Aktuelno Specijal Некатегоризовано

Samo seks Srbina spasava

U ovo vreme sveopšte krize, ovo nema veze sa krizom, ima veze sa izvitoperenim vrednostima, medijskim podmetanjima, analizama, statistikama, anketama, zatupljivanjima, svim onim stvarima koje treba da dokažu koliko je narod tup. I koliko tu više nema pomoći, bar je ja ne vidim.

Najpoželjniji

Najpoželjniji

I to stvarno nema nikakve veze sa ovom krizom, da nije ove bila bi neka druga, kako god okrenete krizno je vreme i prosto je nemoguće zamisliti život bez problema. Čak iako ste od onih malobrojnih koje ništa ne pogadja, vlast ove zemlje će se pobrinuti da vam napravi problem. Ako nikako drugačije a ono da vas napravi budalom i u vama izazove bes i potrebu da ujedate.

Zadnjih godina smo preplavljeni rialiti programima bez mere i smisla, ne zna se koji je gori. Kojom logikom ide narod koji se prijavljuje za te programe nije mi baš najjasnije. Biće da svi misle da im se život i ne računa ako ga nisu prostrli pred noge naciji, računaju ako može svaka pevaljka da pokaže gaćice mogu i oni svoj život.

Ove godine dobili smo nov rialiti program pod sloganom – Vratimo istinu u Srbiju – koji je prilično zaokupio gledalište iako je najmanja istina koju svi treba da znamo to da li je neko prevario ženu. Ako je to istina koju treba vratiti onda treba zauvek da nam ugase svetlo, da živimo u mraku jer nismo za bolje.

Mnoge, mnogo važnije istine pažljivo se čuvaju i kriju od očiju javnosti. Ne znamo kako su se pojedini obogatili, ko je vlasnik Srbije, ko je naručilac ubistva premijera, ko ubija novinare u ovoj zemlji, ko ubija vojnike na straži, gde je novac od prodaje svega što se moglo prodati, ko je sa kim u koaliciji, ko je dozvolio da se Karadžić godinama šeta po Beogradu i radi kao beli mag, duhovnik, šta god, ko krije Mladića, ko kosi a ko vodu nosi, kolika je čija provizija, ima toga da ne nabrajam.

Nasuprot ovome preplavljeni smo morem bespotrebnih i beznačajnih informacija – kad smo dobili novog premijera, obavešteni smo da liči na Pašića i da ne živi u ulici koja ne liči na premijersku, guverner Narodne banke nam poručuje da kriza i porast kamata treba na nas da deluju poučno, otprilike kao junačke pesme, Dinkić je naplatio autorske honorare za razliku od mnogih autora raznih vrsta kojima to godinama ne polazi za rukom, Đelić malo malo pa ide u Švajcarsku da nauči kako da se bori sa krizom mada bi mogao da otvori ovde privatan fakultet i obučava kako napraviti krizu, Vuk Jeremić se nadmudruje sa Papom ko je veći Papa od njih dvojice, svako svakoga optužuje da je mafijaš, svi sve znaju, ali kad ih pitaš da daju konkretnu informaciju ponašaju se kao da treba da prognozraju kakvo će biti vreme 2118. godine. Odgovori su – mestimično i delimično sa prolaznim naoblačenjima. Ništa ekstra, važno je da dignemo uzbunu.

Već sam naviknuta da mi uz prvu kafu i novine pritisak skače do neslućenih visina. Da prestanem da čitam ne mogu, ostati bez informacija u ovoj zemlji je ravno ubistvu iz zasede, ako propustiš samo jedan dan pojma nemaš šta će te sačekati iza ćoška. Ako ništa drugo čovek mora da bude u toku šta mu Vlada sprema iz prikrajka što će koliko istog dana biti proglašeno neizvodljivim i neodrživim i tako danima.

Proletos su na snazi bile ankete. Anketirao je svako svakoga u vezi svega i svačega, od toga ko je favorit Velikog brata, da li da poubijamo Rome ili da im ipak obezbedimo smeštaj, kako da preživimo krizu, šta kuvate za ručak, da li biste kad vidite nekoga da hoće da skoči sa mosta pokušali da ga odgovorite ili mu rekli – Ma skači, šta će ti život, koliko košta žirafa, da l’ bi bilo pametno u Jagodini održati gay paradu, sve glupost do gluposti pa i ne možete očekivati da anketirani daju pametne odgovore. Oni obično nemaju pojma očemu se radi. Al’ mišljenje uvek imaju.

To je inače fascinantna pojava u Srbiji – da neobrazovani do neprihvatljivih granica imaju visokostručna mišljenja. Uskospecijalizovana. Onome čemu ih je život naučio nema pogovora. Prosečan Srbin se rodio sa životnom diplomom, to se genski prenosi, s generacije na generaciju. Možeš da ga edukuješ, obaveštavaš, vučeš za ruku, nema vajde. Većina se ponaša po onoj narodnoj – Ja ga učim a on prdi.

Većina ljudi u ovoj zemlji pojma nema da li će sutra dobiti platu, da li će moći da školuje dete, da dočeka red da bi se zračio ili bio operisan, da li će ga neko ubiti zato što mu je tako došlo, život u Srbiji je čista lutrija.

Za razliku od toga što su im osnovne, egzistencijalne stvari nepoznate i prema kojima se odnose kao prema srpskom usudu – biće šta će biti, šta ja tu mogu – o svemu ostalom imaju vrlo precizna mišljenja i odgovaraju kao iz topa.

I tako je po jednoj anketi o seksualnim sklonostima Srba koja je za cilj imala da utvrdi ko je najpoželjniji Srbin, gospodin predsednik ove zemlje, imenom Boris Tadić, proglašen za najpoželjnijeg muškarca. Prešišao Dragana Nikolića, Zdravka Čolića, Novaka Đokovića, plejadu mladih glumaca i izbio na prvo mesto. Seksipilan čovek sa onim crnim pramenom na sedokosoj glavi. Lep. Manekenski tip.

Tek na kraju ove analize moglo se viditi da u ovo vreme homotolerancije nisu anketirani Srbi nego Srpkinje. A one bi uglavnom kad bi ih pitali sa kim bi provele noć kao u onom filmu ’’Nepristojna ponuda’’, tu noć provele sa predsednikom. Da li imaju napisan scenario šta bi te noći radile sa njim anketa nije obuhvatila, nepristojno je, ali zna se šta se radi noću a naročito ako vam je na raspolaganju samo jedna noć. Tu mora mašti da se pusti na volju a stid ne postoji.

I tako… ja mislila da su žene opterećene preživljavanjem, time kako od dva bataka stvoriti tri pileta a od krave Milka čokoladu i kao po običaju zaključim da sam u zabludi.

Biće da je tačno ono da samo seks Srbina spasava. To jest Srpkinje.

Kad bi neko te iste žene anketirao na temu – kako pregurate mesec sa bogatstvom od 12 do 50 000 dinara, šta stavljate u nedostižnu potrošačku korpu, koliko godina nosite iste cipele, kad ste poslednji put porazgovarali sa svojim detetom, kad ste poslednji put bili u pozorištu, koju ste knjigu pročitali – pojma ne bi imale. Al’ da bi seksualno opštile sa predsednikom su sigurne. Noć – noć, šta ima veze. Život je ionako nesiguran, daj šta daš.

Ex najpoželjniji

Ex najpoželjniji

Po ovoj istoj anekiti je pre par godina za najseksipilnijeg Srbina proglašen Velimir Ilić. Onda sam se krstila levom, sad sam se krstila i levom i desnom, da imam još ruku krstila bi se svakom ponaosob.

Jer, kako rekoh, ja sam hronično u zabludi da ovaj narod a naročito žene maštaju o normalnom životu, da im je dosadilo da preživljavaju krizu za krizom, da noću, kad legnu u krevet, malo razmišljaju o svemu onome što nas je dovelo dovde gde jesmo a ne o tome na koga bi naskočile.

Čak i da dobiju tu jednu noć, život opet traje duže. Sem ako ne žale da posle toga umru.

Ako misle da je seksipilan muškarac automatski i dobar ljubavnik silno su se prevarile. Lepi mučkarci obično misle da je to dovoljno. Da osmeh rešava sve, obara s nogu i završava kompletan posao.

Ako mi ne verujete samo razmislite koje je obećanje održao taj osmeh. Šta je rešio taj seksipilan osmeh. Pa ako zaključite da jeste, bilo šta, a vi, drage moje, u red ispred predsednikve rezidencije. Mislim, ako probijete kordone.

Svi ostali problemi koje imate će se rešiti sami od sebe, vi na to ionako ne možete da utičete. Ali na svoj seksualni život možete. Gledajte vi od čega se živi.

A u Srbiji se odavno živi samo od seksa.

Svako svakoga u svim pozama.

Naročito vlast narod.

Nemoguće je i maštati o nečem drugom.

Sem o tome a ko vas još nije…

A mogao bi…

Potvrdjuju ankete.

O autoru

Mirjana Mimica

Ostavi komentar

Napiši komentar

/* ]]> */