Aktuelno Društvo Negotin Некатегоризовано

Posetioci

Sećate se, garantujem, one simpatične francuske komedije “Les Visiteurs” (Posetioci), sa dva originalna nastavka i onom holivudskom šajzverzijom u kojoj su samo originalni glavni likovi i u kojoj, političke korektnosti radi narafski, srednjevekovni francuski chevallier i njegov smrad od sluge ne smeju da vijaju nijednog afroamerikanca urličući “Saracen!”
Sećate se.
Ali se ne sećate, naravno, da ste ikada čuli da postoji i još jedna verzija ovog filma, četvrta. Pa i kako bi kada ne postoji. A opet – postoji. Mislim, snima se. I, gle čuda, ne mogu da verujem, snima se u Negotinu! Naravno, ko bi to drugi radio nego čuveni Idiotwood Studio Productions, širom sveta proslavljena filmska kuća po nastavcima blockbustera.
Ovoga puta snimaju nastavak pomenute komendije, koja se kao i američka šajzverzija dešava u današnje doba. Pošto su monsigneurs Reno i Klavije preskupa riba za domaća alava usta, a čuveni Beoslon još uvek nije preuzeo i ovu produkcijsku kuću, gazde su rešile da angažuju domaće glumce odveć nam poznate iz pastoralno-mamutskih TV serijala sa prefarbane TV Bastilje (sic! eto nam i veze sa Francuskom – mislim na Republique nikako na ulicu u Beogradu, e samo još to nedostaje Negotinu…)
Za snimanje kadrova izabrani su Trg Štampanog Betona i Klizišta u centru Negotina, Rajačke pivnice/pimnice (da ga jbm, ko bre zna kako se to tačno zove…), granični prelaz Đerdap 2 na mestu gde je 2000. sleteo Onaj-što-je-sad-pod-Lipom (međunarodni jednosmerni autoput koji vodi od Negotina do prvog rumunskog salaša biće kasnije otvoren, za neke nove vanredne lokalne izbore), sve škole i školice, domaćinstva i gazdinstva gastarbajtpeMzionera (da se neko slučajno ne zajebe pa mu padne na pamet da sam mislio na tzv. poljoprivrednike, koji inače besnim džipovima dolaze u grad da pazare mleko i jajca) … i naravno – kafane. Naročito one gde se serviraju i vare vešalice na metar-metar i po. Po želji ili mogućnostima, zavisno od toga koji je dan čuvene “UN dijete”. Ako je mesni – metar i po, ako je bilo koji drugi (voda, voće, testenina, povrće etc.) – ondak metar.

scena#1:

Eto, baš neki dan, potrefi se Crème de la Crème srbskoga političkoga glumišta na jednom mestu. Baš u Centru Vasione, tj. Rajcu. Jeste da svaka tačka može da bude centar vasione, ali Rajčani znaju zašto to tvrde. Videlo se 14. februara da su bili u pravu sve vreme. Pametan je naš narod, eee…

Dakle, producenti su rešili da spoje korisno i lepo. Vino i ljubav. Svece Trifuna i Valentina, bez vremenskog pomeraja od trinaest dana. Svaka poslanička grupa u Srbskom Teatru Apsurda, poznatom i kao Parlament, imala je svoju pivmnicu (aman, ne mogu bre da stalno dupliram, od sad ću ovako da pišem). Kakva praktičnost! Glumište se okrepi, po alkovama, proveseli, kamere snimaju, beleže istoriju, filmski kadrovi (i politički, podrazumeva se) klize ko po loju, ovčetina bato! Najbolji lubrikant kada treba podmazivati da klizi … Skupili se crveni, žuti, plavi, šareni. Ladyspokesman održala baš lep govor, ko bombonica (ako je neko nešto tu ukapirao), crveni levo, žuti malo desno pozadi, plavi skroz pozadi, šareni ko bez glave. Beše izvedena plesna tačka “pipajleba”, u pozadini se čula pop-muzika, bruj. Bend u mantijama, naravno. Ćemane&frulica, pa kolce, skockaše čak i nekakvog Viteza od Vinske Komore (nije jurio Saracene, da se odmah razumemo!), ali bez hladnog i toplog oružja. Buzdovani se ne računaju.
OK, vino i ostale prerađevine kao korisno, a svako u svojoj pivmnici – recimo da je to ono lepo tj. ljubav. E pa nije. Ljubav je iskazivana svesabornim potpisivanjem u snegu oko pivmnica. U mraku se ne vidi ko je koje boje, svi znaju da pišu, ne pitaju ko je ko, knjiga utisaka puna ko epruveta. Kako su navalili u buljucima na to potpisivanje, umalo se ne uhvatiše u Kozaračko. Rukakruci, priđikčici … Ojha! Ruke na loj mirišljave, i još ponešto.
Kakva ljubav, i to doneta direktno iz Velikog Teatra u samo srce Svemira.
Srećom, ne beše Velikog Praska, temperatura nije bila dovoljno visoka. A beše i klizavo, ne baš zgodno za futing.
Pitate se verovatno, zašto je onaj grupnjak od fotke sa posetiocima u negativu. Jes, paz da se Uredništvo nije uplašilo cenzure ili aktuelne neosrbske artiljerije poznatije kao tužba! Ma ne, nego su svi likovi sa slike došli u Negotin i tu poprimili lokalnu nijansu, postali negativci. Mada, ne bih da ih baš sve nazovem pozitivcima.

scena#2:

Eto, u Palanku je dojahao i Boža Đelić. Delio narodu upaljače iz čuvenog gasnog aranžmana sa Rusijom, pa onda pazario pljeskavicu kod Antića Borskog, u najeksluzivnijem lokalu koji postoji u Negotinu, nasuprot Banove apoteke. Ko im dade da u najstrožem centru Palanke, u najskupljem lokalu, roštiljaju? Pa mi, Bata Šurdo.

Neka, Boža tu zveknu nešto-s-lukom, pa malo na slatko u prvu poslastičaru, i onda kod Odiseja. GRAFČE NA TAVČE direkt iz Božine prapostojbine, lepo piše. A beše četvrtak … Zna bre Boža kako to ide, svetski čovek je to. Ne znam samo šta traži ovde. Upaljač možda?

scena#3:

Napomena: ova scena postoji samo u osnovnim crtama, više kao kroki. Zaista nije izvesno da li će biti obezbeđena sredstva obzirom na monumetalnost scene, da li će se ona uklopiti u celokupni sadržaj samog filma, da li je neki sponzor zainteresovan da mune reklamu u kadar i tako pomogne, pa čak i da li sve uopšte ima nekog smisla.

Radi se, naime, o završnoj sceni koja obuhvata vojnu vežbu pa potom i paradu svih učesnika na Trgu Štampanog Betona i Klizišta. Predviđeno je da Džordž Buš Jr. lično odglumi sam sebe. Pa ako on i ne bude to mogao, onda se Puljec Okružni dobrovoljno prijavio kao kaskader, da ga zameni.

 

 

Ume taj da buši.

 

 

A ja? I ja sam se spremio za tu scenu, vidi se po slici.

***

Pa na šta uopšte liči “fabula radnje” tog četvrtog, domaćeg, nastavka “Les Visiteurs”?! Smuti pa prospi, idimidođimi, ide maca oko tebe, i gore i dole (tj. još gore), svakog gosta do 7. marta dosta u sred posta …
Što reče Minimaks: “Učiteljice, nećete mi verovati, ali nemam pojma”.
Stvarno, što su se bre toliki velikaši sjatili u taj jadni desni korner Srbije, na Divlji Istok, u Velepalanku Negotinsku? Zašto su im naprasno toliko bitni ovdašnji lokalni izbori, zar im je toliko gusto em tesno, tamo gore?

Bre, gledam nešto ovu sliku pa mi je sve jasnije o čemu se radi. Sjatile se ptice serice gore, na vrh. Pa merkaju prolaznike. A Mali Čovek, ako mu to smeta, slobodno neka pređe na drugu stranu ulice. Mada, i tamo ga već čeka neko drugo jato …
p.s.
Radnja ovog filma se dešava na svakom koraku, svakoga sekunda. I neće se završiti proslavom Osmog marta. Svi Negotinci su, naravno a šta bi drugo pa bili, statisti. Osnovica za onaj stručnjački statistički region, nazvan i “Desno od autoputa Bratstva i Jedinstva”.
Pa da se jednog dana hvale unucima kako su i oni u nečemu učestvovali.

O autoru

Lale

Ostavi komentar

  • E moj Lale
    Zaboravio si jednu „sitnicu“ A TO JE DA SU SVA LICA BILA OZBILJA DO ZLA BOGA.
    Jedini koji behu radosni i veseli je ona porodica iz Francuske i sveštenik koji oreza prvi čokot i odrza besedu, da uz Božju pomoć, vinograd dobro rodi.
    Da li je to Božja poruka ili moje vidjenje opštinskih „velikana“ prosudi te sami.
    A tebi Lale poruka je da je život satkan od „sitnica“ a ne od „krupno izgovorenih reči“.

  • Naravno da sitnice život znače, a šta bi pa drugo? Velike, krupno izgovorene reči ostavljam onim negativcima sa slike, oni tako dobro znaju da od ničega naprave ništa. Od nula ništice. Da prodaju i preprodaju maglu Mordorsku, ili onu čuvenu ciglu (sa beogradskog asfalta).
    Mogu oni da nose ozbiljna lica koliko hoće, njih niko normalan ne uzima za ozbiljno.
    Drago mi je što je makar jedna porodica toga dana bila srećna, radosna i vesela. I da su znali zašto je to tako, za razliku od „lica bez obraza i naličja“.

Napiši komentar

/* ]]> */