Aktuelno Kultura Specijal Некатегоризовано

Neće biti kraj, ali će biti tama

Posle izglasavanja zakona o smanjenju lokalne administracije (u koju je odnekud svrstana i kultura, valjda su hteli da kažu “smanjenje broja zaposlenih koji se finansiraju iz gradskih budžeta, od strane građana”), a sudeći po dosadašnjem ponašanju grada (političara i građana Bora, od kojih su i ovi prvi i ovi drugi umnogome zaboravili da su građani i da imaju bar neke zajedničke civilizacijske i životne interese), čini mi se da je kulturi u ovom gradu konačno odzvonilo poslednje zvono.
Zašto bi sada postojala ograničenja, stišavanja, zavaravanja, sada je sve jasno… Treba se boriti za svoje ljude, za svoje interese, za svoj džep. I mnogi će vredni i pametni ljudi u tom ratu da stradaju. Mnogi će ljudi, koji su mnogo šta dobro uradili za grad, platiti za godine ludila, pohlepe, lopovluka. Mnogi će, naravno, budući bez posla, zauvek otići. Stradaće sama organizacija institucija, građjena više od pola veka.
U nekom pogledu verovatno ćemo biti jedinstven slučaj u državi (npr. rad matične gradske biblioteke u jednoj smeni, drastično smanjenje aktivnosti muzeja, u istom smislu). Za biblioteku je, recimo, nemoguće smanjenje broja radnika, jer za svako odeljenje postoji u smeni samo po jedan radnik. Najavljenim odlaskom devetoro radnika smanjiće se broj smena na jednu, i verovatno će biti ugašeni ogranci, makar oni koji nemaju političku podršku (neki će sigurno, zbog nacionalne zastupljenosti, morati da postoje).
Očekujem svako zlo, očekujem svakojaku prljavštinu, neljudskost. Očekujem odsustvo elementarne inteligencije, očekujem to zato što je to odsustvo potvrđeno i ustoličeno. Očekujem odustvo ukusa, razboritosti, strpljenja. U toku gašenja ili umanjivanja delatnosti institucija kulture očekujem sve vidove primitivnog divljanja, nepoznavanja stvarnosti, nepoznavanja vizija, planiranja, potreba. Očekujem da će, umesto da misle kakav će grad biti za dvadeset godina, misliti o tome šta će jesti u restoranima ako ovaj ili onaj ostane uposlen… sta će piti, čime će svoj malu materijalnu egzistenciju načinti praznijom i telesnijom…
Sve to, svakako, neće biti ništa neobično u odnosu na opštu politiku države, koja je kulturu odlučila da sputa, zatre, unizi, onemogući, neutrališe odvratnim populističkim formama, začepi joj usta, oduzme posed, ukine snagu, namenu, razložnost. Najvažnije institucije kulture u državi, npr. Narodni muzej Srbije, Muzej savremene umetnosti u Beogradu, Narodna biblioteka Srbije, godinama već ne rade, a stanje je jos gore kada se uđe unutar pojedinih oblasti ili disciplina (npr. institucija otkupa umetničkih dela, zamrla još krajem osamdesetih).
Suprotno bi bilo, budući da će se institucije kulture žestoko braniti kulturno-istorijskim argumentima, zakonima, kriterijumima, da se u sečenju zaobiđe ono malo zdravlja koje nam je ostalo, i da se, ako se već mora ući u smanjenje trošenja zajedničkog novca, zaista smanji ono što ne valja, što ne radi, ne funkcioniše, nema smisao. Ako tražimo smisao, tražitelj mora biti smislen, čist, objektivan, moralan, domišljat, vidovit, kulturan, odgovoran. Tražitelj mora biti kulturan, da bi se kultura odbranila.
Kakav nonsens, kakav nonsens… Eno, gore, u biblioteci, u čitaonici, kaplje voda sa stropa. Pre nekoliko godina, kišnica je prodrla u instalaciju, stvorila je kontakt… Instalacija se otopila, probila površinu zida, nakapala na police u kojima se nalazi pola veka sakupljano knjižno blago čovečanstva… Police su počele da gore, požar se proširio i na susedni zid…
Kakav nonsens… Zbirke u muzeju, ako ste sinoć bili tamo imali ste prilike da čujete, nabacane su na stepeništima… Eksponati trule… Skulpture se rone, eno jedne gore u hodniku ispred gradskog arhiva…
Arhiv strada usled elementarne neopremljenosti… Dragocena građa o Francuskom društvu…
Pale ploče sa krova Muzičke škole, deca plaču, nema predstave… Pozorište u Boru, odavno je to tek sećanje.
To nije smelo da bude, da sada ne bi smelo da bude ono što ide. Ko će braniti kulturu… Borski političari?!! Borski novinari?!! Borski grandovci, farmaši?! Borske ispičuture, kafanski činovnici, izelice, vlasnici tajni, slagači fiskalnih računa, umrtvljeni ljudi skloni depresiji i sklanjanju, skloni ćutanju, zaboravu, amnezijama, hipnotičkim projekcijama, fikcionalnim retrospektivama?!
Neće biti kraj, ali će biti tama. Ko će još hteti ovde da živi, ovde da se vrati, kada nas konačno, i nepovratno, sustignu sva zla, koje smo sami sebi godinama spremali?!

O autoru

Goran Milenkovic

20 komentara

  • Bogami, posle onog prekjučerašnjeg prostakluka na Opštinskom veću, ja republičkom transferu dajem još nekih mesec dana. Možda će nam preneti transfer još sada u decembru, a posle više ne dok se ne dovedemo u red.
    Sportski centar sada ima skoro isto onoliko radnika koliko i Opštinska uprava. Ako se isto sprovede i u Centru za kulturu, ova ustanova imaće više zaposlenih nego biblioteka i muzej zajedno.
    Da bi svi oni ostali na broju (jer tako je odlučilo Veće, na predlog predsednika opštine), a i da bi što manje stradala Opštinska uprava, možda nije van pameti ni očekivati da zatvore biblioteku i muzej. Načisto. Bolje aerodrom i kafana na istom, nego „pola veka sakupljanog knjižnog blaga čovečanstva“ i pola veka sakupljane istorije ovoga grada.
    Ja, naprosto, nemam živaca da budem suptilna kao Goran. Gde će onda ovi upropastitelji da žderu i loču na račun javnih preduzeća (ako ih još bude)? U biblioteku i muzej oni ne dolaze. Ne trebaju im. Oni su završili škole života i njima dodatno obrazovanje nije potrebno, a ni pozorišne predstave, bogami.
    Pre nešto manje od 100 godina, u Boru su se prikazivale pozorišne predstave, prikazivali nemi filmovi.
    Ovih dana čujem da će se (možda) bioskopske predstave preseliti u veliku salu Doma kulture, jer je neko „bacio oko“ na bioskop (čujem i to da je neka mesno-prerađivačka industrija u pitanju). Nema veze što se tamo par ljudi godinama borilo sa vetrenjačama da sačuvaju bioskop, nema veze što je neko desetinama godina sakupljao knjižnu, muzejsku i arhivsku građu. Ima veze što nekoliko neukih prostaka imaju petlju da dizanjem ruke prkose svim zakonima ove zemlje i kroje sudbinu ovog grada prema svojim interesovanjima i interesima.
    Ipak, kao što je njihovo da prave štetu, naše je da se branimo. Videćemo šta će biti.
    Ceca ili Noć muzeja?
    A i prostor muzeja i biblioteke nije uopšte loš. Mogla bi da tu budu sjajna stovarišta ili kafane na spratove? Intimni separei na Zavičajnom odeljenju i Odeljenju za nabavku i obradu knjiga? Kockarnice u depoima arheloške i etnološke zbirke? Verujem da ideje ne manjkaju. U Boru nikada nije bilo problema sa idejama. Naročito onim pogrešnim i štetnim.

  • Po zakonu?
    Da li neko uopste moze da mi kaze gde se zakon primenjuje?
    Osim novog saobracajnog ludila, gde se podizu „standardi“ globe ka narodu. Sredili su „zakon“ o informisanju i saobracaju bas kako im odgovara, a sada doradjuju i novi, rezimski „zakon“ o sistematizaciji radnih mesta.
    Kluni ga zove centralizacija, a pilicari iz provincije regionalizacija. Razlicit naziv, a isto pakovanje za mase sledbenika ovog srpskog ludila.
    Kultura?
    Prepustice je Rasimu jer on „brine“ za dobrobit naroda i socijalnu magiju. Narcisoidni diktator, mutavi premijer (bez nekog uticaja) i koalicija korumpiranih-sta ce nam dalje objasnjenje?
    Sistematizacija i zakon u Boru su prepusteni lesinarima i oportunistima koje su vec davno pustili da vrsljaju, a raja moze samo da cuti i „uziva“ u odmazdi nepismenih idiota.
    Jebes ovakvu demokratiju-jos smo u feudalizmu sa devijacijom ka robovlasnickom drustvu.

  • DrBog@
    Ma i to što kažeš. I ja sam nedosledna u svom prihvatanju/neprihvatanju svinjarija koje nam serviraju. Koji zakoni nakon one „političke bravure“ zbog koje će nam za par nedelja obustaviti transfer?
    Zbog koje će sigurno neki drugi ljudi ni krivi ni dužni ostati bez posla.
    Nek se nose.

  • Све људе са визијом већ одавно хвата страх од саме помисли шта ће се десити са борском културом. Наравно, и са свим осталим областима али њихово уништење се одлаже. За ове који воде општину Бор очигледно је најлакше да крену од галерија и полица са књигама. Ту нема њихових кадрова! Њихови кадрови нису изразили жељу да раде у установама културе. Макар оне конкретне јер је рад у тзв. Центру за културу постао сличан раду у некој од земљорадничких задруга! Ваљда зато и може да се деси да заменик директора поменуте установе може да буде бивши управник ЗЗ Злот!
    Да ли неко примећује да је већ уништена једна од установа културе? Изгледа да се више и не сећамо Биоскопа Звезда! Празна, велика зграда у старом центру Бора. А још мало је фалило да се прослави 50. рођендан.
    Момци на челу са Јетијем иду даље. Сада следе Библиотека и Музеј. Тамо је нека чудна аутономија. И онако не свраћају често у тај део ,,Велике зграде„. Нема њихових људи. Јети и онако не чита, само не знам ко му је написао ону бруку од ,,његове„ књижице? Поједини вероватно очекују одељак румунско – завичајног одељења па да га отворе уз фанфаре.
    Добро ми је познато колико је 2002. тадашња директорица библиотеке имала проблема да рационализацијом броја (не)радника теренских одељења (која су издавала двоцифрен број књига годишње) у Библиотеку доведе образоване, неопходне кадрове. Директорица Кочбашли радила је свој посао без утицаја локалне политике. Да ли је било унутар – библиотечких притисака не знам! Знам да је ова екипа Библиотеке, којом град може само да се поноси и која са екипом из Музеја чини последњи браник интелектуализма у Бору, бирана по знању а не по приступницама.
    Неки прекид у злу (сваке вресте) које се надвило над Бор могло би да се деси увођењем привремених мера и доласком нормалних људи у принудну управу. Плаше ме јучерашње вести да су се ,,момци„ опет помирили. Глад за влашћу ових ,,владара„ јача је од принципа. Чак ако их неко има – у њиховом случају.

  • Odlično Gorane. Šteta što u sportskim organizacijama nema nekog da se lati pera, jer je i tamo zavrnuta slavina još ranije. Ne računam tu Sportski centar jer ta ustanova već odavno nema mnogo veza sa sportom.
    Mesno-prerađivački se čita „Antić“ ili drgačije, a ne bih bio sguran da je konstrukcija zgrade zgodna za tu vrstu industrije?
    Iskreno govoreći svi mi smo na ovaj ili onaj način krivci za ovakvo stanje u našem „malom mistu“. Kada je neko poslednji put otišao u bioskop da odgleda film (repertoar nje bio za potcenjivanje), mislim pre nego što je zatvoren? Koliko nas je otšlo da vidi neku izložbu i koliko je borana učlanjeno u biblioteku? Da li smo spremni da izdvojimo par stotina dinara nedeljno, makar mesečno, za prisustvo bilo kakvoj kulturnoj manifestaciji. A da ne govorimo o nekom koncertu klasične muzike. Skloni smo da posmatramo neke servirane „zvezde granda“ koje su tu kao besplatno. Koliko je para dato za te cirkuse na trgu i oko nega, mogli smo da dobijemo najmanje još jedan muzej i biblioteku.
    Kod nas se trenutno živi stihijski, od danas do sutra. Kao što mi, kao pojedinci, ne vidmo dalekosežne posledice naših postupaka, tako i ti naši nazovi predstavnici u vlasti, ne vide dalje od nosa, možda najdalje do svog džepa. Šta za njih znače arhivska građa, istorija, kultura, umetnost pa i sport ili obrzovanje. Samo jedan trošak više. Važno je da su rešili grejanje, da se „pokrpe“ do proleća, skinuli su malo snega sa puta, a i đubre se izbacuje „tamo negde“. Vode ima uglavnom, struju građani sami plaćaju, a gradsku rasvetu ne smeju da ugase do daljeg, a ko zna dokle će trajati vlast. Privremene mere stalno u najavi. Uzmi šta možeš dok si u poziciji. Koga je još briga za kulturu?

    Ono što je najgore, je to, što se samo šačica onih predanih radnika u kulturi tu i tamo oglašava povodom problema, a ostali ih sporadično podržavaju i to je sve. Oni koji nisu na vlasti, puni su razumevanja i obećavaju da će taj problem ozbiljno rešavati kada dođu na vlast. To obećanje otprlike i traje do dolaska na vlast, a onda se nalaze ista ili slična opravdanja zašto se ne može ulagati u kulturu.

    @Slobodan Radulovic
    Dobar je Čkalja, mada po podacma koji su ovde izneti, broj funkcionera po glavi stanovnika od onda do sada je porstao 10 puta.

  • U drustvenom i politickom sistemu u kojem sada zivimo ja vidim vlast kao uvek unapred prepoznatljivo alavo zlo koje ima usta i kandze da grabi i zdere. Zato mene vlast ne zanima mnogo, jer je ona avet sa poznatim licem, ja je ocekujem kao takvu. Mene zanima sila koja sputava vlast – gradjani, sudstvo, otpor, gradjanska svest, izrugivanje vlasti, ismevanje vlasti, potrebe za kulturom, kultivisanjem, socijalnom sigurnoscu, pravdom, solidarnoscu. I sada je tu problem sto vlast jeste sila, a otpor vlasti nije sila. Da je drugacije, ne bi nam propao grad, i ne bi ga predstavljali i vodili ovakvi ljudi. A vlast je sila zato sto je veliki deo zeljenog otpora otpao na celivanje vlastodrzackih nogu. Nije nikakav menadzer unistio Bor, vec ga je unistio strah i beda ljudskih dusa. I nedostatak inteligencije postojanja.

    Sva je sreca da postoji zakon o bibliotekarstvu, muzeologiji i arhivistici, jer bi odavno sve tri postojece institucije u gradu okoncale svoju egzistenciju. Ta egzistencija opstaje na sili zakona, a ne na sili potreba. Cim se vlasti pruzi prilika da napravi preraspodelu moci, ona napravi rez i odvuce egzistenciju od zakona ka potrebama. Posebno sada kada se zakon polakomio da ozakoni potrebe. Taj zakon je zakon bez vizije, golo gazenje novca nad kulturom, potreba nad osecanjima. Nas svet je svet zivotinja. Moc, sila, ujed, gusenje, prevlast, pragmatika. To su pavijani, ne ljudi.

    Tako bioskop, koji iznad sebe nema zakon, biva oduvan, jer potrebe ne postoje. Nema potreba za bioskopom. Od onih pet stotina ljudi na proslavi jubileja, sto su uzasno zdrali cevape u holu bioskopa, punih ustiju, punih ruku kartonskih tanjirica, casa, casica, koliko njih bi pristalo da plati godisnju pretplatnu kartu od recimo 5000 dnara, pa da bioskop krene u radnu godinu sa recimo 5 do 10 miliona u keshu… Dvadeset, trideset… Dvoje, troje,,, Trebalo bi da ih bude najmanje 2000, pa da to lici na potrebu. A zakona, kao sto rekoh, nema. I ode bioskop, nema vise.

  • Mene zanima sila koja sputava vlast – gradjani

    Verovatno se nećeš složiti ali, ta vlast nije nametnuta spolja, ljudi na vlasti nisu neki stranci, recimo Kurdi ili Mongoli, to su sve naši sugrađani. Taj često pljuvani Mirković je samo jedno od borske dece koje je poraslo, uklopilo se u sistem i zaselo na vlast, kao i mnogi pre njega. Može se reći da je malo glupaviji pa svi znaju kako otima novac iz budžeta, ali šta ga briga kada ga niko ne ganja. I te sudije, tužioci, narod na mitinzma, sve je to oličeno u vlasti i oko vlasti. Ako se pogleda u nazad, u ne tako daleku prošlost, samo šačica intelektualaca je otvoreno istupala protiv negativnih pojava u društvu. Zaviso od spoljnih uticaja i raznih interesa, neki od tih problema na koje su ukazivali pojedinci izazivali su bunt većine. Da završim opet sa Pašićem po ko zna koji put: „Kakav ste vi narod takva smo i mi Vlada“.

  • Zasto se ne bih slozio, slazem se. To da su i oni gradjani, to je istina. Samo, oni su zaboravili da su gradjani, iako to jesu, i oni misle da su pametniji nego gradjani, i to u svemu, i da o svemu mogu da pricaju pametnije od svih gradjana. I zato sebe cene iznad svega i svakoga.

    Jedared sam bio u opstini, poslali su me da se dogovaramo oko sajta opstine. To je bilo davno. Pre pet, sest godina. Oko 45 minuta je trajalo obrazlaganje sadrzaja sajta, sadrzaja koji su se odnosili na zdravstvo, istoriju, geografiju, rudarstvo, kulturu, sport, arheologiju, ekonomiju, turizam, itd. Citav zivot grada u 45 minuta. A potom 45 minuta su se njih troje vlastodrzaca raspravljali pred svima nama da li odbornike i politicke partije u skupstini da predstave u obliku stolica, u obliku kockica, ili neceg treceg. 45 minuta za 90-godisnju istoriju grada, za ovdasnji zivot, a drugih 45 minuta za efemernu politicku konstelaciju. Tako je zivot izjednacen sa efemernoscu.

  • Nos gospode i gospodja lokalnih i nelokalnih politicara i mocnika, direktora, menadzera, marketinskih carobnjaka, upravnika, prirodno stoji na celu, skuplja kisnicu, truncice prasine, maglu. Njihov nos prelazi, veruci se uz celo, dug put, stenje, krklja, potom okomito pada niz lobanju, ide ka vratu, i onda se u jednom vanrednom valovitom skoku izdize na samo teme, siri se, postaje monumentalan, zaprepascujuc i sakralan. Linija koju nos ovom prilikom pravi lici pomalo na violinski kljuc, pomalo na drzac za zavesu u kupatilu, pomalo na harfu.

    Dok npr. cigareta kir Zorana Stankovica pada kao lubenica sa prepunih kola, klizi niz bradu, i zato je to jedini politicar kojem ja na neki nacin verujem. Ja ne verujem u njegove stavove, u sav taj liberalizam, u sve te argumente, ali covek kome je cigara bitnija od sluzbenog automobila zasluzuje svu moju izbornu paznju. Nos kir Zokija stoji kako je to opisano u udzbenicima anatomije.

  • @Goran
    Smatrao sam da se nećeš slagati iz razloga što one na vlasti izdvajaš kao nešto otrgnuto od ostatka građana, naroda, kako god zvali one koji nisu na vlasti. Međutim, praktično je zanemarljiv broj ljudi koji su dobili priliku da obavljaju neku funkciju vlasti, a da nisu prešli preko mnogo stvari koje su zdušno kritikovali kada su bili u većini sa „običnim narodom“. Svako od njih, ko je bio na vlasti ili je još uvek, opravda će svoje ponašanje „objektivnim razlozima“. Zar treba da se zavaravamo time da i mi nećemo biti u istoj poziciji jednog dana i da tada nećemo nalaziti „opravdane razloge“ za ono što činimo ili ne činimo. Sa strane je lako kritkovati, ali kada se dobije vlast, to je čudo od preobražaja. Ni veliki Niče nije uspeo da do kraja opiše tu transformaciju ličnosti od običnog čoveka do čoveka koji ima vlast i moć.

  • Da se vratim na temu…

    Pokusao sam da kazem da postoji mogucnost da se grad odrekne onoga cega se niko pametan ne odrice, pokusao da dam neke svoje argumente zasto tako mislim.

    Obrazovanje, znanje, kultivisanost, uzivanje u delima duha, moralnost, otpor i borba…

    Da li ce tako biti, cemu ce se teziti, videce se, ubrzo.

  • …čini mi se da je kulturi u ovom gradu konačno odzvonilo poslednje zvono.

    Ma jok, čini ti se. A i inače ste mu yebali kevu sa kulturom.

    Ili ste mu kulturno yebali kevu, mislim gradu.

    PS. Lično nisam bio posetilac večeri raspevanih pionira niti literarnom vapaju umirovljenih rukovodilaca, tako da ne mogu da komentarišem vaš dosadašnji rad.

  • Joe:
    PS. Lično nisam bio posetilac večeri raspevanih pionira niti literarnom vapaju umirovljenih rukovodilaca, tako da ne mogu da komentarišem vaš dosadašnji rad.

    Nisam ni ja tome prisustvovala. A kada i gde je to bilo? Baš mi je krivo.

    „Ma jok, čini ti se. A i inače ste mu yebali kevu sa kulturom.“

    Ovo još i može da se odnosi na zaposlene u ustanovama kulture koje (treba da) kreiraju tzv. „kulturnu politiku“.
    Ali ovo:

    „Ili ste mu kulturno yebali kevu, mislim gradu.“

    Može samo da se odnosi na vlastodršce, tj. one koji u rukama imaju moć da upravljaju preduzećima i ustanovama i pride imaju i ključ od gradske kase.
    Tako, da nije moguće i jedne i druge strpati pod „VI“, jer to „VI“ podrazumeva istorodni skup. A nismo u istoj poziciji.

    Dakle, oni prvi, tj. MI, možda i jesu na ovaj ili onaj „jebali kevu sa kulturom“ (dakle, uprskali motku), ali oni drugi, tj. ONI – oni su „jebali kevu“ gradu.
    MI se njima nismo mešali u posao, a ONI nama jesu, uskraćujući nam novac na koji imamo pravo, i na koji građani imaju pravo, da dajući ga onima koji ne polažu nikakvo pravo na budžetske novce i onda su to čak i krstili kao „izdvajanja za kulturu“.
    Ako si pratio, onda znaš o čemu se radi. Ako nisi, onda ne znaš.

Napiši komentar

/* ]]> */