Aktuelno Specijal Некатегоризовано

Neću da budem Švabo u dotiranom filmu

Love mi tender – prebirao je po klaviru Ivo Josipović pre nego što će sinoć dati intervju i pre nego danas položi prisegu i postane predsednik Hrvatske. Izmedju pevanja, davanja intervjua i proba za današnju inauguraciju stigao je u ime Hrvatske da pruži Srbiji i nama Srbima ruku prijateljstva.

I ostade ruka da mu visi u vazduhu pošto onaj ko u ime Srba i Srbije treba tu ruku da prihvati – neće.

Šefe, ništa ne gubiš ako ne odeš. Sarme su im blagi užas.

Šefe, ništa ne gubiš ako ne odeš. Sarme su im blagi užas.

Današnjoj inauguraciji neće prisustvovati niko iz Srbije a lideru regiona nije ni na kraj pameti, on je još pre mesec dana poručio Josipoviću, Hrvatskoj i Hrvatima da neće da dodje ako dodju oni što su se nepravedno i ničim izazvani, protivustavno i rušeći teritorijalni integritet i celovitost Srbije od nje otcepili. To se kod njega zove – mirni i diplomatski odnosi sa zemljama regiona. Neće čovek, i dok mene sve to podseća na prepucavanje ko će gde sedeti na svadbi – nemoj me kume pored njega, s njim ne govorim, uš’o mi metar u njivu, sve kočeve mi povadio i pobacao, lider regiona to objašnjava time da bi odlazak na inauguraciju Hrvatskog predsednika gde bi morao da sučeljava poglede preko čaše sa albanskoms stranom iako ne pije, objašnjava time da bi tako neposredno, slučajno i iz nehata priznao Kosovo. ‘Ladno je mogao da zapeva – Neću da budem Švabo u dotiranom filmu – na isto mu dodje.

Hrvati su stvarno našli u nezgodno vreme da biraju novog predsednika, mogli su da sačekaju jedno trista godina da ova vlast onim istim mirnim i diplomatskim putevima vrati Kosovo a ako ga i ne vrate dotle bi se valjda i zaboravilo. Ovako ne znam šta ćemo.

Gos’n lider je propustio priliku da još jednom hrvatskim novinama i stranim izveštačima, da su ga pitali šta misli o novom Hrvatskom predsedniku odgovori ono što inače odgovara šta god da ga pitaju – da je Kosovo srce Srbije, da Srbija nikada neće priznati nezavisnost Kosova, da čvrstim korakom i ustrojeno gazimo ka Europi al’ da u nju nećemo bez Kosova, da nas Egipat podržava u diplomatskoj borbi za Kosovo, da su nam ukinute vize, da srpska privreda cveta, sve u svemu i kad se sve uzme u obzir da je Srbija lider u regionu. Sa njim na čelu.

Lider očigledno zaboravlja da su Kosovo priznale sve bivše republike ondašnje zemlje sem BiH. Ako nije zaboravio to znači da neće ni sa kim da govori, ničemu da prisustvuje, nikakve odnose da održava i ni pod razno neće da se vozi njihovim putevima, ma ni njihovim nebom neće da preleće kad krene u neku od onih prijateljskih poseta. Leteće preko Pekinga, kad je beg bio cicija.

Ako malo obratite pažnju odnosi Srbije i bivših republika su uglavnom zategnuti i nikakvi. Ko šta radi mi tražimo neka izručenja, pravdu, priznavanje, opravdanje ubismo se tražeči da nam se vrate naše krpice koje vlasti služe samo za to da krpe mnogo velike rupe nadajući se da od Kosova, raznoraznih Šarića, predsedničke uvredjenosti i te Europe do koje ćemo stići u troskoku i na kvarno, nećemo te rupe ni primetiti.

U korak sa Tadićem ide i Vuk Jeremić, diplomata u usponu, onaj mali što isto priča samo se malo drugačije smeška, pa je izjavio da smo mi, koji mi, to je pitanje – mi kao mi ili mi kao oni što brljaju u naše ime – ne idemo na inauguraciju jer su Hrvati odlučili šta su odlučili i jer ne mogu da sede na dve stolice. Normalno! Mi smo im našu odma’ izmakli. Inače, budući odnosi Hrvatske i Srbije po njemu zavise isključivo od Hrvata. O’š sa nama, nema brajko da govoriš sa onima sa kojima mi ne govorimo. Gde si to vid’o u medjunardnim i diplomatskim odnosima. Lepo čovek da mu poveruje jer je on izmislio diplomatiju. Do njega niko nije imao pojma šta je to.

Ako niste znali – diplomatija u srpskom jeziku znači imati stav. Zadrt, nepromenljiv i nezamenljiv. I ucenjivački, naravno. Kome se svidja – svidja, kome se ne svidja mi mu očas posla okrenemo ledja. To što okrećemo ledja i nije tako strašno koliko je strašno da istovremeno ne zatvorimo oči i uši. Može da priča ko šta hoće, mi smo svoje rekli. Tol’ko. Iskamčićemo još neku podršku od onih sa kojima nas razdvajaju planine i okeani, koji još malo pa pojme nemaju gde smo, to nam je mnogo važnije nego da sa prvim komšijama, dojučerašnjom braćom, budemo u normalnim odosima.

I dok, kako rekoh, Josipović svira – Love mi tender a Tadić peva – Ne može nam niko ništa, jači smo od sudbine – ja nešto razmišljam šta bi bilo kad bi nam vratili Kosovo.

Ostao bi Tadić otvorenih usta, ne bi znao šta da kaže.

Jeste li čuli da je o ičemu govorio sem o Kosovu, teritorijalnoj celvitosti, integritetu, identitetu koji navodno treba da imaju sve zemlje u regionu al’ ako ikako mogu da se ugledaju na nas jer mi imamo identitet i o mirnim jeremićevskim diplomatskim odnosima – ne možete vi da sedite na dve stolice al’ Srbija može na dva’es’ dve a i malo više. Kako vetar dune.

Ostala bi mu samo ta priča o maratonskom trčanju u Evropu gde ćemo stići jednog lepog dana kao stari Grci, goli i bosi.

Zaboravlja drug lider da nas je zadrtost i dovela ovde gde jesmo. I da smo zbog te zadrtosti ovako polugoli i polubosi omraženi, nepoželjni i anatemisani. Malo nam bilo?

Dobro je dok ima za šta da se kači i opravdava svoju zadrtost i uvredjenost.

I dobro je dok ima iza sebe medije koji prenose njegove mesijanske izjave, od kojih dobije na tacni baš ono što poruči.

Prvo od b92 – Izvol’te druže predsedniče, šta vam je danas po volji… Kafanski – koju biste vest izvoleli?

Zna se ko plaća ceh.

O autoru

Mirjana Mimica

Ostavi komentar

  • Zadrtost ili ne Hrvatska je sama odabrala koga ce zvati na inauguraciji jer su znali da Srbi neće prisustvovati ako budu bili prisutni heroinci i kokainci. Dakle, to je samo pokazalo da Hrvatskoj više znace dobri odnosi sa heroinskom tvorevinom albanaca nego sa Srbijom. Tačka. Jebiga do juce smo ratovali sa njima, a heroinci i mali kokainci nisu! Ništa čudno i sporno.

  • Jebalo vas Kosovo. Dokle ćemo da se foliramo?
    Od 27 zemalja EU, možda je ostalo 5 koje ga nisu priznale (mrzi me da tražim tačan podatak, ali tu je negde).
    Možemo da se lažemo dokle god hoćete, ali svi znamo da ćemo morati da biramo između Evrope i Kosova.
    S tim što Kosovo i inače nemamo već 10 godina. Dakle, biramo ćemo između EU i nastavka života u laži i foliranju.
    Problem je što je ovoj našoj vlasti u interesu da nastave da se foliraju.

  • Au Zoki, ovde malo distoniraš sa suštinom stvari: nije u pitanju da li smo mi izgubili Kosovo ili ne (izgubili smo ga odavno), već u tome da li ćemo mi to prihvatiti i priznati ili ne. Normalno je da nikad ne priznamo. Takođe ne stoji teza da ćemo ga se pre ulaska u EU morati odreći. Ne moramo. Pozitivan primer za to je Kipar.

  • Ako je tebi normalno da se praviš da nešto imaš a svi vide da to više nemaš, onda jebi ga. Zamisli kako izgledaš drugima u tom slučaju.
    Ideš ulicom i kažeš: dobar dan, ovo je moja žena – pokazujući rukom u prazno.
    Zar ne bi ljudi gledali da se sklone malo podalje od tebe? Teško da bi mogao takav i u pristojnu kafanu da uđeš.

  • Zoki, ja tvoj stav razumem, ali molim te probaj da i ti razumeš moj: još od Prizrenske lige Šiptari rade na štetu Srba. Preko sto godina. Sa time se rađaju, žive i umiru. Proglašenjem Kosova za državu oni su svoj cilj priveli kraju. Na našu ogromnu štetu. Fali im samo priznanje i da stave tačku. Ako oni rade na našu štetu, ne razumem zašto bi to isto i mi radili. Pa i poslovica lepo kaže: oteto – prokleto. I još nešto: zar misliš, sve i da priznamo državu Kosovo, da bi oni tu stali? I još nešto: zašto država Kipar ne prizna Severni Kipar, zašto Kina ne prizna Tajvan, zašto Gruzija ne prizna Južnu Osetiju i Abhaziju? U večitoj borbi pravde i nepravde, vrlo često, kao u slučaju Kosova, pobeđuje nepravda. U osnovi ljudskog roda je da se ne miri sa tim.

  • Ja jednu stvar ne razumem, ako su Šiptari preko sto godina radili u svoju korist šta smo mi radili svih tih sto godina? Sedeli i posmatrali? Pa se na kraju iznenadili, prosto nismo mogli da verujemo da je neko poželeo da se odvoji od majčice Srbije.

    Tako smo govorili i kad se Crna Gora odvojila od nas i omogućila nam da postanemo država koja se zove Srbija, sve je bilo – ma neće, ma šta vam pada na pamet pa mi popadasmo u nesvest od iznenadjenja. I još se iznenadjujemo kad oni donose odluke u interesu svoje države a na našu štetu, neće valjda raditi u našu korist a na svoju štetu.

    Kosovo je odavno izgubljeno, ne ovim zvaničnim otcepljenjem koje mi ne priznajemo. Izgubljeno je pogrešno vodjenom politikom, eto, najmanje sto godina. Nije ova vlast izbugila Kosovo, gubila ga je svaka vlast po malo. Ovoj vlasti Kosovo samo služi da nam odvuče pažnju sa ostalih stvari koje gube i koje nisu sposobni da reše.

    Iskreno, zabole me uvo za Kosovo. Nemam nikakav osećaj sem onog da mi tovare nešto što mi uopšte ne treba. Izgubljeno. Gotovo. I nikada više neće biti srpsko, to zna Tadić, to znaju svi koji se kunu da je Kosovo srce Srbije, kojima je stari dedo, cupkajući ih na krilu pevao o tome kako je Obilić proburazio Murata. Ma ‘ ajde, bre, koga više svi oni foliraju i ko se više zavarava.

    Mi opšte ne moramo da priznamo Kosovo. Nikada. Ali moramo da priznamo činjenično stanje a to je da više nije naše i da odavno nije naše.

    Što se onog jadnog naroda tiče koji je tamo ostao i koji ova vlast utucava, svakodnevno, da će nešto uraditi za njih… nemam više saosećanja ni za one kojima je dedovina, parče zemlje, važnija od dece i od toga što im decu u školu prate ljudi podpunom ratnom opremom. Kome su važniji mrtvi nego oni koje su rodili i ko ne misli sa kakvim traumama rastu nemaju više ni trunke mog saučestvavanja u onom ešto ih je snašlo.

    A ova vlast, drsko, bez stida, žrtvuje te ljude kao što žrtvuju sve nas.

    Pitanje pravde i nepravde, odnosno šta je pravda a šta nepravda uvek zavisi sa koje strane stojiš.

    Tadić će sa ovakvim stvarima biti suočen sve više i više, dobro pazite šta će reći i uraditi i razmislite dokle će zamajavati ovaj narod a naročito kad će Srbija prestati da stoji

    http://www.pressonline.rs/sr/vesti/vesti_dana/story/101763/Pitanja+Kosova+i+EU+ipak+povezana.html

  • S obzirom da se 2015-e očekuje da počnu pregovori o ulasku u EU (to je ona faza pridruživanja u kojoj su sada Hrvati i koja prosečno traje dve godine), znači da ćemo najkasnije tada priznati Kosovo.
    Drugačije, prosto, nije moguće.

  • Posle komentara br.8(Mirjane), šta god da se kaže bilo bi samo trošenje vremena.
    Sam lično, nikada nisam javno komentarisao (sve naše)izgubljene bitke, samo zbog toga što „patriote“ u tome, budući da me tretiraju kao „velikog“ Vlaha(šta god pod tim podrazumevali), u svojoj frustraciji, mogli u tome da prepoznaju zlu nameru, ili najmanje radovanje tudjoj nesreći. Ono čuveno: Šta i VI nešto hoćete? „Gde vam je hvala za sve, što ste uživali u blagodetima koje smo vam mi dali“? Tu ne bi pomogla čak ni argumentacijja hiljada vlaških glava desetkovane Timočke divizije (samo u 1. ratu) za majčicu Srbiju.
    Nikada nisam imao odgovor na tolike poraze koje smo doživeli i u ratovima i u miru. Jer, zaista u svemu smo bili saučesnici, i u dobru i u zlu. Jedina odbrana i argument bi mi bili, da nismo saučestvovali u svim tim gubicima i u miru, prosto zbog toga jer se nimalo o ničemu nismo pitali.
    Naravno da zbog takvih ishoda, tokom i hodom istorije, nemamo pravo (Vlasi) da budemo zadovoljni.
    Lično sam, jako jako nezadovoljan.

    Raduje me kada vidim da polako sazreva saznanje, pre svega kod hrabrih pojedinaca srpske nacionalnosti da treba jednom zasvagda napustiti mitomaniju i bajke i da počne da se vodi realna nacionalna politika.
    Bez daljih foliranja (domaće)javnosti, to razumevanje je na dlanu. Isto tako, diplomatija, ukoliko nastavi da arči dragoceni resurs(vreme),domet krajnog cilja o nekakvom ulaski u EU treba zaboraviti. Pridruživanje će se tako prolongirati na neodredjeno vreme.
    Ključno pitanje glasi: Šta ako nam to rade namerno?

  • Srbija, kao ozbiljna država, koja poštuje Međunarodno pravo i odluke Ujedinjenih Nacija, nikada ne treba da prizna nezavisnost Kosova. Činjenica je da usvetu postoje mnogobrojni primeri polupriznatih država – delova teritorija matičnih država. Takođe je činjenica da takav status polupriznatih delova teritorija matičnih država tim državama ne predstavlja smetnju za funkcionisanje i međunarodnu saradnju. Kao što Španija nikada ne bi priznala otcepljenje Baskije ili Velika Britanija otcepljenje Severne Irske ili Škotske, tako ni Srbija ne treba da prizna otcepljenje Kosova i Metohije. Politika Srbije na Kosovu treba da se bazira na povratku raseljenih Srba i na njihovom privatnom vlasništvu nad zemljom na Kosovu, to jest ne treba dozvoliti prodaju privatnog vlasništva Srba sa Kosova, čak treba pospešiti kupovinu zemlje na Kosovu. Privatno vlasništvo je osnov funkcionisanja savremenog sveta i samo u totalitarnim režimima se ono ne poštuje. Totalitarni režimi u Evropi još dugo neće biti priznati.

  • Mitologija…
    Ne verujem da se uklapa u moderne tokove drcnosti (globalno), pa tako i kod nas ima pogubni nadrazaj.
    Presedan je kada nepismeni politicari pocnu sa marketinskom zloupotrebom mitologije i pocnu da pravdaju nacionalizam, nesposobnost, nepismenost & ostale carolije dvolicnosti. Onda postaje pluralizam gluposti…

    Ako je kosovo zaista srpska zemlja onda bi najveca americka baza na zemaljskoj kugli bila na nekom drugom mestu; na tom podrucju bi se pricao srpski jezik a Dacic ne bi pio kaficu sa americkim predsednikom („okupatorom“). E, sad, ko je ovde jeben a ko’ zbunjen – ostaje da se zakljuci jednom zauvek.

    Ako su Srbi prvi zdrali viljuskom i nozem (da ne kazem retro-escajgom) dajte da prijavimo patent, verifikujemo spise Cara Viljuskoga, digitalno napravimo fotku sa pergamenta gde se vidi to cudo od tehnike, pa da fucking nastavimo sa prehranom sadasnjeg-izgladnelog stanovnistva.
    U medjuvremenu cemo traziti za svaki proizvedeni escajg u svetu po jedan cent za „autorsko“ pravo.
    Mozemo i Ceptera da proglasimo za vizionara buducnosti, ili Srbina koji je presisao standarde tufnaste serpe i presaltovao nas u 3019 god sa nerdjajucim celikom.
    Moze i kontra rezolucija (posao za Jeremica) Japanu za nelegalnu trgovinu nozevima koji se nikad ne ostre ili Amerima za plasticni escajg koji se posle upotrebe odmah baca…

    Sto se tice Srba i Crnogoraca (jebem li ga ko’ je ko’) gusle & brkove od pola metra treba patentirati takodje. Ne moze bre, Paco De Lucia da nam krade zice i aranzmane. Treba uvrstiti i specimen guslarske delatnosti u muzej Dzima Hendrixa, a deo autorskog prava itekako potrazivati (preko UNESCO-a u Parizu) za tantijeme od cuvenog hita „Hey Joe (nije Djox).

    Dokle bre vise ta zajebancija za Srbima po Svetu?

    Tako bi i Saric, koji je Srbin, crnogorskog porekla a sa primesom Ceske ljubavi ka rodoslovu, postao pravnik & ekonomista kao i 90% crnogorsko-srpske pameti.

    Da nije bilo prokletih Turaka, sada bi svi drndali gusle, opijali se sljivom i busali u prsa kako je neki avanturista davno zajebo vazala-preklavski ga escajgom. Ali avaj, Amerikanci i EU nas zajebavaju-ne daju istinu da izadje na videlo…Rusi su, hvala bogey, ipak uz nas, samo zbog cinjenice da nisu znali kako da drze gusle. Mislim, poceli su da ih guslaju horizontalno, pa jos dodali i tri coska i dali novi naziv tarabi (balalajka). Po mitologiji mislim da su ipak te coskove dodali da im priuceni gitaristi ne bi „krali“ akorde dok sviraju…

    What the fuck is nacinalna politika? Internacionalno sirenje gluposti?

  • @ore&zox;

    Baskija je priznati region i nema veze sa „polupriznatim“ drzavama. Potpuno razlicito poredjenje sa Kosovom. Vise bi Severnu Irsku uzeo u obzir.

    EU baulja od 1954 a Baskijci (postoje vekovima) po kompleksnosti (kulturoloskoj) mogu da se priblize Tirolu, koji klejmuju i Italijani, Svajcarci i Austruijanci. Dakle zablole ih i za Spaniju i za EU.
    Inace su blizi Portugalu i Francuzima, nego Spancima. Jezik je takodje potpuno razlicit (nesto poput Velskog vs Engleski).

  • Imao sam prilike da se druzim sa tirolcima (sa Svajcarskim i Italijanskim drzavljanstvom) koji su izricito poricali svoje drzavljanstvo i izjasnjavali se kao Tirolci. Najvise ih je iritiralo svojatanje drzava lopova (kako su ih nazivali) i nemoc da zive u zajednici sa „rasutim“ tirolcima. U drzavi koju im pripada, a koju nisu imali. Administrativno oni nikada nisu dobili ni region…
    Baskijci su ipak napravili kompromis i zaboravili (delimicno) na Frankov rezim jer su Spaniju iscupali posle toliko godina fasizma. Zato su i doziveli radikalni procvat i iz rezimskog fasizma „uleteli“ u liberalnu buducnost. Imali su i jasan region koji im je pripadao, tako da funcionisu skoro kao drzava.
    Nije im potrebna, osim ultra nacionalistima koji pate od te jebene mitologije i „prolivene krvi“. Srecom, u manjini su, tako da nema vecih pizdarija sa gerilom a i Gadafi je ostareo…

  • Baskijci, Škoti, Irci!?!? Kakve bre sličnosti to ima sa heroincima i kokaincima koji su preuzeli Kosovo!?!?! Ameri i Jevropani su nama Srbima lepo rekli “ Jebacemo vas! Postoji lakši i teži način a vi birajte? Opet smo loše procenili? Rekao bih da sam odabrali sado-mazo varijantu.Heroinci i kokainci su videli i iskoristili priliku!Tačka

  • „I dok, kako rekoh, Josipović svira – Love mi tender a Tadić peva – Ne može nam niko ništa, jači smo od sudbine – ja nešto razmišljam šta bi bilo kad bi nam vratili Kosovo.“

    Ja ovo uporno pitam godinama i niko da mi da odgovor,,,

    Mozda Zamlata zna?

  • Na osnovu čega uopšte ljudi biraju u koju stranku će da uđu?

    Na osnovu brojnosti stranke i mogućnosti da zauzmu bolje pozicije ako je stranka malobrojna. Jedan moj poznanik je početkom 90-tih hteo da se učlani u SRS. Pitam ga ja što baš kod njih, kaže malo ih ima u Boru, takoreći opštinski odbor tek što je osnovan, a i protiv vlasti su (opozicija). Pa jel si im pročitao program, malo je nacionalistički, ma nisam, ali to nije ni važno, važno je da se učlaniš dok ih je malo, imaš šanse da dobiješ odmah neku visoku funkciju, pa ako uđu u vlast, možeš da dobiješ neku funkciju u opštini…
    Meni je baš simpatično ovo gledište iako ne mogu da ga uzmem kao većinsko.

    U ovom tekstu, pa i u komentarima koji slede, potpuno su pomešane dve stvari i stalno se prožimaju povlačeći jedna drugu bespotrebno.
    Jedna je stvar pogrešna politika prema delovima Srbije kroz vekove i danas što je dovelo do gubitka jednog dela teritorije i u perspektivi će dovesti do gubitka drugih delova teritorije.
    Druga je stvar da li država treba javno da se izjasni da se odriče prava na deo njene teritorije.

    Da li će Tadić & co. da celog dana daju izjave o Kosovu ili o problemima u privredi, o odnosima sa Kinom, Rusijom ili EU i SAD, je više stvar medija koji će neke izjave više isticati, a neke manje (npr. u žutoj štampi se bave satovima Čede Jovanovića i ko je veći švaleru u VB), ali je mnogo bitnije da li ti naši predstavnici države u inostranstvu obavljaju poslove koji će na duži rok dati boljitak nama kao građanima koje oni predstavljaju. Sa druge strane je pitanje da li oni u zemlji povlače poteze koji će doprineti boljem životu građana?
    Oko priznanja Kosova nema nikakvog dvoumljenja da nijedan državni funkcioner ne može da zvanično izvrši priznavanje tog dela Srbije dokle god se u Ustavu on pominje kao takav. Kada se dogovore da promene Ustav to je onda pravno moguće. Međutim posledice priznavanja Kosova mogu da budu nove pretenzije ka teritoriji Srbije, a ja ne znam ni za jedan primer u istoriji gde je neka država priznala da se dobrovoljno odriče dela svoje teritorije. Države su prestajale da postoje, ujedinjavale se ili razdvajale, ali nikada ni jedna država za vreme svog postojanja nije priznala da se dobrovoljno odriče dela teritorije. Bilo je primera u vreme raznih kraljevina, kada su oni davali delove državne teritorije na poklon ili prodavali drugim državama (ruski car je prodao Aljasku SAD naprimer, srpski kralj je poklonio ostrvo na Dunavu Rumuniji,…).
    Tako da je bespredmetno govoriti o tome da li Srbija treba eksplicitno da se izjasni da priznaje Kosovo kao nezavisnu državu, jer to ne bi uradila ni jedna druga država, niti je uradila.
    Ono što je mnogo kopleksnije pitanje, je kako razvijati državu, jačati njene odnose sa drugim državama, jačati poziciju na samom Kosovu (ako su Albanci mogli da odnesu prevagu u toj pokrajni, moguće je da u nekoj budućnosti to urade i građani Srbije) i omogućiti građanima da bolje žive. Tu su malograđanske diskusije tipa da li je Boris bio na postavljenju Ivinom ili obratno skoro nebitne u poređenju sa aktivnostima na ekonomski i privredni uticaj kod nas i u okruženju naše privrede. Neće se Ivo ljutiti na Borisa ako Boris omogući Ivinim finansijerima da ostvare dobru zaradu u Srbiji i naravno obratno. Neće se ni ove jače sile ljutiti dokle god imaju ostvarivanje svojih privrednih ciljeva kod nas. Onog trenutka kada ne budu imali više interesa, i da dubimo na trepavicama, niko nas neće šljiviti što bi rekli neki u našim krajevima za sada još uvek ne podeljenog ostatka Srbije.

  • Džabe ti Fudo filozofiranje kad je sve sasvim jasno.
    – Kosovo smo izgubili (prvo pogrešnom politikom a zatim u ratu)
    – I da nam ga sad neko vrati učinio bi nam medveđu uslugu, sjebao bi nas iz taka.
    – Staus quo odgovara vlasti u Srbiji. Kobojagi se bore za teritoriju obilazeći svet svakih 80 dana, a u stvari samo beže od pravih problema koji su uglavnom ekonomske prirode.
    – Ako hoćemo u EU ima da menjamo Ustav i priznajemo Kosovo.
    Znači, kukamo za Kosovom, a boga molimo da nam se ne vrati.

  • Pa tu je pitanje koja Srbija je kada šta stekla i kada šta izgubila. Srbija je 1912 godine ponovo došla na prostore Kosova i Metohije koje je izgubila u ratu sa Turskom još 1389, mada je tada Srbija izgubila i sve ostale teritorije. Ta Srbija, u čiji je sastav (kako reče Vučko) 1912. vraćeno Kosovo, je kasnije ušla u sastave raznoraznih država pa se i ona kao država izgubila. Kada pominjemo to vreme, Srbija je i 1914 izgubila celokupnu svoju teritoriju, pa ju je kasnije povratila.
    Na kraju je raspadom SFRJ osim republika odvojena i teritorija AP Kosovo i Metohija, a igrom slučaja još uvek nije i teritorija AP Vojvodina mada smatram da je to u perspektivi za očekivati. Naime, raspadom države SFRJ je trebalo da se formira novih 8 država među kojima i Srbija, ali sa novim granicama. Problem je u tome što Sloba nije bio u fazonu tog plana, već je imao pretenzije da se SFRJ raspadne na par državica od kojih bi Srbija zauzela najviše teritorija (to se sad popularno zove velikosrpska teritorijalna pretenzija).
    To što se novokomponovani nacionalisti pozivaju na Kosovo kao srce Srbije ima veze samo sa onim stanjem teritorija koje je Srbija imala pre više vekova. Ako se pak krene na taj način dovoljno daleko, onda bi i EU trebala da ustupi mesto nekim majmunolikim plemenima poreklom iz Afrike.
    Ono što je tu istina u novijoj istoriji je to, da su Srbi kao narod sistematski proterivani sa teritorije koju sada pokriva AP Kosovo i Metohija od strane Albanaca, a da pritom vlast u Srbiji nije preduzimala adekvatne mere da se spreči takvo ponašanje Albanaca. Sa druge strane Albanci su koristeći planski rad na povećanju nataliteta po svaku cenu i agresivnim nastupom na terenu i prikupljanjem poena kod SAD i Nemačke na ovaj ili onaj način, uspeli da ostvare te svoje pretenzije. To ipak ne znači da Srbija treba da obustavi svoje delovanje u pravcu povratka svojih pozicija na Kosovu, jer je to u više navrata činila kroz istoriju. To može da bude i kroz institucije EU, mada ja tu tvorevinu ne vidim kao nešto večito, već kao trenutni balans dominaciji SAD.
    Ono što će globalno biti problem je najezda Kineza i Japanaca (tzv. žute rase) i Indijaca na teritorije EU, SAD, Afrike, Južne Amerike pa i Rusije. Moguće je da se ostvari predviđanje da će pomenuta žuta rasa prevladati u svetskoj populaciji (mada oni i sada preovlađuju) tako da to što su Albanci trenutno većina na Kosovu, verovatno da u nekoj daljoj budućnosti neće biti ni nas ni Albanaca da o tome dalje raspravljamo.
    Znam da neke ovde baš zabole šta će biti posle 100 ili još više posle 1000 godina i interesuje ih samo šta će biti sutra, ali čisto da predočim koliko je sve to prepucavanje bezvezno u nekim širim razmerama.

  • Ako hoćemo u EU ima da menjamo Ustav i priznajemo Kosovo.

    Čeda će se naljuti mori na tebe Zoki.
    Moram da priznam da ti je partijski lider dosta „napredovao“ (verovatno zbog toga što ima više prakse u Skupštini) pa više ne daje olako takve izjave. Pre neki dan su on i neki „radikal“ ili „naprednjak“ nešto komentarisali na tu temu i on nigde nije tako eksplicitno rekao da će priznati Kosovo kao nezavisno, već je dosta uvijao „ko maca oko vruće kaše“. Proveri ti zašto se on ne izjašnjava, možda vas nešto zavrće, mada je to možda zato, što ti kažeš, da svi u stranci imate pravo da mislite svojom glavom i nemate blanko potpisane ostavke (čuli smo to 1000 puta ali ajde još jednom).

  • Ma jok, ja sam ovo rekao sve nadajući se da niko neće da dojavi Čedi.
    Nego, baš me zanima, jel će u toj budućnosti koju tako jasno vidiš i Vlasi da proteraju Srbe sa ovih prostora? Mora da su zato otišli po raznim inostranstvima, da zarade pare i otkupe kuće od Srba? Da ne spominjem rumunsku tajnu službu i ostalo.

  • Verovatno je poređenje RTS u vezi pasusa sa raspadom SFRJ na 8 delova. I šta sad hoćeš reći da se SFRJ nije raspala na 8 delova (dobro ajde 7) i da su građani SFRJ to hteli, a da Sloba je bio glavni zagovornik tog raspada, a ostali su bili zlatni i branili se od Slobe i nikakav uticaj na taj raspad nije bio sa strane. Pa može da prođe kada se pravimo glupi i prenebegnemo neke činjenice. Onda ćemo prihvatiti da je Sloba glavni krivac (što bi neki rekli zločinac), a ovo pućanstvo koje je slepo verovalo „vođi“ po komandnoj odgovornosti snosi deo krivice (svako od nas po neki promil) i onda da se svima izvinimo (naročito SAD, EU i Albancima sa Kosova) pa da se izljubimo i idemo dalje. Pa može i to ali mi ne liči na one zadrte Srbe inadžije koji su protiv po svaku cenu. Ako uradimo tako, kako će onda da nas Mimica pljuje što smo drčni i inadžije. Moraće sa lokala da pređe na neke druge nacije, recimo Ruse ili Irance.

  • Pa kod Vlaha je druga stvar. Njihov mentalitet nije nasilnički, ako si pratio kroz istoriju vlasi su bili vrlo pacifistički opredeljeni. Pa i Rumuni, sa kojima ih sa pravom ili ne često povezuju, su slični u tom smislu. Vlasi ne rade na natalitetu kao pomenuti Albanci i treba da prođe mnogo vremena da se stvore preduslovi za neki takav scenario. Do tada po svoj prilici Srbija neće postojati u ovom obliku pa to sada nije ni važno. Primera radi u Negotinu je pre II svr. bilo preko 9000 onih koji su se izjašanjavali kao Srbi, a sada od tih porodica postoji svega nekoliko. Došlo je do velikih migracija iz pretežno vlaških okolnih sela u grad što ne mora da znači da je rađeno smišljeno, ali su srpske porodice pritom migrirale, obično ka Beogradu, baš zahvaljujući finansijama (prodaja nekretnina) koje su to omogućavale. Ko želi može da povlači paralelu između dešavanja na Kosovu i u Negotinu, ali ja smatram da trenutno ne postoji takva paralela ili se još nije u dovoljnoj meri iskazala.
    Suštinski su, istorijski gledano, Srbi kao pojedinci krivi što je došlo do naseljavanja tih teritorija, jer su oni uvek bežali, što pod pritiscima što pod ustupcima. Iako su se stalno „rebrili“ i udarali na jačeg, u suštini su se stalno povlačili sa „svojih“ teritorija. Sa druge strane vlast nije dalekosežno sagledavala posledice tih migradcija i tu smo gde smo.
    Ma nije ni važno, ajd da priznamo to Kosovo kao nezavisno, da uđemo u EU pa da zagrizemo perspektive, šta me zabole ko je Srbin, Vla, Albanac ili Kinez 🙂

  • Ne, to je u vezi sa onim delom od početka do kraja. Uključujući i stil.

    Budi malo precizniji, to je u vezi svega što sam napisao na ovom blogu (sajtu), uključujući i stil naravno.
    Vidiš ja sam mislio da sam se dobro kamuflirao, a ti me prepoznao iz prve. Mora da i ti radiš za neku obaveštajnu službu 🙂

  • Mislio sam konkretno na komentar posle koga sam to rekao.

    Suštinski su, istorijski gledano, Srbi kao pojedinci krivi što je došlo do naseljavanja tih teritorija

    Sorry Fudo, ali ja sa tobom samo o računarima i internetu mogu da diskutujem a da mi ne skoči pritisak. Sam sam kriv, ko me terao da te čačkam.
    Valjda će da se pojavi neko sa više živaca od mene da ti odgovori na seriju, da se tako eufimistički izrazim, smešnih izjava u ovom tvom komentaru.
    Pretpostavljam da nikada to ne bi priznao (pa možda tako i ne misliš o sebi), ali ti si teški nacionalista. Nacionalista u negativnom smislu.

  • Što ti skače pritisak? Mislim da je to kao kod mene od loše ishrane i malo kretanja, a ne od komentarisanja. Mogao je pritisak da ti skače i od onog snega sinoć što je počeo opet da pada, ali je tvoj lični izbor od čega će ti skakati pomenuti pritisak.

    Kad reče nacionalista u negativnom smislu, to ti je kod nas pleonazam. Nijedan nacionalista kod nas nije pozitivno ocenjen. Pomenuti Tadić, čim je počeo da spominje Kosovo (kod nas česta direktna veza sa nacionaliznom) odmah je počeo da gubi poene kod naprednih demokratskih snaga (čitaj LDP & co.). Isto važi i za Koštunicu.
    Ne mogu da se svrstam u nacionaliste (ako misliš na srpski nacionalizam) jer stvari posmatram šire od nacionalizma i dnevnopolitičkih prepucavanja što u zemlji što u svetu. Ne volim da jednostrano kritikujem ili branim neko stanovište, mada je ovde pretežno jedan tabor pa su moji komentari usmereni na razbijanje monotonije. Ti podržavaš jedan usko orjentisani politički pravac i sagledavaš stvari u sklopu onoga što si od toga prihvatio pa mi je interesanto da ti dajem malo dijametralno suprotna mišljenja. Ako ti to podiže pritisak, izvini. Ništa od ove priče nije toliko važno da bi ugrožavao svoje zdravlje.
    Mada što rekoh na početku, ako se ne uzrujavaš zbog mojih komentara, uzrujavaćeš se zbog nečeg drugog, što je opet samo tvoj izbor za uzročnika nervoze.
    Pošto e želim da imam posla sa tvojim zdravstvenim stanjem, vi nastavite ka EU na blogu, a ja ću na svoju stranu, pa se nađemo na nekom blogu o račuanrima ili Net-u.
    Srećno!

    P.S. Poseban pozdrav za Mimicu.

  • Zoran Stanković
    20
    Meni baš i nije jasno zašto si ti onda u DS-u. Govoriš kao prosečan srpski radikal. Na osnovu čega uopšte ljudi biraju u koju stranku će da uđu?
    A po cemu govorim kao prosečan radikal.To što sam u DS-u ne znači i da se slažem baš sa svime što radi vrh stranke. Ne verujem ni da se 50% članova slaže, pogotovo sa stavom o Kosovu i saradnjui sa SPS-om. Jebiga. Ne vidim po cemu si zakljucio to što si zakljucio. Jel ti slepo veruješ Čedi i vrhu LDP-a. Ne verujem. A što se Kosova tice svi smo, pa verujem i cak radikali, svesni da je to gotova priča samo se skupljaju jeftini politički poeni.

  • To sam rekao zbog načina na koji govoriš o Albancima i o Evropi.
    Ali moram da priznam da se u suštini to ne razlikuje od načina na koji govore i inače u DS-u pa sam ipak pogrešio.
    U principu je ispravno pitanje: šta će Tadić u DS-u? A možda i: šta je Čeda uopšte tražio u DS-u?

  • BigBadWolf
    21
    “I dok, kako rekoh, Josipović svira – Love mi tender a Tadić peva – Ne može nam niko ništa, jači smo od sudbine – ja nešto razmišljam šta bi bilo kad bi nam vratili Kosovo.”
    Ja ovo uporno pitam godinama i niko da mi da odgovor,,,
    Mozda Zamlata zna?

    Kada bi nam vratili Kosovo i povukli KFOR (ili kako se vec zovu) „obrali bi zelen bostan“! Pa Srbija jednosnavno nema love, snage a rekao bih i volje da povrati „bratstvo i jedinstvo“ na Kosovu! E tek onda bi nas EU i Ameri prejebali!! Mislim na varijentu “ Evo vam Kosovo i jebite se“ !Ne verujem da bi to moglo da se napravi mirnim putem. A odugovlacenje sa priznavanjem je mislim politička igra da se proba da se uzme severni deo Kosova gde su vecinom Srbi.Možda i nije to, ali nešto petljaju.

  • XXXVIII.Zoran Stanković
    38
    To sam rekao zbog načina na koji govoriš o Albancima i o Evropi.
    Ali moram da priznam da se u suštini to ne razlikuje od načina na koji govore i inače u DS-u pa sam ipak pogrešio.
    U principu je ispravno pitanje: šta će Tadić u DS-u? A možda i: šta je Čeda uopšte tražio u DS-u?
    O Albancima, da se tako izrazim, obicnom narodu ne govorim ništa loše ali o glavosecama, narkodilrima, preprodavcima organa i trgovcima belim robljem kojih, i po podacima koje i EU plasira, ipak ima najviše na Kosovu i Albaniji ne mogu da kažem ništa lepo i normalno već samo da ih mrzim iz dna duše, a hteo ti to da priznaš ili ne ta mafija na Kosovu i u Albaniji ne može da funcioniše i radi to što radi bez znanja i podrške trenutne vlasti u tom regionu. Postavljaš pitanje „šta je Čeda uopšte tražio u DS-u?“ !?!? Šta je pesnik hteo ovim da kaže? Znam da će kad-tad da se prizna ta „spodoba od države Kosovo“ ali pošto znam, to jest svi znamo, kako je nastala i od kojih se krvavih i prljavih para finansirala ta „odvratna tvorevina“ nema šanse da na njih gledam kao na dobre susede i ljude koji mi dobro misle.Zajebi me samo sa pričom da sa takvim razmišljanjem se ne može u EU!! Jesam protiv rata i da se ponovo ratuje sa albancima ali mi sa njima nikada više ne možemo živeti normalno. Naravno da nisu svi Albanci mafija, ali vodi ih i drži pod kontrolom ista.

Napiši komentar

/* ]]> */