Izdvojeno

Misli globalno, kradi lokalno

Kartel sastavljen od tajkuna, mafijaša, političara, ratnih profitera i ratnih zločinaca, koji ima apsolutnu vlast u ovoj zemlji u poslednjih dvadeset godina (sa izuzetkom perioda 2001-2004. godine, kada nisu kontrolisali Zorana Đinđića i njegovu vladu, zbog čega im je bio trn u oku i zbog čega su ga i ubili), isisao je svaku želju da učestvuju u javnom životu iz onih ljudi, koji politiku ne doživljavaju isključivo kao priliku za lično bogaćenje i iživljavanje ličnih i porodičnih neostvarenih ambicija i atavizama.

Čini se da je bednicima na visokim državnim funkcijama dozvoljeno da rade šta hoće, između ostalog i zato da bi u normalnim ljudima ubili ambiciju za učešćem u politici i onemogućili ih da dođu do spoznaje da su kvalitativne promene u upravljanju državom ipak moguće.

Kako bi inače bilo moguće da ministra Dulića niko ne pita kako može da u isto vreme bude i ministar i privatni preduzetnik, koji bez ikakvog zazora posluje sa državnim firmama? Kako je moguće da ministar i pesnik Slobodan Milosavljević, bez stida sa ministarske pozicije javno „advokatiše“ Miškoviću? Kako to da bečkom pacijentu i ministru Tomici Milosavljeviću, u čijem se resoru svašta dešavalo, niko od moćnih nije sugerisao da ponudi ostavku? Po kom pravu Nata Mesarević može za sebe da prigrabi čitavu kolekciju javnih funkcija, koje su naravno sve plaćene?

Kako to da niko ne predloži onima koji su najodgovorniji za opštu degradaciju i propast društva i države, pre i posle 2000, da malo odmore i oslobode nas svog pogubnog prisustva na političkoj sceni? To se pre svega odnosi na Srpsku naprednu stranku i Ujedinjene regione Srbije, kao najeklatantniji primer presvlačenja vukova u ovčiju kožu i pokušaj skrivanja iza nekakve lažne „proevropske“, „nacionalne“, „ekspertske“ i bogzna sve kakve fasade, sa jedinim ciljem da nastave da rade što i do sada.

Shvatanje politike kao plena prirodno se prenosi sa centralnog na lokalni nivo, pri čemu ne treba zanemariti ni doprinos pojedinih „šampiona lokalne samouprave“, trenutno okupljenih u URS, opštoj degradaciji i urušavanju svakog sistema u ovoj zemlji.

Na lokalnom nivou stanje je manje-više isto kao i na nacionalnom.

Umesto poruke o nužnosti reforme i podizanja kapaciteta u svim segmentima lokalne samouprave, stranačke lidere koji govore o lokalu, ljudi razumeju na način „glasajte za nas, a kada dođemo na vlast, omogućićemo vam da radite u vašim sredinama ono što i ovi pre vas“. Lokalni partijski lideri poslušni partijskim centralama, uzurpirali su sve poluge moći po opštinama, dovodeći za lokalne funkcionere ljude uglavnom izabrane po principu negativne selekcije, u skladu sa devizom „prvi ispod mene mora biti gori od mene“, tako da je vladavina najgorih uveliko zacarila u skoro svim opštinama u Srbiji.
Nekompetentnost i elementarno neznanje, pored korupcije i bezočne pljačke javnih sredstava, jesu glavni problemi većine mesta. Svoje brljotine lokalni moćnici, po ugledu na državni vrh, skrivaju lažnim obećanjima i lažnim kampanjama o izgradnji infrastrukture i pokretanju privrede, kao i jednostavnim skrivanjem podataka i činjenica od očiju javnosti, te pritiscima na one koji bi se usudili da postave izvesna pitanja. U takvim okolnostima, lokalni budžeti se uglavnom troše na zapošljavanja po ličnoj i partijskoj osnovi, te na projekte i aktivnosti, od kojih jedinu korist imaju oni koji ih odobravaju i sprovode, uglavnom burazerskim sporazumevanjem, bez tendera, konkursa, ili bilo kakvog oblika javnog nadmetanja, koje je obavezujuće prilikom izvođenja bilo kakvih poslova, finasiranih javnim sredstvima.

Tako ovih dana decembra, kada se sazivaju lokalne skupštine koje treba da izglasaju budžet za narednu godinu, bilo bi za očekivati da sve vrvi od sastanaka po mesnim zajednicama i od javnih rasprava na kojima bi građani trebalo da diskutuju o tome šta su prioriteti i u šta treba ulagati komunalna sredstva u narednoj godini.

Umesto toga, oko opštinske odluke o budžetu uglavnom se dogovaraju partijske vođe sa predsednikom opštine, po principu „ti meni pare iz opštinske kase, ja tebi glasam za budžet“. Građane niko ništa ne pita, a i oni sami se slabo interesuju, svesni da je Odluka o budžetu samo mrtvo slovo na papiru, koja postoji da se ispoštuje forma, dok se opštinske pare tokom godine troše na stari način, kako se kome ćefne.

Kad se „zaigraju“ pa previše potroše, opštinski čelnici se lako dogovore oko rebalansa (izmene odluke o budžetu), tako da je sve više opština u kojima se budžet „rebalansira“ nekoliko puta godišnje.

Kada razgovarate sa ljudima koji žive u raznim mestima u Srbiji o stanju u njihovim sredinama, dobićete vrlo slične odgovore. Svi će reći da njihovo mesto stagnira ili nazaduje i svi će upreti prstom u partijske vrhuške, te nesposobnost i neznanje njihovih lokalnih eksponenata.

Na pitanje zašto je to tako, mnogi će problem videti u Kartelu s početka teksta, koji je svojom šapom prekrio čitavu zemlju i koga je teško pobediti, pa je isplativije pridružiti mu se. Neki drugi, pak, problem vide u opštoj bezidejnosti, odsustvu novih i kreativnih rešenja i opštoj krizi ideologije i mišljenja na svim nivoima. Polemišući sa oba ova stava, teško je ne složiti se sa prvim, pri čemu treba imati na umu da se ne možemo svi pridružiti, uvek neko mora ostati sa druge strane, tako da je govorenje istine jedino što mu ostaje, ako ne želi da potpuno izađe iz javne sfere i prepusti je onima koji su naše privatne živote odavno sveli na puko preživljavanje.

Što se tiče drugog stava, tu nije mnogo komplikovano uneti izvesne novine u srbijansku lokalnu politiku, koje bi lokalnim analitičarima naviklim jedino na gluposti i nepočinstva nosilaca javnih funkcija, bile tako nove i originalne, da bi im u odnosu na njih veliki ideolozi devetnaestog veka izgledali samo kao bleda najava velikog procvata ideje i prakse lokalne politike u Srbiji na početku 21. veka.

Naime, dovoljno bi bilo biti pošten i kompetentan na javnoj funkciji, odnosno ne ući odmah u primamljive i lukrativne kombinacije koruptivne prirode, koje vrebaju javnog funkcionera u zemlji bez kritičke javnosti i elementarne odgovornosti. Kompetentnost ovde podrazumeva izvesnu školsku spremu i elementarno poznavanje materije poverene na upravljanje, kao i znanje osnovnih stvari u funkcionisanju države i opštine.
Ako bi uz elementarno poštenje i elementarno znanje išli još i poštovanje zakona i odluka nadležnih organa, kao i izvestan stepen predvidljivosti u funkcionisanju opštinskih službi (donošenje strateških planova izgradnje i razvoja i poštovanje istih, umesto voluntarizma i delovanja u skladu sa interesima pojedinaca i grupa na pozicijama moći), to bi bio revolucionarni iskorak u delovanju lokalne samouprave u čitavoj istoriji moderne srbijanske države. Naime, nebriga o razvoju i modernizaciji, te lopovluk, neznanje i voluntarizam u lokalnoj upravi jedan je od kontinuiteta naše nacionalne istorije, kako to objašnjava Dubravka Stojanović u „Kaldrmi i asfaltu“.

U modernim evropskim zemljama, u kojima je princip subsidijarnosti jedan od temelja ustrojstva društva, kvalitet lokalne samouprave je ogledalo stanja i na nacionalnom nivou.

S tim u vezi, ukoliko joj ustrojstvo zemalja EU model kome teži, Srbija bi najzad morala da prestane da opštine tretira kao rezervni poligon za proveru stranačkih rejtinga i polje iživljavanja nižih stranačkih struktura, već bi jedinice lokalne samouprave trebalo da definiše kao autentične, samostalne i samoodržive entitete, kao što je svuda u razvijenim zemljama.

Stoga, promena načina vođenja opštinske politike i redefinisanje odnosa prema opštinama u Srbiji tebalo bi da zauzima veoma važno mesto na agendi ukupne modernizacije ove zemlje.

Preuzeto sa prijateljskog sajta e-novine.com

O autoru

Zoran Stanković

9 komentara

  • Lepo je kad neko nesto dobronamerno napise, samo ne znam sta smo to ovde novo saznali.
    Mozda samo da se Zoran polako, na mala vrata, vraca politici. Kao i svaki zoon politicon.
    Elem, ne verujem da „nekompetentnost i elementarno neznanje, pored korupcije i bezočne pljačke javnih sredstava, jesu glavni problemi većine mesta“.
    Upravo obrnuto, smatram da je ovo drugo, „pored“, osnovni razlog sto je vlast takav magnet za one koji poseduju ovo prvo.
    Korupcija, po definiji, jeste zloupotreba poverenog javnog ovlascenja radi sticanja privatne koristi.
    Korupcija je pogubna i po drustveno i po ekonomsko zdravlje i dobrobit bilo gde i bilo kad da se pojavi, bez obzira na stepen razvoja zemlje.
    Ona je stoga jedna transsistemka pojava u smislu da je svojstvena svim sistemima drustvenog razvoja: feudalizmu, kapitalizmu, komunizmu i socijalizmu.
    Ipak, dok je situacija u industrijalizovanim zemljama ozbiljna, u nerazvijenim i zemljama u razvoju ona je vise nego kriticna.
    Korupcija je stetna iz prostog razloga sto se vazne odluke donose iz zadnjih namera, bez obzira na to kolike su posledice koje trpi lokalna i sira zajednica.Ona podize cenu roba i usluga, povecava dug zemlje i troskove finansiranja tog duga u buducnosti,dovodi do pada standarda (posto se pribavlja roba ispod standarda), pribavlja nepotrebna i neodgovarajuca tehnologija,vodi ka opredeljivanju za kapitalne projekte, posto se to mnogo vise isplati pociniocu korupcije, nego ka zaposlenosti i radnoj snazi, sto bi bilo bolje za razvoj zemlje.
    Kada zemlja poveca zaduzenost da bi ostvarila projekte koju nisu isplativi ni ekonomski opravdani,onda ti dodatni dugovi ne ukljucuju samo tih 10-20% ekstra cene zbog provizije koja se tom prilikom daje,vec je cela investicija, tj. svih 100%, promasaj koji se moze pripisati takvim necasnim odlukama.

  • Autor je stavio u istu ravan neznanje i nekompetentnost sa korupcijom i pljačkom, bar sam ja tako razumeo.
    Teško da se može baš meriti šta je tu veće zlo.
    A Zoran, naravno, jeste zoon politikon, potrebna bi bila lobotomija da postane nešto drugo. 🙂

  • Nisam siguran da je tako.
    Pre bih rekao da autor ima kriticki stav, pre svega, prema nekompetentnosti i elementarnom neznanju sadasnjih vlastodrzaca, a „ne vidi“ da su sveprisutna korupcija i podmicivanje glavni generatori nase pogubne propasti.
    Provejava utisak da ako bi dosli drugi, koji su kompetentni, siroke kulture i obrazovanja, odmah bi nam bilo bolje.
    Ene, de!
    Ko god je bio na vlasti od 5.oktobra na ovamo taj je krao ili je barem,kako kaze Velja Ilic, kraduckao.
    I danas vecina onih koji se bave politikom i uclanjuju u stranke, to rade iskljucivo iz licnih interesa.
    Pogledajte samo sta se ovih dana desilo u Boljevcu!
    Gradonacelnik i njegova svita tuto completo presli u Dinkicev URS. Sada ce Bor, Zajecar I Boljevac napraviti „trojni pakt“ i zapoceti bezocnu pljacku javnih sredstava izmuzivanjem republickog budzeta i ulaganjem u projekte sa debelim provizijama, koji nisu isplativi i ekonomski opravdani.
    Zato narod i jeste sludjen, i ne zna vise za koga da glasa.

  • Gospodo
    Nema više društvenog i državnog(država je prezadužena).
    Hteli mi da priznamo ili ne nema nam drugo do da se nadamo da će se stvoriti povoljni uslovi da PRIVATNI KAPITAL obezbedi nove proizvodne resurse kako bi se zaposlio što veći broj onih koji sada nemaju druge mogućnosti, drugim rečima „koji su bezidejni“.
    Do tada možemo samo da „ladimo usta“ i da se molimo Bogu da se neko smiluje i popravi ove rupe na putevima koji vode u EVROPU.

  • Kada država ne funkcioniše u najvažnijim segmentima, onda „miševi“ kolo vode i to će činiti sve dok imaju šta da „grickaju“.
    To je posledica komunističkog načina razmišljanja, na žalost koga nismo ni svesni da je tako snažno prisutna u podsvesti ljudi. A tada je „važila“ krilatica:“Ne mogu malo da me plarte koliko malo mogu da radim“!

  • Tada je bila krilatica “ krade direktor ali i nama daje, dobar je“ !! To su bila vremena!!! Imalo je šta da se krade pa nije kao sada kada ce nam i „crno ispod noktiju“ uzeti!!! Takse, akcize, porezi i svakavke gluposti! Ima d a nas oderu!! Najsmešnija mi je taksa koju je uveo Boško Ničić u Zaječaru!! Taksa za ulično osvetljenje!!! Svako domaćinstvo po 50 din mesecno (nisam siguran ali mislim da je toliko) što mu dodje oko pola milionceta mesecno u opštinsku kasu!!! Taman za jedan koncertić!!!!! Ima i jedna izreka “ ovce služe za šišanje“ a mi mu dodjemo kao jedan veliki tor!!!!!! SREĆNA NOVA GODINA – ne ponovila se stara ( ustvari zadnjih 20 godina) !!!!!

Napiši komentar

/* ]]> */