Aktuelno Izdvojeno Некатегоризовано

Ugasite svetla pa da polegamo

Stvarno više nema smisla da nam sve ovo radite i da nam posle govorite – Niste videli, niste videli – kad smo videli! Ovako, ako ugasite svetlo možete da nas pravite blesavima.
Taman pomisliš gotovo, ne može, bre, glupost da ide u nedogled kad ono jok – to kad u’vati ne pušta. Pa još kad se uhvati pod ruku sa bezborazlukom možeš samo da sediš i da se krstiš.
Javnost Srbije je obaveštena da će aktuelni ministar unutrašnjih poslova, Ivica Dačić, onaj što su ga do juče zvali ’’mali Sloba’’ postati ovogodišnji nosilac ’’laskave titule’’ ’’Najevropljanin’’ što znači da se on debelo oznojio, preznojio i namučio da Srbiju približi Evropskoj uniji.
Dojučerašnji mali Sloba vam je inače onaj što je sa velikim Slobom zaslužan što je Srbija anatemisana i što je Srbiji ’’nepravedno i ničim izazvano’’ nametnuto ono što joj je posle velikodušno ukinuto a za šta je opet kao zaslužan mali Sloba. Možda bi bio zaslužan i veliki nego njega više nema. Sediš, slušaš i pitaš se da l’ je, bre, normalno da nekoga pohvaljuju pošto su tog nekog, kako god obrnete, bagerom morali da uklone, da l’ stvarno postoji vaskrsenje i shvatiš – sve što ne može, što ne dozvoljavaju ni zakoni fizike ni zakoni logike a, boga mi, ni istorijski zakoni, ovde može.
Preživesmo što se Tadić nacionalno izmirio sa socijalistima i u to ime se svečano izljubio sa Dačićem, sve iz ljubavi a ne zato što je video koliko ima sati i što bez njega ne bi mogao da formira vladu, preživesmo i što je Dačić postao ministar unutrašnjih poslova iako je za vreme velike vladavine, dok je bio mali Sloba, Srbija imala dva i po policajca po glavi stanovnika koji su služili čuvanju režima, razbijanju demonstranata i izbijanju bubrega, pa ćemo, valjda, preživeti i to što je proglašen Najevropljaninom u ova smutna tranziciona vremena. Ja samo moram da podsetim da je Dačić u ovom trenutku kad ga proglašavaju za Najpribližitelja Srbije europskoj uniji, jedan od onih koji je Srbiju otkinuo od Evrope i ostatka sveta i usput da pitam – izvin’te, gde je tu logika! Korist nije. Mislim, ta Prva evropska kuća Čukarica koja mu dodeljuje ovo priznanje je neprofitabilno udruženje gradjana, niti stvaraju profit niti im treba, znači nisu pare u pitanju, šta je onda u pitanju nije mi jasno.
Kako saznadoh ’’osnovni programski ciljevi i zadaci ove čukaričke Kuće usmereni su na unapređivanje razumevanja, međusobnog poznavanja i saradnje građana, posebno na planu kulturnog, naučnog, obrazovnog, ekonomskog, zdravstvenog i drugih oblika povezivanja. Zahvaljujuci nesebičnom (u najvećem delu volonterskom) radu preko 150 današnjih članova Kuće, ona je sve više postajala most izmedu građana, regiona, država i naroda, kao i mesto međusobnog upoznavanja i prožimanja naše i kultura prisutnih u bližem i daljem okruženju’’.
Ako ih razumem u vezi ovog povezivanja ubio me bog, a kakav su most izmedju gradjanja i ovoga što su naredjali pokazaše danas a pokazaše i onda kad im je iz projekta oko dodeljivanja ove titule istupio Evropski pokret u Srbiji jerbo nisu uspeli da usaglase stavove oko toga ko treba da bude dobitnik ove titule.
Miljenko Dereta, predsednik Građanskih inicijativa, rekao je: „Nesumnjiv je doprinos Dačića u formiranju proevropske vlade i viznoj liberalizaciji. Kad se pogleda njegov politički put, mogu da kažem da je Dačić najzad u dobrom društvu dosadašnjih dobitnika priznanja“. Da je dao doprinos formiranju ove proevropske vlade, kod nas vlada nikad ne može da bude vlada nego uvek pro ili contra, jeste, bez njega se nije moglo pošto imamo blesav narod ali da je doprineo viznoj liberalizaciji e, boga mi, nije, isto kao što nije ni Tadić, nije niko, nego su takve europske političke prilike. Kako zaboraviše da je Dačić jedan od onih koji je Srbiju odveo u vizni ‘’zatvor’’ moja pamet ne može da shvati. Ne smeju, bre, da ga pomenu u vezi vizne liberalizacije a o ovoj tituli da ne govorim. I onda vam sve to začine time da je Dačić najzad u dobrom društvu aktuelnih demokrata, nosioca raznoraznih titula. Zapeli da od njega naprave dobrog dečka koji se druži sa finim ljudima pa to ti je.
U skorašnjem intervjuu koji je dao RTS-u koji odgledah otvorenih usta, vodila ga je voditeljka koja bi u svojoj predjašnjoj matičnoj kući ipak razgovarala malo drugačije, čitav intervju se klackao izmedju pohvale i osude, jedva ga ukapirah, Dačić se dobro odbranio od onoga koga je vrlo dugo pratio u stopu.
Nije mu bio na sara’ni a ni na jednom podušju što govori da je politički raskrstio sa njim. Ne kontaktira sa drugaricom Mirom. Pojma nema šta se dešavalo a ni šta se dešava. On jes’ da je bio blizak sa Miloševićem ali je sa njim bio na ‘’vi’’ a ne na ‘’jebi si mater’’, ako neko pomisli i jes’ da ništa od onoga što je čitao u ime stranke nije ni smislio ni misilio al’ je morao da čita kad je već član. Al’ kad se sve uzme u obzir on je ipak, koliko god dugo bio najbliži Miloševićev saradnik vodio svoju, odvojivu i vrlo različitu politiku od svog vodje. I nema veze sa onim koferčetom. I zna se sa Cecom još od kako su zajedno piškili u pesku i ona pevala na priredbama na kojima je on recitovao ‘’Ide Tito preko Romanije’’ kao da je za Srbiju mnogo važno od kad se znaju i ko na čiju slavu ide.
Sve to shvatiš je da Dačić pokušava da objasni da, u ono vreme kad je Milošević vikao – Narod niko ne sme da bije – nije umeo da izadje iz kola u koje se uhvatio i da nije bio ni blizu kolovodje nego da je igrao na mestu keca koji je kolo zavrtao po prašini na neku svoju stranu što se danas da i videti.
I sve što vidiš je da je avanzovao u onog koji danas viče – Niko ne sme da bije narodnu miliciju.
Čudni su putevi nebeski a o političkim putevima da ne govorim.
Danas možete u novinskim izveštajima da pročitate da je Ivica Dačić ’’valjda najkontroverzniji srpski političar’’. Šta hoće da kažu nije nikom živom jasno, ako uzmemo u obzir da je jedno od objašnjenja reči ’’kontroverzan’’ – u sukobu sa samim sobom – ne znam zašto je Dačić kontroverzan. Kako vidim on je u velikom saglasju sa samim sobom čim je od malog Slobe stigao do Najevropljanina. Voli čovek vlast pa tako može od faze – Srbija do Tokija – da dodje do faze -Srbija kako zna i ume u Evropu, uz moju pomoć i uz božiji blagoslov.
A kako stvari stoje i kreću se u Srbiji, sve u krug i u nazad, sledeće što možete da očekujete je da Dačiš postane predsednik Srbije.
Naprednjaci se upravo spremaju da zakucaju premijeru na hrastova vrata i predaju mu onih milion i nekol’ko potpisa koji izražavaju volju gradjana. Da l’ će izbori biti sutra, prekosutra ili za dve godine u Srbiji je svejedno, vreme ionako stoj,i a ko sve može da se kandiduje za predsednika je lutrija još od Šećeroskog. Ko sve može da postane predsednik ne smeš ni da se kladiš jerbo garant gubiš.
Proevropljani su u modi, Tadić utro put. Dačić se već slika kao on, gde god se nešto desi on se hudinijevski stvori da objasni šta može, šta ne može i za šta će se boriti.
Čim bude počeo kao aktuleni predsednik da priča kako se bori za mir u svetu da znate koliko ima sati.
Ne verujem ja da će Tadić tek tako da mu prepusti predsednikovanje ali za Tadića je ova titula već malo. On em je lep, em putuje po svetu i bori se za taj mir, sve titule je već pokupio, da jednog trenutka mora da dobije i titulu Miss universum.
Neko će morati da ga zameni.
A sve vam uvek ostaje u krugu ’’porodice’’.

O autoru

Mirjana Mimica

1 komentar

  • Onaj doušnik što je javio identitete Krcunu (Kalabić) je danas vezano za identitete komentatorara preduzeo…
    Niko ne sme da piše ništa loše o ministru…
    Doduše tekst nije nešto, tema takođe, … interesantna za Borane. Mislim ništa čudno, pa i Koštunica je dobio neku kupljenu nagradu za najsvetskijeg političara pa nam nije bilo čudno. A mi smo mali, ne možemo svoje dvorište da očistimo a smeta nam što je lordovo prljavo.

Napiši komentar

/* ]]> */