Aktuelno Bor Društvo Некатегоризовано

Vuvuzele za Radmilu i Vladu G.

Pre svega, hoću da kažem da ovaj tekst nije usmeren ni protiv jednog od mojih bivših kolega iz borskog odbora LDP-a, pa ni onih koji su jedva dočekali da mi vide leđa.
Kad saberem i oduzmem, ja sam imao više sreće od njih; što svojom, što tuđom zaslugom, nisam više deo stada poverenog na čuvanje porodici Gerov.

Za početak jedno patetično pismo koje je poslato svim članovima Predsedništva LDP, potpredsednicima pojedinačno ali i Centralnoj kancelariji uz molbu da se prosledi predsedniku Partije, a potom ide komentar:

Poštovane članice i članovi Predsedništva LDP

 

Prošlo je nedelju dana od kada mi je „preporučeno“ da podnesem ostavku na mesto menadžera Opštinskog odbora LDP Bor, a mesec i po od kada mi je to praktično nagovešteno (Živana Janković će se setiti ili će pronaći mail od 21.05. u kome sam napisao da mi je jasno da sam praktično smenjen samo mi to još niko nije rekao), a nikakvo obrazloženje još uvek nisam dobio.

Rečenica koju je pri tome izgovorio potpredsednik Partije Nebojša Ranđelović: „Izborni rezultat je dobar, ali način na koji se do njega došlo ne valja ništa“ i zbog čega bih ja trebalo da se povučem, meni zaista ne znači ništa.

Dve godine života sam u potpunosti posvetio LDP-u, žrtvujući pri tome ličnu i porodičnu egzistenciju i ubeđen sam da mnogi među vama znaju da je borski odbor bio među par najaktivnijih u tom periodu.

I ako nisam bio menadžer, svako u Centralnoj kancelariji a verovatno i neki među vama znaju da sam politički deo rada Odbora vodio ja. Za dve godine imali smo preko 30 konferencija za novinare, podelili 20 000 letaka, učestvovali u organizaciji mnogih protetsta i ubeđen sam da bez takvog našeg delovanja ne bi bilo ni privremenih mera ni prevremenih izbora u Boru.

Iz Centralne kancelarije su za taj rad stizale samo pohvale.

Menadžer Odbora sam postao 29. decembra prošle godine i praktično ga preuzeo tek krajem januara ove godine, pa za nepostojanje infrastrukture zaista nema smisla optuživati mene. U periodu od dva meseca (od kraja januara do početka aprila) je bilo nemoguće to uraditi.

Moja je greška jedino što to nisam odmah rekao pred organima Partije već sam štitio Odbor i delimično frizirao pravo stanje. Mada, posle svega, rekao bih da to nije bila presudna greška.

Ali na stranu sve to iz ranijeg perioda, verujem da razlog za moju smenu leži u predizbornoj kampanji, mada mi nije u potpunosti (ili uopšte) jasan.

Sa raznih strana čujem razne verzije.

Jedna od njih kaže da je od mojih 80 potpisa podrške (najviše od svih kandidata sa liste), 60 bilo falš!

To je netačna i krajnje maliciozna tvrdnja i voleo bih da znam na osnovu čega je izrečena (ako je izrečena).

Ako bismo sabrali i potpise podrške ostalih kandidata koje sam ja predložio za listu (njih šestoro), kao i moje ćerke koja je bila kontrolor i aktivna u kampanji koliko su joj to obaveze maturantkinje dozvoljavale, došli bismo do preko 300 potpisa i najmanje (a verovatno daleko više) toliko glasova za LDP.

Od tih šestoro kandidata troje su bili aktivni u kampanji a troje nisu.

Takođe, trebalo bi uzeti u obzir da bez mene na listi ne bi bilo ni Dragana Perića, ni Valentine Novaković ni Jelene Nikolić (ne računam ih u ono šestoro, mada bih mogao) i praktično je prava istina da je više od polovine glasova koje smo kao lista dobili delimično ili u potpunosti moja zasluga.

Lično, u kampanji sam radio sve, od čišćenja prostorija, preko organizacije i učešća u D2D kampanji na terenu, do medijskih nastupa.

Nebojša Ranđelović zna i siguran sam da će to i da potvrdi, da sam spasio izbore dan pre podnošenja liste kada sam pristao, na njegovu ličnu molbu, da ispred mene na listi bude Jovan Manić, čovek koji je imao manje od deset potpisa podrške, a u toku kampanje je otvoreno lobirao za listu URS – Mlađan Dinkić (što sam ja nagovestio još tada, ali su me ubeđivali da to nije tačno).

Da sam te večeri odbio da budem na listi, za mnom bi pošlo još najmanje deset kandidata i sve bi se u momentu srušilo.

Prihvatio sam i to poniženje zbog Partije u kojoj sam iz krajnje iskrenih, ideoloških pobuda, ali i zbog nekoliko ljudi sa liste koji su pristali da na njoj budu samo zbog mene i uložili sebe u sve to.

U bilo kom momentu izbora moje odustajanje od kandidature neminovno bi dovelo do toga da lista ne pređe cenzus.

To je takođe nešto što svi koji su u kampanju bili uključeni, od Nebojše Ranđelovića, preko ljudi iz Centralne kancelarije i Radmile Gerov, do poslednjeg glasača, znaju.

Da nije tako, bio bih mnogo ranije smenjen, a ne bi mi umesto toga potpredsednik partije obećavao da će mi „vratiti ugled u Odboru“, ne bi mi Uglješa Jokić govorio da se od mene kao menadžera očekuje mnogo u kampanji, ne bi me Radmila Gerov slala na medije i tako dalje…

A ne bi mi ni Nebojša Ranđelović spominjao mogućnost da budem u Izvršnom odboru Partije koji bi, kako sam čuo, trebalo da se formira do oktobra ove godine.

Pristao sam, na kraju, i na neke krajnje problematične metode kampanje i, na žalost, u mnogo toga i sâm učestvovao.

Kako smo obezbedili 42 glasa članova jednog sportskog tima znaju  K. H. i Đ.Ž. (u originalnom pismu su prava imena)

To sam radio, vođen čuvenom rečenicom predsednika Partije da „Kad si u bari punoj krokodila ne smeš da se žališ što te udaraju repovima, već mlati rukama kako znaš“. Imao sam pred sobom cilj i zahtev Partije da je cenzus ultimativan.

Sada mi je zbog toga žao.

Žao mi je, jer je posle svega, jasno da smo cenzus imali i bez tih metoda, a uz neverovatnu podršku iz Centrale, cenzus bi prošla i moja baba, da se tako, možda neadekvatno, izrazim.

Štaviše, ubeđen sam da bismo postigli bolji rezultat od ovog koji smo postigli jer je jednostavno ceo grad znao šta radimo.

Dvoje ključnih ljudi, Radmila i Vladan Gerov to nisu previše krili.

Posle svega, osećam se izdano i poniženo od strane Parije kojoj sam zaista posvetio sve što je bilo moguće u prethodne dve godine.

Svi u Odboru koji su negde zaposleni su sve vreme primali platu na svojim radnim mestima, a ja sam, zbog prirode posla kojim se bavim, žrtvovao ne samo svoje slobodno vreme, već bukvalno i materijalnu egzistenciju svoje porodice.

Žrtvovao sam je svesno, zbog ideje, zbog Povelje slobode i da ne patetišem više…

A na kraju sam dobio prezir i nipodoštavanje, dobio sam podsmeh svojih sugrađana koje sam ubeđivao u ispravnost svega što sam zastupao i sažaljenje svojih prijatelja.

Dobio sam i porodične probleme jer sam dan pred početak izborne kampanje odbio posao od jedne kanadske firme koji je mogao da nam obezbedi egzistenciju (ali je projekat takve prirode da ne bi bilo šanse da se bavim kampanjom).

Na kraju, ja ne tražim ništa posebno od vas, osim da mi se tačno obrazloži zbog čega sam smenjen.

Neću priče, hoću tačno da znam: da li sam smenjen zbog hira Radmile Gerov ili su u pitanju neki drugi, viši interesi.

Obraćam vam se sada i očekujem da u najkraćem mogućem roku dobijem odgovor.

Posle vas, ostaje mi Glavni odbor kome, ako ćemo po Statutu, mogu još da se obratim, ali to naravno, nemam nameru da uradim.

Ali imam nameru da, ako me ostavite na cedilu, poniženog i zgaženog bez svoje krivice, obavestim svoje prijatelje i sve one meni nepoznate građane Bora koji su za listu LDP-a glasali zbog mene, šta se desilo i zašto više nisam na čelu borskog LDP-a.

S poštovanjem, Zoran Stanković

A sada komentar.

Kad čovek pročita ovo, prvo se zapita da li sam ja to uvređen samo zbog „preporučene“ ostavke i da li bih se uopšte bunio i da toga nije bilo.

Ne znam, zaista, ali pitanje je isuviše hipotetičko jer sam jednostavno znao da neću biti ni odbornik ni menadžer ni bilo šta drugo još mesec i po dana pre nego što sam ostavku podneo.

Statut LDP-a je vrlo precizan po pitanju smene menadžera pre isteka mandata i nijedan od tamo navedenih uslova nije ispunjen. Ja sam, dakle, mogao da pravim cirkus i ne podnosim ostavku i da čekam da me Predsedništvo smeni, tek koliko da bih video kakvo će obrazloženje da napišu. E naravno, jebeš Statut kad su stranke u pitanju, mogli su i da ne napišu obrazloženje, ali sam i onda mogao da teram po svome sve dok se stvar ne podigne do najviših organa Partije, a nisam siguran, možda čak i do suda. Pečat da mi oduzmu silom, bilo bi ipak malo teže.

Osim toga, Zoran Stanković ima dosta poznanika po horizontali, među ostalim menadžerima. Nije to baš neka sila, zna se ko u Partiji donosi odluke, ali nisam siguran da bi im baš prijalo komešanje među menadžerima, biće izbora i naredne jeseni.

To nisam uradio prvo zbog svog mentaliteta, a drugo, zato što sam očekivao podršku od bar tri članice Odbora. Mislim, imao sam ja podršku na rečima, ali to li je podrška kad šutnu nekoga zbog koga tvrdiš da si došao/ostao u LDP?

Doduše, mene su kooptirali u Odbor (na funjarski predlog Radmile Gerov) čim sam najavio ostavku (a poslao sam je lično predsedniku dan kasnije jer on je taj koji je tu ostavku tražio, a ne Odbor) i napustio sastanak, ali sam im još istog dana javio da od toga nema ništa. Odbio sam da ostanem u Odboru, naravno. Uzgred, iako ta ostavka još uvek nije bila zvanična, Odbor je odmah  izabrao novog menadžera i kooptirao gomilu novih članova, mimo Statuta.

Svaki čovek ima količinu poniženja koju može da istrpi (osim ako nije beskičmeni Golum), a ovo je za mene bilo jedno više.

Još jedna stvar je tu bitna. Meni nikada nije bilo stalo do toga da budem menadžer jer je to samo muka, to je gore nego biti desetar u vojsci: oni dole te mrze, oni gore te podjebavaju i zovu na raport svaki čas. Samo, desetara mogu da smene samo oni odozgo, a menadžera i oni odozgo i oni odozdo.

Meni je problematičan bio RAZLOG koji je naveden za moju smenu jer je meni natovaren na leđa način na koje se osvojilo 6.5%. E to nisam mogao da podnesem. Ne dam da me niko zajebava, pa neka se preziva i Gerov ako hoće. I nije mi jasno da li je nekome palo na pamet koliko smo glasova izgubili zbog njih i pominjanja Takova i ekipe iz pozadine.  O Joci Maniću u vrhu liste i da ne govorimo.

Na ono moje gornje pismo nisam dobio zvaničan odgovor (mislim na pitanje zašto sam „smenjen“).

Samo reakcije (iz samog vrha Partije) tipa: jeste, to je tako, ali jebi ga, mora tako… ne zatvaraj vrata, ti LDP-u trebaš, ima još načina da ostvariš uticaj, komisije, Izvršni odbor, ovo – ono…

I sasvim je moguće da bi tako i bilo da sam ostao. Samo, meni karijera u LDP-u nikada i nije bio cilj.

Osim toga, kako rekoh, ne dam da me Gerovi zajebavaju. A brate i smučilo mi se sve ovo više ako ćemo pravo. Neću da sviram vuvuzele uludo u čast Radmile i Vlade G. ostajući u Odboru. A ko hoće, samo neka izvoli.

Pravi razlog što sam ja morao da odem je to što sam istog dana kad je Radmila postavljena za regionalnu menadžerku zvao Centralu i  rekao da se ne slažem sa tom odlukom i da se plašim da se zbog euforije (17% u Negotinu) ne pogubimo i da Radmila nema veze sa sistemom vrednosti  LDP-a.

Ovo je osveta za to, samo filovana u oblande. Kao, Zoran svašta piše na e-stavu, zamerio se svima, sa njime nema koalicije ni sa kime ako bude menadžer itd… Što je, jebi ga, delimično i istina, ako ćemo pravo. Ali LDP je  bila vanparlamentarna stranka u Boru i zar je trebalo da ćutimo o nepravilnostima koje su se dešavale? Zar nismo pisanjem na e-stavu doprineli prevremenim izborima i podigli ugled stranci?

E sad, to što je moj stil pisanja previše sexy za Radmilu… i to me zabole baš.

Inače, sa Radmilom je bilo frke sve vreme izbora, nisam ja jedini bio na ivici da izađem iz priče. Monika, Vanja, Jelena… malo je falilo da odu. Monika zbog Dragana Takovo, Jelena zbog kupovine glasova, a Vanja zbog Mikija Janoševića.

Miki je zaista otkačen pa je Vanja ostala, a Moniku je Radmila preveslala samo tako. Rekla joj je da Dragan nema veze sa nama, a ustvari je samo prestala da ga spominje. I Monika joj je, naivna i dobra kao što je Bog dao – poverovala. Rada nije smela da dozvoli da ostane bez bilo koga u kampanji a pravi je majstor da to postigne. Na neki način je genije, to moram da kažem. Genijalni manipulator koji je sintagmu „zavadi pa vladaj“ modifikovao u „ponudi pa vladaj“. I to je majstorski upotrebljavala da razbije ionako klimavo jedinstvo Odbora a da pri tome niko ne ode.

Inače, za nas u kampanji nije „radio“ samo Gaga Ispušeni. Bili su tu i Miodrag Kokelić, Radojica Trailović… ali samo kobojagi. Gledao sam ko su bili preporučioci „sigurnih glasova“ (dobili smo spiskove poslednjeg dana jer je trebalo da sve glasače izvedemo na glasanje), sačuvao sam sve što je analitika LDP-a obrađivala u svakom momentu izbora. Recimo, Kokelić kao izlobira 15 meštana Metovnice, mi ih sve odvezemo na biračka mesta (to nije ništa nelegalno i svaka ozbiljna stranka te stvari radi) i na kraju u Metovnici dobijemo 2 glasa.

Radi se o tome da je retko ko od njih zaista nešto radio za LDP. Od Joce Manića, preko svih tih „ljudi iz pozadine“, svi su radili za Sosu, naravno. Sosa bolje plaća valjda.

I na kraju ovog teksta  hoću da kažem da sve ovo ne pišem da bih nekome naudio, već da, kao što rekoh u pismu Predsedništvu LDP-a obavestim svoje prijatelje i ostale koji su zbog mene glasali za LDP (mnogi od njih to inače ni u ludilu ne bi uradili, jel tako Joe?).

A i da se izvinim i onima koji su glasali i onima koji su na listu stali samo zato što sam ih molio danima a u životu im takve stvari nisu bile potrebne.

Ima i onih koji su odbili i samo kad pomislim da je recimo i AnaJ bila na ivici da pristane… smrznem se.

Dakle, izvinjavam se svima još jednom.

Na narednim izborima neće me biti ni listi LDP-a ni na bilo kojoj drugoj.

Iako je u jednom našem spotu rečeno „Mi smo različiti“, to nije istina, bar na ovom lokalnom nivou.

Za mene ono što govore poslanici LDP-a u Skupštini, ekonomska i svaka druga politika LDP-a, Povelja slobode… i dalje ostaju nešto jedino svetlo na političkom nebu Srbije, ali ulazak Radmile Gerov u LDP je sve sjebao.

Možda to onima gore sada ne izleda tako. Možda ni članovima borskog Odbora LDP-a, ali polako… Čeda se ovog puta, na žalost, zajebo. Priča sa Radmilom je, na duže staze, smrt za LDP.

Znam da će većina članova Odbora reći da nije bilo baš ovako, da karikiram i preterujem, ali znam i to da će mnogi pri tome biti neiskreni.

Dakle, ako neko ipak kaže: „Jeste, ali grešio si u kampanji ipak“, onda neka se prvo zapita zašto sam bio tek 4-i na listi? A kampanja je počela kad je predata lista, zar ne?

Cilj je i pre kampanje bio da se ja eliminišem, da nestane bilo kakav moj uticaj u Odboru.

Nisu smeli da me smene pre izbora, ali su obezbedili da ne uđem u Skupštinu. Posle toga je samo ostalo da me smene i sa mesta menadžera i – Radmila je svoju ideju sprovela do kraja.
I što je najgore, to je uradila tako da prakitčno ubedi čak i onaj deo Odbora koji je čvrsto bio uz mene da je moralo tako.

Ako nije tako, zašto Vanja i Joca Manić nisu potpisali da neće da budu odbornici (a to su po jedno hiljadu puta u kampanji izjavili) što bi automatski značilo da u Skupštinu ulazim ja?

I da dodam, da ne ispadne: „vidi ga, odjebali ga pa se sada sveti“, ja sam sve do ovog teksta mogao da očekujem nešto od LDP-a, zaista je tako. Sada su mi, logično, vrata zatvorena.

Ali mi je zato otvoreno široko polje. Sve u svemu, ne tako loš osećaj, kad se malo navikneš.

O autoru

Zoran Stanković

Napiši komentar

/* ]]> */