Aktuelno Izdvojeno Negotin Некатегоризовано

Još jednom o atmosferi

Pisao sam na svom blogu već o atmosferi, sećate se – pretpostavljam. O vetrovima. Pa, i ovo ima neke veze sa time, nije da nema …
Hajde malo i o atmosferi linča, beznađa, očaja, progona, nagona. Na početku XXI veka.

1. Spiskovi sudija

O sudijama, može?
Ovo što su naše vajne demokrate današnje „priredile“ sopstvenom narodu, iščitavajući javno imena hiljada građana, koji su za baksuza imali sreću (ili nesreću) da se bave sudijskim pozivom, zaista prelazi sve granice normalnog ponašanja u modernom svetu.
Čista gebelsovština, staljinizam ili orvelijanizam. Od tridesetih do sedamdesetih godina, ali XX veka. Prošlog.
Javno prozivati ljude, ma šta god da rade i kakvi god da su, bez iole ozbiljnijeg obrazloženja osim parolašenja u stilu „reizbor sudija“. Floskula, zabava za mase. Bacite ih zverima.
Daleko bilo da branim sudije, a posebno one među njima koji su još od 2000. bili ne zreli, već prezreli za zatvor, zbog svega što su radili u vreme Miloševića, ali ovde se radi o principu, a ne pojedincima čiji primer treba da posluži za dokazivanje pravila. Kroz beskrajan niz komentara u medijima pojavilo se i mišljenje da je u pitanju ipak tiha, delimična lustracija. Svakako, posekli smo šumu zbog jedne bube koja liči na gubara. Ili ona stara, o kilu čvaraka.
Ponuđeni su i primamljivi mamci tipa šest meseci sudijske plate bez posla, možda radno mesto savetnika umesto sudije (manja plata, ali daj šta daš), otpremnine … Koje, kakve, kada? Odakle bre pare državi za sve to, kada se zna da sudije i nisu imale mala primanja u odnosu na „prosečnog“ stanovnika Srbije? Plus, zbog „eventualnog sukoba interesa u zaostalim predmetima“ prekobrojne sudije ne bi mogle da se bave naredne dve godine advokaturom?
Dakle, moći će sa šestomesečnom platom „eventualno“ da žive naredne cele dve godine, da školuju decu, plaćaju račune? Ili da okušaju sreću u nekoj drugoj delatnosti, prekvalifikuju se na radničkim univerzitetima? Da idu na prevaspitanje u gulage, poput ruskih akademika?
Ma više ne znam da li je sve pomenuto konačno, proverite; mučno mi je što živim u zemlji u kojoj postoje kreteni na vlasti koji ovako nešto uopšte mogu da smisle i još izbljuju u javnost, puni razularene zaljubljenosti u sopstvenu „pamet“ – a narod da gleda i oduševljava se takvima.
U ta pominjana vremena, u prošlom veku, javno čitanje spiskova na Reichsrundwelle, Krugovalnim postajama, Радио Москва ili BBC-ju, ma i na Radio Bucuresti, Tirana, Buenos Aires ili TV Bastilji RTB, imalo je drugačiju formu nego ovo danas, ali iste posledice. Isti stil, suštinu.
U ta vremena su ljudi strahovali od toga da im imena, brojevi, adrese, BUDU javno pročitani, jer se znalo šta onda sledi. Nestajanje.
U ova vremena, danas, ljudi čekaju, strahuju od toga da im ime NE BUDE javno pročitano, jer to znači gubitak posla, prihoda, svakodnevice i perspektive.
U oba vremena, ljudi su klasirani, sortirani, izolovani – po veri, naciji, boji kože, političkom ili seksualnom ubeđenju, profesiji.
Da li postoji suštinska razlika između SMRTI i BEZNAĐA? Da li zaista postoji, ako vas svedu samo na nepoželjan serijski broj? Šifra društvene bolesti: prekobrojan.
Ma, ovaj prikriveni zločin prema pojedincu, građaninu, u režiji evrodemokrata (i neizbežnih socijalista u bekgraundu) nemaju ama nikakve veze sa svetskom ekonomskom krizom, tranzicijom, EU standardima, svim gripovima. Ne sumnjam u (možda) dobru nameru u početku, ali konačni opor ukus u ustima se ipak na kraju jedino računa.
Postoktobarske vlasti su ispale apsolutno nesposobne da sprovedu lustraciju, zakon zakona poststaljinističkih režima.
Pa zašto, zar je to sve samo radi šminke prolaznih, oni koji sebe zovu vlast?
Neke je ova priča sa reizborom sudija u Srbiji podsetila na situaciju sedam dana pred pad Čaušeskuove vlasti u Rumuniji 1989. godine. Tada je svaki Rumun, usled besomučne histerične propagande Sekuritatee bio apsolutno ubeđen da se nalazi na najmanje tri ili četiri nekakva, nečija spiska. Koja, kakva? Nisu imali pojma, ali su znali da jesu na njima.

2. Spiskovi državnih činovnika

Šta će se desiti sa zaposlenima u državnoj upravi i lokalnoj samoupravi, sada kada „Evropa traži“ (…) smanjenje njihovog broja? Početkom 2010. godine sledi novo veliko iščitavanje.
Isterajte prvo Dačića i njegove koji su započeli besomučno zapošljavanje podobnih, pa Koštunjare, a onda i ove žute Narcise koji su nastavili multiutovar sebi podobnih. I tu se očekuje apsolutno pošten postupak, kao što je bio i sa sudijama…
Ne radi se o tome da li je taj sudija, ili onaj činovnik dobio otkaz, anonimus, kada je sa druge strane šut kartu dobio neki crveni kapitalac lopovčuga i bruka za svaku profesiju. Nije bilo tu nikakve lustracije, da prestanemo da se foliramo. Niti sme da bude znaka jednakosti. Jedan pošten, a prekobrojan, vredniji je od stotina bitangi.
Otkaz treba da dobije prvo onaj ko ih je tu i zaposlio, kao i da državi plati za nanetu štetu. A ne da lično kreira spiskove.

3. Spiskovi građana koji odbijaju da prime vakcinu

Nećete da primite vakcinu kao Tomica Doživotni? Potpišite ličnu izjavu, da bi vas sutra država skinula sa vrata, ako se razbolite. Ma nemojte! Ja plaćam zdravstveno osiguranje da bih imao pristup zdravstvenim ustanovama i lečenju, a ne da tamo peru ruke od mene ili me šalju u privatne klinike, gde rade oni isti iz državnih.
Tomica Milosavljević je zdravstvo u Srbiji pretvorio od instituta zdravlja u čistu birokratiju. To je njegov najveći i jedini domet. I doživotna ministarska fotelja. Uklapa se u svaku vlast bolje nego figura u tetrisu i virus AIDS-a zajedno.
Ja neću, ni da primim niti da im išta potpišem. Ionako nisu preterano jeftiniji od privatnika, a ni ozbiljniji. Indeed.

4. Spiskovi narko-dilera

Žao mi je, užasavam se toga u šta se Negotin pretvorio. Još 2003. je Nebojša Čović, tadašnji potpredsednik Vlade, grupi Negotinaca rekao da se u Beogradu sve zna, šta rade pravosuđe, tužilaštva, policija, ustanove, kao i sa druge strane organizovane grupe za šverc droge, oružja, deviza, human trafficking. Nisu u pitanju samo oni koji narkotike ovde poturaju, šta ćemo sa onima koji su mlade ljude naveli da za tim posegnu? I čime, to…
Po Negotinu kruži letak sa imenima i geografskim koordinatama narko-dilera. Letak-lokator za srpsku, negotinsku verziju „tomahawka“. Za sve što piše u letku, a mnogo, isuviše, od toga stoji, odgovornost snosi prvenstveno država, ona koju glasamo svake četiri godine. Ona je jedino odgovorna i ovlašćena da se bavi tim problemom, tim imenima.
Umesto da se izvrši jasan i javan pritisak na institucije koje od građana za svoj posao primaju platu, dospeli smo u atmosferu linča. Zasluženog ili ne ali – linča. Zakon Divljeg Zapada. U našem slučaju – Divljeg Istoka.
Postoje u Negotinu usijane glave koje su u početku bile ubeđene da se kreatori ovog letka nalaze među članovima NVO Građanski Krug. Ta nebulozna ideja je vremenom izgubila na snazi, ali ostaje gorak ukus kako se to neko uopšte prvo setio baš nas?! I zašto?
U pomenutom letku je najavljen i sledeći, sa novim spiskom, novim imenima. I ko može da garantuje bilo kom Negotincu da mu sutra ime neće osvanuti na nekom novom letku, koji je u stotinak komada napravio neko ko ga lično mrzi, zavidi mu, bolestan je zbog toga, pa ga još potpiše kao autor onog prvog letka. Bilo kom Negotincu, ni krivom ni dužnom za ono što na nekom papiru piše.
Zar ćemo i mi ovde, sada, u sred predizbornog ludila pomahnitalih frustracija prestrašenih gubitnika političke trke „u najavi“, početi u našem gradu da strahujemo na kom, ili čak na koliko spiskova nam se nalaze imena, adrese, članovi porodica, slike. Sa crnim X preko?
Ovde nikada nije bila Rumunija, Albanija, Rajh, Gulazi i Polja Smrti. Ne treba nam ni povampireni Čaušesku.
Zaista, ovde se naprosto i jedino radi o degradaciji ne toliko profesija (to svakako), koliko o degradaciji pojedinca, građanina, čoveka. Usled bedaste nesposobnosti da sprovedu tu pustu lustraciju. Usled kukavičluka i pošasti ukorenjene u našem mentalitetu – alavosti, žudnji za vlašću. Zavisti, anomiji, čistoj mržnji.
Kao da ne postoje drugi načini, svetliji i svetiji, za beg od zaborava.
***
Ova priča nije lična, radi nekog konkretnog imena koje se nije našlo na spiskovima.
Ova priča jeste lična, jer nikada i nikome ne dopuštam da mi ime stavi ni na koji spisak.

Neće moći.

O autoru

Lale

3 komentara

  • Bravo majstore i dobrodosao u klub disidenata…

    Nas narod je toliko napacen da od rezimskih represalija da ne sme ni da pomisli na delic razuma koji je nekoc posedovao.
    Radikalni strah (ili glupost) pokazuje slepim verovanjem u sudstvo, koaliciju „pomiranja“ sa dojucerasnjim tiranima, a da ne pominjem investiciju u sav sljam koji se domogao krvavog novca (iz Srbije i rata po Jugi), imovine i polozaja…
    Samo ludaci mogu poverovati da ce bivsi „zlatni djecak“ Milosevicevih SS divizija moci da vodi zemlju ka prosperitetu. Dadose mu par najznacajnijih funkcija u znak istog „pomirenja“ a pustise i udbase da divljaju do mile volje.
    Moj prijatelj, Negotinac takodje, i dalje veruje da se nesto moze promeniti sa ovom kombinacijom ludaka.
    Kad mu kazem Centrala, rezim, fasisti, nemoguca kombinacija zlotvora-on samo kaze da me ne razume na sta mislim, i nastavlja da mase krilcima „slobode“. Naravno, prijatelj mi je i ja ga razumem, a jos manje kudim – samo se razocaram (pomalo) i pocnem da kopam po prethodnim generacijama disidenata u svojoj familiji-cisto da me mine tuga…
    Kada pogledam u rodoslov lokalnih i republickih politicara i „neimara“ nase tzv. demokratije, sve mi bude jasno; uglavnom su podojeni ideologijama koje nemaju nikakve veze sa demokratijom. Zato i mislim da ce Srbiji zatrti seme.
    Vise puta ponovih (tom istom prijatelju) da je 1986 englez objavio mapu Evropskih zemalja za 21 vek, a ja se zaprepastio, jer je na mapi pisalo Srbija a ne Jugoslavija, pa onda videh da ta nova zemlja postoji kao prosireni Beogradski pasaluk.
    Pomislio sam da je covek lud.
    Nedostajala je (tadasnja) Makedonija, Slovenija, pokrajine, a zemlja Srba imala velicinu Svajcarske…
    Nije mi verovao ni posle Djindjicevog ubistva kada smo se „ustirkali“ na par republika, pa i kad je Kosovo litnulo.
    Pominjao sam i Vojvodinu-nije mi verovao. Kaze „teorija zavere“, bio je fin, nije zeleo da kaze da lupetam.
    Za regionalizaciju ne veruje takodje- a dolazi poput uragana. Ja cutim i cekam, kao da je mnogo vazno da li sam u pravu ili ne.
    Naravno da sada naslucuje ali i dalje ne priznaje da sve sto je bilo sa nama (Srbima) bezi sto dalje od rezima koji razara 20 godina.
    Neki beze sa vizama, neki sa regionima a odose poodavno i mase srba sa ogromnim teritorijama (koje su sada neke nove zemlje). Pametno. Bolje nego da trpe ludake.
    Umesto da veruju svom razumu, narod hrli ka grupnom misljenju kreiranom u labaratorijama rezimskih pokvarenjaka, o uticaju stranih sila, Rusije, Madagaskara, kometama ili pukoj sreci. Vec dvadeset godina nema kocnicu da presece ovo ludilo i shvati da je problem sa lujkama koji satiru sve sto je normalno u ovoj zemlji.
    Probalo se serpama, pa se olako poverovalo da su te iste serpe i lonci napravili revoluciju. Da nije bilo Legije koji je prihvatio dil sa Djindjicem, jos bi nas kvazi Socijalisti gazili ko zvecke. Jes’ da doticnog ne opravdavam zbog otkacinjanja sa kokainom i lovom i kasnijim kapitalnim prekrsajima, ali da nije bilo njih Kosovo bi ostalo vecno bojiste na kome nas pobise Turci, arnauti a najzalosnije i SPS sa svojom propagandom i milionskim glasovima…

    PS Izvini Lale, rasplinuo sam se (sto bi Deda reko – „odlomak iz kamiondzije“) ali zeleo sam da kazem da ne obracas paznju na palanacke ludorije; oni to tako rade podavno; stampaju letke, prete bombama, psuju, izoluju, razbijaju prozore i zapale po neku sumu. Mani ih.
    Znaju takodje i da uza familija nece izdrzati na isti nacin tu vrstu pritisaka (ono sto je tebi jasno i znas da je provokacija) a znaju i da brines za zdravlje porodice, pa vise „pucaju“ na tu stranu. Ostaje ti da izdrzis i pokusas da sacuvas najblize, sto ces verovatno i uraditi. Mora da prodje malo vremena i poneka rasprava-pa kako ispadne; svi mi takve gnusobe resavamo na sebi svojstven nacin.
    Istraj, nema nas puno, ali smo tu…

  • Da ne beše Zokija, pa i ostalih, ne bi ni mene bilo. Ovde. I ko zna gde još.
    Hvala vam još jednom što ste redakcijski omogućili „padobransko“ objavljivanje ovog teksta, tako reći posred taVne noći..
    Sad bih vam se zakleo da neću više da vas štrecam na ovaj način, a ne smem. Teraju me, i teraće me verovatno da ih opet ovako oslikavam.
    Znam da ste tu, kao šta sam ubeđen i da nas ima mnogo više takvih nego što izgleda.

    Ne dam ni ja vas.

  • A šta je sa spiskovima viškova radnika po preduzećima?

    Kako se ti radnici osećaju i ko će njih da zaštiti od onih koji su ih stavili na te spiskove i od onih koji su to podržali tako što su od sudova i sudija tražili da zamrznu radne sporove i ne izvršavaju pravosnažne presude dok traje kriza? Nisu li baš ti kriterijumi bili presudni za izbor sudija?

    Zar nakon ovako izabranih sudija obespravljeni radnici mogu da očekuju da će ih oni zaštititi?

    Kad vidim ko je sve u Boru ostao a ko otpao sa spiska sudija jasno mi je da su zbog raznih pravnih mahinacija zasluženo otpali samo bivši predsednici sudova ali su ostali neki od onih preko kojih su ti predsednici sudova vršili spregu politike, kriminala i pravosuđa, jer su svojim činjenjem i nečinjenjem zadužili političke elite da ih ostave u sudijskim sedlima kao navodno dostojne (nekorumpirane i nekompromitovane). Kako da ne!!?? Kao da smo svi mi glupi i naivni.

Napiši komentar

/* ]]> */