Aktuelno Izdvojeno Некатегоризовано

Tako je govorio predsednik

Ili kako je sazreo predsednik. Socijalno, politički a nadasve demagoški.

Ili na šta je predsednik potrošio dvadeset godina pa mu došlo iz dupeta u glavu da je dosta dao, sad će da troši malo moje godine. Naše, nas ima više, neće da se oseti. On, čovek, osedeo.

Da me neko osudi da izaberem predsednikovu izjavu godine na Tantalove bi me muke stavio. Mogla bih i ja da napišem jednu četvorotomnu hroniku njegovih izjava, samo u protekloj nedelji se naizjavljivao za dva toma.

Šta kažeš, Jeremić još traži Labudovo jezero?

Šta kažeš, Jeremić još traži Labudovo jezero?

Na predstavljanju četvorotomne istorije Demokratske stranke, gospo’n Boris Tadić, predsednik tekuće Srbije, izjavio je da je sa svojim partijskim drugovima, konspirativno, potrošio dvadeset godina da bi legitimisali nacionalnu politiku i da od osnivača Demokratske stranke preko Zorana Djindjića do njega postoji jedna vertikala koja se zove dogovor. Kad god poželi da zvuči ozbiljno on potegne Zorana Djindjića pa nas obavesti da je on slušao šta je govorio Djindjić dok mi ostali još nismo znali šta je demokratija i dok smo vukli šerpicu oko kuće. Dakle, obavestio nas je da mu je Djindjić pomogao da politički sazri i da je na njega najviše uticalo Djindjićevo upozorenje da se ne mogu suprotstavljati gradjanska i nacionalna država, odnosno gradjanski i nacionalni ciljevi. Najzad ukapirao al’ potrošio dvadeset godina. Lepo čoveku da padne na pamet da mu izjavi saučešće.

Pošto je ‘legitimisao’ nacionalnu politiku, identifikovao je posle dvadeset godina političkog krdžumanja od nemila do nedraga, trčeći sa zapada na istok, obrnuto i unakrst, nastaviće da se trudi da nas tako sa našim identitetom ugura u Evropu. Ja upadljivo glupa. Da ga pitaš – Je li, ‘leba ti, koji nam je identitet – odgovorio bi, kao što jeste, da tek moramo da legitimizujemo nacionalne ciljeve pa onda u Evropu. Koliko znam imamo samo dva opštenacionalna cilja pred kojima sve ljudske potrebe padaju u vodu – da provalimo u Evropu kako znamo i umemo i da sačuvamo Kosovo, isto kako znamo i umemo al’ samo mirnim, demokratskim i diplomatskim putevima. Da l’ su ta dva nacionalna cilja legitimna pojma nemam, kako rekoh, kako on progovori ja postanem upadljivo glupa. Vidi mi se na licu. Tako glupa kontam da je moj nacionalni cilj da postanem Evopljanka. Postoji i onaj treci cilj – da on doživotno bude predsednika li to neće da kaže, samo se smeška.

Nacionalni ciljevi će mu se roditi iz nacionalne politike za koju se bori a to je politika koja uvažava prava pojedinca. Šta je hteo da kaže nikako da shvatim pošto u ovoj zemlji možeš da budeš pojedinac i pojedinac. Hoću reći, pojedinac sam po sebi, ničiji pa samim tim i nepotreban i politički pojedinac. Ako si sam po sebi onda si samo glasačko telo, ako si politički pojedinac možeš da se nadaš nekim pravima i to ako ne mutiš njegovu bistru vodu, govoriš šta on misli i ćutiš o onome što misliš ti. Onda možeš da imaš neka prava dok on po vertikali ne skonta da si najslabija karika u lancu pa te žrtvuje kao jagnje i kaže – Ni članovi demokratske stranke nisu poštedjeni. Tek da bi pokazao da nema protekcije. Natovariće ti ono što nisi da bi rasteretio one što jesu.

Ta prava pojedinca će moći da se ostvare samo u modernoj Srbiji, živ da se prestraviš od ovog moderno. Mislim, imamo moderne zakone, moderne propise, modernu diplomatiju, moderni smo odakle god da nas posmatraš. Kako Evropa tako i mi. Samo smo malo retrogradni. Ako uzmem u obzir da se moda menja sezonski pojma nemam šta će u modi biti na proleće.

U sred mog mozganja o identitetu, pojedincima, vertikali i uvažavanju, on udahnu i reče da izmedju Evrope i Kosova radi na ideji socijalne pravde. Razradjuje je valjda. I da politiku treba približiti narodu. E tu samo što nisam zaplakala, nemoj kad te molim, dovoljno mi je blizu, što mi se više približava sve je manje razumem. I sve mi više tesno.

I tako s punim ustima izjava, ima ih koliko hoćeš, samo čeka priliku, stiže i do Kongresa Socijaldemokratske partije Srbije, njegove sestrinske partije. Tako rekao – DS i SDP su sestrinske partije, možete vi da se usitnjavate koliko hoćete, budućnost Srbije leži u ukrupnjavanju. Ako nikako drugačije a ono posestrimstvom.

Opet udahnuo, značajno pogledao preko naočara i rekao da ‘’stranke koje nastaju sebi treba da postave pitanje koja im je svrha’’. Njemu trebalo dvadeset godina da ukapira koja mu je svrha što mi još nismo ukapirali al’ druge odmah upozorava – aj’ kažite što vam ovo treba, sam ja tu – jesam. I pošto je on čovek koji voli da deli radne zadatke sestrinski je preporučio Rasimu Ljajiću da ‘’mora da bude usmeren ka onom delu stanovništva koje pogadjaju najteži socijalni problemi’’. K’o da mu je rekao – Rasime, aj’ ti preuzmi ove što seku prste, leže po prugama i kampuju ispred Vlade kad si se već socijaldemokratski orijentisao. Ja ću da čuvam integritet i krčim evropsku budućnost, ti se bavi tom socijalom. Ne mogu sve ja. A i naviko si, brate, ovaj sestro, da se ti s njima bakćeš. Tebi će da veruju.

Sve to što je pričao, vrteo u krug, menjao raspored reči da ispadne nešto novoizjavljno i epohalno začinio je sa tim da mu nedostaje malo kritike jer bi ‘’dobra kritika uticala na podizanje kvaliteta političkog dijaloga u Srbiji, što bi doprinelo sveukupnoj političkoj stabilnosti. Kod nas postoji samo debata koja traje od danas do sutra’’.

Sve da mu oprostim ovo ne mogu, ovaj njegov kritički osvrt na ‘’od danas do sutra’’.

Nama je zemlja od danas do sutra, nikad ne znaš kolika će sutra biti i šta joj je cilj.

Politika nam je od danas do sutra, ne možeš da pohvataš na kom stubu stoji od onih četiri stuba bilateralne politike. Znaš da nešto što ima četiri strane ne može da bude bilateralno al’ kod njega može. Bilateralno ovde, bilateralno onde, sad da ga pitaš šta se sa kim dogovorio, šta mu je ko obećao i gde je bio pre tri dana – pojma nema.

Obećanja su od danas do sutra.

I plate su nam od danas do sutra.

Život nam je od danas do sutra.

Ma da je sve to do sutra nekako i da oprostim nego je sve do malo sutra.

Njegove ideje, ciljevi i nacionalna politika isključivo zavise odakle će vetar da dune. Da l’ sa istoka, da l’ sa zapada. Oliže prst, digne ga u vis, veže pertle i krene u prijateljsku i ničim izazvanu posetu.

Vrati se i počne da nas uverava kako su oni njega tamo uverili u nešto u šta čovek koji živi u Srbiji ne može da poveruje pa taman da je stvarno lud ko što nije. Samo izgleda da jeste.

Ovde trpiš, trpiš, trpiš i na kraju kad vidiš da ipak neće da te ubiju, pojedinac si, glas koji vredi kad zatreba, rešiš da amputiraš deo tela, spališ se, skočiš odnekud, razneseš se, spavaš Tadiću na pragu, tako nešto i onda se skupi tim psihologa, stručnjaka za granična ponašanja kod ljudi i saopšte da si lud. Onako, sam od sebe, takav si se rodio. Da nisi lud ti bi od svog života odvojio još jedno dvadesetak godina da predsednik realizuje ideje koje mu se vrzmaju po glavi. Je l’ obećao da će biti bolje – jeste! Sedi i čekaj.

U stvari, možda mi i jesmo svi ludi, samo poneko iskoči. Za takve bi trebalo angažovati tim stručnjaka da utvrde kako se desilo da ostanu zdravi u glavu.

Da l’ sam ja zdrava il’ ekstreman oblik lude i alergične na demagogiju ne znam, još mi niko nije postavio dijagnozu, ali živim za dan kad će neko angažovati psihijatre da nam objasne šta je u glavi svih onih na vlasti. Da nam objasne koji je to oblik graničnog ponašanja.

I šta im je smešno. Da se i mi smejemo.

Smeh je eliksir za psihičko zdravlje.

O autoru

Mirjana Mimica

Ostavi komentar

  • Zanimljiv tekst-autorka ima veoma interesantan i živ stil pisanja 😉

    Što se tiče spominjanja pokojnog Djindjića,slično (ili isto) je radio i Staljin- on se u svojim govorima (imao je problema sa istima,jer je bio očajan orator,katastrofalan teoretičar,a tekst govora takodje mu nije bio bolji,jer je one koji su znali da nešto napišu usibirio,pa su mu te govore pisali i gori od njega), kad god bi zapao u neki problem (ideološki ili praktični), ili kad bi htio da „progura“ neku svoju „originalnu“ ideju, pozivao na mrtvog Lenjina, i istom se kleo na vjernost, pri čemu se skromno predstavljao samo kao neko ko nastavlja put Velikog Učitelja (mislim da se negdje baš ovako izrazio).

    Vezano za četiri stuba i bilateralne odnose :)…pa to su,jel da,dupli bilateralni odnosi :lol

    I na kraju-smjeh: toplo ga je preporučavao i Hese 😉

Napiši komentar

/* ]]> */