Aktuelno Bor Društvo Некатегоризовано

Paintball

Godinama u nazad, u Boru se formirala elita koja je zahvaljujući političkom uticaju stekla i solidnu finansijsku moć i danas je raspoređena po svim strankama koje imaju odbornike u Skupštini.
To su ljudi koji predstavljaju naizgled dijametralno suprotne političke opcije i u medijima su večito suprotstavljeni jedni drugima, ali nije nikakva retkost videti ih zajedno u kafani, na svadbama i slavama.
Oni će `ladno da se međusobno javno optužuju za propast ne samo Toplane, već i čitavog javnog sektora u Boru. Nazivaće jedni druge najgorim mogućim imenima, psovaće se i vaditi (bukvalno) onu stvar i jebaće svima „majku lopovsku“, ali kad istroše municiju predviđenu za partiju paintballa koju večito igraju iznova, sešće zajedno da popiju i pojedu i međusobno obrišu boje kojima su se umazali.

Lela al smo se umazali...

Lele al smo se umazali…

Kad jednom uđeš u tu ekipu, teško je ispasti. Moraš da budeš totalni duduk pa da ne naučiš jednostavna pravila igre. A pravila igre se svode na to da ne pokušavaš preko reda da budeš vođa ekipe i da ta pravila ne prepričavaš nikome ko u igri ne učestvuje.
Sve drugo je dozvoljeno.
Dok god tako postupaš ti si zaštićena vrsta.
Da li je tvoja stranka na vlasti, manje je važno. Ako nije trenutno, biće kada dođe na red. U međuvremenu nećeš imati direktore na važnim mestima, ali za uzvrat niko ti neće dirati ono što si već oteo pa ćeš lako da sačekaš svoj red da nadoknadiš ono što si u nekom periodu propustio.
Povremeno neki igrači promene dresove što nije baš postupak koji se ceni među ostalim učesnicima, ali se toleriše ako ne menja drastično odnos snaga.
Čudna stvar, ali nije teško ni ući u igru. Naravno, ako imaš želju i ako imaš čime da se učipiš.
I sve to, boga mi, funkcioniše skoro bez problema.
Pre svega zato što ovaj paintball nije izmislila borska elita, već je to igra koja se igra na svim nivoima u državi. Naši su samo u nižem rangu, treća liga.
Građani prate tu igru bez mnogo uživanja jer je prilično zajebano pratiti sport čija pravila ne znaš. Taman pomisliš da si video faul, kad ono – jok, sudija ne svira ništa. Misliš – pogrešio sudija – ali kad vidiš da se niko ne buni, šta ćeš, shvatiš – da ne shvataš ništa. Probaš da pratiš prvoligaše ne bi li tamo ukapirao pravila, ali džabe. Sve što ti izgleda kao faul, nije faul. Sve što ti deluje kao zicer, šansa za gol koju je nemoguće propustiti, ispostavi se da uopšte nije bila šansa.
Ali narod lud, pa i dalje uporno plaća ulaznice, gleda i navija.
I učestvuje u pobedničkim slavljima ispred Doma kulture ili SC-a.
Pravila igre – nepoznata. Cilj – još manje.
I nikako da se osvestimo, uđemo na teren i razbucamo bandu koja nas zamajava ili da jednostavno prestanemo da ih gledamo i plaćamo skupe ulaznice.
Mada, ovo drugo ipak nije opcija za pametnog čoveka.
Nije opcija, zato što, ako se mânemo metafora, ovo ipak nije sport, već sistem koji rukovodi našim životima, a „igrači“ su ljudi koji su odgovorni što nam se deca danas smrzavaju po školama (skraćeni časovi? Zar neko misli da je 35 minuta smrzavanja imalo bolje od 45 minuta?), što je nedavno gomila naših sugrađana ostala bez posla i bez otpremnina (a ostaće ih još ko zna koliko) i što nema nade da će se uskoro zapositi na nekom drugom mestu, što su nam mediji kakvi jesu, što nam je kultura kakva jeste, što nam je sport kakav jeste, zdravstvo, školstvo, što…
I šta sad?
Ako sve to shvatimo i prihvatimo, šta bi trebalo da uradimo?
Odgovor je pomalo paradoksalan, a svodi se na – ne treba ništa da radimo osim da pokušamo da razumemo.
Naš je problem baš to što sve ovo ne uspevamo da shvatimo, što pravimo razliku između Žikića i Mirkovića, između Rankića i Marjanovića, između Truje i „Takova“ a oni nam se smeju i nastavljaju gde su stali.
Kad jednom shvatimo šta nam rade i kolike smo ovce mi smo ih pobedili.
Kad se prvi put Rankić pojavi na TV i kaže, recimo: vidite kako je Nikolić uništio Toplanu, a mi mu, umesto da procenjujemo ko je u pravu, kažemo: – More fuck of bre i ti i on, bežite da vas ne vidimo – onda smo ih pobedili i ponizili, a njihova igra i čitav sistem postaju besmisleni.
A kad više ne budemo plaćali skupe ulaznice da posmatramo njihovu igru bez cilja i pravila, onda tek možemo da počnemo da uređujemo grad u kome živimo i svoje živote.

O autoru

Zoran Stanković

Ostavi komentar

  • Treba već jednom da shvatimo da su Rankić, Marjanović, Takovo i Mirković sa sve Žikićem ista ekipa tj banda!
    10 godina traje otkidanje ovog grada na komade. Kada Rankić nije ušao u krug do 2006. ucenjivao je tadašnju vlast referendumom. Kada mu treći put nisu platili Šašić i Takovo, on je sklonio Veličkovića izmanipulisanim referendumom. Sada imamo priču Marjanovića koji je uzeo ali nije dovoljno pa bi da se vrati.
    U toku je potera Srđana Marjanovića za Mirkovićem kako bi se napravila nova većina. A Mirković nema pojma da sa druge strane Srđan pravi zbir kako bi i njega i Rankića spakovao iz vlasti. Ovo je više ogavno i neophodno je da se makar neko od ovih pajaca i kriminalaca skloni – da li će možda izbori u DS-u doneti nestanak Marjanovića&bande ili će sve ostati na njegovom i Mirovićevom projektu – Goranu Goluboviću?

  • Zoki dobro si opisao ovu političku igru, ali nije tačno da su pravila ove igre nepoznata. Ta pravila je napisao Miloševićev Centralni izborni štab u svom Uputstvu br.02-234 od 04.03.1997., po kome je tada svim Opštinskim odborima SPS-a naloženo da u sve druge stranke, sindikate, preduzeća i udruženja građana infiltriraju svoje poverljive i obučene kadrove putem pristupanja, učlanjivanja ili zapošljavanja sa zadatkom preuzimanja uticaja u njihovom organizacionom delovanju i funkcionisanju, a onda SPS, nakon izbora, od tih svojih „filijala“ uz logistiku državne bezbednosti pravi vladajuće koalicije u kojima mogu učestvovati sve narodu poznate stranke bez izuzetaka i bez obzira na svoja predizborna obećanja i deklarisane stranačke programe. Po tom uputstvu je režirana i petooktobarska „revolucija“ 2000. Zoran Đinđić je to ubrzo shvatio i zato je streljan od pripadnika državne bezbednosti. Ta izborna farsa Političke mafije u Srbiji, čiji smo mi taoci godinama trajaće sve dok se ne bude izvršila reforma Službi državne bezbednosti. Koga više zanima ceo tekst navedenog uputstva može pročitati u kategoriji „POLITIČKA MAFIJA“ pod naslovom „IZBORNE FARSE POLITIČKE MAFIJE U SRBIJI“ na blogu: http://www.bokisingl.wordpress.com

  • Šta vredi da ih razumemo i šta vredi da ih ne glasamo. Jel neko nudi alternativu? Izvini za LDP, ali ako pogledam republički nivo, ni oni nisu alternativa, u gradskoj vlasti se nisu eksponirali pa da mogu nešto da kažem…

    nikako da se osvestimo, uđemo na teren i razbucamo bandu koja nas zamajava

    Nešto mi ovo ne liči na tebe iako je konačni stav ignorisanje bande, ova varijanta mi liči na one što „tabaju“ po Beogradu. Jel to „tabanje“ može kad nam odgovara jer nas ti maltretiraju, a kad tabaju one nevine onda smo protiv. Tabanje je tabanje i onaj što dobija batine uvek je nevin sa njegove tačke gledišta, a onaj koji bije je uvek upravu sa svoje tačke gledišta. Hm, ipak da ih ignorišemo pa da svi predamo nevažeći listić. Šta tad?

  • Naravno da LDP nudi alternativu i žao mi je ako to ne vidiš.
    Ali reci mi, koliko ti uopšte pratiš sve to? Koliko znaš o programu LDP-a i uopšte, idejama i predlozima koje propagira? Ajde navedi mi nešto što LDP nudi kao alternativu, neki deo ekonomskog programa, spoljne politike… bilo čega, što ti se ne dopada i reci zašto.
    Takve paušalne ocene koje daješ nisu baš nivo na kome možemo da diskutujemo.
    Što se lokala tiče, takođe nisi pratio. Jer da jesi, video bi, recimo, Odluku o budžetu koju je LDP uradio u vreme donošenja iste u Skupštini. Video bi „malu odborničku školu“ koju smo vodili prošle godine na opstinabor.com u kojoj smo po svakoj tački dnevnog reda nudili svoja rešenja. Video bi program za ublažavanje krize u 10 tačaka koji smo predali Srđanu Marjanoviću.
    Video bi mnogo toga da si hteo i da te je zanimalo. Nemam ja ništa protiv što ne pratiš, sigurno imaš pametnija posla. Ali ako već hoćeš da nešto kritikuješ onda moraš da malo proučiš materiju. Nisi ti tip koji zaključke donosi na osnovu intuicije. 🙂

  • Izvini što sam pomenuo LDP, ali tekst je tvoj pa je išlo po inerciji. Inače to važi za sve partije, kako one u vlasti, tako i one koje su bile pa sada nisu u vlasti. Za razjašnjavanje stavke po stavke bilo čijeg programa, pa i LDP, izjava i postupaka datih u skladu i suprotno programima stranaka, možemo da popunimo hiljade strana i opet ćemo se naći na početku. Međutim, sve stranke, na našoj političkoj sceni, imaju približno iste koncepte i usmeravaju naše društvo u položaj kakav imaju birači u recimo SAD ili Velikoj Britaniji, gde postoje dve veće stranke (demokrate i republikanci, odnosno konzervativci i laburisti) koje uz pomoć neke sitnije stranke ili u nekim slučajevima samostalno formiraju vlast. Međutim, politika tih zemalja, kako spoljna tako i unutrašnja, ekonomska politika, društveno uređenje, stanje u društvu, stopa nezaposlenosti, kriminal, inflacija, privredni rast, socijalna politika, standard stanovništva, nema posebnih odstupanja u odnosu na to da li je na vlasti jedna ili druga politička opcija. Taj proces može da se pokaže na hiljadama primera i obrađen je klroz mnogo stručnih radova na tu temu. Tako i mi, kao potencijalni članovi EU idemo ka tom modelu, a stranke koje daju neka dijametralno suprotna stanovišta o gore pomenutim državnim pitanjima imaju izbor ili da se promene (SPS, SNS) ili da nestanu sa političke scene (SRS). Tako i LDP ili bilo koja druga partija ne nudi nešto stvarno i sistemski drugačije već samo sitne modifikacije osnovnih načela koje figurišu u svim strankama.

  • zorane, ne pominji termin „elita“ kada govoriš o borskoj političkoj sceni.

    molim te.

    kada čak i u kontekstu najgorih zbivanja šljam bude svrstan u „tzv elitu“, dela padaju u zaborav, a ostaje, kao, neka titula.

    zato, izbegavaj izraz „elita“, pa makar i ironično. takozvanoj eliti ne znači kako su došli do vrha.

Napiši komentar

/* ]]> */