (impure copper powder) and cathode metal sales (pure copper) depending on the type of ore deposit processed.

    Concentrate sales

    Concentrate producers sell a concentrate powder containing 24%- 40% copper metal content to a smelter and refiner. The concentrate is sold using a formula that is unique to each smelter but general terms are as follows:

    The smelter pays the producer about 96 % of the metal value based on metal content contained in the concentrate and based on a future average price know as the quotational price less the treatment charges („Tcs“) and refining charges („Rcs“). Historically the smelters and refiners have participated in price upside via an arrangement known as „price participation“ in which the smelters and refiners share in 10% of the value of the copper above a certain threshold, historically approximately 90 cents per pound of payable copper metal. Currently, price participation terms are not included in most smelter sales contracts. Tcs are charged on a $ per tonne of concentrate treated and Rcs on a $ per pound of metal refined. The charges fluctuate with the market but are often fixed on an annual basis. By-product metals such as gold and silver have separate refining charges. In addition, the smelters and refiners require concentrate specifications that limit the amount of impurities allowable in the concentrate (an example would be the amount of allowable arsenic) and these limits vary from smelter to smelter. If the concentrate producer does not meet these specifications financial penalties are levied. Normally third party assayers take samples of the concentrate during the shipping of concentrate to a smelter and determine the level of payable metal, moisture and impurities in the concentrate. If there are disagreements between the concentrate producer and the smelter as to the assay results they are usually settled by a third party umpire.

    The timing of the quotation pricing, payments and final price settlement between the concentrate producer and the Smelter Refiner generally works as follows.
    Concentrate is produced Date of Production („DOP“)
    Concentrate is shipped to smelter DOP + 1-2 months
    Provisional payment made by smelter* DOP + 2 months
    Quotation period (final month of pricing)** DOP + 5-6 months
    Umpire settlements if necessary DOP + 7-8months
    Final settlement payment DOP + 6-9 months

    * Based on spot prices and 90% of estimated metal content
    ** Usually the average metal exchange price during the quotation month

    As result of the long time period between mine concentrate production and final settlement payments most concentrate producers have a significant working capital element.

    Concentrate Sales – Provisional Pricing 101

    The Robinson Mine produces a copper concentrate that contains approximately 25% copper, as well as gold. The concentrate is shipped to smelters in Asia where the material is processed to recover the nearly pure metallic copper and gold.

    Quadra transports the concentrate material (via truck and train) to the port in Vancouver, Washington where it is loaded onto ships that deliver the product to smelters in Asia. The customer takes legal title to the concentrate when it is loaded on a ship, and Quadra recognizes revenue at this time. However, it takes several months from this point before final saleable copper can be produced by the smelter and final settlement of the price is made.

    Smelters generally act as a ‘toll’ business and do not want to risk their profit margin on a changing copper price. As a result, the concentrate market has evolved so that the concentrate producers (the mines) assume this price risk. In Quadra’s case, the final price of the copper concentrates is not determined until approximately 3-4 months after the product has been delivered to the customer at the port.

    For accounting purposes, the revenue is recognized at the time of delivery based on the LME quoted copper prices at that time (the „provisional price“). At each quarter-end, this provisionally priced copper is revalued based on the quarter-end forward copper price for the expected date of final settlement and this accounting revaluation creates „provisional price adjustments“.

    In terms of cashflow, Quadra receives an initial payment at the time the product is loaded onto a ship at the port. This initial „provisional payment“ is calculated based on 90% of the estimated contained metal in the concentrate, using the LME quoted copper price at the time of delivery. After the final pricing has been established (3-4 months after initial delivery) a final invoice is issued and the initial provisional payment is adjusted for the final copper price. In the case of a significant price decline, Quadra would have to refund the customer a portion of the initial provisional payment.

    Example case – Ship #xxx:

    The following table shows revenues and cashflows from the sale of copper on an example shipment in September 2008:
    Revenues Cashflow
    September 2008 Concentrate material is produced at Robinson and shipped by truck/rail to the Port of Vancouver, Washington. – –
    Oct.22, 2008 Ship leaves Port of Vancouver, WA with 10,000 dry tons of copper concentrate (containing 26.8% copper) (assume no gold by-product)
    Customer takes legal title and makes initial payment based on current copper price of $2.40/lb. + $12.4M + $11.1M
    (90% provisional payment)
    Nov. 15, 2008 Ship arrives at customer’s port in China – –
    Dec. 31, 2008 Receivables are revalued for accounting purposes based on quarter-end copper price of $1.32/lb. -($5.6 M) –
    March 2009 Final invoice is prepared based on average metal copper price during Feb 2009 (3 months after month of arrival), $1.50/lb copper and final weights and assays. Final invoice was calculated at $12million + $0.9M -($3.4M)

    TOTALS =
    $7.7M
    $7.7M

    Quarterly Revenues:

    As shown in the above example, provisional pricing adjustments can have a significant impact on quarterly revenues. In some cases, there are two quarter-end revaluations done between when a shipment is initially made and when the final pricing is established.

    There are three main components of quarterly revenues:
    1. Revenues from shipments made during a quarter – provisional pricing adjustments for these shipments are recorded at quarter-end, based on copper prices at quarter-end. As there are generally 3-4 months between the shipping date and the final pricing period, all shipments made during a quarter are revalued, for accounting purposes, based on quarter-end copper prices (ie. it is rare for a shipment to be finally priced in the same period that it is shipped).
    2. Revenues from shipments made during the previous quarter, and subject to final pricing during the current quarter – price adjustments are recorded to adjust from the quarter-end copper price to the final established metal prices.
    3. Revenues from shipments made during the previous quarter, and not yet subject to final pricing – price adjustments are recorded to adjust from the prior quarter-end metal prices to the current quarter-end prices.
    Example estimate of quarterly copper revenues:

    Assumptions:

    * of this amount, assume that 40.4M was settled during the quarter, with the remainder still provisionally priced at end of Q3 2008. Assume no volume adjustments for final weight/assays at smelter.

    Revenue estimate:
    1. Shipments made during the quarter: 40.4M lbs. * $2.91/lb = $118M
    2. Shipments made during the previous quarter, and subject to final pricing during the current quarter: 41.7M lbs. * ($3.44 – $3.91) = – ($20M)
    3. Shipments made during the previous quarter, and not yet subject to final pricing: (51.8 – 41.7) * ($2.91 – $3.91) = – ($10M)
    Estimate of Q3 revenue from Copper = $118M – ($20M) – ($10M) = $88M*

    * excludes revenues from gold and molybdenum by-products

    Cathode Sales

    Cathode producers sell metal exchange quality cathode to potential buyers on a near market price basis. Depending on the location of the cathode freight adjustments, price premiums are often negotiated as part of the sales arrangement.

  • Како је бакар продаје?

    Бакар се продаје рударске компаније на два начина, концентришите се продаје (нечиста бакарног праха) и катоде метала продаја (чист бакар) у зависности од врсте лежишта обрађени.

    Концентришите се продаје

    Концентрат произвођача продаје концентрат прашка који садржи 24% – 40% бакра метала садржаја и топионице лије. Концентрат је продато помоћу формуле која је јединствена за сваку топионице, али општи услови су следећи:

    Топионицу плаћа продуцент око 96% од метала вредности на основу садржаја метала који се налази у концентришу и на основу будућих просечна цена знају као куотатионал цене мање трошкове лечења (ТЦС) и побољшање наплате (РЦС). Историјски топионице и преработува су учествовали у цену наопако преко аранжман познат као „цена учешће“ у којој топионице и преработува удео у 10% од вредности бакра изнад одређене границе, историјски око 90 центи по килограму плаћају бакра метала . Тренутно, цена учешћа нису укључени у већини топионице уговора о продаји. ТЦС се наплаћују на $ по тони концентрата третирају и РЦС на $ по килограму метала прерађен. Оптужбе варира са тржишта, али се често фиксног на годишњем нивоу. Нус-производ метала, као што су злато и сребро су одвојене рафинације трошкове. Поред тога, топионице и преработува захтевају концентришу спецификације које ограничавају количину нечистоћа дозвољени у концентрат (пример би био износ дозвољених арсена), а те границе варирају од топионице у топионице. Ако се концентрисати произвођач не испуњава ове спецификације су новчане казне наплаћују. Нормално трећој ассаиерс узети узорке концентрата у току испоруке концентрата до топионице и одредити степен плаћа метала, влаге и нечистоћа у концентрата. Ако постоје неслагања измедју концентрата произвођача и топионице као тест резултати су обично насељавају треће стране судија.

    Време навода цене, уплате и коначну цену насеље између концентрата произвођача и Топионице лије углавном ради на следећи начин.

    Концентрат је произведен Датум производње („ДОП“)
    Концентрисати се испоручује до топионице ДОП + 1-2 месеци
    Привремене уплате топионице * ДОП + 2 месеца
    Навода периода (коначно месец цене) ** ДОП + 5-6 месеци
    Судија насеља, ако је потребно ДОП + 7-8монтхс
    Коначног решења исплате ДОП + 6-9 месеци

    * Засновано на лицу места цене и 90% од процењене метала садржаја
    ** Обично је просечна цена метала размене током навода месеца

    Као резултат дуго периоду од мина концентрат за производњу и коначног решења исплате највише концентришу произвођачи имају значајан обртни капитал елемента.

    Концентрат Продаја – Привремене цене 101

    Робинсон мина производи концентрата бакра који садржи око 25% бакра, као и злато. Концентрисати се испоручује у топионицама у Азији, где је материјал обрађен да поврати скоро чистог металик бакра и злата.

    Куадра превози концентрат материјал (преко камиона и воз) до луке у Ванкуверу, у Вашингтону где је учитан на бродове који пружају производ топионице у Азији. Купац се право својине на концентрата када се утовара у брод, и Куадра признаје приход у овом тренутку. Међутим, потребно је неколико месеци од овог тренутка може продати пре коначног бакра може да се произведене од стране Топионица и коначно решење цена је направљен.

    Топионицама генерално делује као „бизнис данак ‘и не желе да ризикују своје марже профита на промену цене бакра. Као резултат тога, тржиште развило се концентрише, тако да се концентрише произвођача (мина) преузме овај ризик цена. У случају Куадра, то је коначна цена бакра концентрата није утврђен до отприлике 3-4 месеца након што је производ испоручен купцу у луци.

    За рачуноводствене сврхе, приход се признаје у тренутку испоруке засноване на ЛМЕ наведене цене бакра у то време („привремено цена“) У сваком кварталу крај., Ово привремено цене бакра се ревалоризују на основу четвртини крај напред бакра цена за очекивани датум коначног решења и то рачуноводство ревалоризација ствара“привремене корекције цена“.

    Што се тиче новца, Куадра прима почетне уплате у тренутку производ је учитан на брод у луци. Овај почетни „привремено плаћање“Израчунава се на основу 90% од процењене садржаних метала у концентрат, користећи ЛМЕ цитирао бакра цена у време испоруке После финалне цене је успостављена (3-4 месеци након почетне испоруке) коначна фактура издаје и. почетна привремена плаћања је прилагођен за коначну цену бакра У случају значајног пада цена, Куадра ће морати да вратимо клијентима део почетне привремених плаћања..

    Пример случају – Брод # ккк:

    Следећа табела приказује приходе и цасхфловс од продаје бакра на пример испоруке у септембру 2008:

    Приходи
    Прилив новца

    Септембар 2008
    Концентрат материјал произведен на Робинсон и испоручен камионом / железницом до Луке Ванкувер, Вашингтон.

    Оцт.22, 2008
    Брод оставља Лука Ванцоувер, ВА са 10.000 тона сувог концентрата бакра (са 26,8% бакра) (не преузимамо никакву злата нуспроизвод)
    Кориснички се право својине и чини почетне уплате на основу тренутних бакра цени од $ 2.40/лб.
    + $ 12.4М
    + $ 11.1М
    (90% привремени плаћања)

    Нов 15, 2008
    Брод стигне у луку корисника у Кини

    Дец 31, 2008
    Потраживања се ревалоризују у рачуноводствене сврхе на основу четвртфинале крају бакарна цени од $ 1.32/лб.
    – ($ 5,6 м)

    Март 2009
    Завршни рачун је припремљен на основу просечне метала бакра цене током фебруар 2009 (3 месеца после месец дана од доласка), $ 1.50/лб бакра и коначни тежине и ассаис. Завршни рачун је израчунат на $ 12миллион
    + $ 0,9
    – ($ 3.4М)

    УКУПНО =

    $ 7.7М

    $ 7.7М

    Квартални приходи:

    Као што је приказано у горњем примеру, привремене цена прилагођавања могу да имају значајан утицај на квартални приходи. У неким случајевима, постоје две четвртине краја ревалоризацијама обавља између када пошиљка је у почетку направљен и када је коначна цена је основана.

    Постоје три главне компоненте кварталних прихода:

    Приходи од испоруке је током четвртине – привремени цене подешавања за те пошиљке се исказују по четврт крају, на основу бакра цене на четвртину крају. Као генерално постоје 3-4 месеци између испоруке и датум коначне цене периода, све пошиљке су у току кварталу су ревалоризују, за рачуноводствене сврхе, на основу четвртине крају бакра цене (тј. то је ретко пошиљку да коначно буде по цени у истом периоду да се испоручује се).

    Приходи од пошиљке направљене током претходног квартала, а предмет коначне цене током текуће квартала – цена прилагођавања се бележе да би подесили од четвртине крај бакра цена коначног оснивања цене метала.

    Приходи од пошиљке направљене током претходног квартала, а још увек није предмет коначне цене – цена прилагођавања се бележе да би подесили из претходног квартала крај цена метала на текући квартал крај ценама.
    Пример процена кварталних прихода бакра:

    Претпоставке:

    * Од овог износа, претпостављам да 40.4М био насељен у време квартал, а остатак и даље привремено цени на крају К3 2008. Не преузимамо никакву подешавања звука за коначни тежина / ассаис у топионице.

    Приход процена:

    Испоруке су у четвртфиналу: 40.4М кг. * $ 2.91/лб = $ 118М
    Испоруке су у току претходног квартала, а предмет коначне цене током текућег квартала: 41.7М кг. * ($ 3.44 – $ 3.91) = – ($ 20м)
    Испоруке су у току претходног квартала, а још увек није предмет коначне цене: (51.8 – 41.7) * ($ 2.91 – $ 3.91) = – ($ 10М)
    Процена К3 прихода од бакра = $ 118М – ($ 20м) – ($ 10М) = $ 88м *

    * Искључује приходи од злата и молибдена нус-производа

    Катодни Продаја

    Катодни произвођачи продају метални листа квалитет катода да потенцијалне купце на близу основу тржишне цене. У зависности од локације прилагођавања катода превоз, цена премије често преговора као део аранжмана продаје.

    Google prevod pa je zato grubo prevedeno.

  • @Saša Pavlović

    Ozbiljna rasprava podrazumeva ozbiljne i stručne sagovornike. Ako vi smatrate da je drug Boža sa svojim teorijama zavere i socijalističkom samoupravnom ekonomijom ozbiljan sagovornik, onda ste vi neozbiljni.

    Ako kojim slučajem smatrate sebe ozbiljnim i stručnim sagovornikom, pročitajte komentar 39, pa komentare 48 i 49, i objasnite na osnovu čega ste zaključili da „nova“ topionica može da donese profit.

Napiši komentar

/* ]]> */