Aktuelno Bor Društvo Некатегоризовано

Neki ćete da poginete, a neki ćemo i da se vratimo

Nije smešno.

Nije smešno, prvo zato što sam nekako mnogo ambicioznije zamišljala svoj prvi tekst na E-stavu. I razrađivala ga izvesno vreme, znate ono – kultura – estrada, sto puta elaborirano ovde u Boru, naročito na Opstinabor.com.
Nije smešno zato što su me događaji dobrano pretekli. Biće sigurno još prilike za pisanje na ovu temu, ali sada trenutno gledamo posledice ne samo jedne katastrofalne kulturne politike koja se poslednjih par godina vodila u našem malom gradu, već i sve ono što je iz toga proisteklo, a što je unajvećem kumovalo jednom, za ovo vreme potpuno neprimerenom, rasipanju teško napabirčenog budžetskog novca.
Nije smešno, jer sve ima svoj kraj, kao što i budžet jedne male i siromašne opštine kao što je ova naša ima – dno. Stiglo se do dna i sada bi se, pošto se, kao jedne izvanredno žilave živuljke još nismo podavili – trebalo nogama odgurnuti od dna u pokušaju da se udahne ono malo spasonosnog kiseonika.
Nije smešno, jer ću sada morati da se osvrnem na jednu političku odluku donetu u lokalnoj Skupštini, većinom glasova – moglo bi se reći jednoglasjem svih odbornika – koalicionih partnera.
Nije smešno – pre neki dan ugašene su dve javne ustanove i likvidirano jedno preduzeće. Oko 250 zaposlenih je ostalo bez posla (ne znam tačnu cifru, ali nisam sigurna da je znaju i oni koji su odluke donosili na sednici Skupštine, s obzirom na to da je broj zaposlenih u ovim ustanovama i preduzeću bio veoma varijabilan).

Odluka je od samih donosilaca okarakterisana kao teška, nepopularna, ali jedina moguća i ispravna, jedina koja donosi spasenje. Ispravna – u kom smislu? Spasenje za koga? Za one koji su odluke donosili, za direktore koji se u svojim firmama nisu ponašali domaćinski, svesno zaobilazeći i po nekoliko zakona odjednom, ili za zaposlene bez obzira na to kako su se zaposlili – bilo zahvaljujući svojim ličnim i profesionalnim kvalifikacijama, bilo učlanjenjem u neku od stranaka na vlasti, bilo otpremninama iz RTB-a (preuzeto iz „obrazloženja“ predlagača i pojedinih odbornika koji su nas, pomne gledaoce ispred „malih ekrana“, udostojili da učestvuju u diskusiji koja je prethodila epohalnoj odluci da se ustanove i preduzeće „likvidiraju“ i počaste nas nekim objašnjenjem). (Uostalom, ko je te i tolike radnike zaposlio, ko se nije pridržavao sistematizacije, pa nisu se ti radnici kao u „Zvezdanim stazama“ materijalizovali na tim radnim mestima. Sada i oni imaju neka prava. Takav je zakon.)
Ako je neko od gledalaca, bilo onih naprosto radoznalih ili onih životno zainteresovanih za ono što se dešavalo 27. avgusta (ove godine) u borskoj Skupštini, očekivao da čuje neko valjano obrazloženje, džabe je dreždao pred svojim TV-om. Mogao je da radi i nešto pametnije.
Neka su se obrazloženja i čula, te mnogo radnika, te velika dugovanja, te sijaset nekih drugih razloga koji su se isprečili pred odbornike da ne donesu ovu „tešku i nepopularnu“ odluku. Bilo je i međusobnih optuživanja ko je kriv za sve, da li sadašnja vlast (a bivša opozicija) ili sadašnja opozicija (a bivša vlast), pa sve do jednog izvanrednog filozofskog promišljanja da „niko nije kriv jer je tako moralo da bude“ i koje je na kraju na sve stavilo tačku. Drago mi je i neobično sam ponosna na to što su neki naši odbornici rođeni filozofi. Krivo mi je zbog njih što su prinuđeni da svoju energiju i strast za kontemplaciju uludo traće na krajnje prozaičnim sednicama Skupštine gde treba slušati neke krajnje prizemne, ovozemaljske diskusije. Pogotovo što ih neki od njih (te diskusije) smatraju krajnje nepotrebnim i suvišnim, jer su fatalisti u svom osnovnom ubeđenju i čvrsto veruju u nepromenljivost svega onoga što je sudbina čoveku unapred predodredila, pa samim tim smatraju da su volja i inteligencija (pogotovo) tu potpuno nemoćne i ne mogu da pripomognu nikakvom slobodnom činu jedinke ili grupe jedinki.
Dakle, ako je verovati fatalistima u borskoj Skupštini, nije se moglo izbeći arčenje opštinskih para, nagomilavanje radnika, bez ikakvog reda i poretka, bez sistematizacije i stvarnih potreba, nije se moglo izbeći da neki od tih radnika (kako čujem od samih odbornika) presede čitav dan (ili deo dana) u kafani, za neke od njih se i nije znalo gde se u toku dana smucaju, ali na posao svakako nisu dolazili, a plate su redovno primali. Zato je jedini način da se ovakvom javašluku stane na put bio da se ustanove Sportski centar i Centar za kulturu ugase, a Javno preduzeće Štampa, radio i film likvidira.
E sad, tu dolazi do prožimanja dva filozofska pravca: fatalizma i proseravanja (ko mi ne veruje da ovo potonje postoji neka pročita neveliku knjigu, tj. filozofsku analizu „O proseravanju“, koju je napisao Hari G. Frankfurt, gde je naučno i teoretski utemeljio ovaj pojam svima nama dobro poznat u praksi).
O prožimanju govorimo već onda kada su odbornici pokušali da objasne da je ovo rešenje jedino spasonosno, i da ništa drugo ne može da se uradi, ali niko ne reče da li je moglo da se predupredi, spreči ovakav razvoj situacije. Da li su direktori mogli da kazne nedisciplinovane radnike, da li su mogli da poštuju sistematizaciju koju su sami pravili, da li su mogli da poštuju zakone koje je donela ova država?
E, tu sada dolazi do čistog proseravanja.
Filozofski gledano, do proseravanja prvenstveno dolazi onda kada zadate okolnosti traže od neke jedinke (ili grupe) da diskutuje/ju o onome o čemu su neznalice, tj. o onome o čemu nemaju potpuno (sa)znanje, kada im nisu poznate ili namerno ne iznose činjenice koje su relevantne za neku temu. Svako od nas odraslih je potpuno ubeđen da ume da prepozna proseravanje i da nikada neće nasesti na ovu ljudsku, možemo slobodno reći – čovečansku tekovinu.
Ali, da li je u praksi baš tako?
Činjenica je da, što se proseravanja tiče, svako od nas kad-tad daje svoj doprinos (pa i ja, što da ne, možda baš u ovom trenutku).
Pitanje je, da li treba, kada smo već dijagnostikovali proseravanje, isto uzeti zdravo za gotovo? Treba li otpušteni radnici iz ovog preduzeća i obe ustanove da veruju u to da će sve proteći po zakonu (iako je do sada malo toga bilo po zakonu), te će se uskoro osnovati nove ustanove i preduzeće gde će biti zaposleni samo oni kvalifikovani za određeni posao, gde će se kao dokaz za određenu kvalifikaciju uzimati diploma i dosadašnje iskustvo na određenim poslovima, a ne partijska knjižica? Treba li verovati likvidacionom upravniku koji je, svojim (ne)činjenjem i doveo ustanovu do gašenja? Odbornici uveravaju da treba. I to tako što „mlate praznu slamu“ (još jedan filozofski termin, doduše podređen terminu „proseravanje“) – u njihovim diskusijama nema činjenica, nema informacija, praktično nema ničega, kao što nema ni u praznoj slami.
Konsultujući literaturu o ovom filozofskom fenomenu, otkrila sam da oni koji se „proseravaju“ ne moraju nužno biti i lažovi. Važno je da oni sami veruju u to što govore. Sa lažljivcima ih jedino povezuje odsustvo brige za istinu. Taj komotan osećaj prema stvarnom stanju stvari, e, to je suština proseravanja. Uvaženi Frankfurt smatra da je proseravanje veći neprijatelj istini nego što je to laž.
U našem slučaju, govornike za skupštinskom govornicom je bilo baš briga šta publika o njima misli (dobro ili loše), jer oni su se predstavili kao žrtve, beskompromisni borci, pravednici koji su, svesni da će ih stići gnev naroda, rešili da delaju i spreče katastrofu. Guranje pod tepih, nasuprot više puta traženih dokaza – upravo dokazuje da svrha skupštinske diskusije u ovom slučaju, nije bila da se razmene uverenja o nekim činjenicama. Sve je to opet rezultat odsustva brige za istinu.
Da li su ovi neki naši Borani majstori proseravanja? To najbolje mi znamo. Mislim da jesu delimično, jer je uvek bilo i uvek će biti onih koji veruju.
Tako će biti i ovoga puta. Sindikat najavljuje proteste i tužbe, a ojađeni radnici samo zakasnele proteste. Svi nešto prete, galame, a ovamo lobiraju da ostanu. Ko još pita za diplomu? A za radno iskustvo? ’Ajte, molim Vas.
Mudri Miloš Obrenović je znao o svom narodu da kaže: „Kada ga stisneš – pišti, kada ga pustiš – vrišti“. Nameće mi se ovde i Njegoševa teorija o sopstvenom narodu, ali neću da preterujem, bojim se da će neko reći da se proseravam.

U „Blicu“ sam nedavno pročitala da se uskoro očekuje da se Mlečni put stopi sa našom susednom galaksijom Andromedom, kada se očekuje i da Sunce potroši svoje „gorivo“ (tako su napisali). To bi trebalo da Sunce pretvori u džinovsku crvenu zvezdu i prema svim apokaliptičnim predviđanjima, ta će zvezda progutati Zemlju.
Dakle, da se vratim na početak teksta: svemu dođe kraj, i Suncu i Zemlji, pa i opštinskom budžetu. Za to niko nije kriv. Tako je moralo biti.
Nadam se samo da ovaj tekst o nastupajućoj apokalipsi nisu čitali naši borski filozofi fatalisti.
Ako jesu – tek smo tada obrali zelen bostan. Jer ako jesu, što bismo se nadalje oko ičega potresali, trudili se da nešto promenimo, da svima bude bolje? Zašto, ako je sve unapred određeno?

Ako se neko od njih prepozna u ovom tekstu, možda će se, ne daj Bože, uvrediti.
Ali, ako se ne prepozna niko – šta će biti sa nama? Tek smo onda nadrljali.
Pomračenje će nastupiti pre nego što nas Sunce definitivno proguta.

O autoru

Ana Janković

Ostavi komentar

  • Ma što se radnici ŠRIF-a, Sportskog centra i Centra za kulturu sekiraju?!
    Uskoro će srankić&co da prodaju onu prelepu fontanu i da namaknu pare za osnivanje novih,lepših, bržih, pametnijih i svetlijih javnih ustanova. A to ko je zasrao i ko je kriv, to će da se zaboravi jer treba da se „živi za Bor“.

  • Naravno, bezbrižni su u ŠRIF-u, pa i u Centrima za kulturu i sport.
    Bata Mirković je nabezbrižniji.
    Likvidacije i ukidanja progutaće sve papire, moguće tužbe, dokaze o lopovluku.
    Doduše, njegov potpis ne stoji nigde. Znači nije direktno kriv….zakonski.
    Ali, svuda je svoj pečat ostavio. I direktora. A, pod pretnjom zatvora neko bi mogao i da propeva. Pa onda povuče Mirkovića, a on Ničića, Rankića, Marjanovića, pa onda po automatizmu i Dačića…baba za dedu, deda za repu…itd.
    Sve je to prevelika procedura, mnogo papirologije, tužbi, troškova za advokate, angažovanja inspektora za privredni kriminal…
    A svetska kriza?
    Epa, odbornici odlučiše da bi lakše bilo izbeći tolike troškove. Bolje 250 ljudi na ulici. I lakše. Pa da. Neki će i da se vrate…možda. A 40-50 miliona duga ? Ma nema veze…Sve troškove snosiće Opština Bor

  • Kaspersky:

    Naravno, bezbrižni su u ŠRIF-u, pa i u Centrima za kulturu i sport.
    Bata Mirković je nabezbrižniji.
    Likvidacije i ukidanja progutaće sve papire, moguće tužbe, dokaze o lopovluku.
    Doduše, njegov potpis ne stoji nigde. Znači nije direktno kriv….zakonski.
    Ali, svuda je svoj pečat ostavio. I direktora. A, pod pretnjom zatvora neko bi mogao i da propeva. Pa onda povuče Mirkovića, a on Ničića, Rankića, Marjanovića, pa onda po automatizmu i Dačića…baba za dedu, deda za repu…itd.

    Još samo da postoji politička volja u državi da se reše problemi sa lopovima, i sve će biti rešeno.

  • Zar nije cudno da sada osnivac Srifa trazi prijem u RRA,a osnivaceva je ideja da nas likvidiraju?Hteli bi da se preduzece likvidira ,ali da ostane dozvola za rad.

    Radi se o tome da su pogresno pripremili dokumentaciju,na sta je pravnasluzba Srifa reagovala.U cetvrtak idu za BGD po dozvole i odobrenja za likvidaciju,a ne po pomoc.Kakve lazovcine.

    Sve zaostale zarade,svim radnicima u ove tri firme moraju biti isplacene do momenta odlaska na Zavod za zaposljavanje.Radnici su prioritet u odnosu na druge potrazitelje.
    Odakle u budzetu para za to?
    Zao mi je,ali ne verujem ni u formiranje novog preduzeca,ni u isplatu zaostalih zarada,ni u krivicne prijave.

    Lopovi extra prolaze.Cak ce Buda u cetvrtak da odrzi konferenciju za novinare.

  • Možda i nisam dobro razumela, ali logično je da ako TV Bor izgubi regionalnu frekvenciju – nema ništa od osnivanja novog preduzeća. Pokrivenost nije dovoljna za dozvolu za emitovanje, za radio ne postoji zakonska mogućnost za dobijanje nove frekvencije.
    Moram da priznam da mi ovde nije baš sve do kraja jasno. Nisu mi jasne ni namere. Čak mi pada i na pamet da se oni koji sada treba da sprovedu ono što su obećali, suočavaju sa nekim preprekama na koje ili nisu računali (jer ne poznaju dovoljno zakone) ili nekima ovo sve ide na ruku. Nikome ne treba televizija (i radio) bez frekvencije i dozvole za emitovanje.

    Biće zanimljivo u četvrtak čuti konferenciju za štampu na kojoj će „novinari moći da pitaju Budu Milutinovića, svog bivšeg direktora, sve što ih zanima“ (Žikićeve reči).
    Pa, pitajte i ne dozvolite da izvrda.

  • Novo preduzeće mogu da osnuju, ali dozvolu ne mogu da prenesu.
    Verujem da ipak ne poznaju dovoljno zakone, pa su ovoga puta sami sebe zakopali (kada na teret opštinskog budžeta padnu sva dugovanja prema zaposlenima i poveriocima).
    Namera je jasna, prikriti sve tragove gde je Mirković umešao svoje prljave i debele prste.

  • Ovo pročitah kod Borskog na Bor-grad info:
    “Na mesto vršioca družnosti direktora ustanove Sportski centar postavljen je Saša Jonović iz “Pokreta za Krajinu” a na mestu vršioca dužnosti direktora ustanove “Centar za kulturu” mandat je potvrđen Isidori Ivanović, takođe iz “pokreta za Krajinu”. Obe ustanove su dobile rok od 8 dana za izradu sistematizacije radnih mesta.”

    Ko je sad pa Saša Jonović? Da li će Duca i on sada istovremeno da primaju platu? Jedan likvidira, drugi pravi sistematizaciju.

    Drugo, zaklela bih se da je Isidora kadar VDSS-a, ali postoji mogućnost i da sam pogrešila.
    Sad tek ništa ne razumem. Isidora je i likvidacioni upravnik i novi v.d. Ona i da likvidira i da pravi sistematizaciju, a ova dvojica da dele ovaj težak i odgovoran posao?
    Nije fer.

  • I šta su onda vlasi dobili. Sve što im je dato sada im je uzeto. Jedino mi oni nisu jasni u celoj ovoj priči. Balaševića puštaju da obrazlaže ljudima preko tv-a nešto što se obrazložiti ne može i nastupa kao nosioc sve ove zajebancije a oni rade iz pozadine. Imala sam mnogo bolje mišljenje o toj stranci.

  • Прави потез.
    Питање је да ли општина може да оснује предузеће или затворено ад где је мањински власник а већински ко зна… неки приватник из Београда можда.

  • Šraf:
    „неки приватник из Београда можда.“

    Baš se pitam ko bi to mogao biti?
    Šta te košta da sada, sa ove distance, napišeš nešto istinito o svemu što se dešavalo u ŠRIFu počev od jula prošle godine?
    Ono što se dešavalo od decembra prošle godine do jula ove godine, čućemo sutra na konferenciji za novinare od Bude Milutinovića. 🙂
    Pre neko veče zaklela bih se da sam u jednom kafiću videla „nekog privatnika iz Beograda možda“ i Dragana Hadži Antića.
    Baš me zanima da li je još neki izdavački poduhvat na pomolu, ili je nešto drugo u pitanju?

  • Узгред да подсетим све кориснике овог дигиталног медија да ли су упознати са усвајањем Стратегије за прелазак са аналогног на дигитално емитовање радио и телевизијског програма у Републици Србији 02.09.2009.год.
    Изгледа добар тајминг за растур.
    Требало би да се упознате са њом да би смо ћаскали око судбине ШРИФа, која је узгред већ дефинисана.

  • Ана, не кошта ме ништа. Питај ме шта те, конкретно, интересује јер пуно је било разних догађања. Веруј ми и непријатних и пријатних искустава. Мислим да сам у оним условима функционисао коректно. Можда сам могао и још нешто да урадим али …
    Питај одговорићу ти.

  • Mister Šraf, a što nam ti ne bi lepo poslao tekst i razjasnio nam o čemu se radi u toj Strategiji i kakve su posledice po ŠRIF moguće?
    Nije baš ni lepo od tebe s obzirom na tvoju stručnost da samo komentarišeš i kritikuješ razmišljanja nas nestručnih, ali strašno zainteresovanih za sve u vezi toga.

  • Gospodine Sraf,pocnite od Fortune.To je bio vas“genijalni“poslovni potez.Gde su 2 miliona za nase plate koje jos nismo primili?
    Ovde odajete utisak jednog finog i lepo vaspitanog gospodina.Zao mi je sto ljudi ne znaju,osim radnika Srifa,da ste preslikani Mirkovic,po svemu,osim po kilazi.Vaspitani ste isto koliko i on,niste to mogli da sakrijete dok ste bili kod nas.

    Gde su pare cuprijska“inteligencijo“ sa licencom?

Napiši komentar

/* ]]> */