Aktuelno Bor Ekonomija

Ima li rudarske mafije (III deo)

Autor: Zoran Stanković, 06. april 2010. godine

Budući da nam je danas došao u posetu ministar Dinkić, pravo je vreme za treći deo naše sage o RTB-u. Bilo bi lepo da mu neko doturi link za ovaj sajt (ako već nije), čisto da ima čime da ubija vreme dok se večeras bude vraćao kući.
Inače, jedan od komentatora je u pravu, ovo što sada objavljujemo je zaista pisano pre skoro godinu dana, a od tada do danas se mnogo još sranja desilo. Ima toga u komentarima, a pokušaćemo i da sve sistematizujemo kad završimo sa objavljivanjem materijala koji su nam stigli na mail.
Dakle, idemo dalje…

Odnosi sa firmom „Farmakom“ iz Šapca i nagoveštaji zatvaranja borske „Jame“

Po odlasku iz Bora, u periodu od 2003. god., pa sve do njegovog postavljenja na mesto gen. dir. RTB Bor, Blagoje Spaskovski se privatno bavio izvođenjem rudarsko-građevinskih radova na prostoru Srbije i Crne Gore. U tom poslu je imao prilike da upozna mnoge osobe iz sfera rudarske i građevinske struke. Jedan od tih ljudi je i M. Bogičević, vlasnik šabačke firme „Farmakom“, u čijem sastavu je i nekoliko rudnika, a među njima i rudnik „Lece“ kod Medveđe.

U mesecima koji su predhodili njegovom postavljenju za gen.dir. RTB Bor Blagoje Spasovski je uporno pokušavao da se vasniku „Farmakoma“ nametne kao konsultant, ali bez nekog značajnog uspeha. Međutim, brzo pošto je postao gen.dir. RTB Bor, u posetu mu je došao vasnik „Farmakoma“ i tom prilikom su se dogovorili da se za revitalizaciju i otvaranje rudnika „Lece“ koriste potencijali RTB Bor. Blagoje je odmah angažovao svoje ljude sa kojima je sarađivao dok se bavio privatnim biznisom (Ljubiša Miljković) da počne sa pripremama (vrbovanje radnika i opreme sa pogona „Jama“).

Paralelno sa time na pogonu „Jama“ je postavio rukovodnu strukturu koja nema kapaciteta ni znanja da je uspešno vodi i pokrenuo proces užurbanog „jedenja supstance“ – zaveo je apsolutnu štednju na troškovima tekućeg održavanja opreme i postrojenja (sveo ih je na 1 % od minimalno potrebnih). To će neminovno izazvati ubrzano zaustavljanje mašina, dok jednog dana, najdalje za par meseci, ne stane kompletna proizvodnja. Na taj način je zamišljeno da će se stvoriti uslov da se radnici sa „Jame“ angažuju kod „Farmakoma“. Na satancima sa rukovodnim osobljem Blagoje Spaskovski je već počeo da obelodanjuje da će po prestanku rada pogona „Jama“ radnici biti preseljeni u rudnik „Lece“. Tako bi se takođe „oprao“ silan novac, normalno na štetu RTB Bor. U predhodnom periodu Blagoje je to sa ljudima, koji i danas rade na Jami, već radio kao privatnik.

Da bi ta „šema“ kompletno funkcionisala, takođe se vrše pripreme za otvaranje rudnika „Čoka Marin“ kod Vlaola blizu Majdanpeka, iako bi to predstavljalo pravu „ekološku bombu“. Za izvođenje radova na tom poslu bili bi angažovani radnici koji su pod kontrolom Ljubiše Miljkovića i Arsa Kljajevića, odnosno Blagoja Spaskovskog. Ljudi i materijal bi „ispod ruke“ bili vrbovani sa „Jame“, navodno za „Čoka Marin“, a išlo bi u „Lece“ i pritom bi se gro troškova svaljivao na RTB Bor, a prihod bi išao u džepove Blagoja Spaskovskog i njegovih saradnika.

Kao neoborivi dokaz ovih tvrdnji imamo pouzdane informacije da je u ponedeljak, 02.03.2009. god. Blagoje Spaskovski sa Nebojšom Radoševićem (njegov pomoćnik za flotacije) i Arsom Kljajevićem (zamenik direktora RBB za rudarstvo) otišao u obilazak rudnika Lece.

Odnosi sa porodicom Jovanović, vlasnicima univerziteta „Megatrend“

Vrlo brzo po postavljenju Blagoja Spaskovskog na mesto VD generalnog direktora RTB Bor održan je sastanak između njega i Božina Jovanovića, bivšeg direktora RTB Bor, a sada jednog od glavnih ljudi iz senke koji još uvek vedre i oblače u Timočkoj krajini i glavnog mozga porodične imperije „Megatrend“. Posle oktobarskih događanja 2000. god. mnogi SPS-ovski kadrovi su našli utočište u toj firmi. Tokom vladavine Boška Ničića u Zaječaru došlo je do učvršćivanja njihovih veza. Po osnivanju političke organizacije „Pokret za Krajinu“ delovanje se proširilo i na Bor, gde je taj pokret ušao u vlast.

Glavna tema pomenutog razgovora između Božina Jovanovića i Blagoja Spaskovskog, inače starih znanaca i saradnika iz vremena SPS-ovske diktature je bila da se na najpovoljniji način prigrabe vrlo vredne nekretnine u vlasništvu RTB Bor. Poverljivi izvori navode da je Blagoje obećao da će omogućiti da tzv. „kapija Bora“ na ulazu u Bor i hotel „Jelen Hajat“ na Crnom Vrhu, a možda još ponešto, pređe u vlasništvo „Megatrenda“.


Promena strategije – podržavljenje RTB Bor i najava izgradnje nove topionice su nedozrelo sagledani

Dana 05. februara 2009. god. ministar za ekonomiju i regionalni razvoj Mlađan Dinkić je posetio RTB Bor i tom prilikom je najavio promenu strategije države za njegovu privatizaciju, tako što će se dugovanja RTB Bor prema državi konvertovati u kapital, na osnovu čega će država postati njegov većinski vlasnik. Takođe je objavio da će država, kao većinski vlasnik investirati 130 miliona USD u izradu nove topionice. Potencijalni strateški partneri mogu investicijom u rudarstvo u iznosu od 120 miliona USD postati manjinski vlasnici nad kompletnim RTB Bor. Ova izjava je izazvala podeljene reakcije naše javnosti: jedni su se oduševili, a drugi to smatraju lošim potezom.

Zbog toga je potrebno izvršiti stručnu analizu ovakve strategije. Sama ideja podržavljenja RTB Bor je u svom korenu dobra, i nije nova, ali to podrazumeva njegovu vrlo ozbiljnu reorganizaciju i restrukturiranje. Sa proizvodnjom 18.000 t bakra godišnje i 5.200 radnika RTB Bor je neproduktivan i neprofitabilan. To je nivo od samo 3,46 t bakra godišnje po radniku, odnosno po sadašnjoj ceni bakra to je oko 11.000 USD god./radniku, tj. 8500 EUR/god./radniku, što je deset do pedeset puta manje od svetskih učinaka. Nivo proizvodnje bakra se mora podići na optimalnih 60.000 t/god. a broj zapošljenih prepoloviti, da bi se produktivnost povećala bar sedam puta, odnosno na nivo od oko 25 t/god./radniku, što bi i dalje bilo manje od svetskih učinaka, ali podnošljivo za početak.

U tom cilju restrukturiranje RTB Bor bi se moralo izvesti do kraja: morali bi se odvojiti potencijalno profitabilni delovi kombinata od onih koji to ne mogu biti. Prve treba konsolidovati tehnološki i ekonomski i osposobiti da funkcionišu kao profitabilne tehno-ekonomske celine. Druge treba likvidirati a radnike zaposlene u njima kroz kvalitetne socijalne programe prekvalifikovati i osposobiti za rad u drugim sferama poslovanja, van tehnološke linije proizvodnje i prerade bakra. U svemu tome država treba da ima dominantnu ulogu i mora predvideti odgovarajući nivo troškova za sprovođenje takvog programa.

Ideja da država bude većinski vlasnik RTB Bor i da investira u izgradnju nove topionice, a da strateški partner investira u razvoj rudarstva i time stekne manjinski udeo u vlasništvu je principijelno dobra, ali suštinski nedozrela. Naime, ako se pogleda stvarno potrebna struktura ulaganja u RTB Bor, onda je njen obim trostruko veći od onoga što planira Dinkić:

Ulaganja u novu topionicu……………………130.000.000 USD
Ulaganja u razvoj rudnika…………………….120.000.000 USD
Sanacija istorijskih ekoloških šteta………..100.000.000 USD
Socijalni program za višak zaposlenih……..50.000.000 USD
Sanacija gubitaka tekuće proizvodnje…….100.000.000 USD
Razvoj novih rudnih resursa………………….300.000.000 USD
(„Borska reka“ 150.000.000 USD i
Ostalo 150.000.000 USD)
UKUPNO: 800.000.000 USD

Ako se analiziraju stavka po stavka, onda se posle afere u novinama u prvoj nedelji februara 2009. god. na relaciji ministarka D. Dragutinović – N. Ćirić, može utvrditi da iz razdela vlade za potsticaj izvoza RTB Bor može u 2009. god. dobiti samo jednu do jedne ipo milijarde dinara, što iznosi 11 do 16 miliona EUR. Ta sredstva su ekvivalentna veličini depozita (13 miliona EUR) koji su položili rumunski „Cuprom“ i austrijski „A-tech“, odnosno samo 10 % od potrebnih sredstava za izgradnju nove topionice. Očigledno,država za topionicu u ovoj godini ne daje ništa, već samo prenosi sredstva od depozita „A-techa“ i „Cuproma“. Izvori za ostatak sredstava u iznosu od oko 115 miliona USD su očigledno u potpunoj neizvesnosti.

Takođe je potpuno neizvesno hoće li strateški partner uložiti sredstva u zajedničko preduzeće sa državom da bi bio manjinski vlasnik i da ne odlučuje dominantno na politiku poslovanja i zapošljavanja, u situaciji kada se obećava da otpuštanja neće biti.

Trenutni realni nivo gubitaka iz tekućeg poslovanja RTB Bor iznosi 5.000.000 USD/mes., odnosno 60. miliona USD/god. U narednom periodu, sve dok cena bakra bude ispod nivoa od 5.000 USD/t, RTB Bor će proizvoditi gubitke, koji u uslovima ekonomske krize mogu potrajati i narednih tri godine i biti višestruko viši no što su ulaganja u novu topionicu. Ko će u novom preduzeću nadoknađivati te gubitke: država ili strateški partner? Strateški partner sigurno da neće.

Sanacija nastalih ekoloških šteta i socijalni program za višak zaposlenih je obaveza države i treba realno računati sa tim ulaganjima odmah po obezbeđenju strateškog partnerstva. Strateški partner neće prihvatiti da on učestvuje u vraćanju tih sredstava. Znači, ta sredstva će vratiti država.

Ako neko donese stratešku odluku o izgradnji nove tpionice, mora znati da se nova topionica pravi za period od 20 do 30 godina, odnosno ako se računa sa njenim kapacitetom od 70.000 do 90.000 t/god., to znači da se za taj vremenski period životnog veka topionice mora obezbediti 1.500.000 t do 2.000.000 t bakra u koncentratu. Trenutno stanje razvoja rudarske proizvodnje u RTB Bor, i to uz ulaganje od 120 miliona USD, obezbeđuje jedva 500.000 do 700.000 t bakra u koncentratu, što je jedva trećina potrebne količine. Za drugi, nedostajući deo („Borska reka“ i druga potencijalna ležišta) potrebna su vrlo obimna i dugotrajna investiciona ulaganja, koja se odmah moraju planirati, kako se nebi izgubio kontinuitet u radu.

Zbog svega napred navedenog strategija koju je pomenuo Dinkić se smatra nedozrelom i neprimerenom za date uslove poslovanja u kojima se nalazi RTB Bor.

Pogrešno investiranje u razvoj RTB Bor u ranijem periodu od preko 150.miliona USD i opasnost od ponavljanja iste greške

Mora se upozoriti da je Blagoje Spaskovski, u periodu od pre desetak do petnaestak godina, kada je bio direktor RBB Bor, uz podršku Nikole Šainovića izveo grandiozan investicioni zahvat u ukupnom iznosu od preko 120 miliona USD, od čega su glavne investicije:
Rudnik Cerovo………………………………..55.000.000 USD
Transportni sistem jalovine VK…………31.000.000 USD
Transportni sistem jame……………………14.000.000 USD
Banjica…………………………………………….6.000.000 USD
Kolektor ispod jalovišta Veliki Krivelj…3.000.000 USD
Povećanje kapaciteta u flot. VK………….2.000.000 USD
Mali programi…………………………………..1.500.000 USD

Sve gore pomenute investicije su bile promašaji. Sada, posle 10 godina, jasno se vidi da od svih njih nema ništa. Takav način neracionalnog investiranja je doveo do teške situacije u naknadnim godinama i do urušavanja RTB Bor. Žalosno je što Blagoje Spaskovski nikada nije odgovarao za to.

Promašaji u investiranju su glavna karakteristika Blagoja Spaskovskog. Na ovo posebno treba upozoriti Mlađana Dinkića, koji je njegova nova žrtva, kao što je nekad bio Nikola Šainović.

Lažno prijavljivanje proizvodnih rezultata

U listu „Kolektiv“ br. 2186 od strane trenutnog rukovodstva basena iznešeni su podaci o ostvarenoj proizvodnji za mesec januar 2009. god. koji se razlikuju od stvarnih. Naprimer, Jovica Radosavljević, koji od početka novembra 2008. god. protivzakonito obavlja poslove VD direktora RBB, je naveo da je u januaru 2009. god. u RBB ostvarena proizvodnja od 1.545 t bakra u koncentratu, što je za 88 t više od stvarno ostvarene proizvodnje, koja iznosi 1.457 t bakra u koncentratu. Milan Dejanovski, koji takođe protivzakonito obavlja poslove VD direktora TIR-a je izjavio da je u januaru u RTB Bor proizvedeno 2.048 t katoda, što je za 82 t više od stvarno ostvarene proizvodnje, koja iznosi 1.966 t bakra u koncentratu. Pravi iznos ostvarene proizvodnje u RTB Bor je dat u donjoj tabeli, a odnos planirane i ostvarene proizvodnje u tab.2 na str.5:

Ako menadžment RTB Bor može tako proizvoljno da „zida“ ostvarene rezultate proizvodnje, to znači da ih niko ne kontroliše. To znači da stotine tona bakra mogu da se prijave ili ne prijave. Šta ako se od sopstvenih koncentrata prijavi manja proizvodnja bakra od stvarne, a od uvoznih koncenrata suprotno? To znači da taj „višak“ bakra ide sponzorima, firmi „Grand Inženjering“. Međutim, ovo je samo pretpostavka, ali je indikativno da je pošteni i stručni direktor TIR-a Blažo Lekovski smenjen i na njegovo mesto postavljen Milan Dejanovski, možda zbog toga što Blažo nije bio podoban za takvu „rabotu“. Takođe je indikativno da je. „Grand Inženjering“ isuviše prisutan tamo gde je „mutno“.

Zbog toga smo dužni da energično reagujemo na takve laži i takva podmetanja od strane aktuelnog menadžmenta RTB Bor, pogotovo zato što realna slika proizvodnih rezultata u celom RTB Bor, a naročito u RBB, njegovom najvažnijem delu, koji daje 80 % proizvodnje bakra, izgleda sasvim suprotno: proizvodni rezultati u par zadnjih meseci beleže trend pada, koji strahovito zabrinjava, jer dobri poznavaoci prilika i načina rukovođenja koji je uspostavio Blagoje Spaskovski predviđaju dalje, strahovito brzo ubrzavanje negativnog trenda poslovanja sa nesagledivim posledicama.

Grafik ostvarene proizvodnje u RBB po mesecima tokom 2008. god i početkom 2009. god. (na osnovu zvanične evidencije RBB) dat je na sl. 4:
Iz grafika se jasno vidi silazni trend proizvodnje koji je nastao od dolaska Blagoja Spaskovskog u RTB Bor. Odgovorno tvrdimo da Blagoje Spaskovski nije sposoban da zaustavi taj trend!

Dopis privrednoj komori o odbijanju priznanja namenjenog RBB Bor za evidentne uspehe u 2008. god.

Rudnik bakra „Veliki Krivelj“ je, kao najperspektivniji, u par zadnjih godina bio apsolutni prioritet u ulaganjima u odnosu na sve ostale reproceline u RTB Bor. Zbog toga je proizvodnja bakra u njemu u 2008. god. bila za 22 % veća nego u 2007. god, odnosno proizvodnja se povećala sa 8.592 t/god. na 10.538 t/god. bakra u koncentratu. To je omogućeno kupovinom nove opreme na površinskom kopu, puštanjem u rad treće sekcije u flotaciji i sređivanjem flotacijskog jalovišta. Zbog toga je Privredna komora pre dva meseca RBB-u Bor dodelila priznanje za evidentne uspehe ostvarene u 2008. god. Taj dopis je, po inerciji, upućen gen. dir, RTB Bor. Blagoje Spaskovski je, neverovatno ali istinito, odmah poslao dopis Privrednoj komori da RBB nije zaslužio to priznanje, jer postignuti rezultati nisu baš takvi kako je prikazano, te tako ono nije ni dodeljeno.

(u sledećem nastavku: Zaključak i još po nešto)

O autoru

Zoran Stanković

63 komentara

  • Pošto je ovaj tekst, naravno opravdano, počeo sa posetom Ministra Dinkića, moja zapažanja posle odgledanog intervjua na TV bor su:
    1. Očigledno je, da je Vlada RS suštinski izmenila stav prema problemu RTB-a Bor, i to je dobro, ali to je još uvek nedovoljno i u planovima jer o izvršenjima ne bi bilo korektno sada davati ocenu.
    A zašto? Ja sam pre nekoliko dana u jednom od komentara napomenuo da Vlada RS vrlo vešto izbegava da priča o dinamici ulaganja u rudarstvo, a što je veoma jasno definisano u Biznis planu, a to Ministar Dinkić ima, poslato mu je prošlog leta.
    Ja mogu da razumem takvo ponašanje jer para za sve to očigledno nema.Međutim, o tome mora vrlo otvoreno da se razgovara između RTB-a i Vlade RS. Zašto, baš sada? Zato što će možda neko pokušati da objasni kako je ovih 27 miliona eura za rudarstvo dovoljno i da sada treba sve snage baciti na topionicu. RAZVOJ RUDARSTVA I MATALURGIJE MORA DA IDE PARALELNO, tako i piše u Biznis planu. U suprotnom, doći će do raskoraka u snabdevanju nove topionice domaćim koncentratima. Mislim da na tu temu treba što pre organizovati „okrugli sto“ što mi je i namera, ako me u tome podrži Upravni odbor Udruženja inženjera u rudarstvu. Nadam se da hoće.
    2. Žao mi je, samo neznam ko je tako informisao Ministra, da će radom nove topionice RTB proizvoditi čistiji bakar, kvalitenije katode. Mi sada imamo kvalitet katoda 99,99 a to je tzv. „A grade“ na berzi i zato se dobijaju premije uz cenu bakra.
    3. Ministar reče da se radi Studija za Rudnik Cerovo, tako su mu sigurno rekli. Studiju je uradio Institut za rudarsvo i metalurgiju u saradnji sa ljudima iz RBB-a i potrebna ulaganja su oko 130 miliona dolara. Čudi me da su mu to prećutali kao da se to nezna .

  • Zorane, nema ti komentara na ovaj predivan tekst. Doduše malo je friziran ali je to to. Krcun je doznao identitete komentatora, možda je sa nekima i „prijateljski“ popričao i hrabri momci i devojke stavili prst na čelo i sabiraju i oduzimaju šta dobijaju a šta gube ovim čestim pojavljivanjem „ovde“.

  • Danas je Bor svojim prisustvom udostojio ministar Dinkić i tom prilikom izneo gomilu pretpostavki i paušalnih obećanja.

    Kao prvo, danas je razgovarao ne sa rukovodstvom SNC Lavalin, već sa gospodom Vulcan Mutler-om, predsednikom SNC Lavalin Fenco, kompanijom iz Toronta specijalizovanom za fabrike sumporne kiseline, i Jim Walters-om, predsednikom SNC Lavalin GDS, iz Hjustona, kompanijom zaduženom za menadžment projekata (Valter Mutler iz vesti sa sajta RTB-a u SNC-u ne postoji). Iz izjave gospodina Mutlera, da se još uvek računaju i uklapaju investicije, može se zaključiti da studija još uvek nije gotova, i da još uvek imaju problema da dokažu isplativost izgradnje „nove“ topionice i nove fabrike sumporne kiseline. Prema Dinkićevim rečima, a i na osnovu vesti sa sajta RTB-a, studija bi trebalo da bude gotova do 20. maja. Podsećanja radi, ta studija je trebalo da bude završena prošle godine na leto, pa zatim prošle godine u novembru, pa onda ove godine u januaru, pa ove godine krajem marta. Sa svakim ovim planiranim završetkom studije, bilo je i planirano presecanje vrpce ili postavljanje kamena temeljca za izgradnju „nove“ topionice. Dakle, danas nije bila prezentovana završena studija izvodljivosti, već je održan radni sastanak dela tima SNC Lavalina sa rukovodstvom RTB-a i Dinkićem, uz prisustvo ambasadora Kanade.

    Druga interesantna stvar je da je od prvobitno planiranih 130 miliona dolara investicija, sada u opticaju cifra od 135 miliona evra, što je sa trenutnim odnosom dolar-evro, oko 180 miliona dolara. To znači da je početna cifra bila procena za krpljenje topionice bez izgradnje nove fabrike sumporne kiseline, a ova nova cifra je sa uračunatih 50 miliona dolara za izgradnju nove fabrike sumporne kiseline (cifra od 50 miliona dolara za fabriku sumporne kiseline figuriše već desetak godina).

    Treća interesantna stvar je da je Dinkić objasnio da je država investirala (dala kredit) 27 miliona evra (oko 36 miliona dolara) u rudarsku opremu i da je ostalo još onih 135 miliona evra za novu topionicu, i da sa tom novom opremom treba da se otvaraju nova ležišta. Dakle, Dinkić je otvoreno rekao da je završio sa investiranjem u rudarsku opremu, i da je ta oprema dovoljna da rudnici Krivelj i Majdanpek rade. A za nova ležišta ako se jave neke kompanije, mogu da budu partneri RTB-u. Kako je za rudnik Veliki Krivelj potrebno oko 70 miliona dolara za kop i flotaciju plus još oko 20 miliona dolara za flotacijsko jalovište, a za rudnik Majdanpek najmanje oko 100 miliona dolara za kop i flotaciju, da bi postigli pun kapacitet od 40 do 50 hiljada tona bakra u koncentratu i održali taj kapacitet u preiodu od 5-6 godina, biće potrebno da RTB sam investira još oko 150 miliona dolara. Samo još Dinkić da objasni odakle. A za planiranih 80 hiljada tona bakra u „novoj“ topionici treba pronaći još oko 30 do 40 hiljada tona. Za to će biti potrebne investicije za otvaranje rudnika na Cerovu i rudnika Borska Reka. Za svaki od ovih rudnika, ako se bude tražio strani partner, biće potrebna nova postrojenja za preradu rude (nove flotacije). To znači da će biti potrebne investicije od najmanje 300 miliona dolara plus još oko 50 miliona dolara za rešavanje odlaganja flotacijske jalovine. Sve ovo iz razloga što ni jedan partner neće hteti da u istoj flotaciji prerađuje rudu iz Cerova ili Borske reke sa rudom iz Krivelja, jer normalno hoće da ima potpunu kontrolu nad procesom prerade i iskorišćenjima bakra. Samo još da Dinkić objasni odakle još i ovih 350 miliona da se nađu.

    I treće, Dinkić je danas izrekao jednu poluistinu, a to je da kredit Svetske banke nije aktivan i da će biti aktiviran tek kad se potpiše ugovor za izgradnju „nove“ ekološki prihvatljive topionice. Međutim, prećutao je da je potrebno ispuniti još samo jedan uslov, a to je privatizacija baznog dela RTB-a tj. rudnika i likvidacija RTB holdinga. Sve ovo piše u ugovoru Srbije i Svetske banke koji je ratifikovala Skupština Srbije.

    Sve u svemu, na zapadu ništa novo a na istoku stare priče. Obećanja i poluistine samo pljušte, a narod glup pa veruje li, veruje, al’ Deda Mraz nikako da stigne.

    P.S. Vratite nam RTS dnevnik u pola osam iz devedesetih – oni su manje lagali.

  • Ozna sve dozna. No nije važno, idemo dalje.Da nekome rudarstvo ne bi izgledalo kao popodnevni kurs moram da iznesem par stvari.
    – Najveći kamioni u Evropi? Teško. U Evropi i ostatku sveta se već 10 godina koriste kamioni nosivosti preko 300 tona.
    – Reprezentativno sadržaj od 0,34% Cu u rudi. To ako hoćemo da banalizujemo rudarstvo. Prvo ne znamo da li ćemo ovim „najvećim“ kamionima transportovati investicionu ili tekuću raskrivku. Teško da može biti investiciona obzirom da se radi o unutrašnjem odlagalištu iz 90-ih, znači računaćemo da je tekuća raskrivka. Utovar će se vršiti bagerom OK za koji kažu da je promašena investicija direktora Bojovića.
    – Koeficijent raskrivke (Kr). To je odnos jalovine prema rudi. Kod nas se on (koeficijent) suvoparno računa dok se u svetu koristi i jedan drugi koeficijent koji pokazuje koliko ukupno treba iskopina za jednu tonu bakra (u našem slučaju).
    – Ekvivalentni bakar. Zavisi od stanja cena na svetskom tržištu za bakar i prateće elemente koji se dobijaju iz rude. Kroz profite od svih pratećih elemenata se računski dolazi do ekvivalentnog bakra. Ne znam da li sam bio jasan, ali recimo ako je sadržaj bakra 0,34%, ekvivalentni bakar može biti 0,45%. To će nas možda naučiti na ovim kursevima koje planiraju.

    I kada neko kaže 0,34% u odnosu na sadašnjih 0,24%, to nam ne znači apsolutno ništa jer nam nije poznato 20-ak parametara na osnovu kojih možemo da uporedimo ova dva sadržaja.

    Hipotetički sadržaj od 0,24% može biti isplativiji ako je Kr=0,5 jer je u tom slučaju za jednu tonu bakra potrebno 625 t iskopina, a kod sadržaja 0,34%, ako je Kr=1,8 za jednu tonu bakra je potrebno više od 820 t iskopina.

    Kad još ubacimo visinu dizanja, dodatne troškove uspona, prateće elemente itd. onda ovo tek gubi svaki smisao.

  • @iflak

    Još ako se zna da samo rudnik Veliki Krivelj uz investicije od oko 90 miliona ima šansu da bude profitabilan i da proizvodi 25-30 hiljada tona bakra u koncentratu, dok je to za rudnik Majdanpek pod znakom pitanja, a kako ostala ležišta tek treba da se pripremaju, onda se postavlja pitanje: kako će se pokriti investicije od 135 miliona evra u topionicu?

    Sa cenom topioničke prerade od 250 dolara po toni bakra, sa punim kapacitetom, nakon 10 godina od početka rada, u kom periodu treba vraćati kredit, gubitak topionice bi iznosio oko 130 miliona dolara. Taj gubitak jedino rudnici mogu da pokriju iz svog profita. Ali rudnici profit mogu da ostvare samo ako se u njih investira (ali ne samo onih 27 miliona evra). E sad na scenu stupaju experti socijalističkog samoupravljanja, koji navijaju da se rudnicima uzme deo profita da bi se pokrivali gubici u topionici, jer, zaboga, u suprotnom treba otpustiti radnike topionice.

  • Gledao sam dnevnik RTS-a malopre , moj opsti utisak Paja i Jare ponovo voze.U moje vreme kad se kaze rudnik mislilo se na rudare koji su jedini uvek morali da nose slem na glavi a ovo danas kao na auto pijaci.Paja se penje uz stepenice da proveri kamion pentoton a Jare kalkulise, dobro smo pazarili danas.
    Malo se salim, ovo je veliki dan za Bor ali iskreno ako se ovo sto je televizija danas prikazala pogleda kroz prizmu dobrog investitora ova ekipa me nikad ne bi ubedili da im dam dinar da potrose.Imao sam prilike da obidjem neke rudnike u Evropi a i mnoge kompanije koje vode racuna o bezbednosti i izuzetno postuju propise .Danas su majstoru Dinkicu dali plavu jaknu i poslali ga na kamion a stotinu njih je to gledalo snimalo itd.. u toj masi se video samo jedan ili dva crvena slema, krajnje neozbiljno i aljkavo ako tako rade i ostalo ne valja im rabota…..Mozda sam prestrog, isprovocirao me pocetak teksta, a ostalo ce vreme postaviti na svoje mesto.
    Srecno drugovi rudari i ini

  • Zaboravlja se da je ovde tema mafija i kriminal sto clanci delimicno pokrivaju a komentari nikako.
    Strucnjacima tipa ‘RTB Bor ima perspektivu za sledecih nekoliko stotina godina’ je davno odzvonilo.
    Vrlo ilustrativno misljenje takvih strucnjaka je one spodobe, Sofronija mislim, (izvinjavam se ako gresim) kada govori o Jebistanu. Zamislite, glorious drzava Jebistan naplacuje 0.5% za koncesije i zaradjuje samo kikiriki od nekoliko milja dok Glorious drzava Srbija i RTB holding sa svojih 100% vlasnistva (i perspektivom za sledecih nekoliko stotina godina) pravi n-faktorijelske mil dolarske gubitke, gde je n koliko? 25 godina?
    Takva spodoba je neopevani majmun.
    Slazem se, RTB je tu (nadam se ne i da ostane) i koliko je neko u stanju da ga ‘uspesno’ vodi je diskutabilno. Ali krininal nije diskutabilan niti u ovakvoj drzavi Srbiji.
    Ako se dokazi, a ne rekla-kazala, ne pojavljuju i kriminalne prijave ne pisu, na nama je da mislimo da se svi oni drze… zasta se vec drze.

  • Ja moram opet da izadjem iz lampe Zoki.Mnogo je dosadno unutra! 😉 …Nadam se da ti to nece smetati?
    Obzirom da se u rudarstvo i metalurgiju ne razumem ama bas ni malkice,na tu temu necu nista da komentarisem…Ali imam jedno pitanje za sve koji prate E-stav:“Koliko je ljudi bilo na toj „stranackoj seansi“ u sali „bratstva i jedinstva“sinoc?’.Emisija sa Mladjom je snimana od pola 6 do pola 7,iliti televizijskim recnikom receno „fingirana“,pa pustena kad je vec Mladja vec bio medju „svojima“ u sali B. i J…Nisam je odgledao,ali sam bacio pogled na scenografiju iz ’93.godine,kada je borska TV pocela sa radom.Plava zavesa…Mislim da takvu scenografiju nema ni TV Lajkovac! 🙁
    Nego imam za tebe jednu nadam se interesantnu ideju Zoki!Posto Blagoje -Sosa Spakovski nije nikada nizasta osudjen,a u svemu ovome nije sam,vec ima UO RTB-a i citavu Drazavu Srbiju iza sebe,ajde da se malo raspitamo ko su Mladjini „jataci“u Boru?
    Jel izabrano regularno rukovodstvo G17+ ili su jos uvek u v.d. fazi?
    Da li neko zna nesto o tom gospodinu Vusovicu i ostalim malobrojnim clanovima te lose kopije Jul-a?Ono sto ja znam je da je „doticnog gospodina“ na mesto poverenika postavio nas zajednicki prijatelj Darko Mihajlovic…Cuo sam da su sa njim u timu experata i neki Rankicevi bivsi saradnici…Zar je moguce tako nesto?
    Ajde da ne bih vise duzio,neka se oglasi neko ko zna ko stoji iza doticnog gdina.Vusovica?
    Kazu da ima nekih „uspesnih“ boskih privrednika…i neka neko kaze da li G17+ i PZK idu u predizbornu koaliciju u Boru?
    A na TV Bor nemojte da bacate drvlje i kamenje,jer je ta ustanova opet u sigurnim rukama nesalomivog v.d.Rake,coveka koji je po 4-5-6-i put faktor u SRIF-u.A covek se u medije razume bas isto kao ja u rudarstvo i metalurgiju…Znaci da opet tim ljudima koji tamo rade visi nad glavom opasnost da ostanu bez posla.Da ne pricam o tome da jos od septembra meseca donose kompjutere i druga osnovna sredstva za rad od kuce,jer fantasticni „dvojac bez kormilara“-Anta & v.d. Raka nije u stanju ni toalet papir da obezbedi,a kamoli da registurju automobile,nabave tehniku i ostvare bar 15 minuta dnevno sopstvene produkcije,osim jutarnjeg programa,dnevnika,vesti,2 emisije o sportu i narucenih emisija poput one sinoc…Iskreno se nadam da ce novi gl.&odg.urednik RTV Bor gdin.Branko Pesic da pokrene tu ukocenu masinu!
    P.S. Znam da ovo nije tema za text o rudarskoj mafiji,ali te molim Zoki nadji neki povod da se i ove teme nekako pokrenu…Video si u decembru da ja umem da budem konstruktivan u pronalazenju tema za „odmor i relaksaciju“…Takodje pozivam Zamlatu,FK Mladost,Tweety,Alexandra Bor,Jugu Jovanovica i ostale disidente da se ukrcaju na ovaj hali-gali koji se zove „vanredni lokalni izbori u Boru“ i da konacno iskopamo informaciju da li ce izbori biti u junu ili u septembru?…Ili mozda tek limburga meseca?!?!
    Ponavljam,nisam imao nameru da pisem o „rudarskoj mafiji“ i nisam slucajno promasio temu,nego zelim da otvorim nekoliko novih,gore navedenih tema… 3:)
    Aj’ pa cujemo se,da dodjemo opet do 500 komentara za 2-3 nedelje…Panca se povampirio,k’o Vasa Ladacki…Pravio se da je mrtav,da bi video da li ce neko da zaplace za njim! 🙂

  • I da, juče sam čitav dan dangubio, prvo kod fakulteta, a potom i kod G17+ Instituta (nalazi se negde u NGC). I ništa. A hteo sam iz prve ruke da saznam kako se lomi svetska ekonomska kriza (od milja: SEKA). Ali, Dr Jekyll and Mr Hyde su bili zauzeti u Crvenom Signalu. Obuka vozača.
    Na TVu sam saznao ono što sam čekao da čujem čitavog dana. Ukratko, DEKA (neki glagol, bezobraznog oblika) SEKU, tj. Domaća Ekonomska KrizA (neki glagol, bezobraznog oblika) SEKU.
    Predlažem da se pokrene krivična prijava protiv čika Sose zato što je vrednu mehanizaciju dao na upravljanje duduku, i time doveo u opasnost ambasadore, novinare i slučajne prolaznike.

  • Sinoć odgledasmo onaj cirkuzantski šou. Ali najupečatljivije je bilo kako se Sosa žali Dinkiću da mu je zatrpana ruda sa zemlju i to ona bogata pa mora sada da je otkriva sa veliki kamioni. A to su mu ostavili ovi posle 2000. što neznaju da rade pa nisu raskrivali ležište Veliki Krivelj.
    Ali zaboravio je da kaže da je to njegova raskrivka jer tu gde je tovario onaj bager u veliki kamion to je „unutrašnje odlagalište“ gde je bilo odloženo oko 35 miliona tona raskrivke na ivici kopa a to su Sosa i Bojke smislili. Da raskrivku stavljaju pored kopa gde treba da se kop širi i mi to sada već dve godine prevozimo što je ostalo iz njihovog vremena.
    Ali to nije sve, zaostatak na raskrivanju jalovine površinskog kopa Veliki Krivelj u periodu od 1995 – 2000. godine je 59 miliona tona,prema projektu iz 1995. godine i to:
    1995. zaostatak na jalovini je bio – 73 928 tone
    1996.zaostatak na jalovini je bio – 2 853 452 tone
    1997.zaostatak na jalovini je bio -11 896672 tone
    1998.zaostatak na jalovini je bio -12 203 508 tone
    1999.zaostatak na jalovini je bio -16 637 769 tone
    2000.zaostatak na jalovini je bio -15 259 712 tone
    UKUPAN ZAOSTATAK NA JALOVINI JE: 58 925 041 tona.
    I kada na to dodamo onih 35 milona tona sa unutrašnjeg odlagališta što ih sada ponovo tovarimo i vozimo, to je znači ukupan zaostatak na jalovini od DGUGA SOSE do 2000. godine oko 95 miliona tona.
    Tako da je on taj koji je ostavio neraskriveno ležište u Velikom Krivelju, a ne neko drugi posle njega. Kako ga samo nije sramota da on priča o zaostatku na raskrivanju ležišta V. Krivelj. Da ima bar malo obraza, a nema, pa bar da ćuti da ne pravi ovaj narod budalama a pogotovu nas inženjere koji sve to dobro znamo. Ali biće priče o tome još i na nekim drugim mestima. Tako da će ovaj prodavač magle biti potpuno razotkriven, a nadamo se i da će da odgovara za sve to što je učinio rudarstvu Bora. UNIŠTIO GA JE!

  • Unesrećeni rudari: „Da ima bar malo obraza, a nema, pa bar da ćuti da ne pravi ovaj narod budalama a pogotovu nas inženjere koji sve to dobro znamo“.
    Ti si unesreceni inzenjer koliko je Marica svirac. Ili Spaskovski. Jedino sto on ima opravdanja da nije rudar. Kakvog li ti imas opravdanja i tvoji sefovi ‘proizvodnje’, sefovi tvojih sefova i svi oni planeri u RBB-u i nekadasnjem Institutu.
    A narodu se hebe za RTB. Njima je on potreban samo da postoji do njihove penzije i to im Spaskovski i ova (i ona) drzava to omogucava.
    Spaskovski je tri frtalja lud, ali mu onaj preostali frtalj dobro govori kako da postupa sa svojim inzenjerima – ‘jebi i ne ljubi’. Izvinte me na moj francuski.
    I to mu niko ne zamera, ali mu dokazite kriminal i to ce ga kostati glave.

  • Zašto vi morate da odete u Bor i da kažete da će se tamo praviti topionica? Zašto vi morate da budete u Kragujevcu i govorite o „Punto“? Nije to zbog toga što ćete vi od toga imati političku korist – nego ti projekti su osuđeni na neuspeh, ako zavise od vaše spremnosti da u tome učestvujete.
    Isto je kao i priča o akcijama. Ne može akcija da vredi 1.000 evra, samo zato što vi to želite – bilo bi super da je to tako, ali ne može da vredi na osnovu naših želja i dobrih namera.

    Čedomir Jovanović se obraća Dinkiću u Skupštini Srbije

  • Pošto je Farmakom jedan od većih finansijera DS-a, red je bio da Tadić bude na presecanju vrpce. Samo me interesuje da li je Tadić pitao Sosu koliko košta solidarnost radnika i penzionera RBB-a, koji mesecima rade tamo, i da li je RBB zaradio nešto od toga ili su zaradili samo radnici koji su radili na crno, dok im je išla plata u RBB-u a oni bili na bolovanju.

  • Od kad se poverljivi podaci o radu radnika RTB-a u privatnom rudniku „Lece“ objavljuju u svim medijima, i to od strane predsednika države?

    Inače, obično, kada neko radi u rudniku bude za to i plaćen. Mene samo interesuje ko plaća te radnike – RTB ili Farmakom, i po kom sporazumu, ako uopšte i postoji sporazum između Farmakoma i RTB-a? I koje koristi od te „solidarnosti“ rudara ima RTB? Ili možda koristi imaju samo pojedinci?

  • Dr Sofronije,Boranine,Sovarosu ili covece sa vise pseudonima ili pak sa vise lica,izgleda da ih placa ovaj iz Omladinske na nacin veoma poznat tebi i javnosti.Prvo keš da Gaši na ruke,pa Gaša da npr.nekome kome treba za put do Crne Gore,naravno u privatne svrhe,pa pusti fakturu za kosenje trave i sredjivanje oko direkcija i na kraju plati rtb.Tako barem pricaju ljudi da se radilo ranije,a na ovo pitanje ne bih mogao da ti dam odgovor,moraces da se informise kod Bucanka.

  • @Bane

    Kakve veze ima taj Gaša sa plaćanjem radnika RTB-a koji rade u rudniku Lece? Rudnik Lece nije u Crnoj Gori, zar ne? Ako se dobro sećam, u Crnu Goru je išao Dimča Jenić, valjda o svom trošku, i to na odmor, ili možda grešim? Usput, pričaju ljudi da je neki Milinko Živković, kupovao loš ugalj za topionicu, da li možda znaš nešto o tome?

  • Najnoviji biseri poslovne saradnje našeg VELIKOG DIREKTORA Blagoja Spaskovskog.
    Kao što je već rečeno B. Spaskovski uporno pokušava da proširi saradnju sa Interkomercom i to na sledeći našin:
    1. Bez obzira što RTB Bor kupuje šipke za flotacije od Železare Nikšić direktno i ta saradnja je veoma korektana, on je pokušao da ubaci Interkomerc i da RTB kupuje šipke od Železare preko posrednika, zamislite! I sve je on organizovao da se to desi, organozovao je satanak u Crnoj Gori između Železare i Interkomerca. Obezbedio je podršku jednog veoma uticajnog političara iz Crne Gore, i sve bi se to završilo kako je on zamislio da u njihovom Upravnom odboru nije jedan gospodin iz Poljske, koji je bio izričit da saradnja sa RTB-om ne može da ide preko psrednika. I to mu propade.
    2. Takođe pokušava da kupuje obloge za flotacije iz Mačkatice preko Interkomerca. Zamislite opet preko posrednika, a direktno neće, ne odgovara mu. Sigurno je tako jevtinije za RTB, a i druge mogućnosti su mu sužene pa mu se ne isplati.
    3. Treba neko da pita tog našeg Direktora, zašto prodaje plavi kamen iz TIR-a Interkomercu, a oni po znatno višoj ceni to prodaju Beogradskom vodovodu. Zašto RTB ne prodaje direktno Beogradskom vodovodu, to zna samo on i još po neko iz SPS-a.
    4. Moramo da ispravimo neke prethodnike koji su pisali o AVANSU za GEHO pumpe. Ugovor sa firmom GEHO je potpisan 18.01.1997.godine, na iznos od 2 635 243 USD.
    Plaćeno je u dva navrata: 05.03.1997.godine – 145 503,50 USD,
    i plaćeno je 07.07.1997.godine – 138 870 USD. Tako da je ukupan iznos AVANSA 284 373,50 usd. E za toliko je Blagoje Spaskovski oštetio firmu a nije nažalost odgovarao za to.
    PUMPE NISU DOŠLE, A GDE SU PARE GOSPODINE DIREKTORE SPASKOVSKI?

  • O njemu neznam,nesto mi nije interesantan,kao Bane Mihajlovic.On je jako inspirativan kao lik.Znam zasto je on isao u Crnu Goru i o cijem trosku.Jedino jos nisam stigao da saznam gde mu se nalaze stanovi u Bg-u i firma u Grkoj koju ima(tako pricaju njegovi prijatelji).Nadam se da ce i IV deo rudarske mafije u kojoj ce on biti glavni lik,pa da komentarisemo o njemu.Mnogo je zainteresovanih,narocito oni koje je prozvao.Kazu da znaju mnogo o njemu.Jedva cekam!

  • Unesrecen si ti rudar duze vreme,ali si unesrecio i rudnik sa tvojom saradnicom.Pitaj Gogu,ona ce ti najbolje odgovoriti na sva ova pitanja(boranine sa malo b).Popovac,Paracin,firme,sestra,shvatices….Ti ces biti akter u V delu rudarske mafije.

  • Pančo jel razumeš nešto o cemu ovi pričaju!?!?!? Koliko vidim svi podržavaju ili ne podržavaju nekoga, dosta su „dirigovani“ ali ja mislim da su svi kompletno totalno promašili temu! Ovde se sada prepucavaju dve ili tri (ne mogu da provalim) struje iz RTB-a i penzioneri RTB-a (oni koji se vratili) i oni koji se nisu vratili. Zavadi pa vladaj!!

  • Upravo sam „otkrio“ ovaj sajt i sobzirom da znam neke od ovih ljudi (pojedine licno a ostale samo po imenu i „delima“) koji se spominju u diskusijama, jer sam svojevremeno radio neke poslove sa RTB-Bor,citava stvar me je zainteresovala.Imam utisak da se svi maltene poznajete bez obzira sto u diskusijama koristite nick name i da svako od vas zna ko stoji iz kog pseudonima, pretpostavljam na osnovu stavova koje zastupa.Tuga me obuzima kad vidim na sta je Bor spao i ko se sve ne promovise kao „spasilac“ RTB.Stara izreka kaze “ mrtvom konju se ona stvar jednostavno ne dize“ , i zato mi je smesno kako nasedate na sve te price kako ce neko da od RTB napravi kompaniju kakva je nekad bila.Mislim da to vec spada u domen naucne fantastike. Bor je mrtav i mislim da je svima vama to jasno ali jednostavno to ne prihvatate vec lazete sami sebe uljujlkujuci se pricicama da ce ovaj ili onaj ili neko doci i vratiti ono sto je bilo.Nece doci niko (osim hostaplera,domacih ili stranih) koji ce nastaviti da vas uljujkuju i drze u nekom polu snu.Vi koji to mozete,bezite odatle a ostali koji to ne mogu,neka im je bog u pomoci.

  • Lee Copper – Na žalost u pravu si. Godinama „mandaju“ RTB i ovaj grad. Iz aviona se vidi da naša vlada jednostavno nema ili ne ume da nadje rešenje za RTB a mislim i da nedostaje dobra volja. Propadanje RTB-a i Bora kao grada je počelo početkom devedesetih i još ne vidim kada če početi neki boljitak. Jedno vreme sam bio optimista ali kako vreme prolazi shvatio sam da sam u zabludi. Hotel na B.jezeru sjeban, hotel na Crnom vrhu isto, Zlotska pećina ne radi, sva javna preduzeća „na kolena“ i da ne nabrajam dalje! Mrtav grad!

  • Mnogo pesimizima u poslednja dva komentara, zaključci diskutabilni. Prvo, gospodo trebata da znate da RTB Bor ima dve milijarde tona istražene rude bakra, što u Boru, što u majdanpeku. Drugo, cena bakra je i više nego povoljna,sada, a prognoza je da će se ona kretati između 5 i 6 hiljada dolara u budućem vremenu. Naši rudnici sa tom cenom bakra mogu pozitivno da posluju, s tim što sa ovom cenom bakra, treba što pre pdoići proizvodnju bakra na oko 3 hiljade tona mesečno da bi poslovanje RTB-a bilo pozitivno. To nije nerealan cilj, i on može da se postigne u roku od godinu dana. A kasnije daljim ulaganjima u Rudnik Cerovo i Borska reka, proizvodnja može biti daleko,daleko veća. Ono što sada zabrinjava to je obezbeđenje investicionih sredstava za rudarstvo od oko 150 miliona dolara u naredne dve godine za Bor i Majdanpek. To kažem, jer za sada je samo jasno rečeno da će Vlada Srbije obezbediti garancije od 136 milona evra za topionicu i to je u redu što se tiče metalurgije. Međutim, potrebna sredstva za rudarstvo su kao što sam rekao oko 150 miliona dolara za prvu razvojnu fazu u naredne dve godine. I to što je sada dato oko 25 miliona evra za kupovinu opreme je pet puta manje nego što je potrebno. Bojim se da se ne stekne utisak da je kupljena potrebna oprema za rudarstvo i da se na tome ne stane. A pogotovu ako političari počnu da puštaju i preostalu opremu koja treba da dođe. Bager u maju, grejder u avgustu, bušilica u septembru, i to kad narod gleda na televiziji misliće da se u opremu stalno ulaže i da je problem u rudarstvu rešen. E, to će biti opasno ako to tako prođe, jer će iza toga faliti još mnogo opreme i mnogo miliona dolara da bi se proizvodnja podigla na nivo koji sam naveo na početku. Zato, o tome mora stalno da se priča i da se traži da dinamika ulaganja u opremu za rudarstvo bude kako je to i obrađeno u razvojnim dokumentima RTB-a Bor. Ali, pričaćemo o tome još i stalno.

  • Gospodine Stanković, ja se nadam da ćeš Ti podržati ovakav način razmišljanja i da sa optimizmom gledaš u budućnost Bora i RTB-a u celini. Zato što si ti Predsednik LDP-a, a to je partija mladih ljudi, a mladi su naša budućnost. Misli na njih i bori se za to.

  • Gospodine Mitroviću i Stankoviću, pored mladih LDP-a i ostali sa nestrpljenjem očekuju da se već jednom izađe sa pravim informacijama za građane i otklone prazna predizborna obećanja.
    Ovaj grad posle izbora obično ostane „ZABORAVLJEN“ kada treba pružiti pomoć, barem su to do sada tako pokazale dosadasnje političke strukture.
    Z. Stankoviću, da li se zna ko od političara još dolazi da podrži projekat koji će finansirati Dinkić. Da li on to lično finansira ili će taj kreditni aranžman vraćati građani Srbije ili zaposleni u RTB-u?
    Moram iskazati svoja osećanja! Jedva čekam da LDP u parlamentu izgovori istinu o viziji koja je zamišljena od strane Dinkića i čeonog čoveka RTB-a!!!

  • Gospodine Mitrovicu ako je to bas tako sto ste naveli i da u Boru i Majdanpeku ima dve milijarde tona istrazene rude bakra (nedostaje vam prosecan sadrzaj Cu u rudi) zar ne mislite da bi tu vec odavno bile kompanije kao sto su BHP Billiton, Rio Tinto…. da ih ne redjam dalje. Ako me secanje ne vara Rio Tinto je vrsio istrazivanja i nakon kratkog vremena su otisli,kako se kaze bez pozdrava.Znam da se po srpskoj tradiciji u svemu traze teorije zavere ali zar vam ne pada napamet da su otisli jer tu bas i nema bakra u kolicinama koje navodite ili da je sadrzaj daleko ispod isplativog. Vas komentar o visini cene bakra u narednom periodu ne bih da komentarisem jer mislim da je neozbiljan .

  • Komentar na 51.

    Prvo gospodine „Bakar“ ja sam pisao o tome više puta zašto neće da dođu kompanije poput, Rio Tinto, Billiton i slične u listu Politika- rublika Pogledi u aprilu 2008. imate to na njihovom sajtu. Pisao sam o tome i u nekim komentarima do sada i ne bih da to ponavljam, zamolio bih vas da to pročitate. Drugo, srednji sadržaj u rudi u ležištima RTB-a Bor je oko 0,4% bakra. Treće, to da li sam ja neozbiljan kada komentarišem buduću cenu bakra, mogu sa vama to da direktno pojasnim i da vas malo edukujem o tome jer vam je to očigledno potrebno, ali uslov je da napišete svoje ime i prezime pa da znam ko ste i sa kim ja to treba da razgovaram. Ovako lako je biti pametan, kada se kriješ ko miš pa ne smeš ni da se predstaviš. Tužno!

  • Komentar na 52

    Moje ime vama licno ili ostalima koji su manje vise prisutni na ovom forumu apsolutno nista ne bi znacilo,jer osim par poslova tokom osamdesetih vise nikakvih veza sa RTB nisam imao,vas ne poznajem niti mi je vase ime poznato,a sta radite ili bolje reci sta ste radili procitao sam na ovom forumu.Vasa edukacija oko cena obojenih metala mi nije potrebna,jer ja to objasnjavam drugima i za to sam dobro placen i to upravo od onih cije ste razloge nedolaska,kako kazete,naveli u svojim clancima u Politici. Nemam ni vremena a ni namere da citam sta ste vi pisali u Politici,uglavnom citam,elektronska izdanja novina ili pratim po neke od foruma u Srbiji i sirom nekadasnje Jugoslavije,nostalgija pretpostavljam,isuvise sam daleko od, za mene ,jos uvek Jugoslavije,jer kao takvu sam je i napustio.Ah,umalo da zaboravim vasa tvrdnja o sadrzaju bakra od 0.4% je cak neozbiljnija i od vase „strucno“ predvidjene cene kretanja bakra u narednom periodu.

  • jel’ znate šta prijatelju, ako Vi mislite da je netačan podatak, da je u ležištima RTB-a srednji sadržaj bakra u rudi 0,4%, onda nema potrebe da mi više dalje polemišemo oko toga. Vaša znanja o RTB-u su vrlo skromna ili nisu dobronamerna.Svejedno.

  • Da pomognem u diskusiji i S. Mitroviću i Copper-u, jer pretpostavljam da su obojica i stručni i dobronamerni. Predviđanje kretanja cene svih metala, naročito obojenih, a među njima i bakra je vrlo nezahvalan posao, ali iskusni prognostičari znaju neke zakonitosti i relevantne faktore koji utiču na cenu i mogu, čak dosta uspešno, da prognoziraju trendove. I to je jedna priča. Sasvim druga priča je na koju proizvodnu cenu, tj. cenu koštanja pojedini investitiori idu kada se bave razvojem novih rudnika ili novih delova kod već postojećih. I ta cena zavisi od niza relevantnih uticajnih parametara i stepena rizika na koji je investitor spreman da ide u jednom srednjeročnom ili dugoročnom periodu. Što je cena koštanja niža, to je rizik manji i suprotno. Za uslove koji vladaju u RTB Bor cena niskog rizika bi bila do 3.000 USD/t a visokog 5.000 USD/t. Preko toga ja ne bih preporučio da se razmatra razvoj, smatrao bih ga nerealnim i vrlo opasnim. E sad, u poređenju sa time, cena koštanja u RTB Bor je u 2008. god bila, po izjavi M. Antić na konferenciji za štampu 28. novembra 2008. god. 8.120 USD/t, a u 2009. god. 8.403 USD/t. Poslovodstvo RTB Bor na čelu sa B. Spaskovskim očigledno nije sposobno da obori cenu koštanja na nivo od makar 5.000 USD/t, i time odškrine vrata za koliko-toliko razumno sagledavanje razvoja. Pošto RTB Bor radi u uslovima poslovanja sa velikim gubicima (po mojoj analizi u 2009. god. realni gubitak je 59. miliona USD, najveći u istoriji RTB) bez realne šanse da se oni obore (B. Spaskovski nema kapaciteta za to), svi potezi koji se trenutno preduzimaju u RTB Bor, kao što su kupovina opreme i buduća izgradnja topionice predstavljaju samo opasnost od daljeg nizanja sve većih gubitaka. Poremećen je redosled postupaka: prvo je trebalo da se troškovi poslovanja svedu u optimalne, ispod 5.000 USD/t, pa je onda trebalo krenuti u investiranje. U RTB se desilo suprotno: krenulo se u investiranje, a troškovi poslovanja nisu oboreni. Takva strategija će, na moju veliku žalost, dovesti do kolapsa u njegovom poslovanju.

  • Problem sa ležištima RTB-a je njihova vrlo velika osetljivost na cenu bakra na berzi zbog niskog sadržaja bakra u svetskim okvirima. Vrlo mali pad cene bakra ima vrlo veliki uticaj na profit odnosno prelazak u gubitak. Drugi bitan faktor koji umanjuje atraktivnost ležišta RTB-a je nestabilna ekonomska i politička situacija u Srbiji. Ekonomija Srbije koja zavisi od infuzija MMF i drugih kredita, loša zakonska regulativa koja je vezana za rudarstvo i veliki uticaj politike na poslovanje samo povećavaju rizik ulaganja bilo kog investitora.

    Velike rudarske kompanije u svetu, kao što su Freeport McMoRan, BHP ili Rio Tinto, ne interesuju ležišta sa 0.4% bakra, koja u idealnim uslovima mogu da ostvare profit od par stotina miliona dolara. Taj profit je na nivou njihovih godišnjih budžeta za kafu.

    Za ležišta RTB-a jedino mogu da se interesuju male rudarske kompanije čija je svrha doistraživanje ležišta kako bi se povećali resursi bakra, radi eventualne kasnije prodaje nekoj većoj kompaniji. Takve kompanije ne mogu da podignu dovoljno novca od investitora na nekoj od berzi (u Torontu ili Londonu) za izgradnju ili pokretanje rudnika. Eventualno bi ležišta RTB-a bila interesantna nekoj kompaniji koja ima prerađivačku industriju gde je bakar osnovna sirovina, kao što je to bio Atec, mada bi i Kinezi mogli da se pojave uskoro, obzirom da im trebaju sirovine.

    Prema tome, državi preostaje da moli neku svetsku rudarsku kompaniju da za dinar preuzme ležišta i spasi ono što još uvek može da se spasi.

    Pretpostavljam da Dinkić zna sve ovo, ili bar da mu je neko ovo objasnio (za v.d. generalnog sam siguran da ne zna ništa drugo sem tračeva), pa pričom o investicijama u „novu“ topionicu pokušava da kupi vreme i po neki politički poen.

  • Komentar na 55,
    Konacno izlosen pravi i ispravan rezon – cena kostanja proizvodnje bakra u RTB.Cena bakra je sekundarna stvar,podlozna neverovatnim oscilacijama,cesto van uticaja same industrije proizvodnje i potrosnje bakra, da ne spominjem spotne spekulacije u okviru arbitraznih aranzmana bilo da se radi o Bear ili Bull trzistu.Cena bakra moze biti i $20000/t ali sta to vredi ako su vasi troskovi $ 22000,zar ne.
    Ne mogu da shvatim da RTB i dalje radi sa cenom kostanja od $ 8120/t,odnosno $8403/t tokom prosle godine, pod uslovom da je ta informacija tacna,jer ne znam ko je Gosp. M.Antic. Ako je to tacno onda je situaciju u RTB katastrofalna i ulaganje od $ 130 mil. predstavljaju kap u moru ili bolje reci bacen novac i to novac koji nije zaradio RTB vec neko drugi.

  • Hvala, Stole, na upozorenju. Moraću lil da promenim mačora ili da mu promenim ime. A Sosi bi korisnije bilo da se ne bavi time ko stoji iza naših pseudonima već onim što smo napisali, jer su nam komentari uglavnom dobronamerni i stručni. Da mu sujeta nije toliko devijantna i da u njemu nema bolesne želje da se sveti svima koji mu protivureče, čak bi mogao nešto i da nauči.

    A Vama, g-dine Copper, Mira Antić je zamenik VD gen. dir. RTB Bor za ekonomiju i marketing, i ona, na žalost, to radi već deset godina.

  • Gospodine Mitroviću – Nisam ja pesimista što se tiće rudnog ležišta ili % ruda u njemu već zbog toga što već dvadeset godina RTB i Bor propadaju i nikako ne vidim kada će stati. Izmenjale se sve stranke i koalicije, naslušasmo se obecanja itd,itd i opet ništa. Država se (po meni) pokazala kao „loš gazda“ i jedino normalna privatizacija (pod time smatram da neka svetski poznata i jaka firma kupi RTB) je rešenje za RTB. Posle svakih izbora menja se i rukovodstvo RTB-a i samim tim je stručnost stavljena u drugi plan. Sada Sosa sa G-17 „drži“ RTB. Na narednim izborima G-17 ne uđe u vladu i odmah se menja i rukovodstvo RTB-a koje će čak i ono što je dobro rađeno prikazati kao loše i raditi suprotno. Dokle god politika vodi ekonomiju a ne obrnuto od RTB -a i Bora nema ništa. Znate kako funkcionišu rudnici bakra u Čileu. Nisam baš siguran ali mislim da kod njih država „drži“ 49% a ostalih 51% je privatno i koliko znam sve lepo funkcioniše. Ne kažem da mi nemamo stručnjake i volju da sami vodimo RTB (naprotiv) ali sa ovakvim poltičkim „rokadama“ od posla nema ništa!!

  • Mislim da su poslednji komentari(57 do 61) sasvim u redu i tu su krajnje stručno iznešeni argomenti zašto RTB Bor neće lako da dođe do rešenja za svoje probleme, a pre svega da dođe do pozitivnog poslovanja. Ja bih želeo samo da pojasnim zašto ja želim da unesemo malo optimizma u sve ovo.
    Razlog je jednostavan ŠTA NAM JE ALTERNATIVA?
    Složićete se da osim rudarstva u ovom gradu sve drugo je mnogo, mnogo složenije, zbog lokacije Bora i mnogo čega drugog.
    Međutim, RTB Bor ima šansu da preživi i pored toga što njegova ležišta spadaju u siromašna ležišta u odonosu na svetske rudnike.
    Prvo, Bor ima stručnjake koji mogu da traže i nađu rešenja u rudarstvu i metalurgiji, a to su ona 440 inženjera za koje B. Spaskovski kaže da su neupotrbljivi. Pretpostavljam da je to mislio da su neupotrbljivi za njegov način rada i razmišljanja, što je sasvim ok.
    Moram samo da napomenem da već sada u svetu postoje tehnologije za luženje sulfidnih koncentrata specijalnom tehnologijom. Takav postupak je razvijen u firmi Felps Dodge, a sada Freeport McMo Ran, pošto ih je ova firma kupila. To je ozbiljna šansa za sva ležišta RTB-a Bor u budućnosti, a do tada treba tražiti rešenja u zavisnosti od tržišta bakra.
    I samo da Vas obavestim da će UDRUŽENJE INŽENJERA U RUDARSTVU, od maja meseca pa nadalje držati Okrugle stolove za različite teme iz obalasti rudarsva, normalno u početku, pvenstveno za rudarstvo RTB-a Bor a kasnije i za neke druge sirovine u Srbiji.
    Biće nam zadovoljstvo da svi stručni i dobronamerni stručnjaci učestvuju o ovim diskusijama, a tome ćete biti blagovremeno i na pravi način obavešteni. Srećno!

Napiši komentar

/* ]]> */