Aktuelno Izdvojeno Некатегоризовано

Krivaja – Vostani Serbije

Već napisah na FaceBook grupi (ali i u gomili smsova koje sam poslao ovog vikenda) da onoliko pameti, znanja, energije i entuzijazma koliko sam video ovih dana u Krivaji nisam verovao da postoji u celoj Srbiji.

Šta se to dešavalo tamo (evo da odgovorim iz prve ruke dušebrižnicima koji se okolo – naokolo raspituju o tome ovih dana)?
Dakle, pedesetak vrlo mladih ljudi (prosek godina 30, a bez mene bi bilo i manje) koje krase sve osobine navedene u prvoj rečenici, nezadovoljnih stanjem na političkoj sceni Srbije, koji u postojećim političkim partijama ne vide ni jednu koja artikuliše njihove stavove ili im pruža mogućnost da na ozbiljan način participiraju u kreiranju politika (uz još gomilu negativnosti koje tamo vladaju, sujete, autoritarizma, tajkunizacije…), rešilo je da se samoorganizuje i napravi stranku zasnovanu na drugačijim principima od do sada poznatih, makar u Srbiji.
Među njima ima ljudi različitih ideoloških usmerenja koja se kreću od socijal demokratskih do libertarijanskih, ali ih zalaganje za građanske vrednosti povezuje dovoljno snažno da su sve strane spremne na poneki kompromis (mislim da ćete iz nacrta Programskog manifesta i sami zaključiti da liberali trenutno preovlađuju, ali ne mora da znači da će tako biti uvek – na kraju krajeva, Statutom će biti dozvoljene i frakcije).
Sjajan je osećaj biti među njima (ako zaboravim na onaj momenat koji se tiče mojih godina koje mi ne dozvoljavaju da se u potpunosti osetim kao deo ekipe, ali to je već moj problem – ko mi je kriv što sam se davno rodio).
Vratila mi se nada da je ipak moguće nešto uraditi s ovom našom nesrećnom zemljom.
Ima ko, verovali ili ne.
Imena su uglavnom nepoznata široj javnosti, nema ispušenih političkih lula (opet, sa izuzetkom mene – ali potrudiću se u narednom periodu da pronađem adekvatnu zamenu samome sebi sa ovih prostora).
Stranka još uvek nema ime, nema još nekih neophodnih stvari, ali biće. Ovoj mladosti zbrdazdolisanje nije odlika.
Zaustaviću se ovde, pre nego upadnem u patetiku i neodmerene pohvale.
A i osećam se iscrpljeno posle ozbiljnog intelektualnog napora da ih pratim dva dana (i pomalo od puta).
Na kraju poslušajte himnu stranke i pročitajte nacrt Programskog manifesta. I očekujte s proleća nove, vrele i uzbudljive vetrove iz Krivaje.

ПРОГРАМСКИ МАНИФЕСТ
(ове наше лепе странке)

Ми, грађани Србије, желимо да потврдимо универзалну истину да су владавина права, представничка демократија и људска права једини пут до трајног мира и прогреса. Окупљени око заједничке визије будућности Србије, са правом тражимо да ове вредности постану темељ наше Републике. Петооктобарску промену 2000. године доживели смо као најаву трансформације Србије у такву заједницу. Због отпора моћних делова политичке и економске елите настале у временима диктатуре, ратова и транзиције, трансформација је била брутално успорена. Као последицу тога, грађани данас на сваком кораку затичу неефикасну државу на чије функционисање немају никакав утицај. Каква је сада, држава представља највећу препреку њиховим тежњама. Неуређена и непредвидива, на корист је само онима који је воде.
Економија Србије је неразвијена и неконкурентна, a животни стандард грађана низak. Кључне препреке еkономском развоју Србије су неизграђене тржишне институције, недефинисана и лоше заштићена права својине, затвореност и монополизованост тржишта и ендемска корупција оличена у спрези тајкуна, јавних предузећа и политичких организација. Потребно је поставити темеље модерне отворене економије, које протекла деценија транзиције није донела. Намеће се нужност реформе економског система и нове економске политике.
Сарадња са Хагом и питање Косова служе као пуки изговор за одлагање политичког и економског отварања нашег друштва. Власт у Србији не жели да се ови проблеми реше: манипулација јавним мнењем преко ових тема омогућава лагодну ситуацију у којој је рад на реформи земље изразито спор и неефикасан. Међутим, обе ове препреке се могу уклонити са пута Србије ка модерном и развијеном европском друштву.
Сарадња с Међународним кривичним судом за бившу Југославију је политичка, морална и правна обавеза Србије. Не сме се дозволити да се тешко наслеђе ратних злочина остави будућим генерацијама, које за то нису одговорне. Озбиљним радом на превладавању ауторитарне прошлости и темељном реформом безбедносног система овај проблем се може решити.
Наслеђе стравичних страдања на Косову као и забрињавајући положај у коме се Косово данас налази по питањима владавине права, грађанских слобода, демократије и поготово безбедности и организованог криминала, погађају регион у целини. Србија треба коначно да покрене процесе који би допринели решавању поменутих проблема кроз сарадњу са свим релевантним актерима, а у циљу постизања личне и правне сигурности грађана Косова и стабилности у региону. Једини искорак у односу на досадашња схватања решавања проблема везаних за Косово јесте порука да Србија сматра да су она сада неизбежна. То претпоставља иницирање и отварање преговора у којима ће питање људи, а не питање граница, бити кључно. Отварање преговора створило би претпоставке за решавање једног од најтежих проблема на Балкану.
Верујемо да би конституисање Србије као савремене политичке заједнице било омогућено кроз сазивање Уставотворне скупштине. Доношењем новог Устава као правно-политичког акта путем Уставотворне скупштине изразио би се раскид са деформисаним друштвено-политичким системом који је обликован у претходне две деценије. То је најбољи начин да се Србија изгради као грађанска и децентрализована држава, територијално заокружена целина која није извор нестабилности. Територијална организација Србије треба да буде заснована на развоју децентрализације, спровођењу регионализације и поштовању историјске, културне и политичке аутономије Војводине.
Настојаћемо да држава постане ефикасни регулатор друштвених процеса. Зато је неопходно преиспитати концепт владања и државу довести на ниво сервиса грађана, чиме би били створени услови да се друштво и привреда слободно развијају. Добра управа сервисира грађане у делу који се односи на њихове социјалне и административне потребе, ствара услове за реализацију животних циљева, талената и способности сваког грађанина, и обезбеђује мањинским заједницама слободно изражавање њихових специфичних потреба. Државну администрацију и јавне службе ћемо деполитизовати. Искорак од партијске државе, недовољно контролисане моћи и личних интереса, који данас владају Србијом, ка држави која препознаје грађанина као иницијатора и носиоца друштвених промена јесте пут од неуређене, неправедне и недовршене државе каква је Србија данас ка функционалној и праведној држави какву желимо да успоставимо.
Рад на конституисању Србије као савремене европске државе захтева храброст, посвећеност и стручност и може да донесе резултате кроз припрему и реализацију одговарајућих политика:

  • Владавина права: основни интегративни фактор наше политичке заједнице је владавина права. Чувари владавине права у савременој Србији биће грађани, институције које учествују у систему заштите права грађана и снажни правосудни систем у целини. Владавином права створићемо претпоставке за правду, правичност и заштиту људског достојанства као врхунске вредности политичке заједнице.
  • Слободно тржиште: праведна и ефикасна расподела добара остварива је уз помоћ слободног тржишта. Држава треба да омогући економији да се развија и да спречава системске неједнакости у иступању појединаца у тржишној утакмици и његово право на слободно располагање радом и капиталом. Мора се прекинути спрега јавне политике и приватних интереса. Владавина права, привредне слободе и шира заштита приватне својине омогућиће формирање слободног и функционишућег тржишта. Оно ће мотивишуће деловати на појединце да, кроз слободно надметање својих идеја и производа, почну сами да управљају својим животом.
  • Образовање и наука: друштво знања је друштво будућности. Нема модерне економије и европских стандарда без модерно образованог друштва. Покушаћемо да ублажимо вишедеценијско заостајање за постигнућима савременог света инвестирањем у целоживотно образовање и науку уместо у одржавање инерције старог система. Наш је циљ да све старосне категорије становништва Србију почну да доживљавају као место које нуди исте или боље услове за образовање и научни рад у односу на развијене образовне и научне центре у свету. То ћемо постићи увођењем конкуренције, пројектног пословања и финансирања, контролом квалитета и стандардизацијом, као и разбијањем привилегованог положаја етаблираних центара стицања и ширења знања.
  • Социјална политика: сматрамо да смо дужни да кроз своје деловање створимо услове у којима ће грађани Србије моћи равноправно да учествују у тржишној утакмици. Социјална одговорност у савременој Србији ће почивати на модерној економији и држави која инвестирајући у социјалну инклузију, образовање, здравство и здравствену заштиту и културу брине о развоју будућих генерација. Одговорност појединца за сопствени живот не сме бити замењена старатељством државе. Верујемо да Србија није и не треба да буде нација корисника социјалних програма, већ поносна нација слободних и одговорних појединаца. Држава треба да настоји да унапређује услове рада, запошљавања и одреди минималну зараду за остварени рад. Њено усмерење ка угроженим лицима биће препознатљиво по настојању да појединац, уз подршку у обезбеђивању равноправних услова, сам ствара прилике за поправљање сопственог статуса.
  • Животна средина и одрживи развој: поље заштите животне средине повезује читаву планету у покушају да се очува и унапреди живот људи у свим његовим аспектима. Развој зелених политика, поштовање и афирмација концепта одрживог развоја воде ка задовољавању потреба садашње генерације и не угрожава развојне могућности будућих генерација. Оваквим приступом одговорно се залажемо за побољшање квалитета живота у Србији.
  • Здравство: Политике у области здравства треба да омогуће систем здравствене заштите доступан сваком грађанину. Здравствена заштита треба да буде доступна по принципу ургентности, стручности, перманентности и нужности. Залагаћемо се да медицински радници као директни пружаоци услуга буду безусловно посвећени пацијенту. Обезбедићемо функционални систем приватне и државне здравствене заштите чији је примарни циљ одговор на право сваког пацијента да изабере ниво и квалитет услуга за себе.
  • Спољна политика: Користећи инструменте спољне политике, Србија треба да унапреди услове остваривања унутрашњих политика. Србија треба да развија најближе односе са суседима, европским државама и најзначајнијим актерима у међународним односима. Савремена Србија ће нарочито водити рачуна о убрзању процеса приступања у ЕУ и користима које би могла да има од чланства у НАТО.
  • Грађанско друштво: развијаћемо сарадњу и унапређивати дијалог са грађанским друштвом, настојаћемо да се тај глас чује, подстицаћемо дијалог организација грађанског друштва и институција система и пружићемо им подршку да прерасту у истинске контролоре власти и активне учеснике у друштвеним процесима. Развијаћемо механизме партиципативне демократије и залагаћемо се за њихову пуну примену.
  • Медији и информационе технологије: медији имају значајну улогу у конституисању и развијању јавности у савременом друштву. Стога ћемо се залагати за пуну примену принципа слободе информисања и изражавања, независности и одговорности медија, стварања алтернативних извора информисања и рада на континуираном напредовању у подручју коришћења и доступности информационих технологија.
  • Култура: културне политике представљају једну од кључних сфера друштва знања. Залагаћемо се за стварање независне културне средине која ће бити отворена за различите културне форме и уметничке изражаје. Комуникација грађана са културним наслеђем и савременим стваралаштвом биће подстицана, а стална интеракција са другим културама њен саставни део.

Сваки део нашег друштвеног и личног живота заслужује да буде бољи. Ми ћемо допринети претварању политике у Србији у оно што она треба да буде – непрестани дијалог и рад усмерен ка бољитку свих грађана наше заједнице. У остваривању ових циљева имаћемо у виду искуства свих демократских држава, посебно транзиционих, водећи рачуна да не поновимо њихове грешке.

O autoru

Zoran Stanković

35 komentara

  • I da ne zaboravim – ko želi da nam se pridruži još danas, na samom početku, neka mi se javi.
    Traže se mladi, pametni i spremni da aktivno učestvuju u kreiranju politika budućnosti. Biće deo tima koji je spreman da ih čuje i u svoje politike uključi svaku ideju koja je od značaja za buduću, građansku Srbiju.

  • Kako stranka nema ime? Reci bar neko ime? Program je stvarno najsličniji LDP-u ali meni ti stranački manifesti i programi ništa ne znače( u suštini svi su isti) dok ne vidim kako „delaju“ i koga sve primaju u svoje „skute“ i iz kojih razloga! Lepo je što si opet našao sebe negde ali da ne bude ponovo borska LDP-ovsaka priča!! U stvari priča svih stranaka!! Lepo se krene (pošteno, sa dobrim namerama i ljudima, idealima itd) a onda zbog nekog procenta više uzimaju u svoje redove ljude (bar se tako tretiraju) koji su u strankama zbog ličnih i samo ličnih interesa i materijalnih koristi i koji „gaze preko mrtvih“ da bi to ostvarili. Ma znaš tu priču što li te pa davim!!! U svakom slucaju SRECNO !!!

  • @“regionalizacija uz poštovanje istorijske,kulturne i političke autonomije Vojvodine“.
    Da li to znači da ta prava imaju svi regioni u Srbiji.
    Procenite sami.
    Za mene to je nastavak „autonomaške počitike“
    Ja se zalažem za celovitu Srbiju u kojoj bi svi regioni imali ista prava.
    U ostalom delu je OK.
    @Zamlata.Bela kosa? Stvar je kondicije. Ne posustaj.

  • @Zamlata: Stranka još uvek nema ime jer je to ostavljeno da marketinški tim osmisli budući da smatramo da je jako važno da se razlikuje od raznih dssdsldp skraćenica. U drugoj polovini ovog meseca ćemo imati predloge od kojih ćemo izabrati jedan.
    Manifest jeste najsličniji idejama koje i LDP zastupa, rekao sam da je trenutno liberalna struja najjača, i ona je imala najviše usvojenih predloga. Uostalom, 5 do 10% učesnika skupa u Krivaji i jesu bivši članovi LDP-a, razočaranih uglavnom autoritarizmom i nemogućnošću da utiču na politiku stranke (ostali nisu nikada bili članovi neke stranke).
    Čitav koncept nove stranke je takav da je vrlo teško zavesti autoritarizam. Recimo, nema Glavnog odbora koji kobojagi donosi odluke između dve Skupštine (a praktično ne odlučuje ni o čemu već ostavlja dve godine stranku na milost i nemilost nekolicini ljudi ili samo jednom čoveku sa vrha i samo im „čuva leđa“), već je najviši organ stranke Konferencija (pandan Skupštini) koja se održava dva puta godišnje i na kojoj se usvajaju politike za narednih 6 meseci. Takođe, Član 8. Statuta stranke eksplicitno dozvoljava frakcije i kaže da niko ne može biti pozvan na odgovornost ako ih formira. To su dve najveće statutarne razlike između ove i drugih stranaka, ali ima ih još. Regionalna podela u kolektivnim organima stranke je takođe vrlo bitan momenat pa su tako predviđena i 6 potpredsednička mesta, za svaki region po jedno.
    Što se tiče mene i borskog ogranka stranke, već u tekstu sam rekao da tražim osobe mlađe od sebe kojima bih oslobodio prostor da deluju i predstavljaju stranku.
    Ovo su neki mladi lavovi koje boli uvo za sve, od Borisa, preko Čede, do Đinđića – veruju samo u sebe i svoje znanje i energiju.
    Najiskrenije, ovo je potpuno nova koncepcija, došlo je vreme za smenu generacija u politici u Srbiji.

  • Zorane nikada nisam bio član LDP.
    Ja sam komunista-socijalista od kada znam za sebe.
    U Negotinu sam podržavao gospođu Gereov jer je zaista učinila mnogo za našu opštinu.
    Ostajem pri iznetov stavu i hvala Ti na objašnjenju.
    Smatram da jedinstvena Srbija može biti ako su svi regioni ravnopravni.

  • Ovo su neki mladi lavovi koje boli uvo za sve, od Borisa, preko Čede, do Đinđića – veruju samo u sebe i svoje znanje i energiju.
    Najiskrenije, ovo je potpuno nova koncepcija, došlo je vreme za smenu generacija u politici u Srbiji.

    Više nego interesanto ali .. e jebiga uvek ima ali!! Mislim da će to teško funcionisati!! To sa frakcijama je u redu ali zar ne misliš da najača frakija neće voditi celu stranku pa mu onda dođe isto kao i u svakoj stranci. Ustvari, taj sistem hipi-komune u Srbiji ne funkcioniše!! Uvek se ubaci neki štakor (ili više nih) pa sve u.. znaš već!! Daj Bože da vam uspe!!! Da sam mlađi pa da vam se pridružim ali jbg. Ostajem ja u penzionerski DS. Samo napred, najveći poraz je odustajanje od borbe!!!!!

  • Neverne Tome se još i okupljaju. Ali ko sme da okupi DS?
    Ko bi koga tu? Da li će Vuk Borisa ili Đilasa? Žika Darka? Srđan sve? Đilas vanbeograđane? Pajtić vanvojvođane?
    Bratoubilački rat.
    Novi gradski derbi: Zaječar vs. Valjevo.
    Nama ostaje seljačka buna.

  • Zoran Stanković
    16
    Nije isto kad su frakcije dozvoljene i kad nisu dozvoljene. A naravno da će glavnu reč voditi ona struja koja ima najveću podršku, valjda tako i treba da bude.31 01 23:34

    Pa svodi se na isto! Lošu stranku cine loši ljudi koji uspeju da se uguraju u vrhove stranaka i onda „rovare“! Na žalost ti prevaranti, lopurde, samoživi degenerici itd. uvek nekako uspeju da se probiju do vrha. Naravno da nisu „glavne face“ ali uvek su tamo gde mogu da profitiraju! Školovani politički manipulanti! Puna ih je Srbija a i šire!!!!

  • Pa mislim, u svakoj organizaciji je moguće da neko zajebava, kako političkoj tako i bilo kojoj drugoj.
    Ali nije isto kad neko legalno može da zastupa drugačiji stav od većinskog stava u stranci i kad je prinuđen da, što ti kažeš, rovari. U ovom slučaju je dozvoljeno da se oni koji imaju drugačiji stav organizuju i legalno bore da njihov stav postane preovlađujući.
    I nije isto kad postoje demokratski mehanizmi da najšire članstvo reaguje dva puta godišnje ako primeti loše stvari.
    Inače, naravno da bez obzira kakav je Statut, ti ne možeš da promeniš ono što u ljudima postoji, a u ljudima ima svega i svačega, i dobrog i lošeg.

  • Finansije su problem, naravno. Snalazimo se za prikupljanje potpisa (mislim na takse), a novi Zakon o finansiranju stranaka koji bi trebalo da bude usvojen u martu ili aprilu će obezbediti dovoljno sredstava za normalno funkcionisanje. Dakle, finansijere nemamo niti ih planiramo.

  • Ne tako davno važio je princip „Demokratskog centralizma“. Drugim rečima mogao si da se boriš za svoj stav, ali si u javnosti-životu morao da zastupaš zaključke foruma, od najniže do najviše instance. Nije mi jasno koje stavove će zastupati frakcija?
    Što se tiće finansija bojim se da neće biti tako kako se nadate. Morate prvo da postanete parlamentarna stranka, da bi po tom osnovu dobijali sredstva za delovanje, a do toga teško će te doći jer su „vukovi“ ćvrsto organizovani da zaštite svoje teritorije(pozicije).
    Upravo iz tih razloga „politička autonimija Vojvodine“ je neprihvatljiv koncept, ako se to ne prizna i ostalim regijama, bez obzira na istorijsko nastojanje vojvođana.

  • Pročitao sam program još juče, ali nisam stigao da komentarišem 😉

    Ukoliko je stvarno u pitanju nezavisni projekat mladih kojima je preko glave da posmatraju šta im neposobna i pokvarena mejnstrim politička oligarhija čini-respect, želim vam svu sreću u radu. Program mi je ok, iako je još uopšten, ali ja i nisam pristalica da se u javnost plasiraju oni glomazni tekstovi programa-koncizan program, gdje će precizno biti navedeno šta i kako planira da se uradi treba da bude na sajtu stranke, a ovakva brošura je sasvim ok da bude prezentovana široj javnosti.

    Medjutim, kao što je neko već primjetio od komentatora, sam tekst programa i nije toliko bitan-da stranke u Srbiji rade ono što su zapisale u tim svojim programima, ovih problema i ne bi bilo u tolikom obimu.

    S obzirom da sam lično najbliži klasičnoj liberalnoj priči, meni je ovo što sam pročitao simpatično, s tim da je zbilja primjetan taj ideološki uticaj LDP-a, odnosno ima tu dosta i neoliberalnih momenata, ali ok, ništa strašno. Na kraju krajeva, u dijelu koji se tiče privrede i pravosudja, meni je i LDP-ov program potpuno prihvatljiv.

    Nekoliko momenata je bitno:

    – obezbjediti finansije a ne prodati se tajkunima
    – ne dozvoliti infiltriranje udbe (ovo je lakše reći nego uraditi, s obzirom da udba kontroliše sve jednu iole ozbiljniju stranku u Srbiji)
    – insistirati na slobodnom tržištu
    – insistirati na depolitizaciji i racionalizaciji javne uprave, odnosno postaviti koncept „e-uprave“ kao servisa gradjana i privrede
    – insistirati na maksimalnom skraćenju i pojednostavljenju upravnih procedura
    – depolitizovanje pravosudja
    – koncept društva znanja
    – promovisanje principa odgovornosti
    – promovisanje principa „jak gradjanin-jaka država“ (a ne obrnuto, kao što je do sada bio slučaj, gdje se priča svodi na „jaka država-jaka oligarhija, a podanici neka slušaju“)
    – insistirati na korelaciji obrazovnog sistema i realnih potreba privrede za kadrovima

    Ima toga još, ali kako vidim i vi ste otprilike na tragu ovoga što pišem.

    Preporuka: kad se stranka formalno upiše u sudski registar, ne upasti u zamku učestvovanja u nametnutim temama. Kosovo, Hag, prošlost…od tog koristi imaju samo mejnstrim stranke. Fokusirati se na:

    1. privredu
    2. reformu javne uprave
    3. reformu pravosudja
    4. obrazovanje

    Ključna ideja koja prati svaku od ovih tema jeste LIBERALIZACIJA.

    Tu ćete imati problem ljudima da objasnite šta je to, jer ovde prevladava kolektivistička mantra u razmišljanju, nasljedje prošlosti. Ali, vi se, kako vidim, primarno obraćate mladjoj populaciji, a oni možda to i skapiraju. Koristite internet maksimalno, kampanju vrata do vrata, pravite seminare gdje ćete članstvo, aktiviste i simpatizere edukovati o tome šta je stvarno liberalna ideja. Ne bojte se različitih mišljenja u tim debatama, i na Zapadu postoje razmimoilaženja oko toga šta je danas liberalizam. Ali, bitno je da imate i taj prosvjetiteljski momenat 😉

  • E, konačno ozbiljnija analiza, hvala Milko.
    Projekat zaista jeste osmislila nezavisna grupa mladih ljudi (inicijalno, studenti i mladi profesori sa FPN, prava i ekonomije) ali su se pridružili i neki NGO aktivisti, i poneka stara kajla kao što sam ja (ali zaista, cilj mi je da u ovom delu Srbije pronađem mlađe od sebe koji će predstavljati stranku, ja više nemam neophodnu energiju za to).
    Ovo je Programski manifest koji će biti temelj politika u različitim oblastima, dakle – nije program, već samo osnova za program. Inače, mi smatramo da ni jedna od postojećih stranaka ustvari i nema program već niz parola i slogana.
    Bilo je dosta polemike o tome u kolikoj meri uopšte spominjati problem Kosova u manifestu, više nego oko bilo koje druge stavke. Ipak je zaključak većine da je to problem koji se odražava na sve druge probleme i da je nemoguće praviti se lud i ignorisati ga. Ali da, došli smo i sami do zaključka da se ne treba baviti prošlošću. Odatle i ideja da se predloži Ustavotvorna Skupština što bi i suštinski i simbolički predstavljalo raskid sa višedecenijskim deformisanim političkim sistemom. Mada, nećemo se buniti ni ako neko predloži dobar Ustav i bez Ustavotvorne Skupštine.
    Finansije jesu problem, ali kako kažu iz pravnog tima, novi Zakon će zaista obezbediti dovoljno dobre uslove za rad registrovanih stranaka (toliko je komplikovano registrovati stranku da stvarno mora da se to nekako nagradi 🙂 ) pa ako ne budemo alavi neće biti ni potrebe da tražimo neke posebne sponzore.
    Da li će biti inflirtriranih… sigurno da hoće. Ne znam za bezbednosne službe, ali neke stranke koje se osećaju ugroženim su već pokušale da ubace svoje ljude i verovatno će takvih pokušaja biti sve više.

  • Da su neka druga vremena pa da se u programu ne stavljaju termini Kosovo , Hag. Ali te dve stvari su ključne što se tiće bliže a i dalje budućnosti Srbije!! Bilo bi neozbiljno ne staviti ih u program stranke to jest ne zauzeti čvrst stav u vezi toga. Lepo bi bilo da to nije potrebno ali brale, seti se gde živiš!!!

  • Ja sam se zalagao da se Kosovo i Hag ne stave u Programski manifest jer je manifest nešto što bi trebalo da bude aktuelno i kad se problemi Kosova i Haga reše, ali oni koji su mislili drugačije su bili u većini.
    Sad i ja vidim da su bili u pravu. 🙂

  • Hag je 99% već zatvorena tema. Ukoliko pričamo o konkretnim imenima, u pitanju su dva čovjeka. Medjutim, ukoliko se počne ozbiljno raditi na stvarnom poštovanju principa vladavine prava, onda Hag kao Hag i neće biti tema, već će država Srbija zbog sebe i poštovanja svojih vrijednosti da zatvori tu priču. Pri čemu nisam prije a ni sada ne impliciram da li je bilo ko od haških optuženika kriv ili nije.

    Što se Kosova tiče, to je već sasvim druga priča. Činjenica je da Srbija faktički ne kontroliše Kosmet ne samo zadnjih deset godina, nego još od početka Drugog svjetskog rata. A i prije je to bilo problematično. Medjutim, isto tako, nije moguće tek tako prihvatati da se na teritorijama medjunarodno priznatih država na divlje prave nove države. Sve je to dosta problematično. Postoji još jedan bitan momenat, a koji niko ne primjećuje: čak i da svi na kugli zemaljskoj priznaju Kosovo kao nezavisnu državu, uključujući i Srbiju, Kosobo ne bi bilo stabilno, odnosno ne bi ispunjavalo jedan od osnovnih kriterijuma koji odlikuje države: vlast Kosova ne bi mogla efektivno da kontroliše taj prostor. Ne zbog Srba i drugih nealbanaca koji tamo žive, nego zbog proste činjenice da Albanci na Kosovu jednostavno nemaju osjećaj poštovanja obaveza koje sa sobom nosi pripadnost državi. Ovo je primjećeno još tokom balkanskih ratova, kad su medjunarodne diplomate, i to onih država koje su tražile uspostavljanje nezavisne Albanije, same priznale da je problem to što „Arbanasi nisu navikli da poštuju državu i njene zakone, jer stolećima žive plemenskim životom i običajima koji taj prate, a državu posmatraju kao neprijatelja koji bi da im nametne harač“.

    Na Kosovu je to posebno izraženo, jer tu su Albanci kroz cijelu svoju istoriju živjeli u državama koje nisu smatrali svojima, te su jednostavno formirali mentalitet koji ne prihvata pokornost bilo kakvoj državi, pa ni svojoj. Oni izbjegavaju plaćanje poreza, traže način da izigraju opšta pravila, a na to kad se doda činjenica da je realno Kosovo danas izgradjeno kao mafijaška organizacija-postavlja se pitanje šta da se radi sa tim prostorom. EU nema odgovor na to pitanje. SAD to ne interesuje dok god im Kosovo ne pravi geostrateške probleme.

    Mudrost je u životu problem pretvoriti u prednost. Srbija treba, s jedne strane, jasno da kaže da je na Kosovu interesuje maksimalno poštovanje ljudskih prava i zaštita imovine i slobode svih gradjana, uključujući i Srba, te da nema namjeru niti da čini bilo šta kako bi ometala progres života gradjana na Kosovu, niti želi da priznaje nezavisnost te pokrajine. I potom da se okrene onom što smo se složili svi da je bitno-etičkom, ekonomskom i svakom drugom preobražaju. Čak i da prizna sutra Kosovo i uhapsi Mladića i Hadžića, Srbiji je potrebno bar petnaestak godina da ispuni sve zahtjeve koji se tiču ulaska u EU, i to pod uslovom da se na tome stvarno žestoko radi. A za petnaest godina se stvari mogu promjeniti. Bitno da se Srbija stabilizuje, a da njeni gradjani počnu da žive od svog rada, odgovorno i čestito. Biće tada mnogo lakše riješiti kosovski problem.

  • Želim da verujem u iskrenost ideja, i namera. Ali teško mi je da prihvatim ovo kao alternativu. Iz sasvim praktičnih razloga – potrebne su godine da se izgradi ozbiljna organizacija, izbegnu sve one zamke (u koje većina stranaka brzo upadne, čim postanu „ozbiljne“). Voleo bih da ovo bude jedna od novih snaga koje će doći u nekoj, nadam se bliskoj budućnosti – ali postoje ozbiljne stvari koje treba raditi u medjuvremenu. Treba napraviti ambijent u kome se neće samo maštati i sanjariti, pričati za kafaskim stolom ili po blogovima. Treba delovati na najjaći i najefikasniji način koji nam stoji na raspolaganju. Treba ih smenjivati! Treba MASOVNO LOBIRATI I GLASATI ZA OPOZICIJU da bi se kaznili nesposobni ili korumbirani. Treba danonoćno buditi javnost i udarati ih tamo gde boli (po džepu). Na taj način će se očistiti politika od karijerista i stvoriti prostor za stranke pune idealista. Politika je ozbiljna stvar koju nebi trebalo prepustiti političarima, ako nećemo da nam se ovo stalno dešava.

  • Ovde se ne mašta već se konkretno radi. U opoziciji koju spominješ nema nikoga ko pruža realnu nadu da će nam biti drugačije nego sada ako za nju glasamo.
    Ne misliš valjda na one koji su se danas okupili u Beogradu? Njihove vlasti se dobro sećamo i teško da bi se mogla oceniti bolje od sadašnje.

Napiši komentar

/* ]]> */