Aktuelno Donji Milanovac Izdvojeno Majdanpek Некатегоризовано

Izveštaj iz sreza milanovačkog

Gospodine kapetane,

Pokorno javljam da u našoj palanci ima ravno 2600 sumnjivih lica koja su svoj potpis stavila na inicijativu za povratak opštine, iako je dobrom delu njih dato na znanje da to ne čine, jer to nije po Vašoj volji. Neki su i poslušali, pa ih nije bilo na mestima gde su se potpisi sakupljali, a neki su bili malo zbunjeni jer ste Vi onomad, beše to oko Uskrsa, bili za opštinu. Vi naravno znate najbolje, pa nam zato tako i ide.

Školovani ljudi mnogo misle što može da bude štetno po zdravlje. A Vi duševan čovek , školovane čuvate od boljke, pa zato u vatru bacate konobare, mašinske tehničare, fudbalske trenere. Da se kale. Ako se pokažu poslušni i dobri – napreduju. Pa mašinski tehničar iz fotelje direktora obdaništa, opa – uskoči u fotelju centra za kulturu . Šta ko mari što mu ni obrazovanje, a ni kultura nisu jača strana. Spram sebe ima urednika kulturnog programa koji se, ako kuvanje kafa ne spada u opis poslova, u svoj posao ne meša. A i što bi. Narodu kultura nije neophodna, a njima plate koje redovno primaju iz opstinskog budžeta jesu.
Direktorska fotelja u obdaništu nije ostala prazna. Gde to i da se dogodi, kad je tu pravi kadar. Mlađahni sportski trener – studijska grupa Fudbal sa značajnim radnim iskustvom – nepunih godinu dana. Sa takvim kadrovskim rešenjem ubili ste dve muve, što kaže naš narod, em obadnište ima direktora, em eto inovacija u predškolskom obrazovanju – od malih nogu decu učiti fudbalu koji je najvažnija sporedna stvar na svetu. Još samo vaspitačima da obezbedite trenerke i fudbalske lopte i ovu sjajnu ideju plasirate po drugim opstinama, naš fudbal čeka svetla budućnost. Koga onda briga sto se ovdašnja fakultetski obrazovana mladež ne vraća kući. Što se svake godine par stotina ljudi odseli u veće centre, što u školama ima sve manje đaka, a na evidenciji sve više nezaposlenih. Nema veze što je najduža ulica u drugoj našoj palanci prepuna rupa i što kočijaši moraju da imaju dva para očiju dok voze po njoj, važno je da su neki trotoari popločani. Ono jes’ da su te ploče ponegde krive, negde su se izlizale i između njih raste trava, ali su pošteno plaćene. I više od toga. Imamo i novu rasvetu i duple bandere. Blješte nam palanačke ulice, kao i računi za potrošenu struju. Za hleb se narod snalazi sam, a igara onih narodnih ima u izobilju. Malo-malo, pa u nekom selu etno festival. Kroz dim sa roštilja i zvuke kafanske muzike, oni najuporniji mogu da vide šta se na bini dešava. Na sreću, ako propuste na jednom, videće to već na sledećem festu pošto su učesnici skoro svuda isti.
I ja stvarno ne znam što se ovaj narod buni. Šta je tu čudno što se vi za sve pitate i šti sve mora da bude kako vi kažete. Ne zna narod kako je teško biti sreski kapetan. Kako je to kad odlučuješ kome dati posao, a kome ne. Ko još da se bavi oglašavanjem slobodnih radnih mesta? Pa da se, ne daj Bože, javi neko ko ispunjava uslove? Šta onda da radimo sa našim ljudima koji su i po dvaput išli u isti razred i nekako na jadvite jade doterali do III razreda srednje škole, a tolika činovnička mesta kao izmišljena za njih. Da lepo ljudi svaki dan idu na posao, a pokatkad, kad moraju, nešto i rade.
Što se mene tiče, pažljivo ću pratiti šta se šuška u našoj palanci, ko su i šta rade sumnjiva lica i o tome Vas redovno obaveštavati, sve nadajući se da ovi amateri koji se vrzmaju oko Vas, neće ugroziti moj položaj sreskog špijuna.

Vaš sluga pokoran, Aleksa Žunjić, sreski špijun

O autoru

Aleksa Žunjić

Ostavi komentar

Napiši komentar

/* ]]> */