Aktuelno Izdvojeno Некатегоризовано

Vuvuzele za Kosovo (zakasnila Mahlat na moleban)

Dve godine je samoproklamovani lider regiona trčkao po svetu, od severa ka jugu i od zapada ka istoku pa unakrst odakle se vraćao i poručivao nam da su nam oni sa severa, juga, istoka, zapada i unakrst, poručili da neće priznati Kosovo a sve u ime neraskidivog, viševekovnog, prijateljstva, skoro pa bratskog, sa nama Srbima.

Koliko danas će diljem sveta, svim državnicima koji su mu obećali da nikada neće priznati Kosovo, razaslati sitnu knjigu da ih podseti da Srbija nikad, ni pod kakvim uslovima, šta god tamo neko rekao, neće priznati Kosovo, makar nikad ne ušla u Jevropu, makar do sudnjeg dana ostali usred sveta ko na kraju sveta, te da se prisete šta su nam obećali u ime neraskidivog sprsko belosvetskog prijateljstva. Inače, možemo mi i da se uvredimo pa da ne dolazimo na kongrese, svetovanja, samite, pregovore, kao što umemo.

Sitna knjiga će biti u vidu 55 specijalnih izaslanika za 55 država sveta. Srbija u mnogo čemu oskudeva al’ u specijalnim izaslanicima, vala, jok. Imamo ih za sve prilike a naročito ove što će tamo negde da sede i čekaju odgovor na ’’vita jela, zelen bor’’. Vratiće se sa diplomatskim odgovorom, vala ni u diplomatama demagozima ne oskudevamo, i poručiti nam da može da bude al’ da ne mora da znači. To će nam dati vetar u ledja za dalju borbu. Mirnu. Mislim, poručiće nam kao što nam je predsednik već poručio – tiha voda breg roni a onaj odozgo vidi sve nego juče za vreme molebana imao druga posla. Biće da je odozgo posmatrao šte će odlučiti ovi iz MSP-a.  Ovi što misle da molitvama mogu da učine ono što Vuk Jeremić nije uspeo nikako da shvate da bog ne može da bude na više mesta kad već tvrde da je jedan.

Nama je mili predsednik, juče, k’o maljem udaren u glavu,  poručio da imamo ’’jasan plan diplomatskih aktivnosti’’. Prekonoćni. To je ta sitna knjiga u 55 primeraka i 55 specijalnih izaslanika. I prvo je nama rekao to što će u sitnoj knjizi da piše – Srbija nikad neće priznati nezavisno Kosovo. Red je bio da prvi saznamo. One dve godine intenzivnih diplomatskih aktivnosti… pa kratko je vreme bilo.

Ako sad mislite da ću da blatim predsednika… ma jok. Ič mu ne zameram. Priča čovek ono što inače priča. Jes da mi je u jednom trenutku palo na pamet da bi neki ozbiljan predsednik juče izašao i rekao – Ljudi, gotovo. Uradili smo šta smo umeli, politika je kurva kao što znate, sad će Kosovo priznati i oni koji pojma nemaju gde je, to nam je što nam je, daj da vidimo kako ćemo dalje bez Kosova al’ sa Kosovom u srcu, to ne mogu da nam uzmu   – ali to bi bio njegov predsednički krah. O čemu bi drugom govorio. Privreda propala, ekonomija propala, sve je propalo. I mnogo toga je izgubljeno.Očigledno da misli da je lakše vratiti Kosovo nego državu postaviti na noge.

Zamajavanje izmučenog srpskog naroda ne prestaje. Što na teritoriji Srbije što na teritoriji Kosova. Narod vam je uvek kolateralna šteta, u svim borbama a naročito u ovim miroljubivim kojima se kraj ne nazire i koje su iste kao kod svih mučnih razvoda gde jedan hoće da ode a onaj drugi hoće da ga zadrži. Srbi su u ovom slučaju, naročito oni na Kosovu, koji veruju majci Srbiji  nesrećna deca iz nesrećnog braka.

„Odbrana interesa Srbije na Kosovu je nacionalni i državni zadatak za sve građane i državne institucije, kao i za sve političke stranke i to ne sme biti dnevno političko pitanje” – izjavio je predsednik.

Izvin’te koji je interes Srbije na Kosovu? Imaćemo više teritorije? Više glasača? Tamo su nam svetinje? Malo nam je naših dugova pa nam trebaju i njihovi? Božuri? Šta je konkretno interes Srbije na Kosovu?

Da se razumemo – ja mislim da Kosovo, teritorija Kosova, jeste srpsko. Odvajkad. Bilo srpsko pre nego što je Kolumbo napravio glupost i otkrio Ameriku. Ali Srbija se godinama odricala Kosova raznoraznim pogrešnim koracima. Gubila je Kosovo. Nisu ga izgubili ni Tadić ni Jeremić. Njihov gubitak leži samo u tome što neće da se pomire da ne mogu biti istorijski dobitnici. Jednostavno moraju da prihvate da kosovski Albanci nemaju ni jedan razlog, bolje reći interes, da ostanu u sastavu Srbije. Boli ali šta ćete. Iskreno, taj srpski interes da ne damo Kosovo je samo politički. Kosovo je odavno omča na srpskom vratu. Oslobodimo li se omče prodisaćemo ali Tadić, kako rekoh, neće imati o čemu da priča jer je sve druge ‘’bitke’’ važne za opstanak ove zemlje već izgubio. Drugi mandat, nekoliko vlada i ništa. Pitanje srpske privrede je diskutabilno, ekonomije takodje, to vam je usko povezano, ne možete da dokažete ni da postoje ni da ne postoje, ni da smo propali jerbo vas uvek poklopi da će neko, u dogledno vreme, da zabode Srbiji jednu adrenalinsku injekciju u vidu ulaganja, potencijal smo, jetle, Kosovo vam je jedino očigledno – stoji tamo gde je i bilo. To što ovde niko neće ulagati dok Srbija ne prestane da bude bure baruta i reši kosovsko pitanje niko ne pominje.

Dakle, vreme je da neko kaže – Srbija je izgubila Kosovo. Ne juče. Još onomad. Sve do juče je bilo samo produžavanje agonije srpskog naroda zarad lične slave koja, eto, nije stigla. Moleban nije uspeo.

Godinu i nešto smo čekali odgovor MSP-a koji smo svi znali, niste valjda mislili da će reći puj-pike-ne-važi. Tražili ste – evo vam.  Ili, ako ste se bojali odgovora zašto ste pitali. Ovo poigravanje – rekli su samo to a nisu ono najvažnije, suštinsko,  je smešno, dali su odgovor na postavljeno pitanje. Precizno.

Sad Jeremić pokušava da nas ubedi da to što deklaracijom o nezavinosti nisu prekršili medjunarodno pravo ne znači da imaju pravo na secesiju. Treba ga staviti da detektor laži! Pa ako detektor pokaže da veruje sam sebi da mu i oprostimo.

I šta sad?

Predsednik je rekao da je od ‘’presudne važnosti da se sada na Kosovu i Metohiji sačuvaju mir i stabilnost.’’ Znači, i dalje se trpa tamo gde mu nije mesto. Na Kosovu postoje oni koji čuvaju mir. Već godinama. Nemir unosi samo bezuspešna  sprska politika koja se poigrava onim jadnim getoiziranim narodom zbog čega se narod malo, malo pa okupi na ekom mostu i ništa. Samo rizikuju. Pozvao građane da ne nasedaju na bilo kakve provokacije, ako do njih dođe. Provociraju ih samo te zastarele parole – Kosovo je vaše, naše, sedite tu gde jeste i ne priznajte ništa.  Makar nemali vodu,makar nemali struju, makar nikad ne izašli iz sopstvenog sela, makar vam vojska, bilo čija, pratila decu u školu, makar umrli a sunca ne videli. Neko će vam nekad biti zahvalan.

Vreme je da neko onom narodu na Kosovu kaže da je vreme da priznaju neke druge institucije sem srpskih i da počnu da žive kao ljudi. Žive Srbi širom sveta u drugim državama, poštuju tudje zakone pa im ništa ne fali.

Vreme je da se kaže istina.

Vreme je da se ukine Ministarstvo za Kosovo i Metohiju i do sad ničemu nije služilo.

Vreme je da priznamo da sa diplomatijom stojimo kao slon u staklarskoj radnji.

I vreme je da Srbija krene napred, da se već jednom završi boj na Kosovu.

Vreme je da se bavimo oporavkom posle izgubljene bitke i da počnemo da ratujemo sa sobom.

Inače će nam se desiti da i tu bitku izgubimo.

Visimo nad provalijom.

Osim povratka u prošlost postoji i put u budućnost.

Ko ne ume da krči put u budućnost drži se prošlosti.

Kakva je to diplomatija?

I koji je interes?

Čekamo brzi odgovor.

Već godinama.

I da, svima koji su juče zatražili ostavku Tadića i Jeremića – neće je dati. Znali su šta će biti zato se i ne osećaju odgovornima.

Odgovorni smo mi što smo im dozvolili da presipaju iz šuljeg u prazno.

I dozvoljavamo im i dalje. Imamo vremena. Sad ćemo čekati da se vrati 55 specijalnih izaslanika. Sa 55 istih odgovora –

Srbi, odlučite se. Volj’ vam sa svetom, volj’ vam mimo sveta…

O autoru

Mirjana Mimica

Ostavi komentar

  • Draga moja, (izvinjavam se što počinjem ovako ali osećam vas prilično bliskim sebi i svojim stavovima),čitam i uživam u vašim postovima i šire,odavno.Da se ne naljuti onaj,em debeo kao ja, em imenjak,,,,ali poodavno,prvo tražim vaše komentare ili nešto krupnije, pa tek onda „čitam“ njega!
    Ne znam da li sam više penio ili uživao u vašim redovima,da ne bude zabune,sve ste u pravu.Mi smo jedini narod na svetu koji redovno od poraza pravi pobedu i normalno je što je i Sloba to iskoristio 99te godine.I tako se mi čuveni pobednici,polako vraćamo na mere Beogradskog pašaluka.
    Što se tiče lepotana (mislim na obojicu),normalno je da će sve učiniti da ostanu na vlasti.Mislim da u ovom momentu nema ni boljih ni gorih.Svi su isti-željni para po svaku cenu.NAŠIH para po cenu NAS.I tu nam nema pomoći,niotkuda!
    Ako ste se ponadali nečemu u vezi vica koji kruži po Srbiji-koje čokolade više nema u Delta-Maxiju nemojte! O onoj Galileovoj-EPUR SI MUOVE,nema ni reči.Za šest meseci,Milka Forcan će biti zaštićeni svedok!
    Da se kladimo!?

  • Stvarno žive Srbi u drugim zemljama, poštuju tuđe zakone i ništa im ne fali. Evo recimo Divac (što li se vraća ovamo svaki čas kad mu je u Čikagu odlično). Šta bi Amerikanci rekli kada bi pomenuti Srbi u Čikagu samoproklamovali svoju državu na toj teritoriji uz teoretsku pretpostavku da tamo naprave dobru većinu stanovništva. Da li bi tada Amerika odustala od dela svoje teritorije jer je faktičko stanje takvo kakvo jeste. Naravno da ne bi. Ne bi ni jedna država. Eno Gruzija se tamo busa zbog otcepljenih delova. Što ne priznaju faktičko stanje pa da idu dalje.

    Ovde nije problem u tome da li se faktičko stanje priznaje ili ne, problem je što jedino što se radi je nepriznavanje faktičkog stanja. Trošenje vremena (vreme je novac) na retoriku, a praktično se sve ostalo zapostavlja. Kipar i Grčka i dalje ne priznaju podelu Kipra i to će trajati još puno vremena, ali život ide dalje. Slično je i sa Izraelom i Palestinom, da ne nabrajam. Pogrešno je tražiti od ove države da se deklarativno izjasni da prihvata otcepljenje dela teritorije, ali je pogešno i to da se država bavi samo ovim pitanjem, dok se npr. pitanjem privrede praktično i ne bavi, a to je osnova da bi mogla da vrši bilo kakav uticaj na prethodno pitanje.

Napiši komentar

/* ]]> */