Aktuelno Izdvojeno Некатегоризовано

Šta piju prijatelji?

Ja treba da častim. Definitivno. Danas sam se „pojavila“ na naslovnoj strani jednog nedeljnika. Kad samo pomislim šta sve žene u ovom našem svetu moraju da urade da bi se našle na nekoj naslovnici, a ja… UH! Šta sam ja uradila? Gotovo ništa. Učinila sam jedan mali mentalni napor i za deset minuta otkucala tekst koji sam nazvala „COOLTURO, eve me!“ i objavila ga na svom profilu na Fejsbuku – i time mnogo naljutila vlasnika, glavnog urednika, novinara, kafekuvaricu, daktilografa, itd. (sve su to jedna osoba) borskog nedeljnika.
U tom svom tekstu osvrnula sam se na neprofesionalno pisanje i uređivanje lista „Borski problem“ u kojem je 90% tekstova nepotpisano, ili se ti tekstovi zlonamerno potpisuju tuđim imenima ili se „autor“, igra slovima i od imena i prezimena ljudi gradi neka nova, ali koja, svojim glasovnim sklopom i te kako upućuju na određene ljude koji nisu luk jeli nit’ mirisali.
I ne samo to, vlasnik, urednik, novinar… (itd.) našeg borskog čeda, bukvalno KRADE tuđe tekstove iz drugih medija i objavljuju ih u svojim novinama, bez znanja pravog autora i naravno – bez isplaćenog honorara.
I pre nekoliko godina, vlasnik, glavni i odgovorni urednik „Borskog problema“ ukrao je jedan moj tekst sa bloga Opstinabor.com, izvukao neke komentare koji su mu se dopali i koji su mu išli u prilog i čitavu priču potpuno time izvrnuo i izvukao iz konteksta. Slično je uradio i ovog puta. Iz mog teksta, objavljenog na MOJOJ Fejsbuk strani (uzgred, vlasnik „Borskog problema“ i ja nismo prijatelji ni na Fejsbuku, a kamoli u realnom životu, tako da jedino mogu da zaključim da je pristup mom tekstu imao neko ko jeste na mojoj listi „prijatelja“ na Fejsbuku i to zlupotrebio), izvučen je iz konteksta samo jedan pasus i, pored moje fotografije, objavljen na naslovnici „Borskog problema“ uz opasku „Izjava nedelje“.
„Izjava nedelje“ glasi:

„Mislim da moj Fejsbuk profil poseti mnogo više ‘mislećih’ ljudi nego onlajn izdanje ovih petparačkih novina (misli se na Borski problem, primedba urednika) koje se izdržavaju anonimnim olajavanjem onih koji nešto i rade, dok mudro prećutkuju (gotovo) sve prosto neverovatne marifetluke, svinjarije i lopovluke koji su odavno svakodnevica u našem malom gradu.“

Iznad teksta je još dopisano: „radnik borske Narodne biblioteke“, čime se nameće utisak da sam nešto „izjavila“ u ovom svojstvu, što je gruba neistina i neopevani bezobrazluk, najobičnije podmetanje i svinjarija.

Čitajući ovo, shvatam da je urednik ovog avangardnog glasila uvređen time što ispada, ovako izvučeno iz konteksta, da ja vređam inteligenciju čitalaca „Borskog problema“, a vređam i njegov profesionalni integritet nazivajući njegove novine „petparačkim“, a njegov dugogodišnji novinarski angažman kao „olajavanje“.

Izjava nedelje: libo me racku za sve (osim Sose). Ljubiša M - publicista, kafe kuvarica, daktilograf

Izjava nedelje: libo me racku za sve (osim Sose). Ljubiša M - publicista, kafe kuvarica, daktilograf

A ja sam, u stvari, u tom tekstu samo skrenula pažnju svojim prijateljima na Fejsbuku, među kojima ima zaista mnogo „mislećih“ ljudi, mladih, pametnih, školovanih, ima i mnogo mojih kolega bibliotekara iz drugih gradova – na nedopustiv propust anonimnog autora teksta iz prethodnog broja „Borskog problema“ koji je napisao tekst o izložbi „Skriveno blago biblioteka Srbije“, koja je na Dan Svetog Save otvorena u Muzeju rudarstva i metalurgije, a da na otvaranju izložbe uopšte nije bio prisutan. Jer da jeste, ZNAO bi da je izložbu organizovala Narodna biblioteka Bor za svoju krsnu slavu, da je muzej samo ustupio svoj prostor jer poseduje video nadzor, da su radnici muzeja mnogo pomogli da ova izložba bude postavljena i da izgleda tako dobro da je autor izložbe tražio da bude snimljena kako bi svima u Srbiji pokazivao kako treba da se radi, da je izložbu otvorio upravnik Narodne biblioteke Srbije. Sve to, onaj ko je bio prisutan, a pritom nije sedeo na ušima, MORAO je da zna. Ili je možda i znao, ali je namerno prećutao činjenicu da je biblioteka organizator izložbe. Međutim, ipak – više mi se sviđa da mislim da je reč o neprofesionalnosti i bezobrazluku da se prepričava nešto što se dogodilo, a čemu „novinar“ nije prisustvovao i o čemu nema blage veze.
Onda sam se, u tom svom tekstu na Fejsbuku, naravno, prisetila svojih ranijih loših iskustava sa ovim našim nesrećnim nedeljnikom, pa i svoje pretnje da ću vlasnika tužiti sledeći put kad ukrade moju intelektualnu svojinu, pa sam još neke stvari tamo dopisala i osvrnula se i na „Izjavu nedelje“, u istom tom broju, direktora JKP „3. oktobar“, koji žali svoje radnike što „nisu imali vezu da se zaposle u MUZEJ i BIBLIOTEKU (podvukla A. J.), pa da nemaju nikakve obaveze“ i napomenula da je to ne samo njegova (direktorova) bruka, već i bruka ovog javnog preduzeća, pa i stranke koja ga je na to mesto direktora i postavila (Demokratska stranka), ali je to i njihova odgovornost. Međutim, u tim godinama, ljude je teško (pre)vaspitavati, pa se u to ne bih dalje upuštala.

Elem, da se vratim na svoj „doprinos“ poslednjem broju „Borskog problema“. Naravno da izjava od mene nije uzeta zvaničnim putem, kako to dolikuje časnoj novinarskoj profesiji i kako propisuju razni novinarski kodeksi, pa i Zakon o informisanju; naravno da mi nije isplaćen honorar, kao ni pre, dok sam po svojoj volji i veoma rado, pisala prikaze knjiga za ovaj list, verujući da radim dobru i ispravnu stvar.
Naravno, pozvala sam vlasnika, urednika, novinara… (itd:), jer mi se veoma dobro poznajemo, i iz tog prvog perioda „Borskog problema“, ali i mnogo ranije, dok sam u školi predavala njegovoj deci maternji jezik, i rekla mu da ću ga ovog puta zaista tužiti i zatvoriti mu novine. On mi je prekidao vezu nekoliko puta, nije hteo sa mnom da razgovara (obećala sam sebi da ovom prilikom neću u tekstu koristiti sredstva „jezičke ekonomije“ i okarakterisati ovakvo ponašanje određenim leksemama kojima naš narod sjajno karakteriše kukavičluk, iako bi mi ovakav, možda neprimeren, ali efikasan rečnik – skratio tekst za barem nekoliko pasusa), samo mi je odbrusio „da treba drugde da lečim svoje frustracije“.
E, moj Ljubiša! Pa, gde da ih lečim? Ja nemam svoj privatni list kao ti, pa da pišem kolumnu (anonimno naravno i pod tuđim imenom), da jadikujem nad svojom nesrećnom sudbinom propalog revolucionara i neshvaćenog borca za demokratiju, da pišem gadosti o svima koji mi se ne dopadaju (primer: poslednja „uvodna“ kolumna u potpunosti posvećena novinarki Sonji Kamenković, anonimna, prostačka i uvredljiva), a da neumereno i neopravdano veličam one koji ne da mi se samo dopadaju, nego bi mogli i da mi zatrebaju u životu. Ti si ipak u velikoj prednosti. Em sâm (pod raznim pseudonimima) napišeš pola broja, malo kraducneš tu i tamo i – PRODAJEŠ list. Iskreno se nadam da ti se sve ovo isplati.

Ipak, prenaglila sam kada sam rekla da ću Ljubišu tužiti i iskreno se kajem za ovu ishitrenu reakciju. Neću, jer prvo, ne želim da se bacam u trošak zbog ovakvih tričarija, a drugo, kad sam malo bolje razmislila i ponovo pročitala SVOJU „Izjavu nedelje“, apsolutno ne vidim razlog za tužbu, jer ja tu ništa nisam slagala, vrlo sam otvoreno, iskreno i pod svojim imenom i prezimenom (a ne tuđim, kao neka p…a) rekla ono što mislim, a na to imam pravo i to mi niko ne može oduzeti niti me ućutkati raznoraznim niskostima. Nadam se da vlasniku i uredniku našeg jedinog (kakvog-takvog) nedeljnika nisam nanela preveliki duševni bol ovom pretnjom, a ako jesam, a znam da nisam – ipak mu se izvinjavam. Razumem ga, na kraju, znam da nije u mogućnosti da bira sredstva, a kako da ne budeš makijavelista kad je egzistencija u pitanju? Kodeksi, novinarska čast i slične gluposti – ko još o tome vodi računa?
Jedino mu zameram što to radi na takav način, podlački, što nešto nečasno uradi, a onda neće kao čovek da se javi na telefon.
Pitam se samo, kada je pre neki dan američki ataše za štampu posetio ovu redakciju, da li je imao iole pojma kako se ovde dolazi do tekstova i da se u ovom listu svake nedelje redovno i dosledno krši gotovo svaki član Zakona o informisanju? Bilo bi zanimljivo čuti njegovo mišljenje. Ovako – i on je zloupotrebljen. Slikaše ga, izlagaše ga i vratiše u Beograd.
Sreću zbog ovog svog nenadanog uspeha (VRH naslovnice, pa malo li je?) malo mi kvari fotografija koja ide uz moju „izjavu“, snimljena na nekoj konferenciji za štampu od pre nekoliko godina (i sada se neovlašćeno distribuira), a na kojoj imam 15-ak kilograma viška. Postavljanje ove stare fotografije uz moju „najnoviju izjavu“ smatram za posebnu podlost i malicioznost i oštro je osuđujem.
Takođe, želim da obavestim cenjeni auditorijum i čitaoce „Borskog problema“ da je nepismeni naslov sa gramatičkom greškom iznad moje „izjave“ – delo vlasnika i urednika „Borskog problema“, a ne moje.
Samo eto – ta sitnica – dovoljno i sama za sebe govori o kakvim je novinama reč.
Srećno ti bilo, vlasniče i uredniče, teraj tako i dalje, ali nemoj posle da ti bude krivo kad tvoje novine nazovu „petparačkim“, kad niko ni za živu glavu neće ni slovce da napiše za tvoje novine (čak ni za honorar), pa sve moraš sam (onako, šizofreno, više likova, više imena, a samo jedan „pisac“); nemoj da misliš da ćeš ovakvim niskostima kakvima se služiš ućutkati one koji ne misle kao ti.
I, pobogu, odvoji neki dinar i plati nekom da ti lektoriše tekstove, jer je ono što u njima može da se pročita – stvarno sramotno. Kad već pišeš gadosti o ljudima, izvlačiš iz konteksta i radiš sve već pobrojano – onda bar gledaj da to bude pismeno. To je najmanje što možeš da učiniš. Sve ostalo je van tvojih moći i sposobnosti.

P. S.
Mogla bih, po Zakonu o informisanju da zatražim od vlasnika, urednika, novinara… (itd.) da ovaj moj tekst objavi na istom mestu gde je zloupotrebio moju fotografiju i moj profil sa Fejsbuka, ali – prvo, neće sa mnom da razgovara, a drugo – ovako je lakše: ja ovo objavim na blogu ili na Fejsbuku, on to lepo ukrade – i cilj je svakako postignut.

(photo by nenabor.com)

O autoru

Ana Janković

58 komentara

  • Eh, ljudskoj sujeti nikad kraja.
    Ako ovde ima elemenata uvrede, klevete i sl. koje se mogu sankcionisati po bilo kom srpskom Zakonu, moze se pokrenuti sudski spor, ali ce to, kao sto mu i ime kaze, ici sporo,a ishod ce biti neizvestan.
    Ovde je interesantno nesto drugo.
    Borski problem je, do nedavno, privlacio paznju citalica sustinskim pitanjima za vecinu gradjana Bora.
    Sada je, na zalost, poceo da se bavi trivijalnim stvarima i tracevima.
    To neko dobro placa.
    List, istina, polako gubi citaoce, ali sta ce mu oni, ako njegov vlasnik ima mocnog sponzora u liku naseg lokalnog Čika Srećka.
    Za relativno malo para, ne vise od par stotina evra, moze se danas kupiti jedan siromasan novinar.
    I sto bi se Borski problem kacio sa Čika Srećkom kad zna da je ovaj, ne mocan, no svemocan.
    Sta mu u zivotu treba da napada opstinske celnike i RTB (citaj: Čika Srećka) za nikad vecu korupciju? Samo rizikuje da stavi katanac na vrata.

  • Ovde, naravno, ima elemenata za tužbu, nije sujeta u pitanju, ono za fotografiju sam se našalila.
    Reč je o tome da je prekršen Zakon o javnom informisanju, da ispada da je od mene uzeta izjava (koju nisam dala) i to kao radnik Narodne biblioteke Bor – što je zaista podmetanje.
    Istina je da sam ja pomenutu rečenicu napisala, ali u okviru šireg tekta, na mom Fejsbuk profilu i to nije bilo namenjeno za novine.
    Šta to znači?
    Da više niko nigd ne sme ništa da napiše – jer postoji realna opasnost da to bude odštampano i prezentirano negde de pravom autoru nije bila namera da piše?
    Na kraju – reč je i o novinarskoj etici – u kolumni u istom broju, od utorka 8. februara, anonimno je grubo izvređana novinarka B92 Sonja Kamenković, koja – koliko znam – uvek potisuje svoje priloge.
    Takve stvari ne bi smele da se dešavaju.

    Ipak – jedna stvar stoji – a to da ja ono što sam „citirana“ – jesam napisala i stojim iza toga.
    Samo – to nije bilo namenjeno „Borskom problemu“, jer ja ne želim da slovce nečega što sam napisala bude tu objavljeno. Pogotovo bez pitanja.

    I – sve su to sitnice i obična prepucavanja, zaista zasnovana na ličnoj osnovi, očigledno.
    Ali, što rekoše dva pretnodna komentatora – gde su tu ozbiljnije teme, gde je tu istraživačko novinarstvo, zašto se ovde ne piše (pošto je ovo „nezavisan“ list, kako mi je rečeno) o ozbiljnim problemima koji muče ovaj grad i građane?
    Vrlo važno šta je Ana Janković napisala na svom profilu na Fejsbuku! Od toga nikome ne može da bude ni gore ni bolje, samo može da se malo sloši vlasniku lista.

  • I
    5. oktobar je davna prošlost koje se odričem u korist Dačića, Sose, Krkobabića i Tome, i njima sličnim.
    Ja sam tada mislio da učestvujem u nečemu što je protiv napred pomenutih likova. Pošto su postali to što su postali, mene tu nema i nije mi mesto. Iz higijenskih, moralnih, etičkih, …, razloga.
    II
    Sonja Kamenković je jedini novinar u regionu (a obratio sam se svim novinarima koji poseduju e-mail u Srbiji), koja je htela da informiše o pražnjenju opštinskog budžeta besplatnim koncertima. Velike zasluge ima i Sonja što su neki koncerti otkazani, i time ušteđena nekakva novčana sredstva.
    III
    Dan pre nego što je Sonja pravila prilog o besplatnim koncertima, mnogi ljudi su se tada busali kako će oni u kamere da skrešu …
    U kamere su govorili samo bibliotekari, gotovo svi (zato neću pominjati imena).
    Ostali …
    IV
    Izjava direktora 3. oktobra je …, kao da je pao sa lustera.

  • Prihvatam vašu opasku da se tako kaže. 🙂
    Priznajem da nisam često u prilici da izgovorim takvu rečenicu, a i smatram da treba da se pije samo sa prijateljima. 🙂 Tako da sam „čašćavanje“ za naslovnicu ponudila prijateljima koji sigurno dele moju radost. 🙂

    Međutim, namerno sam pitala – šta piju prijatelji? – zato što aludiram na prijatelje i „prijatelja“ kog imam na Fejsbuku, a taj „prijatelj“ je omogućio onome ko mi nije „prijatelj“ na Fejsbuku pristup mom profilu, pa i skidanje teksta i delova teksta sa mog profila.
    Ali, kažem, potpuno ste u pravu da se tako pita u vašem „muškom“ svetu. 🙂
    Zamišljam sebe kako ulazim u „Balkanče“ i sa vrata pitam – šta pije kafana? 🙂
    Ipak – neeee.

  • Kako je sve to jadno i glupo…

    Prvo ono da je muzej organizovao izlozbu, a ne biblioteka. A u istom tom broju Dejana napravila clanak o izlozbi biblioteke, sa svim podacima, gde se lepo vidi ko je i sta radio… Pa cekaj bre… Isti broj, a u uvodnoj kolumni podaci razliciti od onih u clanku koji je dve stranice posle toga… Pa to nisu novine, to je hrpa papira…

    Kad neko odreaguje, onda se u sledecem broju kaze, svako ima pravo na svoje misljenje… Ma nije nego… Svako ima pravo na svoje misljenje, ali nema niko iz medija pravo da pogresno prenosi informacije i falsifikuje stvarnost… Ali, svako ima pravo na svoje misljenje, to znaci da ostavimo po strani, nego hajde da raspalimo po nekoj tamo novinarki koja se javila na privatni fcb profil da nesto kaze…

    Onda se cacka po privatnim profilima na fcb, izvlace se delovi, obajvjuju se fotografije… Ljudi skacu u kop, padaju s krovova, kradu po prodavnicama, radi se bakar, korupcija, besparica, brige, strahovi i bolesti, a gradski nedeljnik cacka po fcb profilima i izvlaci izjave…

    Za izjavu direktora 3. oktobra ne znam sta da kazem… Prvo, pitanje je da li je to zaista rekao… Odakle je to izvuceno… Ako jeste, stvarno je glupo, neprimereno, cak zlo… U vise smislova… Cak i nije bezopasno, ipak to ljudi citaju, pa procitaju takvu jednu izjavu… Stvara se neki odnos los, ljudi podozrevaju, misle svasta…

    A posebna je tema – ko reaguje, ko treba da reaguje, ko cuti, i kako zaustaviti ovo lajanje, koje je inace potpuno nepotrebno, neargumentovano i bedno…

  • Ali ovaj detalj je genijalan…
    Gle, biblioteka organizovala izlozbu.
    Ipak… moje je misljenje da je to ipak muzej organizovao…
    A posto svako moze da misli svasta, onda je to ujedno i istina.
    Dakle, muzej je organizovao izlozbu.
    Dakle, stampaj, brale.

  • Zorane, bre, direktor „3. oktobra“ je NAVODNO izjavio da žali one svoje radnike koji, citiram, „nisu imali vezu da se zaposle u MUZEJ i BIBLIOTEKU, pa da nemaju nikakve obaveze“.

    To je, u prošlom broju „BP“ išlo kao „Izjava nedelje“.
    Ja ne znam da li je on STVARNO tako rekao, ali tako je pisalo.

    Za sebe ZNAM da sam ono što je išlo kao „izjava nedelje“ u BP napisala, i nisam promenila mišljenje, čak sam ga i toliko učvrstila, da je čvršće od dijamanta.
    Jedino nisam imala nameru da to izjavim za „BP“, a kamoli da to izjavim kao „radnik borske biblioteke“.
    To je mišljenje moje lično i nema nikakve veze sa poslom kojim se bavim, ni sa ustanovom u kojoj radim.

  • direktor “3. oktobra” je NAVODNO izjavio da žali one svoje radnike koji, citiram, “nisu imali vezu da se zaposle u MUZEJ i BIBLIOTEKU, pa da nemaju nikakve obaveze”.

    Iz ovoga može da sledi da su imali vezu samo za 3. oktobar.
    A bezuslovno sledi da se u muzeju i biblioteci, po njegovom mišljenju, ne radi ništa.
    Takođe bezuslovno sledi da je on totalni degen, budala ili krajnje bezobrazna i zlonamerna osoba.
    Da ne kažem baš – glup k`o qurac.
    Sorry for my French (mislim, izvinjavam se svima osim autoru antologijske rečenice), ali na sva sranja koja mi se dešavaju u poslednje vreme ovo je došlo kao stvoreno da se malo ispraznim.
    Jebi ga, odoše mi živci do đavola, a ovaj je baš zaslužio.

  • Najiskrenije, i najdobronamernije.

    Bilo bi vam bolje da poradite malo na vracanju onih koji su bili saradnici i na pridobijanju novih saradnika, da Borski problem bude bolji, kvalitetniji, sadrzajniji. A ne da se svadjate sa njima i da ih razocaravate.

    Zaista mislim da nije u redu da se proziva biblioteka, Ana Jankovic, da se faslifikuju cinjenice o radu institucija, medju kojima medjutim nikavih nesuglasica nema, da se objavljuju fotografije, izvlace citati. To nije nivo na kojem bi bilo koje novine trebalo da postoje.

    Voleo bih da izjava nedelje, ako je vec takav koncept, bude nesto korisno, pametno, uljudno, inteligentno, a da ne bude izrugivanje, smestanje, izlupavanje, kao ono da bibliotekari nemaju obaveze.

    Svako ko zeli da sazna nesto o radu bibioteke, o prirodi, obimu posla, o obavezama ljudi koji tamo rade, slobodno moze da dodje u biblioteku i da me potrazi.

  • Da se razumemo odmah. Ne branim direktora 3.Oktobra, nije mali verovatno to ume i sam, ali mislim da se njegova izjava malo loše protumacila i da „pesnik nije tako mislio“. Preko „veze“, to jest bez „veze“ i političke pozadine više ne možeš ni u wc da ideš a kamoli posao da nadješ i to nije sporno ali kada je izjavio da „“ako nisu hteli da rade što nisu otišli u biblioteku“ verovatno je mislio na to što je rad u biblioteci kancelarijski a ne terenski kao u 3. oktobru!! Mislim da time nije hteo ništa loše to jest uvredljivo da kaže protiv biblioteke i bibliotekara ( jel se tako kaže? ) !! Malo sam upoznat sa trenutnom problematikom u 3. Oktobru i znam da je dosta ljudi zapošljeno „politički“ i da imaju svoje stranačke, političke zaštitnike i zabole ih da rade i zarade platu i tenkom ne možeš da ih nateraš! Ne možeš ih isterati iz kancelarija nikako!! Pesnik je verovatno na to mislio!!! Ne vidim zašto bi nešto imao protiv biblioteke i bibliotekara!?!?!

  • Onda je trebalo da kaze: meni je zao sto se takvi nisu preko veza zaposlili u muzeju ili biblioteci, gde ne bi imali obavezu da rade fizicke poslove i da rade van kancelarija.

    Naravno, u kancelarijama rade i lekari, i advokati, i oficiri, i inspektori, i opstinska administracija radi u kancelarijama, notari, sudije, prodavci autobuskih karata, sistem-administratori, profesori, sekretarice, urednici novina, novinari. Ali, kada treba nekoga optuziti za nerad, kada se u necemu ne vidi niti smisao, niti vrednost koji su vezani za drustvenu korisnost, odmah se zajase na institucije kulture. To svakako nije stav koji se razvija samo na nivou nase male lokalne samouprave, vec je to jedan od temelja savremene srpske kulture. Duh mozda ima vrednost, ali nema monetarnu, niti politicku. A ako je ima, onda ona mora da dodje u strogo izabranoj formi, monetarno-poltickoj, estradno-medijskoj, pompeznoj i izvikanoj (npr. proslogodisnja postavka „Kose“). Duh je spor, tesko uhvatljiv, medijski neupotrebljiv, prema tome – izlisan. Tek na nivou na kojem paznja i kultuvisanost izlaze u prvi plan, postaje bitno i to sta se prica, kako se prica, gde se prica, sta se sa cime uporedjuje.

    Da postoji pritisak, postoji. Gradska kultura bi, prema teznjama politicara, trebalo da bude udarnicko-egzibicionisticka, da se prikazuje, svetli, sljasti, da ima estradno ime. Medjutim, i to se mora znati, to sa bibliotecko-informacionom delatnoscu, nit sa muzejskom delatnoscu nema mnogo veze. Ove delatnosti zasnovane su na citavom nizu zakona, propisa, standarda, tacno se zna sta se nuzno, a sta fakultativno trazi od ljudi koji obavljaju ove poslove.

    Zato, pre nego sto krenu sa trabunjanjem, izlupavanjem, sa mrznjom, ti ljudi koji imaju odredjene ideje trebalo bi da se prvo, sto je i normalno i redno medju civilizovanim ljudima, dobro informisu, da dobro prouce i razmisle o stvarnosti, pa tek onda da govore, ako uopste imaju potrebe da govore o kulturi.

  • Samo se prvi pasus odnosi na tu izjavu. I poslednja recenica drugog. A ostalo je o opstoj atmosferi i nazorima vremena. Ali, izjava uopste i nije bitna, kao izjava tog i tog coveka o necemu. Ja ne znam da li je to uopste izgovoreno, i da li je ispravno preneto ako jeste. Zelim da kazem da iza tih reci stoji jedan drustveni mentalitet. I po tome gde je objavljena, i kako, i zasto, i o cemu govori, sta se uporedjuje s cim, ja vidim da je to jedan mentalitet. Sve je to pogresno, i na kraju krajeva – vrlo tuzno.

  • Vrlo, vrlo tuzno…
    Gledajte, o cemu mi ovde pisemo, oko cega se mi ovde krecemo, sta je predmet nase komunikacije?!!!
    Pamfletski clanci, neoprezne izjave, ali – koga, koga bre?!! Sta su ti ljudi, dokle ce vise da nam sede nad glavom?!!!
    Nijednu rec o Milenu Milivojevicu, o Radisi Dragicevicu… a eseji o Borskom problemu i direktoru komunalnog preduzeca koji pominje institucije kulture kao grudvu blata…
    Uzas, tezak uzas…

  • Na žalost u Srbiji je došlo vreme kada se ne obraca paznju na „ono što se ne jede“ !!! Nezaposlenost, besparica, itd,itd pa je i bilo za ocekivati moralni i kulturni pad!!!Grand! Farme! Dvorovi!!! Kuku! To što se ne vidi kraj i rešenje trenutnog stanja je najgore !!! Da se tako izrazim, mada je možda preterano, živi se od danas do sutra bez ikakve nede u bolje sutra!!

  • Знате, читам ове постове па се мислим… И дођох до закључка да би сви требало да прочитају расправу коју наводим. Тек за наук.

    О ПОЛУИНТЕЛЕКТУАЛЦУ

    Из књиге Један прилог за проучавање српског националног карактера,
    постхумно издање, Виндзор, Канада, 1964.

    Узимајући га у његовом најпотпунијем и најизразитијем виду, полуинтелектуалац је човек који је уредно, па можда чак и с врло добрим успехом свршио школу, али у погледу културног образовања и моралног васпитања није стекао скоро ништа. Било услед његове урођене неспособности или због мана школског система, он није добио подстрека за духовно саморазвијање. Он уопште духовне вредности не разуме и не цени. Он све цени према томе, колико шта доприноси успеху у животу, а успех узима у „чаршијском“ смислу, дакле, сасвим материјалистички. С осталим духовним вредностима одбацује и моралну дисциплину, али не сасвим, јер прекршаји те дисциплине повлаче кривичну одговорност. Ипак и у моралном, као и у културном погледу, он је у основи остао примитивац. Неомекшан културом, а са олабавелом моралном кочницом, он има сирове снаге напретек. Школска диплома, као улазница у круг интелигенције, дала му је претерано високо мишљење о себи самом. У друштвеној утакмици тај дипломирани примитивац бори се без скрупула, а с пуним уверењем да тражи само своје право, које му је школа признала. Он потискује супарнике немилосрдно као да не би били жива бића него материјалне препоне. Он је добар „лакташ“, – израз један који је продро у општу употребу једновремено с појавом полуинтелектуалаца.

    Претпоставимо да се у њега пробудила политичка амбиција, и да је успео постати министар. Тај положај могао је уграбити само кроз силно гурање и стрмоглаву јагму, и зато ће сматрати да је то сада нешто „његово“. Из те своје течевине или, боље рећи, плена гледаће да извуче што више личног ћара. Биће „корупционаш“, али неће бити сасвим свестан тога факта: толико ће му то изгледати природно и на свом месту. Један полуинтелектуалац, кад је чуо да се говори о његовој оставци, рекао је: „Ко је луд, да се одваја од пуног чанка?!“ Њему је изгледало непојмљиво да се човек не користи министарским положајем, као што би било непојмљиво да човек крај пуног чанка остане гладан.

    Политичка амбиција једног полуинтелектуалца управо и није политичка. Она се састоји само у томе, да се човек кроз политику обогати, и да на високим положајима прогосподује. Он не зна ни за какве више и општије циљеве. Тек кад полуинтелектуалац избије на врхунац политичког успеха, види се како је он морално закржљао.

    Поред полуинтелектуалца који је успео, има и полуинтелектуалац који није успео. Већ прави интелектуалац, незапослен или запостављен, готов је опозиционар. Полуинтелектуалац у таквом положају тим је опаснији, што не зна ни за какве моралне обзире који би његово огорчење ублажавали. То није било случајно да су многи озлојеђени полуинтелектуалци отишли у комунисте.

    Полуинтелектуалац је бoлeсна друштвена појава, која је обелоданила две ствари: (1) да је културни образац потребна допуна националног и политичког обрасца, што се нарочито осећа онда када утицај та два обрасца стане слабити, – и (2) да школа која се ограничава на давање знања, без упоредног васпитавања карактера, није у стању спречити појаву таквог друштвеног типа као што је полуинтелектуалац.

    Аутор: Слободан Јовановић

  • Аутор: Слободан Јовановић
    Претпоставимо да се у њега пробудила политичка амбиција, и да је успео постати министар. Тај положај могао је уграбити само кроз силно гурање и стрмоглаву јагму, и зато ће сматрати да је то сада нешто “његово”. Из те своје течевине или, боље рећи, плена гледаће да извуче што више личног ћара. Биће “корупционаш”, али неће бити сасвим свестан тога факта: толико ће му то изгледати природно и на свом месту.

    99,99% trenutne političke elite!!!

  • U kolumni 252 „Borskog problema“ na ovom mestu netacno je naveden autor stiha:

    „Kako politička vrteška može da nam promeni merila i standarde! Večni Njegoš ni slutio nije koliko će s početka XXI veka važiti njegova (moderno rečeno) sintagma: ,,ko bi gori, sad je doli“ a i onaj nastavak o ,,medu i žuči“.“

    Autor stiha (a ne sintagme, sintagma je sintaksicki pojam, a stih versifikacijski) je Ivan Dzivo Gundulic, a ne Njegos. Evo strofe iz Gundulicevog „Osmana“:

    „Kolo od sreće uokoli
    vrteći se ne pristaje:
    tko bi gori, eto je doli,
    a tko doli gori ustaje.“

    Mozda nije kasno da se izmeni pre stampanja.

  • @“Mihaljo“ (V. Marković?)

    Iako nisam sigurna da uvek ista osoba piše uvodnu kolumnu, ponašaću se kao da je tako.
    Poštovani „Mihajlo“, g. Milenković Vam je drugarski ukazao na grešku, koja, u svetlu svega što se piše i što je napisano i nije toliko tragična, koliko je tragično to koliko je malo ljudi čitalo uopšte Njegoša, a koliko (još tragičnije Ivana Gundulića). Međutim, ni neznanje nije toliko tragično, ukoliko se ne shvata da je neznanje, ukoliko čovek nije svestan koliko ne zna, pa ne zna da kad hoće nekoga da citira – to treba dobro da proveri.
    Vi, g. Mihajlo, dakle, ne priznajete da je to greška, dakle namerno falsifikujete Njegoša i Gundulića, kao što neosnovano tvrdite da neko dva puta poništava konkurs za direktora („dva puta ga poništavate“).
    Ne znam na koga mislite pod tim VI (u Vašoj rečenici subjekat je neiskazan, ali se podrazumeva) – na zaposlene u biblioteci? Pa, kako zaposleni mogu da ponište konkurs?
    I – zašto neko mora da bude „frajer“ da bi konkurisao na mesto direktora ne samo biblioteke, već bilo gde? Možda je neko „frajer“ baš zato što NEĆE da bude direktor.
    A da je to zaista neobično u ovom našem malom gradu – jeste, priznajem. Ej, NEĆE da bude direktor!
    Je l’ to neki greh?
    A zašto, to je neko drugo pitanje.

  • ОХОЛА ГРЕШКА

    „Била једном једна грешка
    Тако смешна тако мала
    Да је нико не би ни приметио

    Сама себе није хтела
    Ни да гледа ни да чује

    Шта све није измислила
    Не би ли доказала
    Да у ствари не постоји

    Измислила је простор
    Доказе своје у њега да смести
    И време да јој доказе чува
    И свет да јој доказе види

    Све што је измислила
    Није било ни тако смешно
    Ни тако мало
    Али је наравно било погрешно

    Је ли могло бити другачије

    Васко Попа

  • Drago mi je da kolega Milinković prati naše natpise još u pretprodaji!!! Pa makar ih ispravljao. Zato smo ga kao društvo školovali.
    Ili možda troši svoje (ili impulse biblioteke) da bi izašao na internet i čitao naše internet izdanje?!

  • Opet je u „Borskom problemu“ (elektronska verzija, stampanu nisam video) jedan dogadjaj koji organizuje Narodna biblioteka Bor pripisan Muzeju rudarstva i metalurgije. Radi se o izlozbi fotografija sacuvanih na staklenim plocama, uostalom vise podataka mozete naci ovde: http://biblioteka-bor.org.rs/2011/04/proslost-od-stakla-izlozba-fotografija-i-negativa-iz-privatne-kolekcije-ljube-markova/. Izlozba ce biti otvorena 5. maja u biblioteci, organizator izlozbe je Zavicajno odeljenje biblioteke, odnosno bibliotekar Dragan Stojmenovic. Evo linka prema tekstu: http://www.bor-sve.net/index.php?option=com_content&view=article&id=691:niz-manifestacija-za-obeleavanje-praznika-rada&catid=5:drutvo&Itemid=6, a evo i izvoda:

    „Po rečima Žakline Tufonić, v.d. direktora borske Turističke organizacije, 01 i 02. maja organizovana je poseta Lazarevoj pećini. Koncert Paje Vučkovića biće održan 04. maja u sali Muzičke škole, a 05. maj obeležiće otvaranje izložbe fotografije Bora u borskom Muzeju gde će posetioci imati prilike da vide fotografije ovog mesta iz perioda od 1920 do 1946. godine. Na Svečanoj Đurđevdanskoj akademiji, 06. maja svoje umeće predstaviće nekoliko najpoznatijih borskih recitatora, a tog dana biće održani i koncerti operske pevačice Marije Mitić i Braće Teofilića.“

    Nesto ovde sigurno nije u redu. Da li sa „Borskim problemom“, da li sa pomenutom Zaklinom Tufonic, da li sa mozgom, da li sa moralom, da li sa necijom umobolnom zlobom, da li je slucajna greska, jubilarna hiljadita, to ne znam. U svakom slucaju, dodjite 5. maja u 13 h u bibioteku, fotografije su odlicne.

  • Koliko je meni poznato, direktoka biblioteke je dogovorila sa vlasnikom „Borskog problema“ da bibliotekari šalju vesti o aktivnostima biblioteke i da se zna ko o aktivnostima biblioteke može da daje izjave (na mene se to ne odnosi)..
    To što direktor Turističke organizacije daje izjave u ime bibliotekara i u ime onih koji organizuju programe i to pogrešno – nije naš problem.
    To je problem onog ko se dogovarao sa ovim neprofesionalcima.
    Dogovoreno je, kako sam čula i to da – svi tekstovi koji se tiču biblioteke – budu autorizovani. Barem je meni tako rečeno, nisam, naravno, prusustvovala tom razgovoru.
    Ipak, vidim da je sve po starom.
    Ne čudi me i ne interesuje me tuđa neprofesionalnost i neznanje.

  • A šta bi vi da vam priča direktor borske Turističke organizacije?
    Kako je otvorila nove kapacitete? Poboljšala infrastrukturu? Organizovala bilo šta?
    Ili, kako je otvorila svoju privatnu turističku agenciju.
    Lakše je da mlati po Biblioteci i Muzeju.

  • Pa, evo – pitaju me ljudi – kakvo je to rivalstvo između biblioteke i muzeja, pa još pojedini to podgrevaju?
    Ljudima to tako izgleda,, a to je daleko od istine.
    Činjenica je da ove dve institucije kulture, po svoj prilici, neuobičajeno dobro sarađuju. Stvarno je tako. U svakom pogledu.
    Imaju ljudi utisak da to nekome smeta.
    A i meni pada na pamet.
    Što je mnogo, mnogo je.

  • Ne krivim ja direktorku Turističke organizacije. Očigledno je dala neku informaciju, a nije dobro obaveštena, ili joj je neko od „novinara“ pripisao ono što nije rekla. To me uopšte ne bi čudilo.
    Međutim, dokle da ovde govorimo da je posao novinara da budu obavešteni i da znaju od koga treba i za šta da uzmu izjavu.
    Shvatila sam da je takav dogovor između direktora biblioteke i vlasnika našeg avangardnog nedeljnika – ali džabe.

Napiši komentar

/* ]]> */