Aktuelno Izdvojeno Некатегоризовано

Nauka

Kad predsednik Srbije progovori sve ga razumem i ništa ga ne razumem, ako to možete da razumete.

Danas je je tužnim glasom u kome se osećao ponos objavio da je Srbija potpisala sporazum sa Evropskom investicionom bankom o kreditu od 200 miliona eura namenjenih za srpsku nauku.

Ponosan je jer Srbija u ovim uslovima svetske ekonomske krize odlučila da povuče hrabar potez i tolike pare, pazite sad – investira u budućnost, a tužan jer je svestan toga da to narod neće razumeti. Kako da razume kad nema ‘leba da jede. To se ja nadam da on zna, inače kad bi ga neko pitao sigurno bi se šeretski nasmešio i rekao – Ajde, nemate, budite iskreni, kako nemate – kao što je rekao onoj novinarki kad mu je rekla – Jeb’o vizu, s čim da putujem!

nače, ovo je još jedno investiranje u budućnost, ne reče predsednik i da je duboko moralan čin al’ reče da će nam buduće generacije biti zahvalne, odavde pa do Europske unije. Srbija, ko šta radi ulaže u budućnost pošto nju ovi sadašnji ljudi neće dočekati. Da uloži u sadašnjost, nema šta. A i ne isplati se. U ove sadašnje ljude ne bi ni ja uložila. Mozga nemaju, zašto da ulaže.

Izuzetno je ophrvan ponosom što je ova vlada na čelu sa njim uspela da donese tu hrabru odluku i investira u nauku u koju ništa nije investirano poslednjih trideset godina. Normalno, uvek se imaju preča posla. To što nije investirano je dovelo do toga da devedesetih dodje do enormnog odliva mozgova. Reče i osta živ. Ne čita čovek, da čita znao bi da su se studenti u skorašnjoj anketi masovno izjasnili – bežim čim diplomiram! Što? Pa nisu ludi da žive u ovoj zemlji i da im zakržlja ono malo mozga što im je ostalo posle svih prevara, laži i obećanja. Treba da budeš kompletno lud pa da poveruješ da u ovoj zemlji možeš dobiti posao i koliko toliko normalnu platu. Odlivaće se mozgovi i te kako pod Borisovim režimom za šta se on, naravno, neće sekirati. Njemu bitno da on bude predsednik – šačici – šačici, kao da je to važno. I princ Renije nije imao baš neku kneževinu, par kvadratnih kilometara al’ je bio princ! Nkako me štrecnuo što pomenu devedesete u negativnom kontekstu, mislim on to stvarno ne bi smeo, ušio je i devedesete, i Miloševića, i propagandu, i obećanja, ma sve. Jedino je lepši od Miloševića. I žena mu se ne meša u posao.

E, ako ste pomislili da će ovaj novac stvarno odlaziti u nauku, prevarili ste se. Ovim novcem će se graditi zgradurine. Ulagaće se u naučnu infrastrukturu, kaže predsednik. Tom naučnom infrastrukturom planirana je gradnja regionalnog centra za biomedicinu u okviru beogradskog kliničkog centra, istraživačkog centra za matične ćelije u Kragujevcu, deo će otići za razvoj informacionih tehnologija i elektronike u Nišu i izgradiće se 1.000 stanova za naučne radnike. Od svega ovoga neće biti ništa, ovo je samo još jedna bajka, preusmeriće vlada te pare u nešto važnije, bar im ideje ne nedostaju. Eventualno će napraviti tih hiljadu stanova za naučnike i onda ima da popadamo kad vidimo ko su naučnici u ovoj zemlji. Ako Šaper u medjuvremenu ne bude dobio neku titulu, secite me.

Svako ulaganje u infrastrukturu korisno je za generacije koje dolaze (op. predsednika) jerbo zgrade ne može niko da spakuje u koferče i odnese na Kipar ili u Švajcarsku banku. To ima da stoji, da truli, eventualno će da izbije neki požar pa će biti prodato. Ako uopšte bude izgradjeno.

Kad sam kod požara, sećate se onog prednovogodišnjeg požara kad je goreo nov, neotvoren i još neupotrebljen sprat bolnice’’ Dragiša Mišović’’ u Beogradu. Normalan čovek kao što sam ja, jelte, mora da se zapita kako se upališe instalacije tamo gde ništa nije uključeno i gde nema nikakvog opterećenja. Odgovor ne dobiješ sem neki zakukuljen i zamumuljen da je to normalno, ako nigde ono u Srbiji. Al’ kako me djavo dao da pitam koga stignem i dok ne dobijem odgovor saznadoh da je tog dana, uoči požara, osoblje bolnice prijavjivalo da se oseća dim na šta su dobijali odgovor da im nije dobro i da i ako ima dima on ide iz podruma gde se u to vreme radio neki pod kao da je najnormalnija stvar na svetu da u nekoj bolnici ima dima i da to udišu pacijenti i osoblje. Onda je planulo i bi šta bi. Sad se prodaje. Bolnica. Cela. Toliko o požaru. Ako uzmete u obzir da je bolnica na Dedinju i na kolikoj zemlji leži uopšte nije čudno. Nići će tu neki šoping mol, neki siti, samo dok vide kako to da obrazlože.

Nego da se vratim nauci. Para za nauku nema, odavno, ko hoće da se bavi naukom mora da ode iz ove zemlje, prvo ovde mu niko ne veruje da nešto zna, drugo, priznat naučnik u zemlji Srbiji možeš da budeš tek kad te priznaju u svetu, treće košta. Četvrto i glavno, nije lako baviti se naukom ako si naučnik. Mnogo je lakše da budeš poslanik pa da praviš bolnicu pa zaposliš malog od svastike, kumine kume deverskog pastorka i svu rodbinu po babinoj lliniji, kasnije oni dobiju crno na belo da nešto znaju i mogu.

Važno je da ćemo imati naučnu infrastrukturu. Za nekol’ko godina ako ne i pre. Šta će nam zgrade kad u njima neće imati ko da radi ni čime da radi, to jest da se bavi naukom meni nikako nije jasno. Ako ćemo pošteno, za bavljenje naučnim radom su najpotrebnije pare. Gotovo.

Kako god, ako neko poživi pričaće, ovo su danas preneli svi mediji, oni što odmah prenose najvažnije vesti. Sutra će se pojaviti u svim štampanim izdanjima – Srbija budući lider regiona u naučnim dostignućima; Srbija lider regiona u proizvodnji matičnih ćelija; Srbija prednjači u informacionoj tehnologiji, tako nešto.

Ono što nisu preneli svi mediji, nije atraktivno i nije rekao predsednik, je da postoji velika mogućnost da Srbija postane uvoznik žita zato što je ove godine zasejano mnogo manje zemljišta nego ranijih godina i zato što ratari nemaju novca za nabavku djubriva. Kao da to nekoga briga i kao da je normalno da Srbija uvozi žito. Al’ nema para za investiranje u sadašnjost. Šta ćeš! Da gledamo mi od čega se živi a ne samo da mislimo na ‘leba.

‘’Najveće ulaganje u nauku Srbije u poslednjih trideset godina svojim prisustvom u svečanoj sali SANU podržali su brojni ministri, ambasadori, predstavnik SPC, i akademici.’’ Sve oni sa velikim mozgom, naročito akademici. Oni kad rode ideju to ima da se kristš.. Samo mi nije jasno šta je tu tražio predstavnik SPC. Njegova nauka stagnira još od Hrista.

Sem ako ne radi neki naučni rad na temu – Zaludjivanje već dovoljno sludjenog naroda – pa došao da vidi koliki će biti njegov deo.

Ili da blagoslovi.

I da ne zaboravim. Kosovski hakeri su pre tri dana oborili sajt Borisa Tadića. Tri dana mi odande umesto Tadića maše Sejdiju.

Nemamo stručnjake.

Valjda.

Čak ni za to.

O autoru

Mirjana Mimica

Ostavi komentar

  • Drugo, priznat naučnik u zemlji Srbiji možeš da budeš tek kad te priznaju u svetu

    Naravno, ima i od goreg gore. Vrlo dobro znam, na primeru jednog mog prijatelja, da TEK TADA kada budes priznati naucnik u svetu, zapravo postajes ovde u Srbiji niko i nista. Proradi strah, sujeta, zavist, pa onda krene da se radi, u neverovatno koordiniranim akcijama, na stetu i pojedinog istrazivaca, i morala, i nauke, i obrazovanja. Covek dodje, donese znanje, donese naviku rada u strogo odredjenim uslovima, sa kulturnim ljudima. Donese potrebu da zivi i radi u sistemu koji nagradjuje dobar rad. U kojem se napreduje ako se steknu uslovi, koji nikada nisu vremenski, kao kod nas (skoro svaki profesor na fakultetu cim dodje do dve godine pred penziju, po automatizmu ide u redovne profesore, a poslednji rad objavio je u proslom veku). Da bude mir, da se ne talasa, nista da se ne menja, da se radi sto manje, da se pise sto manje, to je kod nas kriterijum. O politikanstvu na fakultetima, o zajednickim ukusima, najcesce hipernacionalistickim, kao uslovima za boravak na fakultetima, da se ne govori…

  • Kod nas je odomaćen izraz da nauka predstavlja „društvenu nadgradnju“. Kao što taj izraz govori, ona se nadogradjuje na neku „osnovu“. Tu osnovu treba da predstavlja privreda, društveni sistem i infrastruktura. Kod nas je u zadnjih dvadeset gidina u priličnom stepenu uništena i privreda i infrastruktura, o sistemu da ne govorim. Zbog toga nauka nema na šta da se nadogradi. Nauka nije kukuruz da se sadi i bere kako se kome prohte, jedina njiva na kojoj ona može uspešno da raste je razvijena privreda idruštvo, koji će izdvajati deo sopstvenih prihoda u njen razvoj. Zbog toga će nauka u ovakvim uslovima predstavljati „čardak ni na nebu ni na zemlji“, odnosno te pare će biti uglavnom bačene. Ništa čudno od naših politikanata, odnosno ljudi koji se bave nečim za šta nemaju dovoljno kapaciteta. Mene bi začudilo kada bi oni rekli: hajde sada da paralelno u pet narednih godina dižemo privredu, kako bi ona posle toga mogla da vrati ovaj kredit i da nastavi finansiranje daljeg razvoja nauke. Ovako, usled nekontrolisanog i neracionalnog prezaduživanja, plašim se da ćemo brzo doživeti sudbinu Grčke.

  • E ovako. Znam coveka koji je bio majstor. Radio vredno, a svaki minut slobodnog vremena koristio za ucenje. Belog boga nije video da bi stigao do cilja. Zato sto je voleo, zeleo, umeo…
    Na poslu mu se divili. Postovali ga. Kada su se uverili da stvarno zna, dadose mu bolje radno mesto. Pa opet bolje. Pa najbolje. Stekao covek fakultetsku diplomu, normalno je.
    Postade direktor jedne radne jedinice u svojoj firmi u kojoj je poceo od majstorisanja i kojoj je bio vazda veran. Radio do iznemoglosti. Doveo mnogo toga u red.
    Ali…jeb’ga, bio alav. Malo mu bilo.
    Zavrsio magisterij, u firmi pocelo da ih zulja. Ali ‘ajd, progutase.
    On postade jos alaviji. Opet mu bilo malo.
    Zavrsio doktorske studije, poce jos vise da ih zulja.
    Mnogo brate zna! Bolje od mnogih. A najgore od svega – posten. Korektan. Hoce da pomogne. Ima i manu. Najgoru mogucu: ne podnosi lopove. Nece da se tali…..
    I?
    Dobi otkaz. Kao tehnoloski visak sa obrazlozenjem da NJIHOVOJ firmi nisu potrebni doktori nauka. Nemaju radno mesto za tolike skole.
    Eno ga na jednom privatnom fakultetu. Predaje dva predmeta i razbole se od patnje za firmom u kojoj je kao majstor poceo da zaradjuje hleb za sebe i svoju porodicu.

    Znas li Borise, graditelju naucne infrastrukture, potpisivacu sporazuma za bolju buducnost…za ovakve ljude? Bas ta evropska investiciona banka otima se za ovakve ljude, a Srbija? Za nju je takav covek tehnoloski visak!

    A mi? Cutimo i klimamo.
    Posteno je da pocrkamo!

  • Slazem se sa sovarosom da nauka „nema na šta da se nadogradi“ i tako je odavno u ovoj zemlji. Privreda je prva ta koja treba da „vuče“ nauku tražeći rešenja za svoje probleme, kao i za inovacije radi proboja na tržištu. Barem je to slučaj za tehničko-tehnološke nauke, ali verovatno i za neke druge.

Napiši komentar

/* ]]> */