Aktuelno Izdvojeno Некатегоризовано

Njima šljiva – nama šipak

Od silnog revidiranja Rusko-Srpskog nadmetanja u palamuđenju, najviše me je razveselio bilans potpisanih sporazuma. Da nisu klasični promašaji režimskih stručnjaka za napredak, bilo bi mi jos smešnije da analiziram šta se sve “sporazumelo”, a šta tek predstoji da se (spo)razume. Ovako me neodoljivo privlači da prokomentarišem Srpsko-Rusku taktiku spasenja.
Ona mi više liči na spasenje od urušavanja sistema laži koji su sami doveli do vrhunca, pa se sada ‘vataju za međudržavnu slamku bezbedonosnih sporazuma. Doktrina uništavanja oba slovenska naroda, koje godinama mažu puterom, čezne za novim idejama, ili dodatnim klauzulama obmane.
O onim veeeeeelikim parama nije bilo nešto reči, (čisto da spomenem, da se ne zanosite), važniji su bili papiri “od vrednosti” i potpisivanje nekih dokumenata. Ustaljeni ritual terora virtuelnih uspeha nad razumom. 200 cigli koje su unapred sjebane bez pokrića moraju da se najave, da ne ispadne da nismo obavešteni. EU je dala svežih 200 komada, ali se čudnom metodom poklapaju sa ruskom “pomoći” za srpski budžet.
Najavljena je pomoć od 100 miliona dolara – ali NIS-u, i to od Moskovske banke, što nema nikakve veze sa pomoći u vezi budžeta. To mu je u realnom svetu bankarstva kao i 10% kapare za upad međ’ grčkim, austrijskim i francukim kapitalom, na serbskom tržištu. Revolucija, heroji, pomoć i provizije nađoše svoj topli dom u Tadketovoj supi demokratije, o kojoj pisah ranije.
Mi, kao narod ponosnih boraca protiv fašizma, imamo zakonsku obavezu da gutamo i udicu i plovak kada je reč o režimskom pecanju u mutnom. U prevodu; posle tolike halabuke i pompe, ostadoše nam silni troškovi organizacije, sedam kožno – povezanih fascikli sa potpisima, i sveži monument koji će nas podsećati na ovaj jubilej bratstva i uzajamnog pomaganja.

Elem, ajd’ prvo da krenem od naše surove realnosti i izveštaja iz Blica:

“Predstavnici vlada Srbije i Rusije potpisali su sedam međudržavnih sporazuma o saradnji, među kojima su dva gasna ugovora.”

Znači, posle toliko zauzetosti, napokon potpisaše pet sporazuma + dva ugovora za dobrobit naroda. Znači sedam sporazuma, ali i dva ugovora koja su muljnuta uz paket aranžman. Pet puta se sporazumeše, a dva puta ugovoriše.
Pet puta – možda bidne, ali za dva puta – kada bidne; ali Švajcarska da nam garantuje!

1.“Sporazum o saradnji u vanrednim situacijama (Ivica Dačić i Sergej Šojgu)”;

Ovaj, veoma važan sporazum, najviše budi sigurnost u mom pravoslavnom srcu jer sam počeo da se plašim organizovanih hordi koje tumaraju demokratskim ulicama Beograda i zalažu se za neka ljudska prava. Hoće van četr’ zida, a to može da se protumači kao vanredna situacija. Ukoliko preteraju, a Koferčetovi puleni budu zauzeti sa osiguravanjem Guče ili Ali Babe i 100 trubača, uvek ćemo imati podršku specijalnih paravojnih formacija iz naše prijateljske Rosije. Ukoliko se parade i šetnje poklope sa terminima derbija, pa nam navijači ne pruže zaštitu na ulici, uvek možemo računati na navijače iz Moskve, koji honorarno žele u inostranstvo.
Vojvodina nam nešto nije “sigurna”, poslednjih 20 god., Kosovo od Titove smrti nije kako treba, a eto i Makedonija nam otima zemlju (Nato baze). Unutrašnji i spoljašnji neprijatelj. Treba se sporazumeti, nego šta!
Svi nas brate napadaju i oduzimaju nam dragocenosti Srpstva. Uz regularno plaćanje i sporazume koje potpisuju naše patriote sa druge strane penkala. Najmanje plaćaju srpski biznismeni koji oteše, prodaše ili preprodaše, pa nam treba sporazum o vanrednom stanju, kada se umešaju neki pravi biznismeni, sa više realnih dolara.
Jebiga, kako je ovaj sporazum, kao i rešto sporazuma/ugovora –državna tajna, moram da nagađam šta u kontekstu znači :”Vanredna situacija” i koji stručnjak je procenjuje kao takvu.

2.“Sporazum o saradnji u oblasti unutrašnjih poslova (Ivica Dačić i Sergej Lavrov)”;

Još jedan jebitačan sporazum o saradnji, koji nam je preko potreban, naročito kad se radi o neposlušnosti, ili internacionalnoj (zajedničkoj) borbi protiv kriminalaca, korumpiranih pojedinaca ili biznismena sumnjivog podrijetla. Saradnja moze da se prosiri i na savremena inkviziciona pomagala, koja ponovo dobijaju na popularnosti u Rusiji; strujni šokovi, gašenje pikavaca o mošnice ili batinjanje boraca za ljudska prava. Tucanje glave o pod ili šutiranje mi pada na pamet, jer o u ovom sporazumu ne vidim logike zbog reči: “unutrašnji poslovi”.
Da li neko uopšte sme da se petlja u naše “unutrašnje poslove”, ili delimično može – uopšte mi nije jasno. Oni su te poslove podigli na viši nivo, pa me sad zbunjuju formulacijom ove pikanterije.
Znači narod ne zna, ali neko drugi može da zna, iako je tajna? Ili nije tajna, a unutrašnji poslovi su neke zaćkoljice, kojima ne žele da zamaraju narod?
Nego, da pređem na sledeći sporazum koji je sam po sebi “vanredna” situacija, ali ne spada u sporazum No.1;

3.“Sporazum o saradnji u oblasti kulture, nauke, sporta i omladinske politike od 2009. do 2011. godine (Vuk Jeremić i Sergej Lavrov)”;

Da sam juče riknuo, ne bih ni slutio da postoji omladinska politika, a naročito saradnja koja se dogovara za samo tri godine. Mislim, razumem ono oko ugovora, ali mi nikako ne pali lampicu neko ograničenje ili obaveza da se kulturno uzdižemo na određeni period. Sport, nauka i ostale skojevske veštine koje “grade” mlade istraživače i prenosioce zaraze unitarnog delovanja po Marksu, su zaista prevaziđene međ’ normalnom omladinom. Vremenska ograničenja ili ograničenja sportske razmene, naučnih dostignuća ili omladinske politike?
Šta je bre pisac hteo da nam saopšti?
Znači razmenićemo iskustva u tenisu, kompenzirati vajare, a geak-ove možemo da ukrotimo međudržavnim stipendijama da se ne bi omlatili ugovorima sa Zapadom? Na koji deo kulture misle, na parkiranje po trotoarima, pozorišnu delatnost ili foliranje u Operi? Možda i naučimo da ne aplaudiramo između stavova simfonije ili razmenimo iskustva u tabanju svih umetnika koji su “veseli” (gay)?
Verovatno i pobegulja sa Kamelijama nije mogla da objavi svoja remek dela (tržište bez interesa) pa nekako mora da uglavi sporazum i objavi svih 65 novela o ljubavi ka narodu.

4.“Sporazum o parlamentarnoj saradnji (Slavica Đukić-Dejanović i Aleksandar Babakov)”;

Alo bre, jel’ ovo znači da će neverovatna multi-tasking-Slavica da nas poveže sa Dumom elektronski, pa će parlamenti da nam funkcionisu sinhronizovano?
Opet moje (ne)razumevanje prosperiteta sporazuma i međusobnog samozadovoljavanja. Dolazim do nekih zaključaka koji su logični; Puthcinko tapne po monitoru, a odma’ glas odzveči do Medveda i Dume, a za par mili-sekundi eto odluke i u našoj Skupštini. Neverovatno! Eto, doživesmo i tehnološki napredak posle par mastiljavih potpisa.
Kad bolje porazmislim, Parlamenti su nam produktivni pa možda razmene i nova iskustva u vezi primanja nekoliko ličnih dohodaka sa blagim pogledom ka penziji. Neka naprave istureno odeljenje koje će se baviti multi-penzionim izrabljivanjem državne kase, posle 65-te godine.
Ovaj sporazum nema klauzulu: “Od 2009 do 2011 god.”, tako da se može nastaviti sve dok režimi funkcionišu po planu.

5.“Memorandum o saradnji administracije Kurske oblasti sa Ministarstvom ekonomije i regionalnog razvoja Srbije (Vesna Arsić i gubernator Aleksandar Mihajlov)”;

Petom sporazumu, naravno, mora da se progleda kroz prste. Em asocira na “čvrstu” oblast, em’ je erekcija u potpunom skladu sa našim Ministarstvom ekonomije. A da, i regionalnog razvoja Srbije.
To se verovatno odnosi na vreme kada počnu sa finansijskim rešetanjem sirotinje po regionima, pa nam Ministarstvo malo odahne od posla, a brigu preuzmu otpušteni ministri i gnevna administracija iz Centrale. Možda Kurska oblast prenese svoja administrativna iskustva i podigne srpski regionalni razvoj na nivo kojim se samo Pula može hvaliti.
Kurska iskustva su verovatno čuvena u svetu administrativnog karanja naroda, pa Viro(k)vitica doda svoja iskustva…

6.“Ugovor o gasovodu ‘Južni tok’” ;

Ovaj istorijski trenutak za Srbiju svakako treba propratiti pitanjem gde su bre, cifre?
Koliko mi je poznato svaki ugovor mora sadržati i neke iznose, pa maker oni bili i približni. Pored planova, popisu materijala i cene za “ruke” može samo da izgleda kao i virtuelni sporazum koji ima narcisoidnu želju za verifikacijom, pa ga nazivaju ugovorom.
Rusi ulažu gas – a mi sve ostalo. Vidim upalilo sa Ukrajincima, a bogami i kod Evrope. Svoju virtuelnu želju da ima primat u svetu energetskih moćnika, komrad Putchko može samo da Gugluje po Srbiji i ostalim satelitima njegove propale imperije. Sve je već davno zajebo – probali ga maheri na vreme, opipali tehnološki, a boga mi prate i triper deal sa Kinom. On bi da muze dve krave, ali ne ide baš glatko sa “neprijateljima” demokratije. Monopol su ipak izmislili zapadnjaci, ali umeju i da ga ukrote kada narod zakuka. Ovi Istočni kapitalisti još misle da im divlje bogaćenje donosi i inteligenciju u poslovanju. Čuli su doduše, za neke ugovore, ali i za osiguranje novca koje daje samo svetska banka, pa da se okuiaju sa Srbendama. Zato i pominju Švicu – što je sigurno-sigurno.
Čim naprave gasovod, u vidu makete na direktorskom stolu, razmotre realne mogućnosti i dolare koji će im trebati; eto njih na izgradnji železnice. Jebiga, kako će prevoziti tehnologiju u Istočnu Srbiju ili Banat, kada su nam “brze pruge” potpuno zeznute.
Od Londona do Beograda moćete stiči za par sati; a od Beograda do Bora, za osam sati – ako ste srećni. Moskva – Zaječar, jedino uz mali godišnji odmor. Pardon – do Niša, koji je pogodan za sletanje transportnih aviona. Loše sam iskalkulisao.
Znači za svaku turu tereta na Niškom vojnom aerodromu, istovremeno ćemo dobijati i pošiljke vojne opreme za Rusku bazu. Mislim na bazu “puteva”, “železnice” i “gasovoda”, a nikako na vojnu. Gadafija mi, neće oni ništa da petljaju sa vojskom, samo će pomagati oko “izgradnje” strateškog čvora na gasovodu. Naši neimari će obezbediti smeštaj.

7. “Ugovor o formiranju zajedničkog preduzeća za skladište gasa „Banatski dvor” (Dušan Bajatović i Aleksej Miler)”.

Skladite na Panonskoj ravnici (bivše dvorište dinosaurusa) ne možemo sami da povećamo, pa nam treba Ruska pomoć. Ugovor naročito. Pored postojecih zaliha i “ležanja” na nafti, želimo da razvijemo onih 5 sporazuma i dva ugovora (bez stranih investicija) koji će biti oličenje naše uspesnosti i prosperiteta.
Kad jednog dana sve spekulacije međudržavnika dobiju svoje oličenje, Rusi će nam dati ulogu portira koji se diči direktorskim apsolutizmom. Zajedničko preduzeće će biti još jedna parada Srpskog poslovnog promašaja, ali i uspeh političke manipulacije narodom. Samo što će “slavinu” za gas da odvrću baćuške (51%), a mi ćemo da glumimo Balkansku cisternu za skladištenje davnih Staljinovih težnji; da zapuca na Banat i povrati izgubljenu oblast.
Mrkonja i diletanti mogu u međuvremenu da naprave još pedeset zajedničkih preduzeća za puteve i železnicu, pa da lepo spojimo Banat i Nišku oblast, što pre. Od siće koja pretekne, mogu da sagrade još po neku školu u Šumskoj, da deca ne zaborave ruski jezik.
Ne mogu da ukapiram ni ugovore, a ni sam uvoz – izvoz; Kako bre, dobijamo Lipe kada izvozimo šljive za Sloveniju, a od Rusa samo Šipak?

O autoru

DrBog

7 komentara

  • Prvo – ti potpisani sporazumi nisu sporazumi nego nesto sto se “nasima“ podrazumeva.SAd ce to da razradjuju, doradjuju i pozivaju se dok ne zaboravimo.

    Drugo – nas ne ‘vataju ko svu normalnu ribu na udicu pa ako pride progutamo plovak – progutamo nego na buckalo. Ja videla svojim ocima i cula svojim usima al’ i dalje ne mogu da verujem koliko ima tih na’vatanih, mislim ipak sve vrste kroz generacije evoluiraju i nasledjuju taj gen za prezivljavanje.

    Dacic – Lavrov su mi hit.

    SAd ce sve te podrazumevane sporazume da nam podmecu pod nos k’o Sveta pisma – najnoviji zavet k’o ono kad nam je bivsi kapitalni minisar podmetao ugovor o koncesiji i govorio da je to za nas (!?!) Sveto pismo.

    Jos mi nije dobro.

    Sve se spremam da napisem ‘Zasto Srbi ne govore ruski’ pa nikako.

  • He, he…

    Mislis tandem: Koferce-Lavor?

    Ma Razdrljeni je pametan, samo se „pravi“ nevesht. Navlaci ih sve ko’ Tito-djavolak jedan!
    Jos samo da izbrise iz nase memorije 4,5 milijarde koje smo dobili od Zapada, izbegne besplatnu vojnu opremu NATO-a, i preobrazi Dinkica u Kardelja, i ima da nas vidi Svet.

    Kad izvede ovaj trik, onda ce dodati jos tri sporazuma da se ukaci na magicni broj deset (10 zapovesti):
    1. Sporazum o ne-laganju;
    2. Sporazum o ne-korupciji i
    3. Sporazum o ne-ubi bliznjeg svog;

    pa da pocnemo da crtamo sveze freske po Patrijarsiji.
    Onaj bradonja je definitivno de-mode’ (a i non-stop trazi proviziju preko crkve).

    PS
    Srbi ne govore Ruski zbog ne-patriote Vuka Karadzica;
    da nije skoknuo do Austrije ko zna kako bi izasli na kraj sa 12 padeza.
    U medjuvremenu je spremao erotsku poeziju „Crven Ban“ (pop-sram ga biiiilo!) za buduci nosac zvuka Olivera Mandica („Sve su seke jebene“) i odmarao se od viska slova: znjf, kljbs, eta. njsz itd.
    Eto, zasto…

  • Ma, bila jedna velika poratna akcija (posle onog rata), o tome sam htela kad su ruski jezik morali da uče i profesori ruskog 🙂

    Nego, muči me još jedna stvar – kako sam čula mali od SPS i Tadićeva duetska dertsko pevačka polovina nisu služili vojsku, kako oni mogu biti na čelu vojske i policije, zna se, brate, odvajkad, ko ne ide u vojsku.

    “U pesmu ušli a pušku nisu mrčili“ 🙂

    ne ide.

    Mislim morali su tu psiholozi da kažu neku reč. Sem ako Ivica nije odbijen zbog kilaže a ovaj zbog slabovidosti. Al’ opet to nije normalno, ja sam starovremska žena, mene učili da ono što nije za vojsku nije ni za šta .)

  • Njih dvojica nisu odsluzili ni skolu, a kamo li vojsku. Zatrli dokumenta, pa samo cute li cute.
    Strogo poverljivo-da se ne brukaju!
    Kad otkopaju Kofercetovu strucnu spremu onda mogu da pricaju o izbegnutoj vojsci. Kod omladine sa partijskom knjizicom se lako izbegavalo casno sluzenje domovini; samo pribegnu bilirubinima u krvi-i sve bude glat reseno.

    Doduse, u moje vreme su sluzili i „sposobni“ (otprilike i Kofercetovo vreme), bilo je i ludaka, invalida i onih totalno nepismenih.
    Tito je mandrknuo, pa su primali sve i svja. Funkcionerska deca su bila po Batajnici i okolini Bg-a, a mi deca disidenata – po Kosovu i Hrvatskoj (ekstremni reoni).

  • E, podseti me sad ovaj tvoj tekst… neki dan slušam prenos Skupštine Srbije. Ne znam koji Zakon su donosili, `bem li im mater, ko će sve da prati, al u jednom trenutku čujem onu ludu Gordanu Pop – Lazić iz SRS-a kako kaže: „Mi moramo Rusima da stavimo do znanja da je za nas njihov kapital nešto sasvim drugo u odnosu na zapadni kapital i da u Zakon stavimo da oni na naše tržište mogu da uđu pod povoljnijim uslovima od drugih“.
    Jebem ti, koja je to vrsta ludila?

  • Mislim da je bas Maksim Gorki i rekao da je „ljudska glupost gora od mrznje“. Parafraziram, ali je poredio destruktivnost ove dve ljudske osobine.

    Ne volim da koristim citate koje svi andjaju, ali ovog puta pravim presedan. Covek je bio u pravu 100%.

    Ova tupava je verovatno mislila na „ulazak“ u nase trziste sljiva. Vidim da se i ona „napaja“ na drzavni budzet (he, he…).

  • @Zoran Stanković:

    „…al u jednom trenutku čujem onu ludu Gordanu Pop – Lazić iz SRS-a kako kaže: “Mi moramo Rusima da stavimo do znanja da je za nas njihov kapital nešto sasvim drugo u odnosu na zapadni kapital i da u Zakon stavimo da oni na naše tržište mogu da uđu pod povoljnijim uslovima od drugih”.“

    Ma, rekla je istinu jer je taj ruski kapital bio nekada naš kapital.

    Vidi članak: „KAKO SU LETILI MILIONI IZMEĐU MOSKVE I BEOGRADA: MILIJARDE DOLARA U „DIPLOMATSKOJ POŠTI“

    u kategoriji “PLJAČKE” pod oznakom “FINANSIJSKA MAFIJA”

    na blogu http://www.bokisingl.wordpress.com

Napiši komentar

/* ]]> */