Aktuelno Specijal Некатегоризовано

Tadić: Ništa nije slučajno

U sportu se ništa ne dešava slučajno, uspesi su posledica odnosa u društvu – izjavio je Boris i ostao živ, po završetku utakmice Srbija – Rumunija (5:0).
Time nas je, valjda, obavestio da u našem društvu vladaju takvi odnosi da je nama sve „za peticu“, a strancima je bolje da ni ne dolaze.
Ja sam, posle dužeg razmišljanja jedino tako uspeo da shvatim njegovu izjavu, jer sve drugo baš i nema preterano smisla.
Mislim, ova pobeda je došla svega desetak dana posle smrti Brisa Tatona kojeg smo umlatili u centru Beograda, dve nedelje posle otkazane Parade ponosa zbog fašističkih pretnji. Došla je u trenutku kada je isti taj Boris video „neprekinutu nit između nasilja koje se dešavalo devedesetih, zverskih zločina na prostoru bivše Jugoslavije, podrske štrajkovima Jedinice za specijalne operacije, bla, bla…“ U trenutku kad svako malo biva obustavljen saobraćaj preko Brankovog mosta zbog dojave o postavljenoj bombi…
Na koje to jebene odnose u društvu je mislio? U kom društvu? Njegovom? Porodice Tadić i Jeremić su super, subotom se skupe, odigraju partiju remija u avionu na putu za razne Njujorke i onda se baš lepo druže?
Ili je možda hteo da kaže da kad su odnosi u društvu loši, dolaze uspesi u sportu?
Ko nema sreće u ljubavi ima na kartama?
Da se ne zajebavamo, naravno da je hteo da kaže kako nam je lepo i fino i sve potaman. Valjda je Šaper preslušao još jednom onu izjavu o „neprekinutoj niti nasilja“ i shvatio da je malo preoštra za osetljive srpske uši. A ovi momci koji su sinoć razbili Rumune su došli kao kec na desetku da proba da sanira štetu koju je tako neoprezno napravio.
A jes mu baš legla pobeda, videlo se.
Kako je samo veličanstveno izgledala počasna loža sa Cezarom i ostalim vojskovođama sinoć… plus rođaci iz unutrašnjosti. I što pevaju, bog te maz`o, Šutanovcu usta ko Neletu Karajliću, dve pesme bi mogao odjednom da peva, kolika su.
Samo me zanima kakvu je izjavu pripremio za slučaj da smo izgubili ili igrali nerešeno?
Verovatno nešto u stilu kako smo na kratko zastali sa okretanjem pedala, ali tu smo, pred vratima i Evrope i Rusije i Južne Afrike, i on želi da veruje da ćemo već na sledećoj utakmici ta vrata i otvoriti.
Da se razumemo, naravno da je lepo što su svi bili na utakmici. I Tadić i Dačić i Đelić i… dobro, Dodiku baš i nije tamo bilo mesto, naročito u vreme dok je i Bosna i Hercegovina igrala odlučujuću utakmicu (jebote, jel zna taj u kojoj zemlji živi uopšte?).
OK je i što su pevali himnu i što su širili ruke kad smo davali golove.
Ali šta mu treba da nam vređa inteligenciju ovakvim idiotskim izjavama?
Zar stvarno misli da mu je i jedna osoba među 7 miliona građana ove zemlje poverovala i da se nije zaledila od čuda i neverice slušajući ga?
Ili je samo popio koju više na koktelu posle utakmice pa pomešao izjavu sa onom koju šminka za januar kada očekuje uvođenje belog Šengena i odmrzavanje trgovinskog sporazuma?

Edit (12.X ponedeljak): Inače, pokušao sam danas da nađem na netu tu izjavu Tadića i gle čuda, više ta izjava nije ista kao sinoć i sada glasi: „Ništa ovo nije slučajno. Ovaj uspeh fudbalera je i veliko ohrabrenje za sve naše građane. Naravno da ćemo biti uz reprezentaciju kada bude igrala na šampionatu u Južnoj Africi“.
Sva sreća, pa na sajtu RTS-a još uvek može da se nađe sinoćni Dnevnik.
Neko stvarno češlja svaku Tadićevu reč.

O autoru

Zoran Stanković

28 komentara

  • Pa nije bas tako. Hteo je da kaze kako to sto se dogodilo nije slucajno, nego je posledica dobrog sistema, dobre komunikacije, odlicnih igraca i odlicnog vodje. A slicno je i u drustvu. Dakle, bice bolje ako imamo dobar sistem, dobre igrace i dobrog vodju. Po trenutku, tonu, ovo mu je jedna od najznacajnih izjava. Najucinkovitija. Tako sam ja razumeo. Dakle, jedna izjava djindjicevska, teorija, sistem, komunikacija u trenutku nacionalnog ludila u koje i sam ucestvuje. Da sam ja predsedniik ove nesrece od drzave, ja ne bih dosao na utakmicu.

    Uzgred, muka mi je od trubaca (zestoko ne mogu da podnesem), otvorenog autobusa (ne mogu da podnesem) i ogromnih sportskih uspeha koji ce da nam nepovratno ulepsaju zivot (ne radim na to gorivo). Velika mucnina.

  • Naš bogat, prebogat jezik je oduvek dozvoljavao različita tumačenja jedne te iste stvari-stvar ličnog shvatanja i poimanja.
    Tako će jedni tumačiti ovu izjavu ovako a drugi onako-kao što rekoh lična stvar…
    Dozvolite predsedniku da bude čovek-uživao je u utakmici i pobedi, kao i ostatak nacije i šta je tu loše???
    Pogrešna izjava???
    Možda, a možda i nije…
    Možda je samo bio na navijačkom adrenalinu a ne na aperitivima…
    Moje mišljenje je da nije bio daleko od istine-momci su igrali fantastično, složno i definitivno timski-kao da su čitali misli jedni drugima i u svakom trenutku znali gde je ko na terenu.
    Svi smo uživali u ovoj utakmici, zašto to zadovoljstvo ne bi dozvolili i predsedniku???

  • U trenutku kad se donosi Zakon o otpuštanju zaposlenih, a i oni koji ostaju nemaju plate dovoljno velike da normalno žive, kad se ubijamo po ulicama glavnog grada, postavljamo bombe, kad se ne zna da li će sutra da se raspadne vladajuća koalicija, kad ne znamo da li smo za Evropu ili Rusiju, da li je Kosovo naše ili „njihovo“, kad nam ništa, ali ništa ne funkcioniše kako bi trebalo, on kaže: uspesi u sportu su posledica dobrih odnosa u društvu.
    Ako u ovom društvu vladaju dobri odnosi, onda Tadić i ja imamo različito tumačenje „dobrog“ ili govorimo o različitim društvima.

  • Tadić je podjednkao veliko zlo kao što je to Toma Nikolić.
    Ti bre, Tuto, ova izjava ne može da se tumači na dva načina. Tadić je rekao: uspesi u društvu = uspesi u društvu.
    I stvarno moraš da budeš veliki kreten ili strašno licemeran, ciničan i bezobrazan prema onima koji te slušaju i kojima se predsednik, da bi tako nešto izgovorio u današnjoj Srbiji.

  • mmmmm da, ako tako želite slažem se-samo ja mislim da se njegova izjava konkretno odnosila baš na društvo fudbalera koje nam je poklonilo jednu veličanstvenu utakmicu.
    Ako ćete da prenesete značenje i na ostatak društva tj stanje nacije, izjava je i dalje funkcionalna i tačna, samo ovaj put u negativnom smislu…i ima daleko širi smisao u toj varijanti nego što želite da vidite-to jest ako želimo da filozofiramo na tu temu-a zaista ne smatram da je on u svojoj izjavi imao dodatak između redova. Rekao je jednu čistu istinu kao pohvalu timu a mi možemo od toga praviti čitave teorije tipa „šta je pesnik hteo da kaže“-samo mislim da to ovaj put ne stoji.

  • Meni se čini da ti nisi tu izjavu ni čuo sinoć.

    Ako ćete da prenesete značenje i na ostatak društva tj stanje nacije, izjava je i dalje funkcionalna i tačna, samo ovaj put u negativnom smislu…i ima daleko širi smisao u toj varijanti nego što želite da vidite

    Ne prenosimo mi, Tadić je preneo. I bilo je potpuno jasno da to ne radi u negativnom smislu.
    A što se tiče „širokog smisla“… ajd prevedi nam i prosvetli nas. Koji je to skriveni smisao izjave Tadićevog genija? Besmisleno je da predsednik izjavljuje nešto a da nacija ne razume šta je hteo da kaže, zar ne?

  • Ima još jedno logično objašnjenje koje mi pada na pamet. Tadić je u izjavu projektovao svoje ŽELJE i pokušao da sugestivno deluje na raju i podigne moral.
    Problem je što je toliko očigledan raskorak između uspeha fudbalera i neuspeha Tadićeve vlasti (a time i društva u kome živimo), da to ne ide, jebiga. Zvuči smešno i kao što sam rekao, vređa inteligenciju slušalaca.
    Daleko bolje bi bilo da je rekao: nadam se da će i naše društvo krenuti napred kao što su to uradili sportisti, evo krećemo od danas, treba da naučimo nešto o timskoj igri od Radomira Anitća… i tome slično.
    Međutim, to Tadić nikada ne bi izjavio jer bi impliciralo da je Antić bolji vođa od njega A takva pomisao se ne uklapa u mentalni sklop našeg predsednika koji je očigledno preko svake mere zaljubljen u samoga sebe.

  • Inače, pokušao sam danas da nađem na netu tu izjavu Tadića i gle čuda, više ta izjava nije ista kao sinoć i sada glasi: „Ništa ovo nije slučajno. Ovaj uspeh fudbalera je i veliko ohrabrenje za sve naše građane. Naravno da ćemo biti uz reprezentaciju kada bude igrala na šampionatu u Južnoj Africi“.
    Sva sreća, pa na sajtu RTS-a još uvek može da se nađe sinoćni Dnevnik.
    Neko stvarno češlja svaku Tadićevu reč.

  • OK. Ima često primera gde se prenosi šta je ko rekao, delimično, tendenciozno i sl. Nije da branim Tadića, ali ko zna šta je on hteo da kaže time što je rek’o. Mada kao predsednik morao bi da mnogo više vodi računa šta mlati, jer kod nas ti je dovoljno, ako si na funkciji, da zineš i ne progovoriš ništa, već će se pojaviti različita tumačenja toga šta si hteo da kažeš.

  • Ne bi me čudilo da Tadić primeni dobro poznatu praksu ministarstava, koji proguraju nedorečen Zakon kroz skupštinsko glasanje, a onda u nedogled daju mišljenja o članovima zakona, pa da počne da objavljuje svoje mišljenje o izjavama koje je dao mada bi se to verovatno zvalo tumačenje izjave predsednika Republike koja bi davao neki potparol ili glasnogovornik (da bude više srpski izraz).

  • Bre i ja gled’o tu izjavu live-on-TV. Prvo je u nebesa izhvalio „situaciju“ da bi potom objašnjavao kako ne misli samo na sport. Misli … da ne misli.
    Šampanjac je iš’o posle. Gled’o ja i to, live-on-TV from Marakana Hell, nix Dnevnik, nix No Comment.
    Inače, u Srbiji se razvila i jedna nova podvrsta te sorte glasnogovornika: glasnoser.

  • Tadić i njegov drug On the road again
    Inače, mene baš zanima koliko košta JEDNO putovanje Tadića ili Jeremića u inostranstvo. Pa da to onda pomnožim sa 300, pa još X 2. Plus stotinak putovanja Dinkića i Đelića.
    Verujem da se radio o milonskoj cifri (u evrima).
    U 90% slučajeva na tim putovanjima ne urade baš ništa značajno, a vrlo često naprave sranje.
    A to mogu i preko mailova da urade.
    Ako je jedini rezultat tih putovanja činjenica da još uvek ima nekoliko zemalja koje nisu priznale Kosovo, onda je definitivno bolje da su sedeli kući.

  • Ne smem da ti kazem koliko kosta, mozda promenis X 2, u X 200. Samo cu da ti spomenem da dnevnica prevodioca kosta 700 evra (dana, komada 1!).

    Sad ukljuci matematiku (ja sam slab iz „politicke ekonomije“, takodjer…).

  • Kako nam je javni tužilac lepo objasnio zašto neće tužilaštvo da pokrene nikakav postupak protiv predsednika. Predsednik nije mnogo pio i to što je popio šampanjac popio je na zvaničnoj proslavi a i nije on potencijalni huligan kao što smo mi obični građani. Nas treba kontrolisati, kažnjavati i sve po redu.

Napiši komentar

/* ]]> */