Aktuelno Izdvojeno Некатегоризовано

Jer ti si ptica a ja sam žaba, žaba…

Konačno nikao toranj na Avali, onaj što je do bombardovanja bio simbol Beograda a koji je sad, na putu ka Europskoj Uniji simbol cele Srbije. Ko je rešio da ga promakne, što bi rekli braća Hrvati, od simbola Beograda u simbol nebeske Srbije nije poznato. Valjda neko od ovih iz vladajuće stranke koje zadnijh dana fata panika zbog izbora koji im se smeše.

Radost nema cenu (e-novine)

Radost nema cenu (e-novine)

Od danas, kad vas neko pita šta je simbol vaše zemlje vi lepo da odgovorite – toranj na Avali. Šta predstavlja? Pobedu nad fažizmom, socijalizmom, racionalizmom, opozicijom, Koštunicom, pobednika NATO alijanse, divlje gradnje, i gluposti nad pameću. Definitivno. Čemu služi? Da se, kako je rekao gradonačelnik Beograda, popnete na vr’ njega i sagledate celu Srbiju sa svim problemima. Ako vam se čini da su vam problemi ove zemlje već poznati grdno se varate, to je samo zbog toga što ste vi dole i što prizemno mislite pa vam je to što nemate posao, što su vam fabrike zatvorene, što vam je plata kao džeparac a vi i pored toga morate da se snadjete da državi date harač, što ćete da izginete na neobezbedjenim pružnim prelazima i izlokanim putevima, mnogo važnije od nekog tamo tornja sa gradjevniskom dozvolom. Naravno, da biste sagledali probleme Srbije iz ptičije perspektive, isto morate i da platite. I za sebe i za sitnu dečicu. Što da mučite dete i pentrate ga na vr’ tornja odakle ćete mu objašnjavati – gledaj, dokle god ti dopire pogled, sve je to Srbija a problemi se šire i dalje, Djilas nije objasnio. To valjda da dete pripremite na vreme da u ovoj zemlji Sunce neće još dugo da sine iako izlazi uredno svakog jutra. Posle možete da gvirnete ko je zakupio restoran na tornju tek da znate ko je bio najbolji ponudjač i nemojte da se iznenadite ako vam prezime bude poznato, to je u ovoj zemlji čista slučajnost.

Nisam verovala da će taj toranj nići iako je nicao, hoću reći, imam iskustva sa onim da izvezu bagere na neki koridor, preseku neku tračicu i kažu kako svečano, sa radošću u srcu i ponosom u ministarskim grudima proglašavaju otvaranje radova pa radovi prestanu čim se isključe kamere. Izgradnja Srbije uglavnom liči na zidanje Smedereva samo što ni za koga ne smete da kažete da je Prokleta Jerina, kosi se sa ekspresno pečatiranim Zakonom o javnom informisanju. U ovoj zemlji se javnost informiše onako kako treba vlasti a ne kako jeste.

Kad bih sad počela da nabrajam šta je sve obećano u predizborno histeričnim vremenima i obrazlagala da ništa od toga nije uradjeno a da je i ono što je postojalo razgradjeno, rastavljeno na proste činioce, trajalo bi letnji dan do podne. Kako god, toranj je nikao i njegova balkanska grandioznost ostvarena isključivo sposobnošću ove vlasti ima da vam bude dosta. Nema ničeg važnijeg od tornja.

Fabrike su i dalje zatvorene, plate su i dalje premija, putevi puni rupčaga, oni putevi kojima treba da domilite do Avale da biste sagledali soptvene probleme, autobusi prokišnjavaju, kriminalci na slobodi, u foteljama moj do mojega, mostovi pucaju, reke plave, ljude prebijaju po ulicama, državni službenici se medjusobno ubijaju, korumpirani su svi, od čistačice do direktora, kamate su najviše u okruženju, putarina takodje, benzin najskuplji, struja će poskupeti zbog onih koji je ne plaćaju, neko mora pa ajd’ ovi što već plaćaju, nacionalna blaga poput Telekoma će biti prodata… ovi iz vlasti bi nešto i uradili, nije da ne bi, no ih sprečavaju neizglasani zakoni a oni, daleko bilo, ništa ne rade mimo zakona.

Ja, meke duše, šta ću nego da pomislim da predsednik i ministri ovo ne mogu to da vide, glavu ne dižu od posla, nije im zameriti. Al’ baksuz u meni očekivao da će predsednik, kad se popne na toranj da baci jedan od svojih zavodničkih pogleda po Srbiji, da se lupi po čelu i ukapira kakvi problemi more Srbiju. Računala sam da će Djilas da ga povuče za rukav i kaže mu – Je li, bre, si ti došo ovde da vidiš probleme il’ da se slikaš, batali to, ima vremena za slikanje.

Mućak! Predsednik se popeo al’ prosvetljenje nije doživeo. Siš’o sa tornja još zamlaćeniji nego što je bio. Da l’ ga gore udario svež vazduh u glavu, da l’ ga slava udarila u glavu, šta mu se desilo ne znam, ali od kako je sišao deluje ponovo predizborno histerično, jerbo od kako je sišao sa tornja nije sišao sa malih ekrana.

Dakle, toranj je svečano otvoren što je siguran znak da je Srbija na dobrom putu ka Evropskoj uniji i njemu nije jasno šta se se sad tu komeša u Srbiji, on zna da je narodu teško al’ zar baš mora da se zvoni o tome na sva usta, te je iz istog razloga rekao da on apsolutno, ni u ludilu, dok ga ova pamet služi, neće dozvoliti da novinari, sram ih bilo, stvaraju atmosferu beznadja u zemlji gde je sve mrtvo al‘ nada ima da diše na škrge. Kad može on da se nada možemo i mi. Ako njemu nije teško što bi bilo nama, mi samo sedimo i čekamo a on ne zna na koju će stranu i sa kim da razvija već razvijene bilateralne odnose sa osvrtom na viševekovno neraskidivo prijateljstvo. Ne može čovek da se načudi kako svi mediji nisu kao b92 na kojoj kompletna opozicija za mesec dana ne dobije prostora koliko on u jednim vestima. Doduše, rekao je – možete vi da kritikujete vladu al’ samo ako ima razloga, kol’ko sam ja video razloga nema, ako baš neki i pronadjete ja preuzimam svu odgovornost, što je zvučalo kao: Ja apsolutno neću da dozvolim… ja sam apsolutno svestan… ja apsolutno preuzimam svu odgovornost, ja apsolutno preuzimam sav rizik… i finiširao sa – apsolutno nije tačno da su u vlasti svi isti od devedesetih do danas. Gledaš ga i pošto nemaš sposobnost da uletiš u televizor a i da uletiš on bi se pitao ko si, samo misliš kako je apsolutno u pravu – nije isti kao oni devedesetih, gori je od njih. Gori je jer mu je dužnost bila da bude bolji. Gori je jer smo devedesetih još imali nadu a danas je nemamo iako on kaže da moramo da je imamo. Ostalo mu je samo još da donese dekret pa da moramo da verujemo.

I taman kad počnete sažaljivo da ga posmatrate kao davljenika koji se hvata za slamku, šta će mučenik, on izadje sa novom izjavom i vi onda vidite da on ne da ne živi u skladu sa svojoim narodom nego ni sa svojom svitom. Svako igra svoju igru a predsednikova je sledeća –
Dva dana pošto je iskazao apsolutnu ljutnju i kad ga je popustila ošamućenost od čistog avalskog vazduha koja ga je držala očigledno duže nego onaj šampanjac koji je pio al’ ga nije pio, a priznaćete da je lakše nekome oprostiti ošamućenost od alkohola nego od vazduha, predsednik je izjavio da ‘’imamo potpuno jasan plan za izlazak iz krize. To je plan do 2020. godine koji će biti završen u narednim mesecima. Mi ćemo pred građane izaći s tim planom i tražićemo podršku za njegovu realizaciju“ .
Prevod – imaju plan koji još nije gotov, biće tokom leta, kad u’vate put kud koji, plan je da do 2020. izadjemo iz krize iz koje smo kako tvrdi Dinkić, već izašli, a poenta plana je da on nema nameru da bude išta drugo do predsednik Srbije bar do 2020. To vam je još deset godina apsolutnog sranja.
Za sve to će tražiti podršku gradjana. Posle svega, pošto je prokockao svako poverenje koje mu je dato da pohapsi, otpusti, filtrira, pokrene, očisti, povede, izgradi, ispita, odgovara, objasni, sredi i uredi.
Stvarno treba da budeš dovoljno drzak da kažeš ovako nešto i dovoljno ošamućen, svejedno od čega, pa da se nadaš da će isto proći još neki put.
On ima decenijski plan, nešto slično poratnim petogodišnjim planovima koji su trajali od deset do petnaest godina a računa da ima i blesav narod pa je danas rekao da on, kao da smo svi ušli u njegov šljivar i kao da nas niko ništa ne pita, neće dozvoliti izbore. Ne vidi im svrhu jerbo može da se desi da izgubi. Ima da bude na vlasti sve do 2012. a i posle toga, sve do poslednjeg čoveka!
I normalno, danas se oglasio Krkobabić, glasom starca Foče od stotinu ljeta, da budućnost imamo samo sa njim. Svi mi čak iako nismo penzioneri i čak iako nema nikakav plan sem neki za penzionere oko koga se stalno tera sa MMF-om.
Za njim je arlauknuo Palma, srpski domaćin, da on obećava da izbora neće biti i da uvek održava obećanje, da u Belgiji vlada pada svakih osamnaest meseci pa da on ne vidi da im je nešto bolje i da nije lud da dozvoli izbore u ovom trenutku kad je Srbija najpopularnija od Nemanjića do danas.
Za to vreme, gos’n predsednik je u poseti poplavljenim područjima gde kako videh, duboko zamišljen gleda u neku baru i preti da će odgovorni za poplave biti kažnjeni i procesuirani kako nije niko u ovoj zemlji zbog onog nezavisnog sudstva.
Šta čovek sad da misli i čemu da se nada sem da će kol’ko sutra doneti dekret kojim je zabranjeno beznadje i kojim naredjuje rekama da promene tok.
Ovde nikada ničija odgovornost nije utvrdjena, sve je viša sila, elementarna nepogoda, greška komisija za utvrdjivanje odgovornosti, što bi poplave bile izuzetak. Ima da promeni tok rekama ne zvao se on Boris Tadić. Apsolutno ima da bude tako.
Al’ kad sve to može, kad je tako sposoban i uspešan, nije mi jasno što je ovoliko neurozan. Koliko god pričao da nema razloga da se raspišu vanredni izbori, kad progovori pokazuje da ih ima koliko hoćete.
Sad… što se to njemu ne svidja… šta ću mu ja…
Vi sad možete apsolutno da mu verujete, apsolutno da mu ne verujete, da vam apsolutno bude svejedno što će on Srbiju kol’ko sutra da proglasi kraljivinom i sebe kraljem svih Srba i da vam kraljevski kaže da jedete kolače ako nemate ‘leba, vidi da ‘leba nema, nije ćorav, samo ne da na sebe.
Vid’o s tornja ono što ja vidim iz sopstvene sobe.
Al’ ptičija i žablja perspektiva su se uvek razlikovale.

O autoru

Mirjana Mimica

4 komentara

  • E koliko smo plaćali one doplatne markice. Jedna nedelja za toranj, druga nedelja za hram i tako u nedogled. I niko da nas pita da li hoćemo mi iz provincije da finansiramo nešto što većina sudeči po visini plate neće nikad ni da vidi.

  • Zaboravili ste Skopje,pa Banja Luku,o braći,sveže otcepljenoj i da ne pričam-slali smo im i šakom i kapom a oni preprodavali turistima kamp-prikolice.O nametu,zvanom Beograd-Bar , ne bih trošio mastilo…..
    Znam da će sad lavina da me zatrpa,ali, jel’ moguće da nikada ništa dobro i korisno nije iz mog,najvećeg sela u Srbiji,stiglo vama i za vas !?
    Ela,sa Rtnja se po lepom vremenu izvanredno vidi Avalski toranj.A valjda ima neko muško kod koga ste zaslužili,ako ne do Bgda,a ono bar do Rtnja da vas povede!
    Malo šale,ne zamerite!

Napiši komentar

/* ]]> */