Aktuelno Izdvojeno

Nit’ sam više Srpkinja nit’ sam manje Srpkinja – ko se ne ošiša nije patriota

Pobedismo. Svi mi. To jest vi. To jest teniseri i komplet nacija na čelu s predsednikom. Ja nisam doprinela. Ne bavim se tenisom. Ni rekreativno.

Je l’ mi drago?

Jeste. Isto koliko kad Kusturica dobije Zlatnu palmu. Mislim, baš lepo…

Je l’ se osećam više Srpkinjom, ono, puno mi srce, sa’ će mi grb zasija na čelu i neću se zastidim da kažem aj em from Serbia? Jok, bre! Inače se ne stidim. ’Oću da se uvijem u srpsku zastavu i da odem da čučnem ispred američke ambasade da glumim budalu? Neću, bre!

’Oću da počnem da pijem ono od čega je Novak Djoković postao to što je postao – neću. Tol’ke godine sam jela spanać pa nisam postala Popaj.

Je l’ Kosovo vraćeno u krilo majke Srbije? Nije. Mož’ se arlauče do ujutru ’’Kosovo je srce Srbije’’.

Javno priznajem, mnogo sam glupa i ne kapiram kakve veze ova pobeda ima sa patriotizmom. Ovim, novokmponovanim.

Ko što sam glupa da ukapiram zašto na svakom dočeku sportista narod horski peva igrarokenrolcelajugoslavija…

Koliko sam glupa ne mogu da ukapiram ni ovo šišanje. Mis’im, ja malo gledala filmove, do glave se uglavnom šišaju neprilagodjeni, ono kad malo popizde na državu i sistem, k’o ono Robert De Niro, ili bude neko kolektivno zatvorsko šišanje. Znači, mogli su da mažu nokte tamo u Areni, da skinu šortseve i pokažu da ispod svi imaju haltere, isto mi je.

Većina se večaras radovala kao da su dobili sina. Uuuu, ale, ale, Srbija je najbolja, ne može nam niko ništa, Kosovo je srce Srbije, u boj, u boj, krenite junaci svi! Evropa nema alternativu!

Bljak, bre!

Je l’ ne možete da se radujete s merom i uzdržano?

Hoću reći – teniseri, čestitam vam!

Jebi ga, ja sam baksuz i ne mogu da kažem da ste osvetlali obraz Srbije zato što Srbija ima malo više obraza od tog jednog sportskog koji je inače ok.

Dakle, nervira me preterivanje! Bilo koje! Večeras se namestio tenis ni kriv ni dužan.

A ono što me posebno nervira je da mi osporavate da to kažem. Sloboda govora je sloboda govora al’ samo ako se osećaš kolektivno, ako se ne osećaš onda si budala. Izrod. Strani plaćenik, kučka agresorska.

I tako sam izgubila jednog ’’pratioca’’ na Twitteru što inače ne objavljujem, zabole me, al’ mi se sad prilično zgadilo.

To sam u stvari htela da kažem.

Ko sutra ode na posao a nije se ošišao, nije patriota.

Sad možete da me pljujete, il’ u blog il’ gde vam drago.

O autoru

Mirjana Mimica

Ostavi komentar

  • Sto bi se reklo, ne znam sta je pisac hteo da kaze. A mozda i g-dja pisac nije dobro obavestena.
    Elem, za neupicene, evo kako je to bilo sa sisanjem:
    Momak po imenu Janko je, u jednom trenutku, rekao da se, ako pobedimo, Obradovic osisa do glave. Nervirala ga kao njegova frizura.
    A onda ovaj potonji njima: Vazi, ali onda i vi ostali.
    I tako…
    I, kakve sad to ima veze s patriotizmom?

  • Ovaj tekst nije napisan za e-stav, već sam ga ja preuzeo sa Mirjaninog bloga, jer mi se dopao i u potpunosti odražava moja osećanja one večeri kad su teniseri (dakle, teniseri, a ne ja ili vi) osvojili Davis Cup i moj stav povodom neumerenih izjava međusobne ljubavi između tenisera i plebsa koji je urlao od sreće.
    Što se patriotizma tiče, svaka pobeda sportista bi trebalo da ima veze sa njime u smislu da nam je drago što su neki momci sa ovih prostora najbolji na svetu u nečemu.
    Problem je što kod nas to izaziva neke totalno neprimerene reakcije pa se iste večeri u Beogradu vikalo „Kosovo je Srbija“ što je direktno izazvalo Mimicu da napiše ovaj tekst.
    Inače, za te reakcije plebsa koji za svoju platu ne može da kupi jedan bolji reket za tenis već eventualno komplet loptica i šorc za fizičko su u dobroj meri zaslužne i izjave tipa: „Francuzi su za nas ništa“ (rekao Nole Veličanstveni, kojeg se sećam i sa onog mitinga Koštunice i Tome Nikolića kada je Tadić zbrisao u Rumuniju a ološ razlupao Beograd) ili: „Linijske sudije nisu pokazale patriotizam u odlučujućim momentima meča“ (rekao Bogdan Obradović, pomenuti inspirator šišanja).
    Da ludilo kod nas ne poznaje granice govori i grupa na FaceBooku koja je odmah osvanula pod nazivom „Svi Srbi da se ošišaju do glave u znak podrške teniserima“ koja poziva i frizere da se priključe akciji i svakog ko hoće da se ošiša na nulu – ošišaju džabe (na šta je Istok Pavlović ironično predložio da svi Srbi obrijaju kite ukoliko Nole postane reket broj jedan u svetu)
    Ali nije poludeo samo plebs, poludela je i Vlada Srbije koja je predložila da teniseri dobiju penzije u visini tri prosečne plate u Srbiji. Dakle, momci koji uglavnom žive u Monaku da ne bi plaćali porez državi i narodu za koji, navodno, ginu na terenu (mož` loptica nezgodno da udari čoveka, pri brzini od 200km/h to nije zajebancija, jel tako) će posle navršene 40-e godine primati solidne penzije od poreza koji mi plaćamo.
    I još da dodam, Mimica je ovo napisala na brzinu, odmah pošto je počela zajebancija na Tweeteru inače, da je ostavila da se slegne jedan dan to bi bio mnogo duži tekst.
    A da ga nije napisala ona, napisao bih ga ja, zato se i osećam pozvan da ga branim.
    Za kraj da postavim i ovde izvod iz komentara na tekst koji sam linkovao u prvom komentaru i koji govori možda više od svih tekstova:

    Ne znam gde ste bili devedesetih, al’ kome se tad nije smučio kolektivizam uvaljivan zarad ličnih interesa, taj je ili optimista ili glup čovek. Mada, ja ta dva često mešam.

  • Neprimerena reakcija je parola „Kosovo je srce Srbije“!?

    Noletova izjava „Francuzi nisu ništa za nas, bre!“ je izjava 24-godišnjeg momka, punog adrenalina, koji je 30-ak sekundi pre toga završio meč u kome je razglavio najboljeg francuskog igrača. A da je bio u pravu, dokazao je nešto kasnije Troicki koji je totalno ponizio francuskog najiskusnijeg igrača.

    A od kada su grupe na FaceBook-u reper za bilo šta!?

    To što će momci primati penziju je najmanje što ova država može da im ponudi. Oni su na promociji iste uradili neuporedivo više od Slobe, Tadića i Čede zajedno. Sa tim parama (oko 100.000 dinara), Čeda ne bi mogao ni kiriju da plati.

  • Preskočio si izjavu Bogdana Obradovića.
    Momak pun adrenalina? 🙂
    Što se kirije tiče ni Novak neće moći da je plaća od te penzije, ali bi recimo ti mogao da izdržavaš celu porodicu.
    Mislim, OK su poštanske marke sa njihovim likovima, ali davati im novac koji njima zaista ne znači ništa pri čemu se prelazi preko činjenice da je jedino ekonomski ispravna logika da penziju prima samo onaj ko je to zaslužio plaćanjem poreza je idiotski.

  • ko je to zaslužio plaćanjem poreza

    Што си се Зоки ухватио за тај порез. Он баш никакве везе нема са пензијама, јер пензије треба да буду исплаћиване из обавезног или добровољног пензионог осигурања, а не из прихода државе по основу пореза.
    То што држава неким појединцима даје тзв. државну пензију може се лако поистоветити са примањима из државне касе која има рецимо енглеска краљевска породица (и они не плаћају држави порез, а поготову не доприносе за пензионо осигурање, јер нигде не стичу приход од свог рада).
    Код нас је обичај да неко ко има веће приходе од нашег просека обично буде на мети зависти од „просечних“ ако га држава било чиме „подржи“. А држава толико њих подржава без неког посебног разлога (пођите само од камаре посланика у скупштини, који нису неопходни да дижу ручице по налогу својих партијских вођа) па то сада није предмет расправе. Није никакав проблем што ће држава исплатити неку државну пензију мање или више (рецимо и потомцима Драже Михајловића када га рехабилитују), проблем је што држава не омогућава запошљавање и развој привреде која ће створити биље услове за све остале, па ће бити и много мање места за том сталном завишћу према богатима (који се свакако нису обогатили само својим радом).

    П.С. ћирилица је ту да мало иритира ове „европејце“ (што би рекли комшије Хрвати „Чист анакронизам, Еуропа пише латиницом“).

  • Kad sam rekao porez mislo sam na penzione doprinose, sorry.
    Evo malo i e-novina:
    „Neodmereno tenisko srbovanje, omiljena marketinška formula srpskih sportsko-parazitskih zvaničnika, još jednom će se prelomiti preko savitljivih grbača punoletnih građana Srbije, ali i preko budućih generacija koje će namirivati penziju Novaka Đokovića, uzornog poreskog obveznika iz Monte Karla“
    Forhendom po džepu građana

  • Btw, naterao si me da pogledam na sajtu PIO kako se puni njihov fond. I tamo kaže (prema izveštaju za 2009-u) da doprinosi učestvuju sa nešto više od 50%, a ostalo su uglavnom transferi mistarstva finansija. Dakle, porezi.

  • То што се средства за пензионо осигурање допуњују средствима из буџета Републике (нарочито у тако великој мери) само показује да су у власти неспособни да обезбеде средства за исплату пензија из реалних доприноса од запослених, а то је највише из разлога што не могу да обезбеде да људи буду запослени и да на тим пословима примају адекватну зараду. То је наш највећи проблем, а не потези државе поводом неких спортских догађаја. Тако да ово испирање уста око Ђоковића и друштва је потпуно безначајно као и приче о србовању, парадама, навијачима и осталим забавама за широке масе.

  • Pa mislim, šta bi ti sad hteo, majke ti? Da pričamo isključivo o najvećim problemima i najvećim glupostima ove vlasti, a da se ovim sitnijim ne bavimo?
    I ovde se u suštini manje priča o Đokoviću a više o ludom narodu koji je, usput, izabrao još luđu vlast.

    P.S. Inače, ako ćemo da teramo mak na konac, čak i u Zakonu o penzijskom osiguranju je definisano da se dopunjuje iz budžeta.

  • Да није тако дефинисано Законом онда би могао да се нађе неко ко би изјавио да није по закону да се новац из буџета преноси у фонд ПИО. Међутим ПИО треба да ради по принципу друштва за осигурање које се финансира од улога који уплаћују осигураници, мада много тога треба, а није, тако да џаба испирамо уста и по овом питању.

    Наравно да не треба причати само о једном проблему, али се о том проблему најмање прича. Највише се прича о Младићу, Тадићу и осталим ликовима наше и иностране политичке сцене, о Европској унији, о неким Викиликовима и осталим забавама, а теме од којих нам зависи егзистенција се толико спорадично јављају, а још мање се износе неки конкретни и добри предлози за њихово решавање да је то стварно дијаметрално супротно од било какве логике.

    Мада што рече Ђорђе Балашевић: „Е што ту логику тек волем, ту си ме наш’о“.

  • Узгред, Зоки, нешто си се расписао у коментарима. Шта би, прошао период ћутања и посматрања? Видим ја, опет политика. А таман сам се понадао да ћеш да се придржаваш онога: „Дође неко време када паметан заћути…“

  • Ja ništa ne kapiram. Mislim – komentare. Mahlat kapiram.
    U svakom slučaju – nema šanse da se ošišam do glave.
    A, samo da pitam, uzgred, je l’ se i Boris Tadić ošišao?
    Stvarno nisam u toku. Načisto me sad pa zbunila ova fotografija uz tekst.

  • Evo, sad sam tek, na svoju sramotu, pročitala šta se dešava u Evropi i svetu i kakva je naša uloga u svemu tome da ta Evropa i svet postanu jedno još bolje mesto za život.
    Samo, ja ovoj našoj državi ništa ne verujem. Jedan od razloga je to što se još uvek dobro sećam toga što je neki veliki patriota u nekom ministarstvu ili u Vladi odlučio da budžetske pare srpskih (uglavnom) siromašnih poreskih obveznika pokloni poznatom bokseru Kovačeviću koji je svojim čuvenim aperkatom mnogo zadužio našu zemlju i izdigao je u očima sveta. Bio je to aperkat vredan 100.000 dolara, ako se ne varam?
    E, red je i da naši teniseri podele 180.000 evra.
    Treba i da dobiju državnu penziju od države u kojoj ne plaćaju poreze.
    Ja plaćam sve poreze, sve račune. Ali – ne igram tenis. I već me par godina unazad plaše kako ću, kad ostarim i ne budem više sposobna da radim – ostati bez te starosne penzije za koju mi se uredno odbija od zarade svakog meseca.
    Pa me zanima odgovor na jedno bleskasto pitanje – ako se te crne slutnje obistine i naši penzijski fondovi „kad dođe naše vreme“ krahiraju načisto i mi ostanemo penzioneri bez penzije (kao onomad što je Đoka postao „mornar bez mora“) – kako ćemo i od čega da izdvajamo za državne penzije zaslužnih Srba? (A možda više i nisu Srbi, možda su to makar poreklom, ali – nebitno.)

    Aperkat od 100.000 dolara i forhend od 180.000 evra. Pa, to je pravo osveženje i melem na ranu svih nas obeleženih u istoj toj Evropi i svetu da smo divljaci, palikuće, tetovirani terminatori, da jedemo živu decu. Ali ništa nam ne mogu. Odlično igramo tenis. Bolje od njih. Eto im ga na!

  • E, neka si mi rek’o, kad se razumem u sranja naše Vlade k’o Marica. 🙂
    U pravu si.
    Pomešala sam – sad se sećam – prvo su morali da isplate 100.000 dolara da bi ga k’a vojvodu sa lažnim pasošem mogli da isprate, a posle je usledio ostatak.
    Je l’ tako bilo?

  • Ana, tih milion dolara koje su provlačili kao 900 000, ono, da nam bude lakše kao kad u prodavnici nešto plaćamo 99,99 dinara a ne 100, su bili troškovi reprezentacije, “veni vidi vici“, odosmo, bismo i platismo. To jest, on bio, on bio (tukao), mi platili a nit luk jeli nit luk mirisali…

Napiši komentar

/* ]]> */