Aktuelno Specijal Некатегоризовано

Srećna Nova

Evo stiže je još jedna koja se, kao po pravilu, ne zove Nova godina nego Srećna Nova. Godinama unazad nam stižu te Srećne Nove, ne zna se ko je srećniji tokom dočeka, da li ona koja dolazi medju nas ili mi koji je dočekujemo.

Kako će nam biti to niko živi ne zna jer ovu koja ističe su najavljivali kao crnu bez imalo belog, onako na nevidjeno. Pa da je samo bilo to, mogli smo da ne brinemo nego su je reklamirali kao uvertiru pakla koji će stići za godinu, dve.

Ode ova godina da se nikad više ne vrati. Da se tokom nje nisu dešavali istorijski izbori, istorijska pomirenja, istorijska vaskrsnuća, dizanja iz pepela, potpisivanja, mogli bismo da verujemo da je nije ni bilo. Al’ jeste.

Sudbina ove jadne godine koja je prošla da je se sećamo kao istorijske, isto kao dvehiljadite, kao nekih devedesetih, al’ istorijske uglavnom po zlu.

Preuzeto sa pescanik.net

Preuzeto sa pescanik.net

Potpisano je mali milion sporazuma o razumevanju i strateškoj saradnji. Kako su razumni oni koji vode zemlju i kakvi su strateški partneri možemo da vidimo svakog dana. Nema onoga što nije propalo i od čega se nije odustalo. Što se njihovog zdravorazumskog rasudjivanja tiče tu samo treba slušati šta pričaju i kako nas brukaju po belom svetu. Ne može čovek da istrgne jednu razumnu rečenicu pa da dubi na glavi. Sreća pa je srpski jezik uglavnom neprevodiv u originalu pa to što pričaju dobije u prevodu zdrav oblik.

Ovu godinu smo počeli sa lažima. Kao i svaku prethodnu. Oni kažu, mi progutamo i svima lepo. Dakle, ovu godinu završavamo sa jednocifrenom inflacijom! Biće da poskupljenja nemaju nikakve veze sa inflacijom jer ako je sve poskupelo u dvocifrenim i trocifrenim postocima a inflacija ostala jednocifrena onda to nema nikakve veze.

Premijer, onaj što liči na Pašića glavom i bradom a ne liči na Deda Mraza, je savetovao da se radnici ne igraju poslom, to jest glavom, da ne izlaze na ulice i prave tim svojim protestima gužvu nego da sede tamo gde jesu i čuvaju svoja radna mesta. Bolje, kaže on, radno mesto, nego ulica. Pa, bolje je, slažem se, problem je što bi po pravilima uz radno mesto trebala da ide i plata, to bi nekako trebalo da ide u paketu a ovde, kod nas, ne ide. Onda je ulica logična. I nije mi jasno što daje ove savete, treba sve te narazumne koji imaju posao a nemaju platu odmah, čim izadju na ulicu, otpustiti. Šta ih briga, ima još mnogo budala koje će u ovoj zemlji i za ovu vlast raditi besplatno.

Ona gospodja što je učestvovala u izradi budžeta je savetovala štednju po sistemu – bele pare za crne dane. Samo nije rekla kako štedeti pare, mislim kako oni koji rade za 12 000 ili primaju isto toliko veliku penziju mogu da uštede. Jedino da te pare ne troše i da počnu da prose, ja ne vidim drugi način.

Neki ljudi koji su optuživani da imaju nenormalne plate su priznavali da ih imaju ali da im taj novac ništa ne znači jer se oni ne ’’pale’’ na lovu nego na prave vrednosti. Mašala! Pa ne palim se ni ja, nikada kad ujutru ne moram da razmišljam šta ću i kako ću. Al’ kad moram palim se na lovu i te kako. Tako ću jednog jutra i da eksplodiram, ipak tinjam mnogo drugo, jednog dana mora da dodje do eksplozije.

I kad sam kod pravih vrednosti, sociolozi ove zemlje koja je cela, sa svima nama, socijalni slučaj, su za ovu godinu što prolazi savetovali da zaboravimo ’’snove o velikom novcu i da ih zemenimo pravim vrednostima’’!

Kako god obrneš mi Srbi smo maloumnici koji sede, ništa ne rade i sanjaju o velikom novcu. Državni aparat, to su oni pametni, Bog ih pogledao kad su se rodili, su našli načina da svoje snove ostvare pa sad mogu da se okrenu pravim vrednostima, nisu pohlepni kao mi. Oni sad mogu do sudnjeg dana da pričaju o vrednostima porodice i toplog doma, humanim akcijama, da se pred izbore slikaju sa sirotinjom, da se šetkaju ’’k’o obični ljudi’’, ja za sve to stvarno nemam vremena. Mogu da organizuju humantarne SMS akcije pa da od svih nas priikupe ono 50 dinara plus PDV i budu humani. I uz sve to mogu lepo da misle a ne kao ja, ja mislim ružno. A ružno i sanjam.

Pokušala sam da smislim koje su to prave vrednosti kojima treba da se okrenem kad ne mislim o parama i nisam ništa smislila.

Jedino mogu da se pitam da li su prave vrednosti sve one prevare, lažni tenderi, astronomske plate, malverzacije, korupcije, prodaje ni za šta, lažne informacije i ljubljenja sa krvnim neprijateljima, onima zbog kojih je stvarno padala krv. Ako jesu onda sam ja nešto pobrkala. Mislim, nije ni čudo da posle svega budem malo zbunjena i da pojma nemam šta su prave vrednosti.

Nego, da se manem toga, stara je priča da je ovde narod tup i glup, ne znamo šta su prave vrednosti, ne znamo da bacamo kletve, da štedimo, da zaradimo platu, nije ni čudo što nas vlast pravi i ludima.

Ranijih godina su raznorazni proroci predvidjali kako će nam biti a ove godine su njihovu ulogu preuzeli finansijski stručnjaci na čelu sa premijerom i obavestili nas da ćemo ove godine pretrpeti finansijski zemljotres! Mi smo inače trusno finansijsko područje pa je ova svetska ekonomska kriza vlasti legla ko kec na deset da mogu sa sigurnošću da nam kažu šta će se desiti, to jest šta nam se sprema da se ne iznenadimo. Finansijski zemljotres se dešavao svako malo ali kao što vidimo nije bio kataklizmičnih razmera. Mi smo tako bandoglav narod da smo i ovu kataklizmu preživeli, ovakvi kakvi smo, ovoj vlasti i te kako trebamo, bolje od nas ne bi nigde našli. Ma, da su imali priliku da biraju najgluplji narod na svetu teško da bi im ovako upala sekira u med.

A ja sam, beše, već o svemu tome pisala…

Nego dragi moji, pošto ispraćamo ovu Srećnu Novu, red je da dočekamo ovu Srećnu Novu kao sav ostali svet pa da se polako pripremamo da posle Božića dočekamo i srpsku samo našu Srećnu Novu. Mimo ostalog dela sveta, na naš način i kako dolikuje. To što to nikako nije Srpska Nova godina nema nikakve veze. Važno je da se peva i igra.

A ja vam u ovoj godini koja dolazi, a da pojma nema šta je čeka, želim da se držite pravih vrednosti pa da:

uspešno a da se ne zagrcnete progutate sve što vam ova vlast podmetne i da pri tom nikako ne mutirate u nojeve,

sačuvate svoja radna mesta i ne mislite na plate, nemojte da budete od onih koji se ’’pale’’ na novac,

da uspete da uštedite na sebi, svojoj deci i svom životu na radost onih koji žive na vaš račun,

da vam niknu svi lokalni, sporedni i glavni putevi sa sve koridorima i da se uspešno prime,

da uspešno preživite bez struje, gasa i vode, svega onoga što ne smete da potrošite onoliko koliko ste platili

da shvatite da hleb, mleko, meso i ostalo poskupljuju zbog poskupljenja inputa u proizvodnji, da nije tako mogli biste da pevate i da

ako bude izbora koji će biti samo u krajnjem slučaju, budete pametni i na te izbore krenete neverujući, jer ako budete verovali možemo da se slikamo.

Inače tih izbora neće biti, mislim nije krajnje vreme. Ovde nikad nije dogorelo do nokata, doteralo cara do duvara, možemo mi da izdržimo i kad dogori do nokata.

Šta će nam nokti i bez toga se može.

Nema onog bez čega mi ne možemo.

Ako nekome baš bude frka neka ode i izljubi se sa predsednikom, možda mu krene u životu.

Jes’ da samo u bajkama postoji ono da od poljupca žaba može da se pretvori u princa, da Snežana ispljune parče otrovne jabuke, da se Trnova Ružica probudi al’ ko veruje u bajke neka proba, šta znate.

Tako… srećna vam Nova…

Ako verujete da može da bude nešto novo.

Meni je scenario skroz poznat, samo ima novih diplomiranih glumaca…

O autoru

Mirjana Mimica

Napiši komentar

/* ]]> */