Aktuelno Društvo Specijal Zaječar Некатегоризовано

Udario tuk na luk

Ovaj tekst predstavlja osvrt uredništva na vest koju nam je poslala Carrie Čolić, saradnica iz Zaječara.

Izgleda da ni u Zaječaru ne cvetaju baš muškatle niti njegovom gradonačelniku ide baš sve kao po loju. U stvari, ništa mu ne ide od ruke, javna preduzeća i ustanove su u teškom stanju, a zaraza se proširila i na škole.
S obzirom na to da je lokalna samouprava, kako sve ostale, tako i u Zaječaru, dužna da školama pokriva materijalne troškove, gradonačelnik Zaječara se našao na velikoj muci: da li da zaječarskim đacima kupi krede i sunđere, školske dnevnike, i ostalo ili da se pravi Toša i uvređeno se duri zbog nečega na šta prosvetni radnici imaju zakonsko pravo – pravo na jubilarne nagrade.

A muškatle mirišu, mirišu...

A muškatle mirišu, mirišu...

Naime, već se pročula bruka po čitavom regionu da su zaječarski nastavnici i đaci novu školsku godinu započeli bez osnovnih sredstava za rad: dnevnika, kreda, sunđera i ostalog pribora koji im je neophodan za redovnu nastavu, te su časove i izostanke, umesto u dnevnike, upisivali u svoje notese, sveščice, rokovnike, na karo-papiru – kako se ko snašao.
Ali, „ni to nije sve“, što bi rekli u Telešopu: čitavu situaciju dodatno su zabiberili neplaćeni računi za grejanje, vodu i struju, telefone, pa su računi mnogih škola blokirani i radnici nisu mogli da prime svoje zarade iako je Ministarstvo uredno prenelo sredstva za ovu namenu.
O svemu je obavešteno Ministarstvo prosvete, a prosvetni radnici su se dopisivali i sa svojim gradonačelnikom (kao da on sve ovo ne zna), ali prijem i priliku da se ovi problemi reše, ako ne zbog prosvetnih radnika, a ono bar zbog nedužne dece – nisu dobili.
Gradonačelnik se uzjogunio i neće ni da čuje.
U kom žbunu leži zec? Pa, evo u ovom: zaječarski prosvetari su tužili Gradsku upravu zbog neisplaćenih jubilarnih nagrada i – dobili spor. Sud se držao slova zakona (i u ovoj našoj napaćenoj državici se čuda ponekad događaju, ili tamo neki sudija naprosto, mrzi gradonačelnika).
Desilo se to da su sada računi mnogih škola blokirani i zbog sudske odluke, pa su novci koje je Gradska uprava, kako kažu, prosledila uredno i na vreme školama – otišli na jubilarne nagrade.
Zaječarski kabadah…, pardon gradonačelnik ne miri se sa ovom odlukom suda. Jer: čija je u Zaječaru prva i poslednja – njegova ili sudska? Ne može i jare i pare, i jubilarne nagrade i krede i sunđeri i dnevnici i domestos i još koješta što pada na pamet nezajažljivim prosvetarima.
Gradonačelnik je uveren u ispravnost svojih postupaka, jer, kako sam kaže, on sa prosvetarima nije potpisao ništa, već su sa prosvetarima potpisali nešto neki drugi ljudi u Beogradu, tamo neki ministar prosvete i tamo neke prišipetlje i vinske mušice i to one sindikalne. Šta to njega briga? Po kom to zakonu i pravu dogovor dve strane obavezuje trećeg da isplaćuje to što su se oni dogovorili? U stvari, da je pravde u ovoj državi, najbolje bi bilo da se Zakon o radu prilagodi težnjama i skrupulama zaječarskog gradonačelnika, pa kad god neki nesrećni srpski prosvetar zatraži neku jubilarnu nagradicu za krvav rad (koji jeste takav u našim školama), koji je obavljao godinama, a onda tamo neki sudija virne u Boškov zakon o radu – prosvetar dobije packu po halapljivim prstićima.
Ili, još bi najbolje bilo (da ne menjamo Zakon o radu, znate i sami koliko traju kod nas procedure oko donošenja zakona, a pritom niko živ ne zna šta će na kraju od svega toga da ispadne), da se sami prosvetni radnici na početku svake školske godine, ili možda decenije (pošto se jubilarne nagrade dodeljuju nakon svake dekade provedene na radnom mestu), lično izjasne da li su za to da dobijaju redovno krede i sunđere ili jubilarne nagrade jednom u deset godina.
A ne ovako. Šta sud ima sa kredama, sunđerima i jubilarnim nagradama sa kojima nema ništa čak ni gradonačelnik?

I kad su svi već pomislili da dogovora neće biti ni od korova, pojavio se – a ko bi drugi – lično gradonačelnik sa spasonosnom idejom: da nastavnici povuku tužbe, a on će im onda odblokirati račune i uplatiti sredstva.
Sjajno, nema šta. Dostojno jedne velike barabe.
Pitamo se samo, šta na sve to kaže gradonačelnikov ispovednik vladika Justin? Možda ništa ne kaže. Možda samo nakon ispovesti jedne ovakve svoje zabludele ovčice naprosto zakovrne očima i padne u nasvest.

O autoru

Redakcija

Ostavi komentar

  • Ono ispod slike da muškatle mirišu, jel’ to opet stavljeno kao sarkazam ili stvarno smatrate da mušaktle mirišu? Inače, samo od jednog koncerta koji organizuje Saša Mirković, mogu da se kupe dnevnici i krede za sve osnovne škole u timočkoj krajni. Šta mislite kako su nastali pomenuti dugovi javnih preduzeća i ustanova u Boru koja su potezom pera izbrisana i sada se otvaraju nova koja su blanko i spremna da se zaduže nanovo jer im je početno stanje 0, pa dok doguraju do milionskih dugova ima vremena, onda će sadašnji ili novi predsednik opštine da gasi ta preduzeća i ustanove i otvara nove, pa sve u krug. „Šema“ sa gašenjem preduzeća i otvaranjem novih je „kupljena“ od pomenutog gradonačelnika koji je vršio test probu na pozorištu u Zaječaru, što se pokazalo kao nešto što prolazi pa je recept dat kolegama u susednoj opštini. Jao nama sa ovim Karapandžama (da podsetim to je junak serije „i jedna žlica Vegete“)

  • Ako budemo ćutali sigurno neće samo da popuca tako brzo! Muljatori, „stručnjaci“ po javnim preduzećima i ustanovama, će nastaviti da grebu po dnu opštinskog budžeta sve dok ih niko ne procesura i traži odgovornost.

    Ovo grebanje po dnu lonca u Boru traje već tri godine, i krajnje je vreme da im se stane na put.

  • Pa da Armagedone. Kada ti je idol Veličković bio na čelu bande koja je pustošila grad sa sve tvojom strankom tada nije bilo „grebanje lonca“?!
    Kada su ti zapošljavali ženu da bi bio poslušan, tada nije bilo „grebanje“.
    A sada je odjednom grebanje lonca.
    Da nije takvih kao ti odavno bi im videli leđa

  • Немам ништа лично против просветара…али, брате, они се стално нешто буне, они су на ивици беде, па мало штрајкују или прете да ће то да учине…чини ми се да само радници на „државним јаслама“ имају нека права, а ми, који црнчимо код приватника можемо само „да умремо“…и то без јубиларних награда!?

Napiši komentar

/* ]]> */