Aktuelno Izdvojeno Некатегоризовано

Tim koji dobija

Demos i kratos, odnosno narod i vladavina trebalo bi da čine demokratiju pa da živimo u demokratskom društvu može da veruje samo neko ko veze nema šta je demokratija. Doduše, za utehu je što to ne postoji nigde pa ni kod nas. Postoje varijacije na temu pa je demokratija tako uglavnom vladavina većine. Prosto. Ovde je čist oksimoron, živimo u demokratskom despotizmu.
I eto nas u kao tom demokratskom društvu kojim vlada Demokratska stranka na čelu sa Borisom Pomirljivim. Da su u većini – nisu. Koaliciono jesu. Dodje mu na isto, cilj ne bira sredstva pa se Boris na vreme pomirio sa onima bez kojih ne bi bio ovde gde jeste.

Titanik (preuzeto sa e - novina)

Titanik (preuzeto sa e - novina)

Mi, manjina, imasmo čast da propratimo dvadeseti rodjenjdan Demokratske stranke, nevidjen party pod nazivom ’’20 godina Demokratske stranke – Srbija na pravom putu’’. To što niko nema pojma koliko je taj put dugačak nema veze, važno da je pravi. Kolumbu je manje vremena trebalo da otkrije Ameriku i to lutajući nego što Srbiji treba da stigne na cilj. Taj cilj koji je na kraju puta je takodje nepoznanica al’ važno je da Boris ima viziju.
Poenta tog puta vam je da budućnost Srbije nema alternativu. Rek’o Boris. Da mu zatražite da prevede ovo ne znam šta bi rekao pošto budućnost inače nema alernativu. Doći će pa će doći, to vam je neminovnost protoka vremena. Sad, u ovoj zemlji je sve moguće, kad može da nas ubedi da se krećemo a svi lepo vidimo kako stojimo u mestu valjda može da nas ubedi da bi posle njega bio potop. Normalno. To je inače verovanje svakog vladara. Dokazala istorija.
Se u svemu na tom party dešavanju ste mogli da se naslušate vesti iz Borisove nesvesti koliko vam duša ište. Mislim, ako vam je do sad bilo malo.
Elem, ta demokratija, to što mi imamo, je vrhunac moguće demokratije u Srbiji. Sa stanovišta demokratskih principa. Ništa ga nisam razumela. Al’ kad je rekao da i pored tog vrhunca koji je dostigao sa svojom svitom ’’moj do mojega’’ i dalje postoje oni koji nikako nisu zadovoljni demokratijom i slobodom sve sam ga razumela zato što sam jedna od nezadovoljnih. Kakva, bre, demokratija i kakva sloboda kad su okupirali sve što se dalo okupirati zaključno sa medijima! Doduše mene još nisu uhapsili ali to je smo zbog toga što me još nisu otkrili a i da jesu zabole ih uvo šta ja piskaram kad se njihova ciljna grupa ne kači na internet nego veruje svim televizijama od RTS-a do b92. A zbog te ciljne grupe sa kojom se Borisov tim za odnose sa javnošću stručno odnosi pa im ne da na oči da vide Boris veruje da će pobediti na sledećim izborima. Ako se pitate zašto – zato što nema pravo da izgubi. Ende. Dužnost mu je da realizuje svoje ideje, nema veze šta hoće al’ saznaće tokom vladavine. A i osladilo mu se brate!
Sve u svemu, demokratski euforično predsednik što Demokratske stranke, što Srbije, što svih ljudi sa vizijom, što i moj, šta ću, ja sam kolateralna šteta tudje gluposti, sit se na toj proslavi napričao o modi. Mi ćemo postati moderna zemlja, moderno društvo sa modernim zakonima. Ko hoće može da mu se pridruži samo treba da se našminka. A ko bude hteo da mu se pridurži može samo pod jednim uslovom – da prihvati njegove prave vrednosti! Mislim to – da podržava njegove ideje. Još je Platon rekao da svet počiva na idejama pa računa čovek, kad može ceo svet može i Srbija. Šta fali.
A sad ozbiljno.
Pod vladavinom Demokratske stranke dok drug Boris jaše na čelu kolone, Srbima su ukinute vize i ima šanse da se kandiduje za sve što joj padne na pamet. Vlast se bori protiv organizovanog kriminala uglavnom sitne ribe pljuckavice da bi zataškala one velike kriminalne radnje kao što je privatizacija. Uspostavljeni su bilateralni, trilateralni i drugi – lateralni odnosi koji čvrsto stoje na nekim stubovima. Koji su nam najvažniji ne možemo da procenimo pošto njegov mali od palube kad god se vrati iz pohoda na diplomatske odnose kaže da su nam sa tom zemljom u kojoj je bio, video i pobedio, odnosi najvažniji. Srbi su najzad dobili identitet. Kako su nas identifikovali ni to ne znamo, ja naslućujem. Srbija ima ambicije da bude lider u regionu. Kakav lider i čega lider sa ovim što ima ni to niko ne ume da objasni.
A sad još ozbiljnije.
Pod vladavinom Demokratske stranke Srbija je izgubila Kosovo. Vratiće ga mirnim i diplomatskim putevima, skoro isto kao što ga je izgubila. Prodato je sve što se moglo prodati, to jest, sve što je neko hteo da kupi. Posledica te prodaje su zatvorene fabrike, radnici bez plate, radnici na ulicama. Euro pobedjuje u trci sa preponama. Plate su zamrznute. Oporezovano je sve što nije bilo oporezovano. Reklamiraju se narodne kuhinje kao vrhunac demokratije – da niko ne bude gladan. Radnici spavaju u parkovima, na prugama, u fabrikama i ispred Agencije za privatizaciju, okruženi policijom, prosto da stekneš utisad da policija njih čuva. Isti ti radnici počeli su sami sebi da seku delove tela što se podvodi pod pojedinačnu labilnost, šta ćete vazda je bilo labilnih ljudi. Socijalne razlike izmedju vlasti i naroda su nemerljive. Deca nam se medjusobno ubijaju. Ministri šamaraju novinare i to nazivaju komunikacijom. Valjda socijalističko demokratskom, tako nešto. Cene divljaju. Monopolisti haraju zemljom mada ovo ne možete da dokažete pošto drug predsednik u isto ne veruje, reagovaće ako se isto i utvrdi. Sve van Beograda ne postoji i okarakterisano je kao greška lokalne vlasti. Postojaće pred naredne izbore kad će glasovi biti kupovani praškom, krompirom i brašnom – demokratski kako je i red.
Danas u Srbiju ponovo dolazepredstavnici MMF-a, vlast se nada da će imati razumevanja za nezavršene poslove, to jest za ogroman državni aparat – nismo mogli da smanjimo, ne možemo da se dogovorimo.
U martu mesecu ’’Srbija’’ šalje u svet 28 ekonomskih diplomata, neke ekonomske misionare, da svetom šire priče o potencijalima Srbije i pokušaju naše proizvode da uvale svetu. One kvalitetne, po standardima.
Neke stvari o kojima su i vrapci cvrkutali su najzad i ljudi počeli da šapuću. Kad narod počne da šapuće to znači da vlast već naveliko, dubokim snom, spava na oštrici brijača.
Nešto se priča o izborima. Neće da može, izjavila je gospodja portparolka Demokratske stranke. To može kad vlast nema uspeha a ova vlast na čelu sa njenom strankom je tim koji dobija.
Suva istina. Tim stvarno dobija.
A vi?
Jeste li dobili ili izgubili?
I možete li da živite od tudjih ideja?
Ako možete srećna i vama dvadesetogodišnjica demokratije.

O autoru

Mirjana Mimica

12 komentara

  • S jedne strane, ovo je tekst koji bi `ladno potpisao i Toma Nikolić.
    A sa druge, ja lepo mogu da zamislim državu u kojoj je predsednik ovaj isti, a premijer Toma Nikolić.
    Ajd neka mi neko navede u čemu se razlikuju SNS i DS.
    Prosto mi nije jasno oko čega se oni uopšte spore.

  • Ko o čemu, ja o Sosi. Mirjana, da si umesto o Srbiji, DS-u i Tadiću, na isti način pisala o Boru, RTB-u i Sosi, sve bi bilo isto. S jednom malom razlikom: za te svoje uspehe Tadić nije dobio nagradu (recimo nobelovu i tome slično), a Sosa jeste. Inače, tekst mi se sviđa. Zašto? Pa ovakav tekst ne može napisati kvaran čovek.

  • Ma razlika izmedju DS i SNS su samo sto jedni vec su na vlast a drugi tek hoce na vlast. Sto se tice celnika SNS, vec pokazuju svoj manir isto kao i kada su bili u SRS, za sve su svi drugi krivi ali oni su „cisti“ kao suze. Kao da mi ne pamtiimo kada je gospodin Vucic kao „savezni“ ministar za informisanje trazio da se zabrani gledanje strane TV i da svako ko ima satelitsku antenu plati poseban porez. Ne branim ove iz DS i ja nisam ni u jednu stranku ali, ipak DS nije doprineo da se toliko zla napravi kao sto je SRS i vojvode Toma Nikolic i Aleksandar Vucic, oni misle da smo mi sve to zaboravili. Toma se jos cuva i ne pokazuje svoju narav ali ovaj junosa Vucic vec pokazuje svoj bezobrazluk u nastupu na TV. Ma svima je u interesu samo vlast i drpanje novca a nikome nije do naroda.

  • Hocu da kazem da istinu govori samo onaj koji je u opoziciji. Jer im tada samo istina odgovara, a zapravo neznam sta sam hteo da kazem , osim da nista ne valja ni za zemlju , ni za ljude , ni za grad. Na sve strane jad i beda , privreda u kolapsu, ljudi gladni odsecaju delove tela, neznaju nam se granice podeljeni smo u sto stranke a svaki drugi se prodaje za saku pirinca. Jebu nas i Rusi i Ameri uzduz i popreko. Jebemli ga otvori mi se srce al sve je to dzaba problem je u nama, i u ljudima koje Sasa i Bosko kupuju njihovim parama, itd… Ma idem da gledam Velikog brata tad sam najgluplji .

    P.S.
    iZVINJAVAM SE STO VAS SMARAM I JEDEM G….

  • Kada smo već kod demokratije , jedno obaveštenje. Juče su u Boru 2 bili izbori za savet mesne zajednice. Od 9 članova saveta petoro je izabrano sa liste UG Borski Pokret i još dvoje sa te liste ali oni nisu članovi Borskog Pokreta već sasvim nezavisni kandidati. Osmo i deveto mesto po broju glasova osvojili su kandidati koje je predložila jedna od stranaka.
    Od 199 glasača najviše glasova je dobio Mile Jović (BP) – 143 a za njim sledi Simonida Gavrić (BP) – 129 glasova….
    Možda ovo za nekoga i nije bitna vest ali treba da se zna…

  • A koliko birača ima u toj MZ i koliki je bio odziv?

    Tek kad se saopšte ovi podaci videće se kakav je odnos građana prema izborima, strankama i kandidatima.

    Pretpostavljam da broj od 199 glasača ne predstavlja više od 20% odazvanih birača.

    Pa zar se to može smatrati demokratijom ako jedna petina uređuje život svima ostalima?

  • Nazalost, one 4/5 su to dobrovoljno prepustile onim 20%.
    Ima izgleda da će (nam) se to sve češće dešavati.

    Govori se da je ta nezainteresovanost ostala iz vremena socijalizna kada je „raja“ očekivala da o njenim potrebama brine neko drugi, jer je to tada bilo u samoj prirodi sistema.

    U svetu sa pogoršavanjem uslova života izlaznost raste.

  • @Raleg
    „Nazalost, one 4/5 su to dobrovoljno prepustile onim 20%.
    Ima izgleda da će (nam) se to sve češće dešavati. “

    U tome i jeste problem što ni stranke ni birači nisu mnogo zainteresovani za neke kvalitativne promene. Strankama to odgovara zato što lakše prelaze cenzus a birači su stekli utisak da ni masovnim izlaskom ni bojkotom izbora neće ništa promeniti.

    Lično smatram da na lošu izbornu ponudu birači treba da reaguju masovnim odzivom uz precrtavanje glasačkih listića kako bi se predlagačima kandidata ukazalo da ni oni ni njihovi kandidati nemaju nikakvu izbornu vrednost.

    Ovako, izabrani kandidati uz mali odziv, u praksi doživljavaju da ih niko ne ceni niti priznaje za legalne predstavnike, a to onda opštinskim strukturama i strukturama javnih preduzeća daje šansu da njihove zahteve za sprovođenje programa mesnih zajednica tretiraju u zavisnosti od međusobnih ličnih veza ili dogovora koliko su spremni da odstupe od usvojenih opcija.

  • Kao što je Tadić svojom politikom kohabitacije rehabilitovao Koštunicu za ono što je radio tri godine i za ono što je uradio Zoranu Đinđiću i za to što je zaustavio reforme u Srbiji, evo, on to sada radi sa Dačićem. Tako da ispada da je jedna od glavnih funkcija Demokratske stranke da rehabilituje stranke koje to ni ne traže, u stilu – mir, mir, niko nije kriv. Onda, naravno, ne čudi ni izjava da je smrt Miloševića tuga pregolema za socijaliste, kao što je to za demokrate smrt Đinđića.

    Paradoksalno, na kraju će Zoran Đinđić biti veći problem za demokrate nego za ove koji su ga ubili, jer ovi ga bar istinski mrze i o njemu misle najgore, a ovi će se na kraju pomiriti sa svim i svačim. I srpska politika postaje jedna velika splačina, u kojoj je sve moguće.

    Žarko Korać

    Pitanje koje mi je Vesna Pešić postavila: „A šta Tadić u stvari hoće?“ je jedan nezasluženi kompliment koji mi dajemo Tadiću, kao da on zna šta hoće, kao da on stvarno ima neku strategiju i zna šta hoće, sem da se zadrži na vlasti. Ja to stvarno vidim u toj funkciji i mislim da, kao što je nekada demonizovan Milošević, sad se i tom Tadiću pripisuju neke tajne strategije i duboke zamisli koje ja garantujem da on nema. Gledajući ga, mislim da on ako ima neki cilj, to je da se kruniše, inače druge ciljeve on nema, pa šta bude trebalo u tom smislu, on će to i uraditi.

    Srđa Popović

Napiši komentar

/* ]]> */