rE-stav

Kvislinška uloga Milana Nedića

Tekst pod naslovom Bulevar Adolfa Hitlera, izazvao je različite komentare, pa tako ima i onih koji su spremni da o Milanu Nediću govore kao o spasiocu Srba u Drugom svetskom ratu. Istina je naravno, bitno drugačija. Mnogi Srbi stradali su u logorima u koje ih je Nedić poslao, dok su Beogradom kružili kamioni koji su bili pokretne gasne komore, za brzu likvidaciju Jevreja, Roma i Srba koji nisu delili Nedićevo divljenje prema Hitleru.
Moj autoritet istoričara-amatera lako je osporiti. U Centru za kulturnu dekontaminaciju, aprila 2006. godine održana je tribina o fašizmu i antifašizmu u Srbiji. O ulozi Milana Nedića govorila je istoričarka Olivera Milosavljević, neosporivi autoritet, ugledna profesorka Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, koju često slušamo i u emisiji Peščanik. Prenosim vam transkript njenog izlaganja.

Olivera Milosavljević:

”Kvinsliška delatnost Nedićeve vlade svedoči o prirodi sprovođene politike, čijom se rehabilitacijom danas, svesno, u antikomunističkom slepilu rehabilituju ideje nacionalsocijalizma. Da je tema današnjeg skupa kolaboracija u celini, moglo bi da se govori o desetinama novinara koji su pristali da uređuju kvislinške novine, uz saznanje da je vojni zapovednik u Srbiji već 24. maja 1941. javno obnarodovao uredbu o štampi, kojom dozvola za obavljanje uredničkog poziva sme da se izda samo ako dotični nije Jevrejin ili Ciganin ili ako nije oženjen Jevrejkom ili Cigankom. Moglo bi se govoriti i o onih 533 potpisnika Apela srpskom narodu, kojim su ljudi pozivali na kolaboraciju, a među kojima je bilo oko 100 profesora univerziteta, oko 40 bivših ministara i poslanika, oko 35 lekara.

Moglo bi se govoriti o upravniku pozorišta koji je voleo da na prvi put uvedenim slavama pozorišta pozdravlja goste na nemačkom jeziku. Neću govoriti ni o poznatim umetnicima koji su pristajali da redovno učestvuju u emisijama Radio Beograda, tada nazivanom Radio stanica evropskog vojnika, koja je pored popularne emisije, Čas za vojnike Lili Marlen, emitovala i u Rajhu hvaljenu emisiju, Beogradski mladi stražar. Ova emisija je stekla slavu time što je od dobrovoljnih priloga pristiglih sa fronta poklonila milion maraka Hitleru za njegov rođendan 43, a što je u Nedićevim novinama propraćeno velikim srećnim naslovima: Vođa Rajha zahvaljuje vojničkom Radio Beograd.

U novoj Srbiji, po Nediću – društvo mora da bude srpsko, u to novo srpsko društvo ne smemo primiti kojekakve belosvetske ale, kao što je to dosad bio slučaj sa Jevrejima i ostalim, kojima se ne zna ni kakav im je koren, ni kakva im krv u žilama teče. Zaključivao je da je – boljševizam pogana misao iznikla u satanskom jevrejskom mozgu, da su partizani predvođeni jevrejsko-boljševičkim ološem Titom, Singerom, Pijadom, da na čelu nose petokraku jevrejsku zvezdu i pozivao – utamanjujte ih, prijavljujte ih vlastima, crvenu neman trebićemo bez predaha, bez milosti, do potpunog istrebljenja. Neću govoriti ni o tome kako je Nedić redovno očinski slao srpske radnike i seljake u Rajh Hitleru s rečima – vi ste grupa koja ide u veliki nemački Rajh u goste, šaljem vas da veliki nemački Rajh vidi vas, elitu srpskog naroda, šaljem vas izabrane, ono što je najbolje srpsko, čestito, rasno i ugledno. Šta ja hoću? Hoću da nemački Rajh vidi najbolje sinove naše. Na kraju, neću govoriti ni o lažljivoj Nedićevoj propagandi, koja je tvrdila da je Hitlerov Main Kamfp prodat u Srbiji u preko 20000 primeraka sugerišući time da je Srbija, kao i Nedić, oduševljena Hitlerom.

Govoriću samo o jednom aspektu delatnosti Milana Nedića i njegovih saradnika, o njihovom odnosu prema Jevrejima i Romima. Sve što su radili, urađeno je javno i bilo poznato i dostupno svakom pismenom čoveku u okupiranoj Srbiji. Potsetiću samo da je nemački nacionalsocijalizam među prvim svojim antisemitskim merama 30-ih godina zabranio Jevrejima rad, prvo u advokaturi, zdravstvu, a onda i u svim ostalim delatnostima, kao i da je prilikom zapošljavanja uveo takozvani arijevski paragraf. 3. juna 41. vojni zapovednik u Srbiji objavio je naredbu koja se odnosi na Jevreje i Cigane, a kojom im je između ostalog zabranjen rad. Već 19. juna, posle 16 dana, oglasio se Savez muzičara za Srbiju, koji je obavestio muzičare Jevreje i Cigane da je njihovo muzičko poslovanje u suprotnosti sa postojećim propisima i zato je bespredmetno da se obraćaju Savezu.

Krajem jula 41. preduzeća i banke su počele javno da otkazuju punomoćja jevrejskim advokatima, a avgusta novine su bile pune oglasa, kojima je javnost obaveštavana da su bivše jevrejske firme, na primer Foto trgovina, Mandilović i brat, Dve rode i druge stavljene pod komesarsku upravu. I naredne godine, recimo decembra 42, oglašen je poziv imaocima akcija bivše jevrejske firme Izdavačko i knjižarsko preduzeće Gece Kon. 10. oktobra 41, odbor Advokatske komore u Beogradu oglasio je da je na sednici od 30. jula 41. doneo odluku da se iz advokatskog imenika izbrišu svi Jevreji advokati, sledi 55 imena izbrisanih advokata Jevreja i isto toliko njihovih preuzimatelja. Potpis – Odbor Advokatske komore u Beogradu.

21. oktobra 41. doneta je osnovna uredba o univerzitetu, u paragrafu 27 stoji – Jevreji i Cigani ne mogu biti slušaoci univerziteta. Potpisali su svojeručno Milan Nedić, ministri Kuzmanović, Jonić, Kostić, Radosavljević, Marjanović, Mijušković, Olcan, Dokić i Đorđević. 14. novembra 41, posle desetina dekreta kojima su pojedinačno Jevreji i Romi izbacivani sa posla ili penzionisani, donet je zbirni dekret koji glasi: Rešenjem zamenika komesara ministarstva finansija, a na osnovu naredbe vojnog zapovednika u Srbiji koja se odnosi na Jevreje i na Cigane, udaljeni su iz državne službe sa danom 30. aprila 41: Papo, Bahar, Levi, Kajon, Atarac, Felbauer, Glazberg i drugi. 16. decembra 41. doneta je uredba o uvođenju nacionalne službe za obnovu Srbije, član 3 glasi: Od obaveze nacionalne službe su izuzeti Jevreji, Cigani i ona lica koja ne uživaju građanska časna prava. U potpisu Milan Nedić, ministri Kuzmanović, Jonić, Kostić i ostali.

23. decembra 41. doneta je odluka pod nazivom – opštinska uverenja o dokazivanju arijevskog porekla državnih službenika ne podleže taksi, sa objašnjenjem da ne podležu plaćanju takse uverenja, kojima se od strane opštinskih uprava dokazuje arijevsko poreklo državnih službenika, njihovih supruga i predaka. Potpisano je odeljenje poreza ministarstva finansija. 3. marta 42. doneta je uredba o ustrojstvu srpske državne straže, član 16 glasi: Stražar i podoficir srpske državne straže mora ispunjavati uslove: 1a. da je srpske narodnosti, b. da je čistog arijevskog porekla. Potpisali Milan Nedić, ministri Aćimović, Kujundžić, Kuzmanović i ostali.

28. avgusta 42. doneta je uredba o pripadanju imovine Jevreja u Srbiji, paragraf 1: Imovina onih Jevreja koji su 15. aprila 41. bili državljani bivše Kraljevine Jugoslavije, ako se nalazi na srpskom području pripada Srbiji bez ikakve naknade. Potpisali su svojeručno Milan Nedić, ministri Aćimović, Kujundžić, Kuzmanović, Jonić, Kostić, Marjanović, Mijušković, Olcan, Dokić, Đorđević. 29. januara 43. objavljen je konkurs za prijem političko upravnih pripravnika u srpskoj državnoj bezbednosti, pod 6. trebalo je da donesu dokaz o rasnoj pripadnosti, da nije imao koga u porodici svojoj ili ženinoj jevrejskog ili ciganskog porekla. Potpisao kabinet šefa Srpske državne bezbednosti. 23. februara 43. doneta je uredba o uređenju filmskog prometa, član 6. koji se odnosi na bioskope, tačka 2. glasi: Jevreji i Cigani, kao i lica koija se nalaze u braku sa Jevrejima ili Ciganima ne mogu da dobiju dozvole za vođenje bioskopa. Tačka 9: Jevreji i Cigani kao i lica koja se nalaze u braku sa Jevrejima ili Ciganima ne smeju biti zaposleni kod bioskopa. Svojeručno potpisali Milan Nedić, ministri Kujundžić, Kuzmanović, Jonić, Kostić, Dokić, Đorđević, Dinić, Nedeljković, Veselinović, Dobrosavljević.

5. marta 43. doneta je odluka o promeni imena beogradskih ulica: Avramova ulica je postala Senjanin Tadije, Ada ciganlija je postala Srpska ada, Bajlonova pijaca Dorćolska pijaca, Gledstonova ulica je postala ulica Čobanica Rada, Izrailjeva ulica je postala Mike Alasa, Jevrejska je postala Dorćolska, Jugoslovenska je postala Dobrovoljačka, Karnedžijeva Guslarska. Potpisala je opština grada Beograda. 3. aprila 43. objavljen je oglas: Likvidacija advokatske kancelarije doktora Holendera iz Beograda. U potpisu Državna hipotekarna banka, a 16. juna 43. oglas: Likvidacija advokatskih kancelarija Nikole Englera, doktora Haima Alkalaja, Alvu Marka i Samuila Demaja, svih iz Beograda. U potpisu Državna hipotekarna banka na osnovu uredbe ministarskog saveta. Advokatu Holenderu je za preuzimatelja imenovan Kostić Petar, Engleru Đorđević Jovan, Alkalaju Trivunac Stevan, Alvu Todorović Čedomir, a Demaju Vukašinović Božidar.

16. maja 44. doneta je uredba o nacionalnoj službi rada za obnovu Srbije. Paragraf 1 je glasio: Nacionalna služba rada je počasna služba srpske omladine svome narodu. Paragraf 7: Jevreji i Cigani nemaju prava službe u Nacionalnoj službi rada za obnovu Srbije. Svojeručno potpisao Milan Nedić i svi ministri.

Na kraju, Nedićeva propaganda je napisala stotine tekstova o velikom Adolfu Hitleru, ali bar ja nisam uspela da pronađem nijedan o streljanjima u Kraljevu i Kragujevcu oktobra 41. Smrt đaka nije bio razlog ni da bar ministar prosvete ili njegov zamenik prekinu svoju kolaboraciju, naprotiv, sedeli su u svojim ministarskim foteljama, kao i sam Nedić, uvereni u pobedu velikog firera, gotovo do ulaska partizana u Beograd.”

O autoru

Željko Veljković

42 komentara

  • Uh, koliki citat. Možda treba da autor teksta bude gospođa Milosavljević. Šalu na stranu, neosporno je da je u svojoj osnovi Nedić bio zagovornik Hitlerovog metoda i da je bio srpski nacionalista, pa mu je to ratno vreme dobro došlo da sprovede svoje zamisli koje u normalnim uslovima ne bi mogao. To, što je u vreme kada je bio na vlasti, veliki broj izeglica iz Slovenije našao utočište u Srbiji je više zasluga Srba koji su ih primili nego samog Nedića koji nije zabratnio njihov prijem.

  • Mala ispravka. Mogao je Nedić tada da ćuti i gleda sebe i svoja posla. Ne on je prihvatio internirane (mogli su da završe u Nemačkoj, Norveškoj, bilo gde).
    Iz ugla tih ljudi, Nedić je šta?
    Mislim, mogu i ja da budem licemeran, pa npr.;
    – da li dr Olivera Milosavljević radi u prosveti? gde se učenik koji izudara nastavnika/profesora bude nagrađen time da ga ponovo upisuju u istu školu, a profesorku penzionišu?
    Ili, mnogi Srbi, Jevreji, Romi, i ostali, su stradali od raznih partizanština, Komisija i Biroa.
    Ili, koliko Cigana (paragraf 7.) danas tadi Nacionalnoj službi zapošljavanja?
    Znači, tekst je nastao kad i vest na B92, sa danaom zakašnjenja. Ceo dan se pravila strategija kako Cvetkovića prikazati kao fašistu.

  • Znači, tekst je nastao kad i vest na B92, sa danaom zakašnjenja. Ceo dan se pravila strategija kako Cvetkovića prikazati kao fašistu.

    Ček, znači B-92 i E-stav zajedničkim snagama pravili strategiju? Ih kud bi nam bio kraj da sarađujemo Sa Veran fucking Matićem. Verovatno bi nas i Đilas lično sponzorisao. 😀

  • To verovatno onda znači da sam ja deo nekakve zavere? Pa mozžda i jesam, deo jedne velike zavere onih koji shvataju da je antifašizam temelj savremenog društva i osnova postojanja Evropske unije. Deo zavere onih koji smatraju da zločin i izdaja ne zastarevaju i bore se protiv izjednačavanja ubica i ubijanih.
    Priznajem, jesam deo zavere.

  • Ne, i dalje tvrdim da ne umeš da čitaš kao što je napisano.
    Da te je to pogodilo, ti bi još u petak reagovao. Ovako, čekao si šta će o tome reći B92 i Ivica Dačić, pa sebe pridodao Ivici. Doduše, i on je zakleti antifašista.
    Da li to znači da su, osim mene, fašisti i sudije koje su donele odluku o rehabilitaciji pokojnog Dragiše Cvetkovića?
    Dečko, u Biblioteci imaš mnogo knjiga, neke su i istorijske. Nije loše da se učlaniš. Ali, kako čitaš, bolje kreni od dečijeg odeljenja.
    Ovde iznosiš takve tvrdnje da mi dođe da …
    Drago mi je da admin toleriše takvo tvoje ponašanje. Možda je shvatio, iz svog iskustva, da nazvati nekog fašistom i fašistoidnom osobom i nije neki greh.

  • Nisam nikoga Zorane, tebe mi. Mada sam imao opasno iskušenje…
    Milane, aman. Nisam čekao Ivicu Dačića nego sam kasno pročitao vest i nisam imao vremena da omah napišem.
    Tek kasnije me je Krkobabić zvao da proveri jesam li reagovao…

    SMRT FAŠIZMU
    SLOBODA – RADNIČKI – dva:nula

  • E sad me još pravite i debilom.
    I
    Ja opravdavam zločine i zločince. U ovom tekstu prva rečenica.
    Komentar 15 na tekst Bilevar AH, što je prouzrokovalo pisanje ovog teksta. Možete slobodno da citirate te moje „izdajničke“ i „fašističke“ premisli.
    II
    Vešt pokušaj da se spamuje na temu B92.
    III
    Komentar No 6. na ovaj tekst. Posle mog komentara on ima želju da se ogradi tako što će sebe proglasiti za anti, a ja sam verovatno pro.
    Drago mi je što zločini i izdaje nezastarevaju, kao i njihova odbrana.
    Priznajem sud samo Partije.
    Hvala Bogu što me izbaciše.

  • Dakle Mićo, definitvno preteruješ i nije mi jasno šta je tvoj problem u vezi sa E-stavom.
    Niko te ni u naznakama nije optužio za fašizam, a ti ladno ovde ljude optužuješ za zavere koje kuju sa sve B-92, govoriš im da mlate i slično.
    Uopšte neću više da se vraćam na sitna prepucavanja i podjebavanja oko jednog ili drugog komentara jer mi je više nego jasno da to nije suština.
    Ajde lepo reci šta je ZAISTA problem.
    Članovi uredništva? To što neko jeste a neko drugi nije?
    Autori? Kriterijumi uredništva?
    Željko? Mirjana? Ja?
    Izvini, ali, prosto rečeno, preko qurca mi je više ovoga. Od svih mogućih ljudi u ovom gradu od kojih sam očekivao miniranje E-stava, našli ste se ti i Juga.
    Još jednom: šta je problem? To što E-stav nije isto što i opstinabor.com? Pa napravite je bre ako vam nedostaje.

    Nemoj molim te da mi prosipaš priče o različitim stavovima i da je to suština, jer nije.

  • Šta te bre miniram. Neko svesno ili nesvesno prepričava B92. Vremenski se podudaraju vesti/tekstovi.
    O zaveri pišete ti i Željko. Ja samo sklapam kockice.
    Iznesem jednu istorijsku činjenicu, ili jedan ugao gledanja, vi generalizujete.
    Ali ajde, evo, polako kucam:
    – koliko Cigana danas radi u Nacionalnoj službi rada? Da vas podsetim u vreme Nedićeve vlade bilo je zabranjeno zapošljavati Cigane (paragraf 7.)? Nemojte samo o higijeničarima i higijeničarkama.
    Suština je šta?

  • Niko ne prepričava B-92. Ni svesno ni nesvesno.
    Sklapaš kockice…
    Vesti su vesti, svako ih obrađuje kako mu se sviđa. Ja B-92 više ni ne čitam. Njihov blog ne pratim više od godinu dana, a više ne pratim ni vesti.
    Koji bre jebeni B-92, niko ga ovde ne voli, a najmanje autori tekstova i članovi uredništva.
    Ako treba da kažem srpski: odvratan mi je već dugo. Nema goreg medija u Srbiji od B-92. Gori su od Kurira, ali zaista jesu. Zato što se foliraju da su nezavisni a iz aviona se vidi da nisu.
    Isto i sto puta gore bi ti rekla recimo Mirjana.
    Stavovi o Paradi ponosa i stav o Cvetkoviću se poklopio kad su u pitanju Mirjana odnosno Željko sa stavovima B-92.
    Neki tvoji stavovi se poklapaju sa stavovima NSPM-a, pa šta? Jel te je optužujem da si zbog toga u dealu sa Antonićem?
    I probaj malo da čitaš komentare. Govoriš „vi“, a ne primećuješ da se ja u ovome ne slažem sa Željkom.
    Jel tebi toliko neverovatno da neko može da ima svoje mišljenje a da ga nije pokupio sa B-92?

  • Ali ponavljam, to nije suština problema. Nema B-92 veze sa ovime. Na koji način da se bavimo opštim pitanjima, a da ti iznete stavove ne povežeš sa stavovima koje si pročitao u velikim medijima (jednim ili drugim)? Šta god napisali, i kako god napisali, ako hoćeš, možeš da uporediš sa drugim medijima i onda da kažeš da prenosimo njihove stavove ili već šta misliš.
    Tebi ovde smeta nešto drugo, a ja ne mogu da dokučim šta.
    Plašim se da je problem u samoj činjenici da se bavimo i nečime što nije samo lokalna tema.
    I pri tome misliš da smo nesposobni za takvo nešto, jer, šta mi, lokalni džiberi umemo sami da smislimo?
    Sve se svodi na ovo: „Koj moj vi pišete o Paradi ili Cvetkoviću, držte se vi Rankića i Marjanovića, glupi ste za više od toga. Dajte štetne ugovore i pišite kako volite svoj grad, tu vam je plafon“.
    E pa, ja ne mislim da je bilo ko od autora ili komentatora nesposoban za više od toga.
    A čak i da jesmo, u čemu je problem? Diskutuj i pobijaj stavove ili nemoj, na volju ti.
    Ali zajebi me sa tim forama o sklapanju kockica.

  • Ja te pitam jedno, a ti B92.
    Molim te odgovori mi, plz:
    – koliko Cigana danas radi u Nacionalnoj službi rada? Da te podsetim u vreme Nedićeve vlade bilo je zabranjeno zapošljavati Cigane (paragraf 7.). Nemoj samo o higijeničarima i higijeničarkama.
    Mogu i ovako. Odgovor znaš, pa se praviš blesav. Time što znaš odgovor, a ćutiš, znači odobravaš. Ako to odobravaš, onda podržavaš politiku Vlade Milana. Onda su tvoji stavovi ne slični, već isti kao i NSMP, tj. mnogo drugačiji od mojih.
    Možda si član Otadžbinske Uprave? Eto, to je moje sklapanje tačkica i kockica. Ništa više od toga.

  • koliko Cigana danas radi u Nacionalnoj službi rada?

    Nemam pojma, ali pretpostavljam – ni jedan.
    Ako dobro shvatam hoćeš da kažeš da se danas vodi ista politika kao u vreme Nedića, samo to nigde ne piše?
    Ako je to, onda delimično mogu da se složim s tobom.
    U Srbiji zaista ima manjinskih grupa koje su diskriminisane.
    Ali koji je zaključak? Da je Vlada Milana Nedića bila dobra ili da ne valja ni ova?

  • Ne znam koliko Roma radi gde god, ne bavim se takvom statistikom. Ali kakva god ta statistika bila, ona ne može da bude opravdanje za ono što je Nedić radio tokom Drugog svetskog rata.
    To sto i danas živimo u državi koja se diskriminatorski ponaša prema mnogim svojim građanima, ni na koji način ne umanjuje Nedićevu zločinačku ulogu u savremenoj srpskoj istoriji.
    Moja priča o Dragiši Cvetkoviću poklapa se sa vešću na B92 iz istog razloga zbog kojeg se (verovatno, ne čitam to pa ne znam zasigurno) poklapa i sa objavljivanjem teksta na tu temu u Novoj srpskoj fašistiškoj misli, ali to ne znači da smo Antonić, Vukadinovič, Zoran i ja u nekakvoj zaveri, već smo samo reagovali na vest koju je emitovao Okružni sud u Nišu.
    Osećam se prilično blesavo kad objašnjavam očigledne stvari, ali vazda sam bio strpljiv i tolerantan.

  • Ko brate kaže da nas ne brine to o čemu govoriš? Ali zar to što ima sranja u Boru znači da ne treba ništa drugo da nas zanima?
    Mene baš interesuje sve što se dešava i što uspevam da kako – tako pohvatam.
    Mislim, ako će zbog Rankića ili nekog drugog lokalnog drmatora da prestane da me zanima sve ostalo što postoji, onda do qurca i Rankić i ja i ti sa njim.
    Na kraju krajeva, u Boru se ne dešava ništa što nije preslikano sa vrha.

  • „Србијо, мајко, плачи“…овде се више не зна ни ко се зашта борио, ни ко је антифашиста, а ко то није…а камоли ко је крив, а ко не…ма, људи, испаде да су се сви борили на „правој страни“…и толико…све сами „праведници“…ма, треба нама један Стаљин, да нас дисциплинује мало, јер за боље и нисмо!

  • U Boru se ne desava nista sto nije preslikano s vrha.
    A vrh,dobri moji,ko je na vrhu?Soros,open sosajeti,B92 ???Sav sam u suzama!!!Pa ako onaj mali Maricin blizanac ceka Beckovickin stav i pozu,pa zar morate i vi !?Ocekujem da je E-stav, skracenica od Radovanovog azbucenja A.B,V,G,D,Dj,E- e do xurca, ako ne uz njega ,ali nikako NIZ njega,a kad tamo,hat-medjutim.
    Mozda smo ti i ja Milane,ipak za sumu!

  • Iako mi B92 odavno nije ni malo draga kuća, istine radi treba reći da Soroš već nekoliko godina ima tek neznatan udeo u vlasništvu B92 i nikakav uticaj na upravljanje ovim komercijalnim medijskim Frankenštajnom.
    A za e-stav ne brinem, jer znam da je nezavisan, za razliku od B92.

  • @azazil;
    Ako „ocekujes“ da je E-stav, skracenica od Radovanovog azbucenja
    („E – do kurca…“) , da li ocekujes da te neko E- STAVI na Dzordza (mislim Sorosa)?

    PS Da nisi stavio „x“ – mozda bi te urednistvo i cenzurisalo zbog reci „kurac“…

  • Juuu,macke ti ga pojele!Za razliku od tebe MENE niko ne stavlja!
    Sto se tice Sorosa,Zeljko dragi.ne radi se odavno o njegovom ucescu u finansiranju.Vrlo dobro znam o cemu pricam jer sam imao prilike da prevozim kompjutere, koje je on placao,siptarima po vecim gradovima Kosova i Metohije,osamdesetih i devedesetih godina proslog veka (al sam mator) kao i pokusaje indoktrinacije tadasnjih celnika drustva Soros(recimo Sonje Liht).A kao sto se danas vidi,ta indoktrinacija je danas bas,bas uspela,a narocito u B 92 i nazalost,ne samo tu!

  • @azazil;

    E sad sam te „rehabilitovao“ posto si pomenuo da si bio autoprevoznik. Kazes. mator si, pa sam jos jednom porazmislio o tvom ispreturanom komentaru – i sazalio se…
    Vidim poznajes i Zeljkovu seksualnu orijentaciju (Dacicu u dupe) a boga mi i manjine po drugim drzavama (Kosovo – „siptari“).
    „Bas leeeeeeeeeeeeepo!“, sto bi rekao pok. Z.Radmilovic.

    Soros je dao milijarde za medije u Srbiji, ali je veliki deo toga zavrsio u dzepovima administracije, VOZACA, i ostalih pratecih sluzbi, koje su se bavile organizacijom i raspodelom sredstava.
    Neki su pisali za B92, a neki vozili (ne verujem da se radi o sopstvenom trosku) opremu na razna odredista.
    Svako je imao svoj interes u tome…

  • Da nisu oni-citaj, mi,da li mislis da niko drugi to ne bi uradio i da bi ta i takva roba ostala neisporucena!?Na ulasku na Kosovo,kao i na svim ostalim punktovima,na pitanje sta vozim,rekao bih-evo,naoruzavam siptare.Po kontroli robe na prikolici,samo bi se plavci nasmejali i mahnuli rukom u stilu-teraj,Misko!Mozda bi trebao da se osetim krivim sto nisam to prijavio Slobi u Beograd!?Pa tek bi me tu ismejali,,,,ili mislis da oni nisu znali!?
    Ajd’ da ne menjamo temu………………….

  • O cemu vi bre pricate?!?! Od NEdica ste stigli do Sorosa. Sta, i Soros je komunjara i ucio je SFRJ skole, ne razumem…

    I kakve veze ima Nediceva „Nacionalna sluzba rada“ sa danasnjom Nacionalnom sluzbom za zaposljavanje? Ne brkas babe i zabe, nego babe i pohovane zablje batake. Nediceva NSR je program javnih radova, slican ovom koji dana sprovodi Vlada Srbije. To su oni ljudi koji su pridodati na ispomoc komunalnim firmama po celoj Srbiji i ima prilicno Roma medju njima, kao da je to uopste bitno. Sto se ne zapita koliko je Jevreja i Roma streljano po logorima u Srbiji ili podavljeno u dusegupkama? Pa bre, Nedic i drustvo su jedini u svetu imali mobilnu gasnu komoru, ej! I sta, opanjkale ga komunjare, on je u stvari hteo da spasava Srbiju? Kako da ne…

    For the record, ja podrzavam rehabilitaciju Cvetkovica u delu potpisivanja Trojnog pakta. Jebiga, pun mi je organ bolje rob nego grob varijanti. Ostaje, naravno, njegova saradnja sa cetnicima.

  • „Ostaje, naravno, njegova saradnja sa cetnicima.“

    I to je veoma diskutabilno.
    Ne samo njegova saradnja sa četnicima, već uopšte uloga četnika u toku 2. svetskog rata.
    Meni je lično veoma dobro poznata uloga jednog četnika iz Zaječara, predratnog advokata, koji je poginuo tako što su ga ublili partizani dok je spašavao neko dete iz Timoka.

  • Otac mog ocuha,predratni borski trgovac,spasao je glavu tako sto mu je u jednoj polovini kuce ziveo neki,bem liga,obersturbanfirer,a u drugoj je cuvao ranjene partizane.A i umeo je da vagon svoga brasna skrene na neki sporedan kolosek,,,,I to mu je sacuvalo glavu,ali SAMO glavu!Sve ostalo u kuci u Zajecaru kao i Pojate,oduzese „oslobodioci“!

  • „I to je veoma diskutabilno.
    Ne samo njegova saradnja sa četnicima,“

    Ogradio sam se jer ne znam kakva je ta saradnja bila, pa ne mogu da imam misljenje. Inace, IIRC, Cvetkovicu nije bi bilo sudjeno, vec je samo proglasen narodnim neprijateljem.

    „već uopšte uloga četnika u toku 2. svetskog rata.“

    Ovde vec nema nista diskutabilno. Cetnicki pokret je u osnovi fasisticki i saradnja sa Nemcima i Italijanima je prirodna posledica toga.

    „Meni je lično veoma dobro poznata uloga jednog četnika iz Zaječara, predratnog advokata, koji je poginuo tako što su ga ublili partizani dok je spašavao neko dete iz Timoka“

    Sigurno je bilo ovakvih primera i medju cuvarima u Ausvicu, ali to ne menja karakter ni tih cuvara ni Ausvica.

    Sve ovo, naravno, ne opravdava zlocine partizana za, a narocito nakon rata. Milan Conic i ostali iz naseg kraja su zlocinci isto kao i Kenta ali je cinjenica da je NOP jedini antifasisticki pokret u okupiranoj Jugoslaviji.

  • Dobro se u Srbiji zna ko su bili i sta su radili cetnici… Zato ni Cvetkovicu to sigurno ne moze biti olaksavajuca okolnost za izdaju…mozda pre zajednicka izdaja.
    Dovoljnoje pogledati samo neke od osnovnih definicija fasizma, pa da bude jasno da je ideologija cetnickog pokreta bila jasno fasisticka. I bila bi takva sve i da nisu saradjivali sa okupatorom i borili se protiv sunarodnika koji su bili antifasisti.

  • „Tako je i ja sam to ucio u skoli iz knjiga onih koji su pobedili!“

    Vidis, mene to zanimalo, pa sam citao i neke stvari koje nisi imao u skoli, pa sam opet dosao do istog zakljucka. Probaj i ti, od citanja jos niko nije umro.

    @Zeljko – Pazi, Cvetkovic nije izdao nikoga. Kumanovski sporazum, npr., ima mnogo vise elemenata da bude smatran izdajom nego pristupanje Trojnom paktu. Cvetkoviceva vlada je vrlo aktivno trazila pomoc od Cercila za eventualni rat protiv Nemaca. Sve sto su dobili je tapsanje po ramenu i viski, eventualno uveravanja tipa „samo se vi kurcite, mi smo uz vas“. Lepo, ali sa tim se ne ratuje, narocito kada ti glavni saveznik jos uvek prebacuje regicid od pre 40 godina. Sa druge strane, Nemacka je davala povlascen trgovinski status (sva roba kupljena iz Jugoslavije je placano po zbacajno visoj ceni od trzisne), vojnu pomoc ( prodali su nam svoj najbolji lovac Bf-109E3, doduse odrali nas za njega, ali bar su nam ga prodali.) i garancije za teritorijalni integritet i aneksaciju Soluna posle rata. Sto rece neko gore, i ja bih to potpisao. Ne zaboravi da je Engleska preko pola Evrope, a Nemacka i njeni saveznici na jugoslovenskim granicama, Nemacka koja je godinu dana ranije zgazila jednu od najvecih vojnih sila sveta, Francusku za 45 dana. Vermaht je u to vreme bio najveca vojna masina u istoriji.I drugo, lako je praviti se pametan sa ove distance i pricati o nacistickim zlocinima, ali mi ovde pricamo o 1941. Ausvic se jos uvek nije ni desio, a o Dahauu se nije znalo van Nemacke.

  • RTS1 Da, mozda, ne
    Veceras u 22.05h
    Bice zanimljivih gostiju, a verujem da ce biti zanimljivo cuti misljenja Zagorke Golubovic i Miodraga Zecevica, antifasista koji retko imaju priliku da budu gosti RTS-a.
    I odmah da pojasnim, Olivera Kovacevic nije deo bilo kakve zavere, ili bar nismo zaverenici iste ekipe…nju ne placa Soros, a ja plivam u njegovim parama. 🙂

  • Komentari na ovu temu, kao i oko Dragiše Cvetkovića, svode se jedno na isto. Bilo bi dobro da čitamo komentare jedni drugih.
    Ivo Andrić je rekao da „istina uvek ima više lica“. Činjenice su jedno, ali sve zavisi ko ih prezentuje i na koji način.
    Niko ovde nije fašista, rekla bih, ali nam se mišljenja ipak ne podudaraju o nekim stvarima – na primer o ulozi pojedinih ljudi u velikim istorijskim zbivanjima koje nauka tek treba da nedvosmisleno rasvetli.
    Manite istorijske čitanke, svi ponešto čitamo, ali ponavljam: naše znanje je osrednje, pa i manje od toga.
    Ako ikada ova Srbija postane prava država (ali nešto mislim da ja to neću da doživim, jer sad ubijaju i kengure po ulicama – totalna ludnica), moraće da vrati svu imovinu koju su partizani, „oslobodioci“, narodni heroji (svaka čast pojedinima), „Robin Hudovi“ savremenog doba otimali od onih koji su to zaradili i dodeljivali – sebi, istovremeno se zalažući za pravdu i jednakost.
    Pitam se samo kako će da „vrate“ one koje su „sa dva svedoka“ proglasili narodnim neprijateljima i pogubili na pravdi Boga.

  • Ne bih da neko pomisli da ja sada nešto umanjujem značaj našeg NOB-a, ali naše znanje o tome puno je rupa, puno opštih mesta koje su nam drugi servirali, verujem prilično nam ispirući mozgove.
    Ja sam, inače, odavno odbila da (NEKRITIČKI – namerno naglašavam ovu reč) verujem u neke stvari koje su nam servirali pojedini nazovi junaci naših naroda, bratoubice i potkazivači sopstvenih očeva.
    Oni pravi junaci, obično su posthumno odlikovani, i malo njih je odmah nakon rata ušao u tuđe papuče i zaposeo tuđu imovinu.

Napiši komentar

/* ]]> */