Aktuelno Izdvojeno Некатегоризовано

Smešno – da poludiš

Skoro je jedan voditelj počeo svoju emisiju izjavom da su se desile neke potpuno nezamislive stvari u Srbiji. Ne znam da li postoji nešto što se može zamisliti a da se neće desiti u Srbiji pa mi je ovo bilo smešno. Nema! Ovde će se desiti i ono što zakoni fizike ne dozvoljavaju a i ono što se u nekim drugim zemljama dešavalo, brat bratu, pre najmanje pedeset godina.
Radnici ’’Genex’’ –a protestuju ispred Vlade Srbije. Malopre ih prikazaše dok ispred njih stoji jedan policajac u pozi dokonog šefa sale koji posmatra da l’ su gosti još uvek trezni ili pijani pa da zabrani točenje alkohola. To vam je televizijska slika za široke narodne mase diljem Srbije. Inače, ako prodjete tuda nema šanse da ukapirate koji radnici, iz koje firme, protestuju. Na jednog dodje najmanje tri policajca, samo vidite plavo, plavo, i pretpostavljate da su u obruču radnici. Neki. To da bi Beograd normalno funkcionisao jer vam je u Beogradu najveća frka ako kolabira saobraćaj. Sve ostalo je nevažno.
E, tako, malo malo, pa neki rasprodati radnici dodju u Beograd gde spavaju na betonu, mirnim snom pošto ih čuva policija, suše veš, piju kafu, sve normalno, samo nema krova. Čekaju da im se neko obrati dok u Vladi ne mogu da se dogovore ko je nadležan za obraćanje onima koji su otpisani, šta da im se kaže i kako ih naterati da se vrate ok’len su došli. Ko reši da dodje mora da zna da će vlast svaki protest pretvoriti u kampovanje iako je kampovanje u centru Beograda zabranjeno. Ignorišu ih u nadi da će im dosaditi i ignorisaće ih sve dok neko od njih ne osvane obešen na nekom drvetu. Vesti koje će pratiti ovaj dogadjaj će biti da se taj neko obesio u trenutku nervnog rastrojstva, labilan čovek. Nikako da je to uradio zbog toga što više nije mogao očajno da udara glavom u zid kojim se vlast opasala. Da više nije video kako i zbog čega da živi. Normalno! Alternativa skupštinskom restoranu uvek može da bude travnjak. Dok ima šta da se pase ne računajte da Srbijom vlada glad.
Štrajkač u Novom Pazaru je letos sebi odsekao prst. Stručnjaci za ekstremna stanja kod ljudi su rekli – dobro, on možda jeste bio očajan ali je ipak pokazao da je labilna ličnost! Mašala na mišljenju! Šta je to što su ga lomili, mučili i ponižavali šesnaest godina. Kakav je to Srbin koji to nije mogao da izdrži!
Pozvali su ga da sa kolegama štrajkačima (inače, ovde retki imaju kolege na poslu, uglavnom ih imaju u štrajkovima) dodje u Beograd na pregovore. Ovde bi ih opkolili kordoni specijalaca pod punom ratnom opremom da slučajno ne naprave zastoj u saobraćaju a onda bi neko izašao iz najnovijeg Audija da im kaže da se strpe još malo. Eventulano bi im ponudili neki preostali slobodan travnjak za kampovanje. I tako je sa svim radnicima iz cele zemlje – izvolte, ovo je vaše mesto, kad vam dosadi aj’ vi lepo odakle ste došli.
Ministri ove zemlje se švrćkaju po zemlji i inostranstvu povodom svakakvih gluposti, od tudjih državnih praznika do domaćih crkvenih, svako malo, to im je u opisu radnih mesta ali im je mnogo veliki problem da se odvezu do nekog mesta u unutrašnjosti, pojave se pred tim štrajkačima i ako ništa drugo pokažu dobru volju. Mora biti da se plaše da ne budu pojedeni. Potpuno suludo. I očajnici biraju šta će jesti pa, kao što smo videli, biraju da pojedu sami sebe. Bar znaju da će umreti časno a ne otrovani.
Premijer ove zemlje, još jedan prestareli maneken sa funkcijom, apelovao je letos da se ne ide u štrajkove, da je najvažnije sačuvati radna mesta. On čovek, najverovatnije, ne vidi ni jedan razlog za štrajkovanje. Da bi to video morao bi da živi u Srbiji a ne u skupštinskim oblacima. I mora se imati obraz. Onaj koji u Srbiji odavno ne postoji. Zamenio ga je pancir obraz, nepatentiran al’ deluje.
Imati radno mesto u Srbiji uopšte ne podrazumeva da imate i platu. Zbog toga su u predizbornoj kampanji obećavali plate. Onda steknete utisak da niko u čitavom svetu platu i ne prima, da su plate specijalno izmišljene za Srbe pod ovim mandatom. Samo što od ta posla nema ništa. Samo Srbin može da glasa za nekoga ko mu obećava nešto što mora da ima i treba da ima. Ako radi. A, boga mi, i ako ne radi. Kad mogu ministri i poslanici mogu i radnici, oni bar imaju dobru volju.
Ovde morate da čuvate radno mesto u fabrici koja je prodata ili svesno dovedena do stečaja. I da budete srećni što zajedno sa fabrikama niste prodati i vi, kao belo roblje nego ste dati gratis – evo ti ako ti treba, ako ti ne treba baci!. Kako se čuva nešto što ne postoji premijer nije rekao. On inače slabo govori, uglavnom robotskim glasom cedi kroz zube i pašićevsku bradu neke gluposti. Katkad se, doduše, i nasmeje, od srca, kao onomad na opasku Ante Markovića, da riba smrdi od glave, to jest da nema ’leba sa nesposobnim ljudima. Bi mu smešno, živ bio.
Te plate u vezi kojih su se letos krvavo borili – kako da nam otmu još malo sa planom da nam krešu, krešu, dok ih potpuno ne ukinu kao luksuz, nam krešu da bi svi oni mogli da imaju plate od 300 000 pa na više i to bez dnevnica i bonusa. Tako sam ja razumela ministarku finansija kad je u Skupštini obrazlagala predvidjanja MMF-a koja, nažalost, nisu ista kao predvidjanja ove vlasti kojoj je osnovni problem šta predvidja MMF. I njoj je bilo smešno. Sa facijalnim grčem koji joj je na licu zaledio cinični osmeh, čitala je polako i sa razumevanjem šta nas čeka. Niko se u sali nije setio da je zamoli da prepriča to što je sa razumevanjem pročitala. Jesu joj postavljali pitanja ali se ona i dalje cinično smejala, sa visine, dozvoljava joj radno mesto a i nagib poda napravljen po standardima za ozbiljne države sa ozbiljnim ministrima. Sad će kao kresati administraciju protiv čega se odmah pobunio gos’n Krkobabić najstariji, onaj što viče ’’Smrt MMF-u, živeli penzioneri’’ i koji je prošle nedelje izrazio zadovoljstvo što su predstavnici MMF-a ukapirali kakav je nobelovski potez bio prošlogodišnje povećanje penzija. Blago njima, oni su retki koji su u Srbiji doživeli prosvetljenje.
Pošto u ovoj zemlji svako brine svoju brigu poslanici su letos došli, na genijalnu ideju o uvodjenu rezervnih poslanika koji će ih zamenjivati kad budu sprečeni da rade svoj posao. Prosto neverovatno, imaš posao pa budeš spečen da ga obavljaš. I ne treba ti lekarsko uverenje. Ministri su se već obezbedili sa mali milion sekretara, pomoćnika i savetnika. Malo im je što održavaju telefonske i SMS sednice. Sad nekome dunulo da i poslanici imaju rezervne genijalce koji će ih glumiti dok oni budu vodili svoje firme u inostranstvu, seckali crvene mašne, ljubili ruke popovima, i po kuloarima smišljali kako i nas dobro da unovče. Uopšte, dok budu radili sve ono što inače rade. Čuli da to negde, u nekim zemljama, postoji. Kod nas vam je kompletna vlast izgradjena na princpu – ’’Videla žaba da se konji potkivaju pa i ona digla nogu.’’
Vest koja se danima provlači kroz štampane i druge medije, kao da smo se ponovo rodili, je da će do kraja godine, garantovano, sigurno, nema šanse da neće, one vize konačno stiči u naše ruke, to jest mi na liste. Više im nikakvu potrebu ne vidim. Naputovaše se oni i za nas. Bolje da brinu o tome da može da se desi da ih kolektivno napustimo čim dobijemo vize. Koga će posle da mrcvare, koga da lažu, koga da prodaju? To treba da ih sekira! Ne, bre! Oni lepo objavljuju da su nam oni vratili dostojanstvo, dostojanstvo Srbiji! Isti oni koji su joj ga i ukinuli zbog pohlepne želje da jednog dana gde god pogledaš bude Srbija.
Svinjski grip koji su dozivali kao dodole kišu još nije stigao, crk’o dabogda. A taman stavljen na talon. Lepo počeo da se širi kao da je ptičiji a ne svinjski i negde zalutao. Dok su se nadali da će da uleti u Srbiju ministar zdravlja je savetovao da svi oni koji dolaze iz ugroženih krajeva prate svoje zdravstveno stanje pa da se, eventualno, ako posumnjaju, jave nadležnim institucijama. Dotle će zaraziti još nekoga. U ozbiljnim zemljama bi svi automatski išli u karantin. I predsednik. Kad god pristigne sa jednog od stubova bilateralnih odnosa. Usput nas obavestio da se ne plašimo jer ne uvozimo svinjetinu iz zaraženih krajeva iako svinje, jadne, nepravedno anatemisane nemaju ništa sa ovim gripom. Zaprepastih se jer je opšte poznato da mi uvozimo i ono što lepo možemo da proizvedemo i za sebe a i za izvoz, što bi svinjetina bila izuzetak. Tako funkcioniše ekonomija i spoljnotrgovinsko poslovanje ove zemlje pod rukovodstvom stručnih ekonomista sa nagradama.
Prognoze za zimu su da će svinjetina proskupeti. Zato što je ne uvozimo. I zato što je to meso zdravih svinja a ne onih stranih, zaraženih. Jeste glupo i nelogično ali je ovde normalno.
Još je smo ostalo da nam naplate zdravlje. Toga se nisu setili. Lepo da nas pošalju na sistematske preglede i oporezuju svakog zdravog čoveka.
Nije normalno da to može. Ali je zamislivo.
Posle mogu da konsultuju psihijatre koji će objasniti kako se desilo da u ovoj zemlji neko bude zdrav. U glavu.
Živim za dan kad će neko angažovati psihijatre da nam objasne šta je u glavi svih onih na vlasti. Da nam objasne koji je to oblik graničnog ponašanja kad oko nekoga kukaju a on se smeje. Daj, bre, da se i mi smejemo.
Dosta je bilo smejanja na podignut prst. Red je da čujemo taj dobar vic koji kruži Srbijom al’ samo za politički podobne.

O autoru

Mirjana Mimica

2 komentara

  • 1. Mirko Cvetković: premijer Republike Stradije
    2. Boško Ničić: oborknez Timočki i farmer
    3. Dušan Nocić – Nocin: odbornik PNTK u Negotinu, spasio mu Cvetko (u daljem tekstu)život u vinogradu kada ga je napao drugi divlji (neodomaćeni) vepar nepoznatog imena i porekla
    4. Cvetko [sus scrofa m.]: pripitomljeni divlji vepar od dvesta i kusur kila koji živi u kući i spava u dnevnoj sobi na kauču – kod Nocina, trenutno gastarbartuje po Vojvodini kao priplodni bik

    Šta je zajedničko svim ovim likovima? Aman, šta je to što ih tako neraskidivo povezuje?
    Svi su oni (obrati pažnju na naglasak) – „из Браћееевац“.
    Braćevac je selo u opštini Negotin, u kome meštani uglavnom govore da su „из Зајееечар“.
    Obrati pažnju na naglasak još jednom, Цвееетко.

Napiši komentar

/* ]]> */