Aktuelno Ekonomija Specijal Некатегоризовано

Vic dana

Danas, 1. novembra, tekućeg leta gospodnjeg, svečano počinje primena novog Zakona o zaštiti konkurencije. U zemlji Srbiji. Izjavio gospodin ministar u Ministarstvu trgovine i usluga Srbije, Slobodan Milosavljević. Da ponovim, u zemlji Srbiji, zemlji propale privrede. Silovane i nasilno dovedene do propasti. Ovaj najnoviji Zakon treba da doprinese ‘’jačanju konkurencije i pripremi srpske privrede za još oštriju konkurenciju na tržištu Evropske u nije’’. Videla Srbija da joj se nije zezati pa rešila da zasuče rukave i probije se na evropsko tržište, kako zna i ume. Ni sa čim. To uglavnom nije moguće al’ mora se verovati. I u to da imamo privredu a i u to da će ona kao negde da se probije.

Ubi me, bre, konkurencija

Ubi me, bre, konkurencija

To što kao taj Zakon kao stupa na snagu pa mi kao treba da umremo od sreće i horski zapevamo jednu optimističko zaludjujuću pripremljenu za ovakve situacije i nije toliko strašno. Ko šta radi Srbija donosi zakone, usvaja zakone, stavlja ih na snagu, oduzima im snagu, imamo zakona koliko hoćeš za sve vremenske nepogode, agregatna stanja, političke prilike, nove ministre, stare ministre i ljubavno fatalne koalicije. Strašno je to što zakon sam po sebi ne može da funkcioniše, odnosno niko neće umeti da ga primeni pa se ‘’očekuje da Skupština u narednim nedeljama raspiše javni konkurs za izbor predsednika i članove Komisije za zaštitu konkurencije’’. Opet izjavio onaj ministar onog ministarstva zaduženog za trgovinu a naročito za usluge. A od te komisije se očekuje ‘’kvalitet, operativnost i razumevanje aktuelne situacije u privredi i striktnost u poštovanju zakona“. Nešto što je ovde nezamislivo ima nekol’ko godina a naročito razumevanje.
Kad god se nešto desi ovde se osnivaju komisije za praćenje, rukovodjenje, sprovodjenje i donošenje zaključaka. Osnuju komisiju, obaveste nas da će ta komisija čim prije da nas obavesti šta je zaključila i nikom ništa. Onda jave za novu komisiju a mi zaboravimo onu prethodnu.
Sve živim u nadi da će jednom neka komisija, izabrana na javnom konkursu a sastavljena od političkih poslušnika i moj do mojega ljudi, istupiti i reći – dugotrajnim, iscrpljujućim i kolektivnim razmišljenjem svih cenjenih članova komisije zaključili smo to i to. Jok, bre! Ako ih neko i na’vata da ih priupita dokle su stigli sa praćenjem onoga što im je posao oni uglavnom izjave da još pokušavaju da utvrde šta im je posao a da nekim čudom ono što im je posao nije po zakonu i da su im ruke vezane. I sad ja treba da verujem da će neko ko ne može da ukapira šta treba da radi da razume aktuelnu situaciju. Mislim, kako da razume kad ne zna koju situaciju treba da razume.
Što se operativnosti tiče, operativni su, kako da nisu i to u deljenju kolača – dodjem ti, dodješ mi. Onog kolača zbog kojeg je i propala srpska privreda.
Nego, da se vratim na ovog ministra, rek’o čovek da je najveća dilema oko toga da li su ugrožene tržišne slobode.

Da mi je muž, bravu bih zamenila dok stigne kući! I samo ga obavestila da može da se vrati kad se opameti i postane pristojan. Šta možeš da očekuješ od čoveka koji izjavi da gradanji Srbije mogu od novog zakona da ‘’očekuju isto ono što prosečan potrošač ili građanin EU očekuje od svoje države – da stvori ambijent za konkurenciju, nove investicje, snižavanje cena, poboljšanje kvaliteta.’’ I da neće više da može da zakon štiti neke kompanije. Zakon takav.

E sad, Srbija ima monopolistu. Monopolisti malo kao i svakom monopolisti. Svega mu je malo. Monopolista može da naredi da u krugu od kilometar oko njegovog prodajnog objekta ne može da postoji najobičniji kiosk. Što bi postojao kad cigarete i novine možete da kupite i kod njega. Kad se sklanja kiosk u tome učestvuje malo više policajaca za ukus običnog gradjanina, valjda stoje tu ako gradjani reše telima da brane kiosk.

Monopolisti je malo što u svom objektu prodaje hleb, mleko i meso nego mora da ima i pijacu. A mora i da pobedi konkurenciju – srpskog seljaka. Onda vi gledate emisiju zašto je bolje kupovati pasulj i zelenu salatu u mini, maksi, mega marketu nego na pijaci i saznate da – monopolista ima deklaraciju gde je gajeno, kako je gajeno, koja pesma je pevana kad je gajeno, koje je djubrivo korišćeno, rok trajanja i kvalitet! To na pijaci nema. Naročito deklaracije. Savet je da odete na pijac i upitate Milisava kod koga poduže kupujete pasulj – Je li, Milisave, koje si djubrivo koristio, kojom si vodom ovo zalivao, gde ti je, bre, deklaracija, kakva je ovo trgovina – pa ako Milisav u vas gleda kao krava mrtvo tele da se okrenete nalevo krug, preko ramena mu saopštite da je prevarant i kupujete dostojanstveno u mini, maksi, mega marketu.

Monopolisti obučeni za zaludjivanje naroda sve u korist svoje imperije ne računaju da postoje ljudi baksuzi a naročito žene baksuzi kao što sam ja pa sam ja otišla, zakačila se za pasulj, digla čitavu dževu da nemam lupu da pročitam tu famoznu deklaraciju pošto nju samo uz pomoć lupe možeš da dešifruješ i saznala sledeće – da u mini, maksi mega marketu po istoj ceni kao što je pijačna mogu da kupim pasulj sorte Tetovac iz zemlje porekla Azerbejdžan. Uvoz 2008. godina. Rekla – Izvin’te, gospodjo, niste vi krivi pa joj rekla sve ono što ne mogu onome ko je kriv. Izvinjenje uputila i na kraju.

U radnji monopoliste možete da kupite trešnje po ceni od 5 000 dinara, ribizle po ceni od 4 500 hiljade dinara, rakiju Šljiovicu bez deklaracije po ceni od 14 000, pakovanje nekuvanih špageta od 700 dinara, bez pratećeg sosa, kačkavalj od ravno 17 000 dinara, doduše naseckan na 100 grama da kupcu bude lakše i da kompletna porodica može da ga omiriše.

Monopolisti je malo da oduzme ‘leba prosečnom srpskom poljoprivredniku pa monopolista gradi neke gradove, zida zamkove, oduzima posao i gradjevinarima i zanosi se da će neko to da plati samo zato što je on zidao jer je on em monopolista em ime. I onda mu to ostane neprodato, bačena para od čega mu se diže kosa na glavi.

Onda država, ona država koja je imala dilemu postoji li monopol u čednoj zemlji Srbiji, da bi pomogla monopolisti izmisli subveniconisane kredite i počne da zvoni na sva usta kako je darežljiva prema svom narodu.

Ko još nije ukapirao, subveniconisani krediti u zemlji koja je čabrirala i bankrotirala samo što niko ne sme da kaže, su izmišljeni samo da bi se prodali stanovi u zgradama koje se zovu ‘’Zumbul’’, ‘’Šeboj’’, tako nešto. Subveniconisani krediti će biti odobreni partijskim poslušnicima i to samo ako odaberu stan u jednoj od ovih zgrada sa botaničkim imenom. Ostalima će reći da nemaju uslova za kredit. Ako nekome i odobre biće samo da se vlasi ne dosete. To u vezi dileme koja muči prosečnog srpskog ministra – da li stari zakoni štite neke kompanije. Ma jok, čini ti se!

I sve to na stranu, prosečan gradjanin ove jadne zemlje treba da veruje da će se ova zemlja probiti na neko, bilo koje, tržište sa nečim što nema! Nema, bre! Ispred Agencije za privatizaciju svaki božiji dan neko duva u pištaljke. I svaki dan ih čuvaju policajci. To jest, ne čuvaju radnike koji su besni pa umesto da budu na svojim radnim mestima koja su prodata zajedno sa fabrikama nego umesto toga duvaju u pištaljke, čuvaju one koji su ih prodali.

I onda vam takvi podmetnu nov Zakon o zaštiti konkurencije. I pričaju vam nešto o probijanju srpske privrede. Pre bih poverovala da je ovaj ministar rekao da će pešice da prepešači okean. U neka čuda mogu da verujem a u neka ne mogu nikako.

Ovi iz Evrope treba debelo da se zamisle. Naročito ako misle da zaštite svoje tržište. Stiže Srbija! Sa konkurentnom privredom!

A ko još nije pročitao od koga se očekuje najveći, evropski, svetski, more globalni uspeh, to su ‘’sektori privrede u kojima nisu zabeležni značajniji rezultati, kao što je automobilska industrija, proizvodnja delova i sklopova za saobraćajna sredstva, industrija nameštaja, prerađivači u agraru i tekstilna industrija.’’

A ove godine je sklopljen posao veka što se automobilske industrije tiče. I sklopljen rekordan broj automobila nezabeležen još od izvoza Yuga u Ameriku! O preradjivačima u agraru da ne govorim. Mislim, prioritet srpske poljoprivrede nije podstrekivanje proizvodjača i preradjivača u agraru nego kako može tu da se omrsi otkupljivač, država koja u ime proizvodjača sklapa te poslove veka. A ne može ni najobičnije šljive da izveze sa urednim papirima. I hoće da bude konkurentna!

Al’ dobro, možemo da se nadamo da će skoronajavljena Komisija za praćenje novog Zakona da razume aktuelnu situaciju. Onda će da usvoji zaključak. Pa će biti neka procedura. Pa neka nova komisija za sprovodjenje usvojenih zaključaka. Pa u krug.

Pa nov zakon.

Sve dok ne zaboravimo da je ova zemlja ikada imala privredu.

Ostaće nam samo nada da ima potencijal.

Ko o čemu, poslanici, ministri, premijer i predsednik nam o potenicaijalima.

To vam je ono kao – ima talenta al’ nije imao na čemu da svira. Pa postao šlager pevač.

To je Srbija.

O autoru

Mirjana Mimica

Ostavi komentar

  • Odavno u Srbiji važe nepisana pravila: „Kad hoćeš da proguraš nešto nezakonito ili nepošteno a da ne budeš odgovoran formiraj Komisiju“, „Jedeš kao Komisija budžet“, „Podmitljiv si kao Komisija“, itd.

    Iz prakse vidimo da su najveće mahinacije, pljačke i prevare u Srbiji obavljene uz pomoć neke Komisije. Naprimer: izborne prevare, privatizacija raznih firmi, sumnjivi tenderi, razne podele stanova, nagrada, priznanja, imenovanja i izbor kandidata na razne funkcije, itd itd.

    Jednostavno, izgleda da kao narod više volimo da nam umesto nas samih neka Komisija reši neki problem, pa makar nas to mnogo skuplje koštalo. Da nije tako nebismo ni imali toliko takvih plaćenih Komisija.

  • Najvise me pali rec „konkurencija“ od koje se rezim stiti decenijama…

    Sada ce i zvanicno (jevropski) pokusati da nam „dokazu“ cinjenicno stanje;
    da konkurencija ne postoji kada zatarabis sve politicki nepodobne prizvodjace i privatnike, a podobnima gledas kroz prste (ili novcanik). Zakone donoses, apartcike zaposlis da ih sprovode a miliciju koristis kada se neko pozali na tu glupost.
    Znaci zelis dobro narodu (javno lazes ko’ pas), ali ne hajes za sprovodjenje te dobrote (tajno priznajes istinu samom sebi), a po potrebi hapsis sve one koji ruse „autoritet“ korumpiranih rezimskih lazova & zakonodavaca.
    Malo su se preracunali sa kadrovima-nemaju toliko lizaca dupeta, koliko EU ima drcnih kapitalista.
    Kadrovi Megatrenda ce ovog puta morati na popravni ispit (iz politicke nauke) a ministri ponovo u „vecernje“ skole.

  • Pa da, donose zakon o monopolistima a sto ne sprovode zakon io transperentnom trosenju novca iz budjeta, sta je sve kao otkrio taj revizor u skoro svim ministarstvima kako su trosili i trose novac. Ja mislim da je to samo vrh ledenog brega u vezi kako se trosi budjet. Serviraju nam skoro svaki dan po kao donose novi zakon a u vezi bolje za narod, pa sto ne sprovode te zakone. Oni gledaju da sto vise zagrabe, da sto vise naplate od „monopolista“ sto on podrzava njihovu stranku donacijama i to podrzava i opoziciji i poziciju, sto da ne sve to „on“ posle vise struko naplacuje od naroda.

Napiši komentar

/* ]]> */