Aktuelno Izdvojeno Некатегоризовано

Moj poslednji tekst koji se bavi politikom

E, sad ću da vam kažem nešto strašno pametno, časna reč.

Nije to ništa novo, samo sam ja tek sada shvatio da je istinito, pa eto, da se pohvalim. Doduše, nisam siguran da li je za pohvalu kad progledaš u petoj deceniji života, ali nekako se stvarno osećam pametniji, pa reko` da podelim tu pamet s nekim (svraća li uopšte neko još uvek ovde?, GA ni ne pratim više).

Dakle, ideologije blage veze sa partijama nemaju. Najgluplje što čovek može da uradi je da se ako je, recimo socijalista, učlani u SPS. Ili nacionalista u radikale. Ili liberal u LDP.

Sjajna je stvar imati svoje ideale, nije loše i poštovati  neku ideologiju i prihvatiti je kao svoju, ali to sa partijama nema nikakve veze.

Ako ikada odlučite da se bavite politikom, bež`te u stranku koja propagira ideologiju sasvim suprotnu od vaše. To vam je jedina šansa da budete uspešan političar. Jer, onda nećete gubiti uludo vreme baveći se tricama i kučinama kao što su ideologija i partijski programi, već ćete se baviti onom jedinom idejom zbog koje stranke postoje – borbom za vlast. Ili igrate fudbal ili duvate u vuvuzele, trećeg nema.

Sve što čelnici stranaka rade i govore usmereno je ka tom jednom i jedinom cilju. Koji ono veliki psihijatar reče da osnovni pokretač ljudskog bića nije sex kao što kaže Frojd, već volja za moć? E, taj ga je stvarno rekao.

Da se razumemo, ne bi trebalo mešati novac sa time.

Kad neko kaže: političari su mafijaši, evo ovaj ima kuće, onaj džipove…. to je potpuno skretanje sa teme. Zabole njih i za kuće i za džipove, nisu oni zbog toga u politici. Mafijaši i lopurde ne vole da se pojavljuju na TV i daju intervjue. Mafijaši nemaju svoje sajtove.

Dakle, ako vam je ideja da zaradite novac na lak način, nemojte u politiku. Ako vam je ideja da propagirate neku svoju istinu i pravdu, takođe – nemojte u politiku.

U politiku idete samo ako vam je cilj da osvojite neku vlast, neku moć koja vam u životu nedostaje.

Samo znajte da onda gubite sve ostalo.

Ja ovih dana, kako sam prestao da se bavim politikom, otkrivam ponovo toliko radosti koje u životu postoje da ponekad stanem i kažem sebi: jebem te blesavog, šta si sve propustio za tri godine….

Ne možeš da budeš političar i imaš zdravu porodicu.

Ne možeš da budeš političar i slušaš muziku onako kako se muzika sluša. Ni zvezde ne možeš da vidiš kao što ih drugi gledaju.

Vesti više ne pratim, ne znam ko je u Opštinskom veću, ne znam ni ime predsednika opštine ako mi verujete. Nije mi više smešan ni Vuk Jeremić, ne nervira me Aca Vučić, ne slušam Čedine govore… Ljudi pokušavaju da me uvuku u neka udruženja, da kao budemo „savest građana“, da se zapitamo o besplatnim koncertima koji, kažu, ponovo kreću… Ma boli me patka više za to.

Hvala onome ko me je naterao da izađem iz sranja u kome sam bio.

Sad ću malko i ja da živim.

O autoru

Zoran Stanković

Ostavi komentar

  • Sex sestro, naravno. Zato i insistiram da to bude udarna tema okupljanja u Boru u martu. Hoću i politiku kao temu, ali baš zato da bi se videlo koja je tema lepša. I treća tema će se uklopiti, ali nemam još dozvolu Organizacionog odbora da otkrijem šta će to biti.
    Možda uspemo da se dogovorimo da najavimo sve na okupljanju u Novom Sadu.

  • Šteta što ti je toliko vremena trebalo da zaključiš sve što si naveo. Stvarno sam mislio da si ti sve to znao kada si krenuo u politiku. Poslušaj ipak nešto mlađeg kolegu i pređi na knjige. Nije tačno da što više znaš više patiš, već što više znaš manje ćeš biti iznenađen.
    Dobar ti je prelazak sa politike na sex, tu svakako ne bi trebalo da bude lošega, mada u svemu treba biti umeren.
    Srećno!

  • Шокантна вест. Напали ме овде у Београду што сам одавно дошао с одмора, а нисам читао став. Текст је добар, има ствари које треба чешће цитирати…
    Што се партија тиче, ствари нису тако једноставне. Биће пре да има доста тога у стилу „баба дала грош да уђе у коло…“ Стара ствар, да нису сви најбоље обавештени о будућности, чак и личној. Мистика на све стране.
    Да има и других ствари сем моћи, има, али аутор правилно закључује да их моћ потпуно елиминише. Ипак, то је сиротињски живот, а смрт је врло тужна и дуго траје.

  • E, slabo ti se ja razumem u to.

    Nego, pošto si preboleo razvod od politike, da krenemo na slavlje:

    Konačno sam se rešio Lade, pa je red da se to zalije. Borsky je najbolji organizator, a i dugujem mu jedno pijenje, pa neka nas okupi ponovo.

  • Sorry druže, od nedavno se nalivam samo kiselom vodom. Ali ako ti nije kasno da sačekaš 20-i septembar možeš da nam se pridružiš na before party (u vezi sa okupljanjem blogera u martu naredne godine) na Borskom jezeru.

  • Hvala onome ko me je naterao da izađem iz sranja u kome sam bio.

    Sad ću malko i ja da živim.

    A ko je taj?

    Ne verujem da možeš bez toga. Možda bez politike i možeš ali bez udaranja po glupastima, mahinacijama i ostalim #drž ne daj“ ne možeš. Mislim da nisi takav tip da stojiš sa strane i bolek….vo posmatraš nepravdu. Jednostavno nisi taj tip. Izdržaćeš neko vrema, ali će se vratiš u ove vode. Pozdrav.

  • @DOKLE BRE: Ha, ha… ne brini, žena spremila oklagiju za slučaj da me uhvate bubice. Oće i psihijatra da mi dovede da mi da one bombonice za lepo ponašanje. 🙂
    I moram da priznam, da sam slušao nju (i ćerku), ovaj tekst bih napisao još negde krajem maja.

  • Prvi i poslednji put na tvoj tekst nemam nikakvu reakciju. Šta god sam pokušavao, nije se uklopilo. Možda je dovoljno reći dobro jutro majstore.

    @Joe probaćemo da napravimo „onako“ nešto ali sa malo više prisutnih koji će ujedno i reći dosta pametnih stvari, Zadužen sam da ladim kiselu vodu i seckam meze i ne znam ništaa drugo i to mi se mnogo svidelo.

    Zokija čemi da parkiramo u jedno lepo odelo sa palačinkom do ispod pupka a od organizacionog odbora će dobiti i bicikl kao pravi evropski menadžer sa stilom.

  • Tvoje povlacenje iz politike i uopšte iz dešavanja (čitaj sranja) po gradu obradovace mnoge. Pretpostavljam da ti je dosta svega i da misliš da je sve uzalud i da ovome gradu nema spasa. I u pravu si i nisi. Ja sam optimista. Ipak si ti dosta ljudima „otvorio oči“. Da je Mirković, a i dosta njih drugih, znali da se plašiš oklagija odavno bi pokupovali sve! Da budem iskren ne dopada mi se što napuštaš, da tako nazovem, borbu protiv sranja u gradu ali poštujem tvoj stav. Uradio si više od mnogih koji bi trebalo time da se bave i primaju plate za to. Srećno.

  • Tvoj i Jugin primer su dokaz da politika u Srbiji nije za poštene ljude. Ja sam to davno otkrio kroz svoja iskustva i neke stvari sam ti iznosio, ali imam utisak da mi tada nisi verovao, jer dok to ne osetiš na svojoj koži teško je verovati da su takva dešavanja moguća i da ima takvih ljudi koji su spremni da to rade. Zato ti predlažem da svoja loša iskustva ne zatvoriš u sebi nego da ih izneseš da ostali vide šta su sve spremni da urade oni kojima je politička moć važnija od interesa onih koje navodno zastupaju. Najbolje je da to bude u obliku humoreske, jer ih to onda najviše pogađa, veruj mi. Kao konkretan primer navodim ti Vlastimira Trujića koji se u humoreski prepoznao kao janičar Mula Jusuf i zbog toga tužio Borske novine (vidi http://bokisingl.wordpress.com/2009/10/08/tuzba-mule-jusufa/), ali na sudu nije mogao da dokaže da je on stvarno baš taj janičar i izgubio je spor, što ga je koštalo političke karijere.

  • Ako si rešio da „zajebeš“ bavljenje ovim stvarima ili bolje rečeno sranjima zajebi totalno da se petljaš pa bilo to i humoreskama. Gledaj leptire, sunce, potok itd ima još likova koji će se baviti sa time a biće ih sve više, videćeš.Odmori si „tintaru“ i videćeš kako je lepo. Ja sam bio u sličnoj situaciji kao i ti ali sam na vreme shvatio da ne mogu i ne smem da celog sebe prepustim politici i ostalim glupostima jer tako zanemarujem sve ostalo. I dalje sam u tim vodama ali to mi nije prioritet u životu. Pa jebeš ga, nije ovo revolucija. Sranja i gluposti je bilo i biće i naravno da se treba boriti protiv njih ali ne po cenu da izgubiš svoj život ( ne bukvalno) i po ceni svojih najbližih. Pa i samo tvoje odustajanje od ove, da je tako nazovem, borbe je ipak politički korak. Pokazuje nam kako smo bitku za naša prava i za naš bolji život prepustili nekolicini ljudi kao što si ti i da smo bili maksimalno pasivni. Mislili smo “ pa Zoki i njih nekoliko će ih srede“. E pa ljudi videli smo da ne mogu oni sami protiv „ALA“ ! Uradili su dosta ali da smo se i mi ostali koji mislimo kao oni pridružili njima, verujte mi, bilo bi mnogo drugacije i bolje. Zoki, zajebi internet da koristiš samo za ove stvari ima i „gole ženske“ na njemu. Odmori se i vrati sebi svoj život. Pozdrav. P.S.Pa ako rešiš da se vratiš tu smo. Šala.

  • Bilo bi divno,samo kad bi bilo istinito!Neko te iživcirao,ti si malo popixckio,,,,,,,,,,daj Bože da te drži doveka!
    Ako si čovek,baci to na papir,stavi datum i potpis,a ja ću te jednog dana,kad se „vratiš u normalu“,nežno ponuditi hladnim špricerom, da lakše sažvaćeš i proguneš taj papir!
    Setih se M.Tvena- „najlakše je ostaviti duvan ja sam ga,kaže on, ostavljao do sada jedno dvesta-trista puta!“
    Želim ti da ostaneš dosledan sebi,ma šta to značilo!

  • Ту сам, али у послу који, на срећу, нема везе са вашим подручјем.
    Само вас читам.
    Колико сам само пара потрошио, ненаменски, на плате. Лопов који је оставио трагове. Интересантно ми је ово професионално извештавање.
    Једини сам који одговора али сада сам стварно у послу. Писаћу вам када стигнем

  • Tanjug javlja:

    „Potpredsednik Vlade Srbije Jovan Krkobabić rekao je večeras u Beogradu da, prema njegovim saznanjima, Međunarodni momentarni fond (MMF) nije promenio stav u vezi sa zahtevima sindikata za izmenu pojedinih odredaba Predloga izmena i dopuna Zakona o penzijsko-invalidskom osiguranju (PIO).

    Kako je Tanjugu rečeno u kabinetu potpredsednika Vlade Srbije Jovana Krkobabića „sami razgovori sa MMF-om oko penzionog zakona su završeni, a odluku MMF će, kada ona bude doneta, saopštiti ili Kancelarija te međunarodne finansijske institucije u Beogradu ili kabinet premijera Mirka Cvetkovića.“

    http://www.blic.rs/Vesti/Ekonomija/215468/Krkobabic-MMF-nije-promenio-stav-o-Zakonu-o-PIO

    Zorane, nemaš pojma koliko mi je krivo što si trenutno u apolitičnoj fazi. Baš me zanima kako bi ti prokomentarisao ovu vest. Moj komentar bi stao u jednu prostu, al’ proširenu rečenicu: Državo, _______________________!

    PS Pošto nisam baš toliko prost, ostavljam ti mogućnost da sam upišeš neku psovku iz prebogate srpske narodne baštine.

  • Pre svega, dan mi je lepši kad vidim da neki moji prijatelji (i izvesni neprijatelji, ali za njih me boli uvo) još uvek svraćaju ovde.
    Dobro jutro Joe, my friend.
    Kako bih prokomentarisao vest?
    Kad se država zaduži kod MMF-a ona mora da poštuje uslove koje MMF postavlja jer očekuje da joj se odobre nova zaduženja. A MMF nije Crveni krst već finansijska institucija i nema nameru da odobrava kredite onome ko nema nameru da vraća, odnosno posluje tako da je očigledno da neće moći da vraća.
    Recimo da ti meni pozajmiš 10 000€ da počnem neki biznis a ja te pare potrošim na putovanja po svetu i onda se pojavim kod tebe i kažem: „E, daj još 10 `iljade, žena me uslovila da one prve pare potrošimo na putovanja inače bi mi oči iskopala“. Jel bi mi dao? Pa… možda i bi (jer inače nikada ne bi video one prve pare), ali da poslujem strogo pod uslovima koje mi ti, kao pozanti biznismen, odrediš.
    To je onako generalno, a u konkretnom slučaju, u državi u kojoj svaki drugi zaposleni (ili kako već beše taj odnos) radi da obezbedi penziju za jednog penzionera, ne bih rekao da su penzioneri u situaciji da postavljaju uslove. Mada, kad dođe predizborna kampanja, situacija će se okrenuti u njihovu korist i onda će verovatno dobiti šta god hoće (ali samo dok prođu izbori).
    Usput, sindikati su pičkin dim za državu, to se pokazalo nedavno u Francuskoj.

  • Pa, u pravu si, ne sporim ja to. Zato je moj komentar i upućen državi. Kakva je to država kojoj zakone donose nedemokratski postavljani bankari?

    Sećaš se izjave Majera Emšela Rotšilda: „Dajte mi da kontrolišem finansijske tokove u jednoj zemlji i nije me briga ko pravi zakone“. Nadam se da ti više ne zvuči kao teorija zavere.

    A vidim da si konačno shvatio snagu sindikata. 😉
    Nisam džabe onoliko pisao na pokojnom forumu bor030. Nema više ono:“Prodajmo RTB bud-zašto, a sindikat će rešavati socijalna pitanja sa gazdom“, a?

  • @Zoran Stanković
    Poslednji tekst o politici, hm…, ali su komentari ostavljeni za zaslađivanje u gorkim vremenima 🙂

    Ovo pitanje penzionera i njihovih zahteva (prava) je isto kao i pitanje viška zaposlenih u našim preduzećima. Stvar je naopako postavljena, ne postoje viškovi zaposlenih već manjak poslova. Takođe postoji i velika neravnomernost u raspodeli zarade (dobiti) i tu sve stvara jedan veliki disbalans. U Borskom okrugu je npr. odnos broja nezaposlenih i penzionera prema broju zaposlenih u odnosu 2:1, ali kada se uzme u obzir da od onih koji se vode kao zaposleni više od polovine prima zaradu iz budžeta (ne stvara novu vrednost) onda je stvar više nego očajna. Sva sredstva koja se obezbeđuju za namirivanje budžetskih obaveza proističu iz novostvorene vrednosti koja je u slučaju naše države marginalizovana pa se pokušava progurati još malo tako što se zadužuje kod MMF-a i ostalih finansijskih organizacija po svetu, prodaje sve što može od državne (nekada društvene) imovine. To je jednosmerna veoma kratka slepa ulica, a nema ničega na njenom kraju, samo provalija.
    Umesto da se državni aparat bavi razvojem i jačanjem privrede i ekonomije on se bavi samim sobom tj. namirivanjem budžetskih troškova i ceđenjem suve drenovine.
    Penzioneri imaju svoje stečeno pravo i to nije socijalna kategorija kako se kod nas često podmeće. Oni su svoje pravo stekli iz radnog odnosa ranijih godina, a državni fond penzionog osiguranja je obavezan da stečena prava penzionera izmiruje.
    Sadašnja priča o Zakonu o PIO je priča o ljudima koji su sada u radnom odnosu i koji će tek za nekoliko decenija doći u poziciju da naplaćuju svoja ulaganja u penziono osiguranje. Država se plaši da će se broj penzionera povećati iznad granice (mada je to i sada slučaj) koju će moći da podmiruje, pa imajući u vidu da je jako teško naći posao posle 50-te godine života, to se ovim izmenama zakona pokušava u nedogled produžiti trenutak kada zaposleni mogu steći pravo na penziju, odnosno skratiti rok uživanja tog prava.
    Umesto toga država treba da omogući da se što veći broj ljudi zaposli u delatnostima koje će stvarati novu vrednost i iz koje će moći da naplati poreske i socijalne obaveze u višestruko većem iznosu nego što je to sada slučaj, pa bi pitanje nivoa penzija i godina kada se stiče pravo na penziju bilo irelevantno.

  • Joe, tačno je da mi oklagija preti, a tačno je i da mi pundravci ne daju mira, nervozan sam k`o leptir. 🙂
    A dobih i jedan poziv kome je teško odoleti… naredne nedelje će (možda) biti više reči o tome.

  • Pa nije valjda cilj da se Zoki isprovocira, ako se tako lako da provocirati onda ništa od ideala, tj. džaba smo krečili. Samo treba predstaviti dešavanja u društvu onakvim kava ona jesu i da se više ne vrtimo u krug i obmanjujemo koristeći već poznatu terminologiju.
    Uzgred, o kakavoj je oklagiji reč?

  • BBC javlja (specijalno za Zorana od našeg stalnog dopisnika iz Londona):

    „Irska ekonomija, kojoj su svojevremeno svi u Evropi zavideli, sada je, kako je to rekao jedan ekonomista ovde u Dablinu, trn u oku evrozone.“

    http://www.nspm.rs/hronika/bbc-finansijska-kriza-u-irskoj-i-portugalu-izaziva-sve-vecu-zabrinutost.html?alphabet=l

    Marjan Bošnjak napisao knjigu „EU? –Ne hvala“ (specijalno za Gruju):

    http://hrsvijet.net/index.php?option=com_content&view=article&id=9558:predstavljanje-knjige-marjana-bonjaka-eu-ne-hvala-u-splitu&catid=1:politika&Itemid=9

  • EU nema alternatetivu.
    ..2007. Ulazi Bugarska u EU

    2010. Ulazi Rumunija u EU

    2015. Ulaze Hrvatska, Makedonija, Bosna i Hercegovina, Turska,
    Albanija, Kosovo, Srbija i CG u EU

    2017. Zapošljava se prvi naš čovek u administraciji EU

    2018. Prvi naš čovek u administraciji EU zapošljava celu
    svoju, ženinu i kumovu rodbinu, clanove porodica najbližih komšija, kao
    i neke ljude iz svog zavičaja.

    2019. Naši već čine 10% administracije

    2022. Udeo naših u administraciji je 60%. Evropska administracija
    povećava plate tri puta, uvodi fleksibilno radno vreme i
    južnoslovenske jezike kao „treći“ službeni jezik.

    2024. Zbog stresa, 90% članova evropske administracije je na
    bolovanju. Najviše bolovanja beleži se u periodu od 15.6. do 15.10. i
    od 15.12. do 15.1. Bolesnici su viđeni po Mediteranu, na Baliju i
    Alpima, gde se o trošku EU leče od s! tresa. Zakonom se uređuje da
    EU snosi najveći dio troškova lečenja bolesnih. Do njihovog povratka
    na posao zapošljavaju se novi radnici, „na neodređeno“.

    2025. Broj Zapadnih Balkanaca u EU administraciji je 90%. . Makedonci
    na referendumu ponovo odbacuju euro.

    2026. Dolazi do rezanja troškova i otpuštaju se čis! tačice, kuvari,
    vozači. Svi do jednog belgijski drzavljani. Udio Balkanaca u EU
    administraciji doseže 99.3%.

    2027. Hrvatska dobija nove kredite EU među kojima i onaj kredit za
    uzgoj dudovog svilca i ćubastog gnjurca. Hrvatsko predsedništvo
    okončava šestomesečni mandat. Crna Gora uspešno okončava proces
    privatizacije. Od januara 2028. predsedavanje Unijom preuzima
    Beograd.

    2028. Nemačka u februaru istupa iz EU. Mesec dana kasnije, to čine
    Francuska i Finska, a do kraja godine, za vreme albanskog
    predsedavanja, i Velika Britanija, Belgija, Danska, Švedska,
    Holandija, Luksemburg, Italija, Španija, Portugal, Austrija,
    Česka,Litvanija, Letonija, Esto! nija, Grčka i Slovenija. Sve zemlje
    uvode rigorozan vizni režim za državljane zemalja EU…

  • Tanjug 12.12.2012:
    Ratko Mladić uhapšen u odmaralištu na Floridi gde se odmarao sa Bilom Klintonom i Monikom Levinski.
    Automobil ZASTAVA 10000 proglašen za najbolji auto na sajmu u Ženevi.
    Borski rudnik prestao sa proizvodnjom bakra i postao glavni izvoznik arsena, uranijuma i ostalih teških metala (godinama taloženog po zemljištu Timocke K.).
    FK Bor ušao u finale lige šampiona.
    Ja sam ovako razumeo predizborna obecanja!!!!

  • @PP

    Идеологија је теоријска основа за политику. Ниједна озбиљна политичка активност се не може обављати ако као позадину нема неку од идеологија. У садашњим условима наше политичке партије често преузимају постулате различитих идеологија својатајући их као своје изворне ставове. То што неки идеологију поистовећују само са комунистичком партијом не значи да и друге партије немају идеологију као основу, само је она различита по неким или по многим питањима. Ако нема идеологије то је онда пут ка анархији.
    Најсвежији пример идеологије је „Европа нема алтернативу“. У тој једној реченици је позивање на идеологију на којој се заснива функционисање Европске уније. Да не наводим даље примере.

  • @T…(itd)

    Ако се мисли на практичну примену идеологије, ту нема позитивних примера. Ма како идеологија била добра и хумана (нама најближи пример је марксистичка или комунистичка како се коме свиди) практична примена доводи до субјективног става појединаца односно политичке групације који се појављују као предводници те идеологије и који у великој мери деградирају њене позитивне елементе. Свака идеологија има елементе којима покушава да прикаже своје позитивно становиште, чак и фашистичка, али је основно питање за колико људи је то становиште позитивно и колико је људи са друге стране угрожено истим тим елементима идеологије.

    Идеологија је такође присутна у свим верским организацијама као основа, односно у сваком виду неког сврсисходног организовања људи. Оно што једна групација сматра сврсисходним не значи да је истовремено сврсисходно за другу групацију зато и постоји више верских и политичких организација, а иза сваке од њих постоји идеологија као теоријска основа.

    То значи да се идеологија не може апстраховати и да се било која политика односно политичка групација која неку политику заступа и евентуално спроводи може изузети од неке идеологије као основе. Тако да се не може говорити о позитивним примерима идеологије већ евентуалном позитивном примеру политике или евентуално вере која се ослања на неку идеологију. Досадашњи примери у историји су показали да се они делови идеологије који се спроводе у пракси показују као успешни (зависно од идеологије), а када се крене у веће девијације током примене неке идеологије ту наступа низање негативних примера.

    Ако се сматра да је, рецимо Енглеска, својом политиком остварила напредак и кажемо да је идеологија којом се руководила политичка елита добра, не треба заборавити колико људи је дуго времена испаштало широм света зарад тог бољитка житеља Енглеске (пођимо од Индије, Северне и Јужне Америке…). Аналогно је, например Немачка у време нацизма и фашистичке идеологије, а што не рећи и данас, имала процват на уштрб осталих, некада под физичком присилом, а сада под економском. Исто се може рећи за Совјетски савез и рецимо САД поготову у периоду „Хладног рата“. Свуда су биле присутне политичке елите са различитим идеологијама и ни једна се није потпуно придржавала начела своје идеологије па је због свих девијација које се јављају и идеологија маргинализована. Али она постоји и постојаће као основа политичког деловања, а од тога колико су политички чиниоци доследни у спровођењу идеологије зависиће и успех или неуспех идеологије као теоријске подлоге.

    Наше политичке структуре немају јасно опредељење ка некој од идеологија већ често користе елементе различитих идеологија како би се додворили бирачком телу које је разнолико. Ако неко жели да створи хумано и социјално праведно друштво, а притом се залаже за елементе експлоатације који су типични за капитализам, а са друге стране неко ко се залаже за либерални капитализам са једне стране, а стално ставља акценат на социјалну правду, покушава да помири ствари које у својој суштини нису помирљиве и стално доводе до конфронтација. Зато и имамо друштва у којима постоји константна напетост и у којима нема линеарног развоја, да не говоримо о нашем друштву које има чак експоненцијално пропадање.

  • То да свет иде напред можда се огледа само у техничко-технолошком смислу, ако се погледа пар хиљада година у назад, мада у моралном смислу смо доста блиски друштвима из тог нама давног периода. Ка некој прокламованој идеји хуманизма, правде, једнакости, љубави смо се за сво ово време померили веома мало. То је ваљда због чињенице да нам је као бићима сразмерно малих могућности приоритетан био нагон за самоодржањем, а не за развијањем неких духовних вредности. Узмите само данашњег човека који у жељи да створи што боље материјалне услове за живот неретко целог дана ради послове из нужде, а нема времена за неким духовним усавршавањем.

    „Свест да може боље“ је више веровање које произилази као нешто што је логично очекивати од људи, али смо толико често окружени примерима да, напротив, може и горе. Обично је полазна основа да боље означава нешто материјално. Нешто чиме можемо задовољити неке наше личне потребе, али боље може да значи и наше жртвовање зарад доброг које чинимо другима. Идеологије више почивају на разумевању духовне суштине, али када се крене са применом у пракси, долази до изражаја наша похлепа за бољитком који се у великој мери своди на задовољење неких материјалних потреба.

    Нема потребе за овим великим словима, нисам ја баш толико матор, ваљда, а и нисам неки мудрац, већ само разгибавам прсте у ситне сате.

  • Ako se pođe od pojedinca, onda da. Ali mi živimo u velikim zajednicama, te su i mogućnosti daleko veće u zavisnosti ko je predvodnik. Pokušavam da pojednostavim i da svedem na nivo razmišljanja prosečnog čoveka, što je i bila namera pisca posta.
    Veliko slovo je po inerciji znak poštovanja, jer se ne poznajemo lično.

  • Bez ikakvih pretenzija da sam u pravu, slobodno tvrdim:
    U sredistu politike nije ideologija vec interes!
    Ideologija i religija imaju dosta toga zajednickog,
    slazem se, ali postoje i razlike!
    U svakom slucaju teme su za neki forum a ne za blog
    ili komentare.

Napiši komentar

/* ]]> */