Aktuelno Bor Društvo Некатегоризовано

Zaposleni u javnom sektoru plaćaju za nesposobnost i nepoštenje koalicije na vlasti

U prethodnih mesec dana opštinska vlast donela je nekoliko odluka koje su uznemirile, ali i podelile građane Bora na one koji podržavaju preduzete mere i na one koji smatraju da sve to neće doneti ničega dobrog i da se nagomilani problemi ponovo rešavaju preko leđa građana. Gašenje dve javne ustanove (Sportski centar i Centar za kulturu), kao i likvidacija Javnog preduzeća Štampa, radio i film, protekli su bez mnogo buke. Nije bilo očekivanih protesta, niti bilo kakve druge akcije koja bi ukazala na štetnost ili opravdanost poslednjih skupštinskih odluka. Oglasili su se jedino članovi Veća Saveza samostalnih sindikata Opštine Bor – predstavnici sindikalnih organizacija javnih preduzeća i ustanova, optužujući lokalnu vlast za ishitrenost ovako ozbiljne odluke, ali i za brojne propuste i nepoštovanje važećih zakona. O uzrocima, ali i posledicama, za čitaoce E-stava razgovarali smo sa Dragišom Trujkićem, predsednikom Veća Saveza Samostalnih sindikata Opštine Bor.

*Čini se da je sindikat shvatio da politička situacija direktno utiče na položaj zaposlenih. Prvenstveno zaposlenih u javnom sektoru, ali posredno i na sve ostale zaposlene u privredi.
Da li je ta ocena tačna? Kako na to gledate Vi, a kako ostali čelnici sindikata u Boru? Kako se branite od optužbi da se sindikat meša u politiku?

Dragiša Trujkić

Dragiša Trujkić

Nije normalno da politička dešavanja (udruživanja ili razdruživanja pojedinih stranaka, odnosno stvaranja koalicija), utiču na život građana, rad javnih preduzeća i ustanova, a samim tim i na položaj zaposlenih – ali je to u Boru, nažalost, tako.
Verujem da Bor nije usamljen slučaj i da postoje i drugi gradovi gde se zanemaruje stručnost i na prvo mesto stavlja politička pripadnost. Razlika između Bora i ostalih sredina se ogleda u tome što su se u Boru okupili ljudi sumnjive prošlosti, odnosno, ljudi sa najgorim mogućim „političkim“ pedigreom, kojima javna preduzeća i ustanove služe za „pranje“ novca.
Sindikat je morao delimično da uđe i u neka politička dešavanja (rasprave na sednicama Skupštine Opštine Bor, lobiranje kod određenih institucija i slično), da bi pre svega radnicima zaštitio radna mesta i pravo na rad i zaradu. Trudili smo se da maksimalno budemo nezavisni i samostalni u tom delu i da naš rad bude fokusiran na socijalnu dimenziju.
Nije prvi put da se upuštamo u obračun sa ljudima koji vode opštinu, pomenuću samo neke primere: u vreme predsednikovanja Dragana Veličkovića, organizovali smo masovne proteste zbog toga što je opštinsko rukovodstvo htelo da poveća cenu grejanja i da time „ispegla“ nabavku nekoliko hiljada tona nekvalitetnog uglja (bukvalno prašine i blata) i da pritom sve to svali na leđa korisnika u vreme kada je prosečna zarada u Opštini Bor bila oko 17 hiljada dinara, i kada bi, da je ovo poskupljenje prošlo, za grejanje dvosobnog stana trebalo izdvojiti oko 6 hiljada dinara. U vreme prvog mandata Branislava Rankića, nekoliko puta smo blokirali zgradu Opštine Bor autobusima „Borprevoza“, zbog nepoštovanja potpisanih sporazuma i neisplaćenih zarada u ovom preduzeću, uz podsećanje da je Rankić svoju kandidaturu i pompezno najavljivanu „vladavinu“ i započeo u „Borprevozu“, obećavši radnicima u tom momentu „kule i gradove“. Dobili su jedino to da je Rankićev Upravni odbor poslao ovo preduzeće u stečaj. Dok je Srđan Marjanović bio na čelu Opštine Bor, više puta smo bili prinuđeni da protestujemo i sprečimo razne estradne manifestacije koje su opštinsku kasu trebalo da koštaju više desetina, a neke čak i stotinak hiljada evra (koncerti Zdravka Čolića i Željka Joksimovića, proslava Nove godine, itd.).
U novom mandatu Branislava Rankića ponovo „ratujemo“ i pokušavamo da sprečimo da on i njegovi „sateliti“ sopstvenu nesposobnost „izleče“ preko leđa zaposlenih u javnom sektoru.
Iz svega do sada izloženog, vidi se da u radu sindikata nema politike. Da sve ovo nismo radili, ko zna gde bi završila Opština Bor i šta bi se desilo sa opštinskom kasom. Jedina želja nam je bila da sprečimo kriminal i upropašćavanje preduzeća.
Da smo bili u pravu, vidi se upravo na primerima javnih ustanova Sportski centar i Centar za kulturu, kao i JP ŠRIF, koji su bili epicentri lopovluka.

*Šta se dešava sa najavljenim dolaskom ministra Ljajića i “radne grupe” koja bi preispitala odluke SO Bor o likvidaciji/gašenju dve ustanove i jednog javnog preduzeća? Da ne bude kasno, jer postoje indicije da će već na narednoj sednici biti novih sličnih odluka?
Sastanak sa ministrom Rasimom Ljajićem je dogovoren i mi očekujemo da do toga dođe u najskorije vreme. Sastanak nije zakazan samo zbog gašenja ovih firmi, nego su tu i problemi “Samačkog smeštaja”, “Lak žice”, nepovezan staž u preduzećima koja nisu dočekala privatizaciju ili su raskinuti ugovori, kao što su “Centroistok” i “Sloga”, otpuštanja u pojedinim preduzećima, a naravno i ovo što se dešava u Opštini Bor i eventualno uvođenje privremenih mera i sprečavanje haosa u gradu. Očekujemo da do sastanka dođe najkasnije do kraja septembra.

*U Vašim nastupima se oseća ogorčenost i spremnost na odlučnije poteze. Da li uopšte postoji jedinstvo u sindikatu i da li je moguće organizovati ozbiljnije proteste zaposlenih? Koji bi bio cilj takvih protesta?
Svako ko je normalan čovek i građanin i treba da bude ogorčen zbog svega ovoga što se dešava i što ga okružuje. Ja sam uvek bio spreman da se uhvatim u koštac sa svim problemima i sa svima koji ne rade u korist građana i zaposlenih u Boru, ali mora se znati i to da se u sindikatu odlučuje kolektivno i da se često za pojedine odluke ne pitam samo ja, već Opštinsko veće sindikata. Jedan od mnogih problema je i taj što među sindikalnim aktivistima imate i ljude koji su članovi pojedinih stranaka, pa i oni sami balansiraju. Naravno, tu je i strah kao veliki problem, ali i lakovernost mnogih zaposlenih koji veruju u to da će, ako ćute, biti baš ti koji će ostati na poslu i koji će biti u povoljnijem položaju u odnosu na ostale u preduzeću ili ustanovi. To su sve problemi koji onemogućavaju jedinstvo i solidarnost i koji nas sprečavaju da se odlučnije obračunamo sa svima onima koji ne rade u interesu grada i građana.
Moguće je organizovati ozbiljne proteste i mislim da će se to i desiti i bez sindikata ako se bude nastavilo sa gašenjem preduzeća i sa otkazima, odnosno kada problemi budu nadvladali strah kod zaposlenih.
Cilj tih protesta bi svakako bio sprečavanje zloupotrebe vlasti i sprečavanje stvaranja socijalnog haosa.

*Verujete li u to da će nakon formiranja novih ustanova i novog preduzeća, umesto ovih ugašenih/likvidiranih, radnici biti primljeni po zakonu?
Mislim da u to ne veruju ni oni koji pominju takvu mogućnost. Mi se u sindikatu trudimo da nadležnima nametnemo određene kriterijume po kojima bi se formirale nove ustanove i novo preduzeće, ali se bojim da će praksa biti ista kao i do sada, kao i rezultati, odnosno da ćemo posle nekog vremena ponovo “peglati” gluposti i zloupotrebe koje će ljudi na vlasti u međuvremenu učiniti.

*Javnost u Boru je posebno uznemirena po ko zna koji put najavljenim problemima u snabdevanju toplotnom enegijom, tj. mogućnošću da grejna sezona počne sa zakašnjenjem ili da grejanja uopšte ne bude. Ide se dotle da se zbog velikih dugovanja Javnog preduzeća Toplana, koja se približavaju ukupnoj vrednosti kapitala ovog preduzeća – najavljuje stečaj i novo otpuštanje radnika. Pre par dana održan je i zbor zaposelnih u Toplani. O čemu je bilo reči?
Problemi u Toplani su veliki, ali ne i nerešivi. Oni se mogu rešiti, ali ne bez pomoći države. Ja sam bio jedan od retkih koji je upozoravao da izdvajanje Toplane iz sistema Rudarsko-topioničarskog basena Bor nije dobro rešenje – i to se obistinilo. Tada su me osuđivali sa svih strana, i iz Opštine, i iz Vlade, a nažalost i iz sindikata.
Sastanak sa zaposlenima u Toplani je održan pre svega sa ciljem da se zaposleni upoznaju sa situacijom u preduzeću, sa mogućnošću da i oni prođu kao i ove dve ustanove i preduzeće, koji su ugašeni, odnosno likvidirani, ali i da se zaposleni pripreme na eventualni „rat“ sa opštinskom vlašću i poslovodstvom preduzeća, ukoliko se dođe u situaciju da i oni budu kolateralna šteta nečije nesposobnosti i nepoštenja.
Nisu zaposleni u Toplani krivi ni za loše grejanje, ni za negativni saldo u firmi, ali su zato žrtve lošeg imidža koji ima njihovo preduzeće, za šta su odgovoni neki drugi ljudi.

*Sve češće se postavlja i pitanje viška zaposlenih i u ostalim javnim preduzećima i ustanovama i Opštinskoj upravi. Da li to znači još otpuštanja i povećanje broja nezaposlenih u Boru?
Za sindikat ne postoji višak zaposelnih. Za nas su svi zaposleni, članovi sindikata, u tom smislu jednaki. Tako je po definiciji, ali je stvarna situacija sasvim drugačija. U mnogim preduzećima i ustanovama, Opštinskoj upravi, ljudi su politički zapošljavani, nisu poštovane sistematizacije radnih mesta, nisu poštovane potrebe tih preduzeća i ustanova, zanemarivano je ograničenje mase novca za isplatu zarada i sada, kada smo se našli u velikim problemima, isti oni koji su i napravili probleme, hoće da ih rešavaju, odnosno da sebe prikažu kao spasioce i pride sve to rade na jedan veoma ružan i nehuman način.
Pojedina ministarstva će sigurno posegnuti za rešenjem koje se zove „socijalni program“, a mi ćemo se truditi da što skuplje prodamo svoju kožu.

*Ovih dana najavljuju se i održavaju koncerti ispred Sportskog centra. To izaziva izvesne nedoumice, s obzirom na to da je ova javna ustanova ugašena, a nije formirana nova. Kako je to moguće? Ko plaća ove koncerte?
Likvidacija/gašenje preduzeća/ustanove podrazumeva zabranu potpisivanja ugovora za nove poslove, sve do trenutka dok se finansijski ne konsoliduje i ne isplate se poverioci (po Zakonu o privrednim društvima). Pretpostavljam da je organizacija ovih koncerata odrađena uz pomoć pojedinih sponzora, na šta ukazuju plakati kojima se ovi koncerti reklamiraju. Tako je moglo biti rađeno i do sada, odnosno da se za koncerte i estradu ne troši novac iz opštinskog budžeta, već ili da se obezbede sponzori ili da se naplaćuju ulaznice.

*Nakon gašenja/likvidacije dve ustanove i preduzeća, ukazali ste na brojne nepravilnosti i nepoštovanje zakona. Šta je sindikat preduzeo i šta je, po Vašem mišljenju, bilo presudno da opštinska vlast na prečac, bez konsultacija sa reprezentativnim sindikatom, preduzme ovako drastične mere?

Bilo je propusta kod donošenja ovih odluka, određivanja likvidacionih upravnika i kod prijave sudu i Agenciji za privatizaciju, ali je to, nažalost, u međuvremenu otklonjeno, tako da sada imamo veoma malo prostora za delovanje.
Ono što nije dobro je to što su jedine žrtve ovakvog rešenja upravo zaposleni i opštinska kasa, odnosno, ceh za tuđu nesposobnost, lošu politiku i lopovluk i razne „koalicione dogovore“ plaćaju zaposleni koji ostaju bez posla i bez zarada, a sve se to svaljuje na ionako praznu opštinsku kasu.
Po mom mišljenju, odluke su donete da bi se, pre svega, sakrile mahinacije koje su lokalni moćnici radili, kao i da bi se, na prljav i perfidan način, smanjio broj zaposlenih, kao i da bi se prevarili poverioci. Međutim, rezultat je nešto sasvim drugo – zaposleni su ogorčeni i postaće veoma brzo ljuti protivnici svima onima koji vode opštinu i na nekim budućim izborima će se žestoko osvetiti svima koji su krivi za njihovu nesreću.
Isto tako, poverioci će se, umesto od prodaje imovine (tako kaže zakon), namiriti iz opštinskog budžeta i onda će se svi koji zavise od tih para, bilo kao građani, bilo kao zaposleni u javnom sektoru, naći u još većim problemima.
Sindikat je zaobiđen u svemu ovome pre svega zato što su preduzete „mere“ paravan za mutne radnje i da bi se izbegla isplata otpremnina zaposlenima u ovim ustanovama i preduzeću.

Ana Janković
Zoran Stanković

O autoru

Ana Janković

3 komentara

  • Uskoro, 29.09.2009. godine, posle sednice SO Bor, videćemo koliko smo svi mi koji smo upozoravali radnike uništenih JP i JU, bili u pravu? Sve u svemu dok na mestima sindikalaca u JP I JU sede direktorski puleni, ni Trujkić ne može mnogo toga da uradi na zaštiti prava radnika. To se videlo i na poslednjem protestu JP, na kome se radnici pojedinih preduzeće nisu ni pojavili, zaslugom svojih sindikalnih „vođa“.

  • Da, ali te sindikalne vođe su sami radnici birali, mogu i da ih smene, zna se dobro procedura, ali ih radnici ne menjaju. Verovatno im odgovaraju.
    A posle je đavo kriv.
    U principu, super je da se ljudi ne eksponiraju kad su, na primer, neki protesti u pitanju, javni, pa može neko i da ih vidi. Ovako, predsednik sindikata je ipak nekako zakonom koliko-toliko zaštićen, pa svi njega gurnu, i misle da su tako „vuci siti i ovce na broju“, tj. ispada da je izvesno preduzeće poslalo svog predstavnika koji se potrudio da na istom i te kako bude viđen, pa ispada da je i to preduzeće učestvovalo na protestima, a radnici su za to vreme pili kaficu i sve posmatrali kroz prozor.
    Ili se sakrili iza istorijske prosto proširene „direktor nam je zabranio“.
    I misle da su time mnogo uradili i umirili svoju savest (ako je imaju).

Napiši komentar

/* ]]> */