Specijal Некатегоризовано

Meseci koje su pojele bubašvabe

Imate problem?
Verujete u pravnu državu?
 
Obratili ste se lokalnim ispostavama državnih institucija. Podneli ste prijave policiji, tužilaštvu, poreskoj upravi, inspekciji rada.
Predali ste tužbu i sudu. Svima ste prilaganjem pisanih isprava dokumentovali da je Vaš „poslodavac“ jedna prevejana bitanga, lopov, secikesa. 
 
Iz razgovora sa službenim licima lokalnih državnih institucija zaključujete da će Vaš „poslodavc“ načisto nadrljati zbog podnetih prijava, jer je samo utaja poreza veliki finansijski prekršaj. Jedino morate da se strpite dok se sprovedu procesne radnje jer – takav je
zakon. 
 
Kod Vašeg bivšeg poslodavca u renoviranoj kancelariji nova sekretarica; dočekuje čitav tim pravnih eksperata iz lokalnih institucija. Dok čekaju prijem kod zauzetog direktora, sekretarica im objašnjava da je novi direktor najbolji čovek koga ona poznaje – ma, duša od čoveka, ali propašće čovek zbog prijava neradnika koje je morao da otpusti zato što su ga lažno prijavljivali da krši zakon.

screamU međuvremenu, direktor je završio važne poslovne razgovore. Što se tiče otpuštanja neradnika, dobio je podršku, jer država po nalogu MMF-a mora da smanji javnu potrošnju oslobađanjem od viška zaposlenih, a pošto nema para za otpremnine, prvo treba otpustiti neradnike i prekršioce radne discipline.
Lokalne državne predstavnike direktor prima pojedinačno. Za svakog od njih ima već spremljene pisane izjave u kojima se daje objašnjenje da firma loše posluje zbog nasleđenih problema iz prethodnog perioda
(sankcije Ujedinjenih nacija). 
Nakon obavljenih procesnih radnji lokalni državni predstavnici vas obaveštavaju da su obavili inspekcijske uviđaje, ali da nisu mogli da utvrde nikakav zakonski prekršaj „poslodavca“ prema Vama, te Vam daju pravnu pouku da se za zaštitu svojih prava obratite sudu, a ukoliko niste zadovoljni njihovim rešenjem, možete u ostavljenom roku uložiti žalbu resornom ministarstvu Vlade.

Odlučujete da pišete žalbe nadležnim ministarstvima. 

Nemate para da deci kupite hranu, ali za kopiranje dokumentacije morate imati. Srećom, poznajete nekog u nekoj firmi ko će vam to krišom uraditi o trošku te iste firme, da niko ne sazna. Naravno, vaš poznanik iz te firme rizikuje da zbog vas izgubi radno mesto, a vi niste toliki skot da ga ne častite bar sa čokoladom za decu: „Moja deca neka se strpe dok naplatim šta mi duguju“.
U međuvremenu, pošto ste se u zakonskom roku obratili sudu za zaštitu prava, stiže Vam sudski poziv sa zakazanim terminom.
 
Treba vam advokat. 
Slučajno saznajete da ima advokata koji rade „na poček“. U kući deca i žena ne misle tako. Prebacuju Vam što ste se kačili sa direktorom. Uzalud objašnjavate da Vam „obraz“ ne dozvoljava da budete lopuža i hohštapler, oni to neće da razumeju: „Zar ne
vidiš da nije imao zašta pas da ih uhvati, a od kako su postali partijski funkcioneri koalicije, sada imaju po nekoliko stanova, nova kola, idu na godišnji odmor, deca im studiraju u inostranstvu, a mi, nesrećo naša, trošimo poslednje zalihe hrane iz zamrzivača“. Izlazite iz kuće i besciljno lutate. Tešite se da je pravda spora, ali dostižna. U međuvremenu Vas advokat obaveštava da uskoro imate suđenje.

Na prvom ročištu pred sudom, ispostavlja se da zastupnik Vaše tužene firme nije došao, a sudija nema pouzdane podatke da mu je ispravno uručen sudski poziv, pa se ročište odlaže za dva meseca. Treba samo da se strpite. Kući objašnjavate: „Iz firme su svesni da će izgubiti spor koji mora da se okonča u našu korist za šest meseci“. „Kuku nama, nesrećo jedna, šta ćemo jesti za to vreme?“

Da li Vas je Bog čuo ili je sreća u pitanju, ali setili ste se da ste svojevremeno nekom pozajmili neki novac koji vam nije vratio, pa ste tada digli ruke od toga. Sa malo nade odlazite kod dotičnog a on – gle čuda – vraća vam pozajmljeno kao pošteni dužnik i to sa kamatom, uz objašnjenje: „Hvala ti brate, da nije bilo tebe ja ne bih preživeo“. Razmišljate: „Eto, ima Boga, biće i pravde“.

Na sledećem sudskom ročištu prisutni su svi sem sudskih porotnika (neki dokoni penzioneri, poznanici predsednika suda), pa sudija mora da odloži suđenje za još mesec dana. U međuvremenu ste saznali da je predsednik Republike otvorio Narodnu kancelariju u Beogradu, koja će satrti nepravdu u Srbiji. Potrebno je samo da prijavite vaš slučaj. Prijave se primaju poštom ili na šalteru kancelarije. Adresu znate: Masarikova broj 5, šesti sprat. Ohrabreni tom činjenicom, rezonujete: „Zna predsednik gde da smesti pravdu, što bliže narodu, blizu i železničke i autobuske stanice“.

Ulazite u ogroman hol zgrade od stakla i mermera i na šalteru u prizemlju uniformisani ljubazni portir vam daje uputstvo: „Na jednom od ona dva pulta na nekoliko metara od ona dva lifta, pritisnite broj 6“. „Imate li Vi sve to napisano?.“ Otvarate putnu torbu, sekretarica uzima papire, udara štambilje, upisuje u delovodni protokol i ljubazno Vas ispraćuje rečima: „Ništa ne brinite, sve će biti u redu, dobićete brzo odgovor Narodne kancelarije na kućnu adresu. Srećan vam put!“

Kući se vraćate ubeđeni u skoro okončanje vaše nepravde. „Čekaj da vidiš šta će biti kad ustanove da su tvoj direktor što te otpustio i predsednik Republike iz iste vladajuće koalicije“, kaže žena.

Ponovo je došlo vreme za sud i Vi sa advokatom odlazite na suđenje. Ovog puta svi su prisutni. Sudija traži da precizirate tužbeni zahtev: „Je l’ Vi tužite zbog nezakonitog otkaza ili zbog isplate zaostalih zarada?“ Advokat Vas savetuje da se prvo izjasnite da je tužbeni zahtev podnet zato što ste nezakonito otpušteni, a posle, kao čista formalnost, sledi tužba za naknadu štete. Naravno, slušate advokata i pitate zašto Zakon o radu predviđa obavezu poslodavca da Vam pre otkaza isplati zaostale zarade i izvrši uplatu poreza i doprinosa.

Zastupnik Vaše firme na sudu ne priznaje Vaše navode u vezi nezakonitog otkaza i predlaže sudu odlaganje rasprave da bi on svoje navode potkrepio u pismenom podnesku. Vi tu ništa ne možete jer sudija mora da još jednom odloži raspravu za mesec dana.
Niste zadovoljni; približava se rok od šest meseci za pravosnažno okončanje postupka. Verujete da će presuda biti u vašu korist.
U međuvremenu počinju da vam stižu opomene javnih predužeća za neplaćene račune za struju, komunalije, telefon i – vidi malera:
„Radio televizija vam šalje opomenu za neplaćenu TV pretplatu. 
 
Od suda stize podnesak zastupnika vaše (bivse)firme u kome se kaže da ste za gubitak posla sami krivi zbog kršenja radne
discipline i ugleda firme iznošenjem u javnost službenih tajni firme. Odlazite zabrinuti kod advokata i pokazujete mu šta ste dobili.
„Ma lopuže jedne, ali ne brinite, to nije službena tajna jer ste vi to izneli državnim organima a ne u novine“.
 
Na sledećem ročištu, umesto vas izjavu daje advokat – uz poziv na zakon – pobija podnesak zastupnika vaše firme. Odlazite kući zadovoljni i ohrabreni. Vreme prolazi a od državnih institucija ne stižu nikakvi odgovori. Nema presude iako je istekao zakonski rok od 6 meseci.  Nema odgovora ni narodne kancelarije. Stižu računi i nove opomene. Stigle su i prve presude za vaše neizmirene obaveze u kojima se obavezujete da iste izmirite u roku od 15 dana zajedno sa sudskim troškovima i kamatama, sve pod pretnjom prinudnog izvršenja.Tu su i pravne pouke da u roku od 15 dana možete da se žalite drugostepenom sudu.
 
U panici, da bi dobili na vremenu za odlaganje izvršenja za dugovanja, pišete žalbe drugostepenom sudu i predajete ih zadnjeg dana. Istovremeno pišete pritužbu predsedniku suda zbog nezakonitog odugovlačenja sa donošenjem presude u vezi vašeg otkaza i urgencije ministarstvima u vezi vaših žalbi na prvostepena rešenja. Predsednik suda vam u zakonskom roku od 15 dana odgovara da je razgovarala sa vašim predmetnim sudijom koji joj je dao izjavu da je pretrpan poslom ali je obećao da će presudu doneti u roku od mesec dana.

Iz ministarstava vam pristizu obaveštenja da je postupak još u toku jer su važe žalbe poslate prvostepenim organima na izjašnjenje i da će po njihovom izjašnjenju ministarstvo doneti konačnu odluku. Vidite da se ne poštuju pravni rokovi pa zovete Narodnu kancelariju radi dopune žalbe. Ljubazan glas vam objašnjava da se radi na vašem predmetu.

Stiže prvostepena presuda – vaš tužbeni zahtev je odbijen. U obrazloženju se prihvataju navodi iz podneska vaše (bivse) firme da ste sami krivi za otkaz ugovora o radu. Zbog prekršaja radne discipline, odavanjem službene tajne. Odlazite kod advokata a on kaže: „Ma ne brinite ništa, pukli su. Firma ne može da ima službenu tajnu za državne organe. Utaja poreza nije službena tajna nego krivično delo. Zna to i sudija ali hoće da spasi direktora… Odete kod lekara, i koristite nedavno dobijenu zdravstvenu knjižicu sa evidencije zavoda za zapošljavanje. Lekar opšte prakse vas upućuje kod neuropsihijatra. Tamo konstantuju da ste postali neurotični i prepisuju vam terapiju.
Sutradan sa evidencije za zapošljavanje stiže vam obaveštenje da možete da konkurišete za nov posao u drugoj firmi. Odlazite na razgovor i oni vas upućuju na sistematski pregled. Svuda glatko prolazite ali u vašem kartonu stoji da ste neurotičar i zato dobijate izveštaj da privremeno niste sposobni za rad.

U međuvremenu vas poziva advokat i saopštava vam da je sa drugostepenog suda stiglo Rešenje kojim se poništava prvostepena presuda i predmet vraća na ponovno suđenje.

Dešava se baš onako kako vam je rekao advokat. Radosno saopštavate ukućanima nove vesti. Oni vas gledaju ravnodušno i nezainteresovano. Izlećete iz stana besciljno lutate i izdaleka osmatrate svoju bivšu firmu. Ne prilazite blizu.
Vreme do suđenja provodite i na selu kod nekih rođaka. Čuli su da ste bez posla pa su vas pozvali da im nešto pomognete. To vam se isplatilo jer su vas ispratili sa tovarom namirnica i nešto para. Rasprava na ponovljenom suđenju je kratko trajala. Punomoćnik tvrdio da vam firma nije dala nezakonit otkaz ali nije više pominjao da ste otkaz dobili zbog odavanja službene tajne.
 
Rasprava je zaključena a presuda je za razliku od prethodnog puta stigla u roku od 15 dana. Ovog puta u vašu korist. Firma se nije žalila i presuda je postala pravosnažna. Direktor vas je vratio na posao (ali ne na isto nego manje plaćeno radno mesto). 

Advokat je naplatio sudske troškove i dao vam pravni savet da ne tužite firmu za naknadu štete kako ne bi iritirali direktora da vas ponovo otpusti (vaši ukućani su vam to isto rekli). Sada radite na novom poslu za manju platu i otplaćujete dugovanja (neplaćene račune dok ste bili bez posla).

Iz ministarstava i Narodne kancelarije se i dalje ne javljaju…

O autoru

Slobodan Radulović

3 komentara

Napiši komentar

/* ]]> */