Aktuelno Društvo Izdvojeno Некатегоризовано

Pazi, tako da ostanem nevina (U susret Paradi ponosa)

Mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije održao je juče molitvu za blagosloven početak školske godine tokom koje je, da l’ pevajući, da l’ pričajući, ne znam, nisam prisustvovala, rekao da – „Najdublje znanje nije zasnovano na razumu već na ljubavi i žrtvi ljubavi koja je najdublja potka svakog bića“. Ispade da moj trud da sačuvam zdrav razum u nerazumnoj zemlji bio uzaludan i da ne vladam znanjima jer sam pokušavala da shvatim umesto da pokušam da volim pa još i da se žrtvujem u trenutku kad ljubav dostigne kulminaciju.
Odma’ mi pao mrak na oči.
Mitropolit Amfilohije mi onako s’ umišljajem ide na živce odavno, a posebno od kad je zlostavljao patrijarha Pavla da piše onu molbu o razrešenju. Kako progovori ja dobijem želju da promenim veru. Il’ da predložim da mu se digne spomenik za života. Kad neko zna sve o iskonskim pravima, sudbini, abortusu, statutima, PDV-u… vala, zaslužio je spomenik. I specijalnu nagradu za to što ne progovara o razdoru u crkvi, ne ume da kritikuje vlast zbog korupcije a ume da im se meša u posao, ne progovara o lažima i podmetanjima, o pohlepnosti svojih administrativnih božijih službenika a trpa se u sve ostalo. Njegovo je, brate, da sedi i moli se bogu. I da čvrsto veruje da je bog pravedan i da će biti onako kako Bog odluči – u sve ono što nas crkva uči.
Dakle, održa čovek molitvu, i reče kako se najbolje uči kroz ljubav a da si vrhunac znanja dotak’o kad dobiješ samoubilačke namere. Mislim, ja ne verujem u žrtvovanje pa mi je svaka pomisao na to samoubilačka. Razum možemo da odbacimo to je u ovoj zemlji nepoželjno. A naročito je nepoželjno za crkvu. Crkva voli da vlada svojim stadom, a gde ima razumno stado? Kojoj crkvenoj opciji ovde stado treba da se privoli još nije poznato, moraćemo da sačekamo da od opcija avanzuju u frakcije. Onda možemo da donesemo odluku.
Posle ove molitve koja mi je razjasila da znanje ne leži u glavi nego u srcu malo mi je jasnije što su neki crkveni velikodstojnici tako nerazumni. Al’ mi nije jasno zašto selektivno vole.
Krajem prošle godine šezdeset šest zemalja medju kojima i Srbija su u Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija podržale zvanično saopštenje da medjunarodna zaštita ljudskih prava uključuje i seksualnu orijentaciju i rodni identitet.
Što se katoličke crkve tiče ljudi imaju pravo na seksualnu orijentaciju pa tako homoseksualnost nije greh ali homosekusalno ponašanje jeste. Otprilike kao – možeš da budeš narkoman ali ne smeš da se drogiraš. Možeš da budeš alkoholičar ali ne smeš da piješ. Ili – pazi, tako da ostanem nevina! Ako uzmem u obzir da je katolička crkva dozvolila svojim sveštenicima da se izjasne kao homoseksualci ovo mu i dodje normalno. Samo, kako neko zna da je homoseksualac ako se ne ponaša u skladu sa svojim seksualnim opredeljenjem?
Pravoslavna crkva ne priznaje seksualnu orijentaciju, kažu da je Bog to orijentisao kako treba i da niko nema prava da traži drugi orijentir u prostoru a naročito u seksualnom životu. Kraj! Zbog toga je prošle godine iz skupštinske procedure morao da bude povučen Zakon o zabrani diskriminacije da bi se isti usaglasio sa crkvenim mišljenjem i crkvenom diskriminacijom ljudi. Opšte je poznato da Crkva prednjači u diskriminaciji i da se prva ne drži one da smo pred Bogom svi isti.
Crkvi su isti oni koji daju velike priloge pošto odrade par mutnih radnji pa pokušavaju da kupe oprost od Boga a pare ostaju u džepovima crkvenih velikodostojnika a različiti su joj oni koji ne daju pare. Crkvi su, takodje, isti pred Bogom svi oni novokomponovani vernici kojima sveštenici preporučuju raznorazna osveštavanja i krštenja od kancelarije do stana, uz napomenu da nije obavezno al’ da se valja. Oni koji iskreno veruju u Boga ali ne dozvoljavaju da im Crkva prazni džepove i od njih pravi budale, Crkvi uopšte nisu zanimljivi. Crkva vam je danas iznad Boga, ljudi, prirode, ako Bog i pakao postoje, mora da gore već ključa kazanče za crkveno diskriminatorske huškače.
U Zakonu su bili sproni Član 18 koji reguliše diskriminaciju u oblasti verskih prava i koji garantuje slobodu veroispovesti i promene veroispovesti, i Član 21 koji sprečava diskriminaciju na osnovu polne i seksualne orijentacije. U prevodu, ne svidja se Crkvi da neko sutra promeni veru, odmah, jedan manje koga će moći da muzu u ime Boga i nije Crkvi baš milo da ne zna ko je kakvog seksualnog opredeljenja. Što se pola, to jest rodne orijentacije tiče, ovo je Crkvi strašno važno, mislim, ne možete vi da budete muško a da se predstavljate kao žensko i obratno, Crkva mora da zna šta nosite u gaćama pa će shodno tome da se ophodi prema vama i svrsta vas u podobne ili nepodobne vernike. Transseksualac da budete ne smete. Nije lepo.
Gos’n Tomislav Nikolić Prepodobni, se odmah našao kao mirodjija u ovoj čorbi i izjavio je da Crkva ima pravo da se buni protiv onoga od čega može trpeti posledice i da niko nema pravo da traži od Crkve da menja svoja mišljenja o moralu. To da Crkva odavno nema morala nije primetio. Sav je izbezumljen činjenicom da bi ovde sutra bili dozvoljeni homoseksualni brakovi i da bi sveštenici koji odbiju da venčaju dve osobe istog pola mogli zbog toga, jer krše zakon, da budu uhapšeni. Pa šta!? Uhapsili bi ih i pustili. Neko bi se već potrudio da taj slučaj zastari isto kao oni slučajevi sveštenika pedofila. Opet bi se našao neki sudija koji se u strahu od Boga ne bi usudio da sudi bogomdanim sveštenicima. Njih je ipak Bog poslao na zemlju ko sme tu da trpa nos i prste. I ko je uopšte izmislio to da ljudi moraju da se venčavaju u crkvi. Kao što je poznato venčanje u crkvi uopšte nije obavezno ni za raznopolne brakove, to je izbor, i kod nas ne možete da se venčate u crkvi ako to prethodno niste uradili u matičnoj opštini, to jest pred zakonom kao da niste venčani ako to samo uradite u crkvi.
Kolega gos’n Nikolića po moralu ali ne i po stranačkom opredeljenju, gos’n Palma, onaj što je Jagodinu istrebio od homoseksualaca kao krompir od bube zlatice, je izjavio da ‘’Ako homoseksulaci treba da vode Srbiju u Evropu, onda je bolje da ostanemo i čuvamo ovce u Srbiji’’. Sad, njemu je možda teško na srcu što je ovo jedan od uslova da se Srbija nadje na beloj šengenskoj listi ali da l’ se on pita kako je meni kad pomislim da on treba da me vodi u Evropu. Meni je još teže! Drugo, ja nikad nisam čuvala ovce pa neću ni ako se prihvati ovaj zakon a ko jeste najbolje bi bilo da se vrati kod ovaca.
Ali, kako stvari stoje mnogo njih će radije da ostane da čuvaju ovce nego da se suprotstave Crkvi i time navuku Božiji gnev na sebe. To oni koji nikad nisu ukapirali da Bog ima veze sa popovima isto kao Palma sa homoseksualcima. Mislim, crkva nema nikakve veze sa Bogom, to je popovima samo alibi.
I da rezimiram, Crkva, ili onaj ko ima hrabrosti i bez imalo stida nastupa u ime Boga i svih nas, tvrdeći da zna šta misli 95% stanovništva Srbije ne prihvata da neko ima pravo na svoje versko, polno i seksualno opredeljenje već kaže da je to protivustavno. Što ustav garantuje neke slobode to nema veze. Taj neko je rešio da Srbija ostane diskriminatorska i homofobična država. I pojma nema da homoseksualnost nije zarazna bolest. Da uopšte nije bolest. Da jeste, mnogo njih iz svešteničkih redova bi već imalo dijagnozu.
Crkva je nekada spajala ljude. Odavno ih razdvaja, po verskoj, rasnoj, seksualnoj, ‘’klasnoj’’ i mnogim drugim pripadnostima. Da li Crkva zato postoji je posebno pitanje. Da li Crkva sme da poziva na mržnju i diskriminaciju je problem ovog nedoraslog i nerazvijenog društva zajedno sa premijerom i predsednikom koji malo, malo, pa ispoštuju zahteve SPC kao da ona ima pravo da bilo šta zahteva i dovedu celu zemlju u ćorsokak.
Crkva se na svoj način bori za to da viri u krevet i gaće svakome što su najverovatnij radili i do sad a što im ovaj zakon ne bi dozvolio.
Pošto ja smatram da su moj krevet, moje gaće i moja veropispovest moja lična stvar, promeniću veru.
Ova mi se ionako ogadila.
Da vidim ko će da mi zabrani.
U ovoj zemlji bi trebalo predati jednu blanko knjigu Crkvi kad god se donose zakoni pa da vidimo koje će mudrosti izroniti iz srca dok razum stoji po strani i beči se, a Božija svetlost sve to obasjava.
Jer, sve je u ljubavi. Kaže Amfilohije. Možeš da mrziš samo one koji nisu isti. To sa razumom nema nikakve veze.
Ostaje nam samo da sačekamo i vidimo šta će da ispadne sa generacijama koje stiču znanje na ljubavi i žrtvi ljubavi a ne na razumu.
Tako uče nerazumni, ka drugom polu, po Božijim zakonima, orijentisani mudraci.

O autoru

Mirjana Mimica

Ostavi komentar

  • Niko mi još nije bio u gaćama, ja gaće skinem na vreme i obično posle toga, ako mi se baš nije svidelo, ne menjam ni gaće, ni veru, nego onoga ko se nije “pokazao“. Toliko o mojim gaćama.

    A vi, azazile, svoje dobro čuvajte, u njih se očigledno neko dobro zavukao samo to još ne primećujete. Može da bude kasno! A onda vera ne pomaže.

    Vaš pop će vas u tom slučaju obavestiti da je život trpljenje ali da ne brinete jer vas svakako čeka raj nebeski.

    Ja ću da se držim pakla, “raj je raj, ali u paklu je ekipa“!

Napiši komentar

/* ]]> */